Reč ima ministar Saša Dragin.

Mogu samo sa neverovatnim čuđenjem i zadovoljstvom da konstatujem da se vi toliko dobro razumete u poljoprivredu, da čak i anonimne građevinske preduzimače na poljoprivrednom zemljištu u Čačku poznajete. Zahvaljujem.

Reč ima poslanik Kenan Hajdarević.
Vreme na raspolaganju poslaničke grupe LDP je 14 minuta i 24 sekunde. Posle njega narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, teško je ozbiljno govoriti o setu ovih izuzetno važnih poljoprivrednih zakona za LDP, u 14 minuta o 15 zakona, odnosno nešto više od 50 sekundi po jednom zakonu, tako da ću više govoriti o nekim načelnim stvarima vezano za politiku.
Jasno nam je, nama iz LDP, i podržavamo neophodnost da se naše zakonodavstvo usaglasi sa zakonodavstvom EU i tu možemo da vas podržimo, međutim, ne možemo da podržimo, niti podržavamo ono što je Vlada Srbije radila i radi, jer ako smo pokazali razumijevanje u decembru, odnosno u januaru, da se usvoji jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma kao kratkoročna mera, nedopustivo nam je da Vlada Srbije smatra da je to očigledno neko dugoročno rešenje.
Gospodin ministar bi trebalo, kada već nije u uvodnom izlaganju rekao, kako taj jednostrani prelazni trgovinski sporazum utiče na poljoprivredu, odnosno koliko poljoprivreda, poljoprivredni proizvođači plaćaju nesposobnost Vlade Srbije da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu, odnosno nemoć vladajuće većine da ovde bar usvoji jednu deklaraciju kojom će omogućiti da se taj trgovinski sporazum primenjuje dvostrano.
Gospodine ministre, trebalo je bar u uvodnom izlaganju malo više da kažete kako će uticati smanjenje budžeta za poljoprivredu u 2009. godini i rebalansom za 2009. godinu u odnosu na 2008. godinu, odnosno na primer kakav će uticaj imati smanjenje sredstava za protivgradnu zaštitu, koja iznose negde oko jedne trećine u odnosu na 2008. godinu sada u 2009. godini.
Kada govorite na primer u obrazloženju o Predlogu zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, apsolutno se slažemo mi iz LDP sa uvodnim razlozima, gdje kažete da je donošenje ovog zakona neophodno da se sistematizuju i definišu ciljevi poljoprivredne politike, ustroji sistem korišćenja raspodjele i državnih podsticaja. To je upravo ono što je LDP i govorila do sada o politici svih vlada koje su bile u prethodnom periodu.
Kada govorite o sredstvima za sprovođenje ovoga zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kažete, između ostalog, u obrazloženju na strani 15, da će u budžetu za 2009. godinu oko 120 miliona dinara biti izdvojeno za sprovođenje ovog zakona. Da li je to predviđeno ovim budžetom?
Mišljenja smo da konačno Vlada, odnosno vladajuća koalicija, treba da kaže da poljoprivreda odnosno poljoprivredna proizvodnja nije zamena za smanjenje nezaposlenosti, da u EU, odnosno u Evropi samo 2-3% ukupnog broja radne snage se bavi poljoprivredom.
Takođe, mi treba ovde javno da kažemo da su naša poljoprivredna gazdinstva izuzetno mala, da je prosjek naših poljoprivrednih gazdinstava negde nešto malo iznad tri hektara, dok je evropski prosjek šest puta veći, a da su prinosi po hektaru naših gazdinstava dva do tri puta manji nego prinosi po evropskim standardima.
Ono što bi trebalo da podržimo, to je ono što ste napisali u nekom od ovih obrazloženja ovih zakona, a to je da ste se konsultovali, odnosno imali sastanke sa predstavnicima Slovenaca, odnosno slovenačke Vlade, što mi podržavamo, jer Slovenija je očigledno najbolji primer šta znači EU u poljoprivredi, jer svi se sećamo devedesetih godina, kada smo govorili da Slovenci neće moći da žive zato što nemaju naše poljoprivrede, ali doživeli smo da u 2009. godini usvajamo zakone koje smo pravili i donosimo slično zakonima Republike Slovenije.
Ne slažemo se, o tome je gospodin Maraš govorio, da podsticajna sredstva mogu da primaju samo oni poljoprivredni proizvođači koji su izmirili obaveze prema državi. Vi ste u odgovoru, gospodine ministre, gospodinu Marašu rekli da je to između ostalog evropska praksa, međutim, mnogo štošta u ovoj državi treba da postane evropska praksa.
Kada govorimo o poljoprivrednicima, naročito poljoprivrednicima iz tog ruralnog, brdsko-planinskog dijela Srbije, treba prvo da vidimo u kojim uslovima žive ti poljoprivrednici, da li su to neki evropski uslovi, pa da onda tražimo od njih da poštuju te neke evropske vrijednosti, odnosno na koji način je država obezbedila poljoprivrednicima, na primer iz opštine Priboj, koji moraju četiri puta da pređu državnu granicu da bi nabavili neophodan materijal, a nemaju nikakav drugi put da se pridržavaju tih evropskih principa.
Iskazaću isto veliki problem da podsticajna sredstva izuzetno rijetko dolaze u te pogranične opštine Sandžaka, odnosno i u Priboj, i u Prijepolje, Tutin, Sjenicu.
Kada govorimo o stočarstvu, može se primjetiti da stočni fond u Srbiji iz godine u godinu opada, naročito kada govorimo o opštinama u Sandžaku. Iznijeću vam samo neke podatke kojima bi vaše ministarstvo trebalo da se bavi, a to je da je na primer, kada govorimo o ovcama, u opštini Tutin 1999. godine bilo oko 27,5 hiljada ovaca, a 2005. godine 19 hiljada, da je u opštini Novi Pazar bilo oko 13,5 hiljada, u 2005. godini - osam hiljada, da je u opštini Sjenica 1999. godine bilo 27 hiljada ovaca, dok je u 2005. oko 17 hiljada ovaca.

Reč ima ministar Saša Dragin.

Zahvaljujem gospodinu Kenanu Hajdareviću na diskusiji. Hteo bih da kažem da je definitivno uticaj smanjenja budžeta očigledan i zaista nam je teško da ispunimo sve one zahteve koje nam nameće poljoprivreda u Srbiji. Iz tog razloga zaista smo sva sredstva koja imamo i koja su nam na raspolaganju opredelili isključivo za subvencije poljoprivrednim proizvođačima, kao što znate.
Ono što je vezano za protivgradnu zaštitu, u razgovoru sa direktorom RHMZ-a, gospodinom Milovanom Dacićem, dobio sam informaciju da trenutno na lageru stoji 12.000 raketa, odnosno da je ove godine nabavljeno 5.000 novih raketa. Potrebe godišnje su negde 12.000 raketa, to je otprilike oko 5.000 raketa da pretekne. Tih 12.000 raketa potrebno je da se sve protivgradne stanice obezbede, naravno, ne ispucaju se sve rakete, jako mali deo se iskoristi.
Ono što je takođe jako bitno da napomenem, to je da pripremamo jedan program prelaska na protivgradnu zaštitu na jedan daleko moderniji način zasejavanjem iz aviona srebrojodidom, jer to je način na koji funkcioniše cela EU.
U nekom prelaznom periodu vodimo pregovore sa Ministarstvom odbrane da za protivgradne stanice budu zaduženi vojnici, jer vojna lica su daleko obučenija za rukovanje ovim raketama. Mislim da je to način da se naprave značajne uštede u ovoj oblasti.
Ono što je takođe bitno da napomenemo da čitav projekat podizanja kapaciteta naše zemlje iz oblasti institucionalne nadogradnje, a vezano za zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno upravu za agrarna plaćanja, jesu finansirana i od EU i radimo na podizanje te uprave sa Mađarskom i još nekim zemljama iz EU, tako da i deo sufinansiranja ide preko evropskih fondova.
Dok, kao što znate, pošto to predstavlja takođe deo državne uprave, deo se sufinansira i na takav način, tako da možemo da kažemo da nam je finansijska konstrukcija definitivno sklopljena.
Ono što je takođe bitno da tu napomenem, to je da bi hteo da se i ovom prilikom zahvalim gradu Šapcu, koji je izašao u susret i koji je jedan objekat, to je Dom zdravlja, dao nam je na korišćenje besplatno, odnosno čak je i grad radio adaptaciju tog objekta i na takav način se vrši decentralizacija državne uprave, što predstavlja najbolji primer demokratičnosti u nekom društvu.
Ne mora sve da bude u Beogradu i Novom Sadu. Iz tog razloga ćemo upravu za agrarna plaćanja izmestiti u grad Šabac i na takav način omogućiti da u jednom poljoprivrednom regionu, u jednoj Mačvi se podigne jedna od najvažnijih institucija za agrar ove zemlje.
Što se tiče problema koje imamo sa pograničnim opštinama, pogotovo u oblastima prema Crnoj Gori, Ministarstvo se zaista trudi da izađe ljudima u susret, da se čak fitosanitarne dozvole izdaju zajednički, da bi oni mogli da prenose svoje proizvode na tržišta koja su njima tradicionalna, u susedne zemlje.
Tu je zaista naša država značajno oštećena odnosno ljudi koji žive u tim pograničnim opštinama.
Jako je bitno da pomognemo da se baš u tim opštinama, to su i marginalne opštine, oni imaju daleko bolje uslove za dobijanje i bespovratnih sredstava i subvencija, omogućimo da se naprave i javna skladišta.
Već imamo nekoliko projekata toga tipa koja dogovaramo i sa lokalnim samoupravama, a jako je važno, pored tih stvari, da se omogući da se u tim lokalnim samoupravama formiraju i lokalni fondovi za razvoj poljoprivrede, pogotovo jer su to opštine, koje ste vi pominjali, tradicionalno okrenute prema sitnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Skoro sam bio u nekoj od tih opština. To je uglavnom povrtarstvo.

Reč ima poslanik Željko Tomić.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, poštovani saradnici, kada pričamo o poljoprivredi u Srbiji, a naročito o ovom setu od 15 zakona koji su spojeni, odnosno nalaze se u formi objedinjene rasprave, ne može se mnogo postići u kratkoj raspravi i primetno je da ministar uporno ne odgovara na jedno jedino pitanje, a to je kako on procenjuje da prosečni narodni poslanik može, recimo DSS, u 20-tak minuta čitava poslanička grupa, a takva je situacija i sa ostalim, recimo Nova Srbija sedam minuta, da raspravlja o setu od 15 zakona.
Biću ponovo slobodan, kao još neki, da ih pročitam – zakon o poljoprivredi i ruralnom zakonu kao krovni zakon, o bezbednosti hrane, o zdravlju bilja, o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, o sredstvima za zaštitu bilja, o vinu, rakiji i o drugim alkoholnim pićima, o etanolu, o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, o genetički modifikovanim proizvodima, dopuna zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, Predlog zakona o stočarstvu, kao sistemski zakon, zakon o dobrobiti životinja i izmene i dopune zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Prosto je to realno, i teško i loše od strane vladajuće koalicije, ne kažem da je Vlada to uradila, zna se ko spaja tačke dnevnog reda, ali bilo bi korektno i od strane ministra da o tome čujemo mišljenje. To ga je pitalo nekoliko poslanika.
Što se tiče rebalansa budžeta, hoću da kažem, više stvari ću reći u ime građana koji su želeli da postave u formi poslaničkog pitanja, to nije utorak i četvrtak danas, danas je petak, ali ću iskoristiti da u određene situacije na koje će ministar, nadam se, kao i svima do sada odgovoriti, da prenesem iz Melenaca, Čoke, Bačke Topole itd, nekoliko sugestija i stvari o kojima treba reći, naravno nešto ću i lično imati da kažem. Rebalans budžeta je zaista zanimljiva stvar. Ono što smo govorili u raspravi o njemu, to je da nije razvojan, nema elemente pomoću kojih bi mogao da se nazove razvojnim budžetom. Tu je najviše oštećena poljoprivreda. Mi smo to isticali i u javnoj raspravi, gde god smo mogli, u medijima, a i ovde za skupštinskom govornicom i baš me interesuje mišljenje ministra, kako on karakteriše taj rebalans budžeta po ovom pitanju, samo po pitanju poljoprivrede.
Naravno da će se Ministarstvo truditi da subvencije upućuje tamo gde treba u što većem obimu itd, ali je činjenica da je poljoprivreda po meni dobila ovim rebalansom budžeta težak udarac.
Da malo govorim o ciframa. Ukupan deficit spoljnotrgovinske razmene Srbije je oko 11 milijardi dolara, ali kada se pogleda oblast poljoprivrede i prehrambene industrije, čuli smo više puta i znamo ko prati, suficit je ostvaren od nešto manje od šesto miliona. Dakle, smanjen je spoljnotrgovinski deficit države za 4,5%, iako realne pomoći države nema.
Koliko je interesantna uopšte ova cifra suficita vidi se kada je uporedimo sa hvalisanjem Vlade koja je obezbedila kredit od MMF u sličnom iznosu. To je vrlo zanimljivo. Naravno, u prilog tome da je poljoprivreda naša velika šansa, naša najveća izvozna privredna grana i šta treba sa njom činiti. Kada poredimo i sa prethodnim vladama, situaciju u 2007. godini, suficit je bio nešto veći i činjenica je bila da se moglo planirati da on prebaci ne samo milijardu dolara nego i više, ali je činjenica da taj suficit stagnira, da ne kažem da je u blagom padu.
Zašto se to događa? Mislim da se država ne odnosi adekvatno, korektno prema poljoprivredi. Kad kažem država, ne želim da optužujem Ministarstvo poljoprivrede, ali mislim generalna politika Vlade je malo politiku, ponavljam, to i rebalans dokazuje, bacila na stranu.
Što se razvojnog programa tiče, tog rebalansa i uopšte odnosa, može da se priča da je nešto dato Boru ili Kragujevcu, ali generalno poljoprivreda jeste u problemu i to će vam reći svaki poljoprivrednik, a sigurno vam i kaže onaj ko nema dlake na jeziku kada vas vidi, kada mu dođete u posetu. Imali ste dva smanjenja agrarnog budžeta od 26 tj. od 22%.
Podsetiću vas, prva Vlada Vojislava Koštunice 2004. godine, prva stvar koju je ta Vlada učinila, 3,5 puta je povećala agrarni budžet, što je bila prva akcija te Vlade. Vredi se podsetiti i toga.
Pišu nam privredni subjekti, da tako kažem, o izopštavanju pravnih lica u odnosu na fizička registrovana za poljoprivrednu delatnost i prava na agrarne subvencije po hektaru zasađene površine i umatičenom grlu stoke. Oni kažu da je to protivustavno. To ćemo vas pitati u formi poslaničkog pitanja sa širim obrazloženjem, pa ćemo da raspravljamo o tome.
Gospodin Fremond je rekao deo onoga što sam i ja želeo o neisplaćenim subvencijama, o kreditima. Vi ste odgovorili korektno. Teorija jeste jedno, ali u praksi kada odete među zemljoradnike, oni će vam ovo uporno ponavljati što je gospodin Fremond rekao. Vrlo je nezgodna situacija. Ceni se uvek dobra namera, ali do realizacije je izuzetno teško doći. Skoro četvrtina poljoprivrednih gazdinstava koja su registrovana su izopštena jer su nekomercijalna. Možemo da kažemo da ona obećanja od 40.000 dinara godišnje se ispostavilo kao jedna vrsta lažnog obećanja i tome je gospodin Fremond govorio.
Kada poredite Dansku, kažete imaće prednost ko je u krugu od 30 kilometara, ali gospodin Fremnod je bio precizan, u Danskoj neće imati prednost nego će u okviru tih 30 kilometara biti onaj ko će moći da računa na poljoprivredna gazdinstva.
Još jedna stvar, Fond za razvoj AP Vojvodine, koji osim što ume da učestvuje, mi sumnjamo u to, u predizbornim kampanjama, on najveći deo sredstava daje za poljoprivredne projekte. Šta je sa Fondom za razvoj Srbije? Koliko je vaše sagledavanje te situacije i koliko projekata ima iz Fonda za razvoj Srbije? Mi imamo sablažnjujuće podatke da tu skoro ničega nema što se poljoprivrede tiče, pa bih voleo da nešto čujem od vas više o tome.
Sve u svemu, mi mislimo da teorija jeste jedno, ali generalna strategija ne da je ugrožena nego je nema, mi je ne osećamo. Klasičan poljoprivrednik kada odete njemu u posetu on to kaže – ne osećam nikakvu strategiju, niti brigu države.
Značajnih subvencija i značajnih sredstava poljoprivrednici ne osećaju pomoć od strane države.
Kada kažem države namerno govorim Vlade Republike Srbije, jer o Ministarstvu uopšte ne želim da govorim kao ministarstvu, jer sam zastupnik teorije da je Vlada i ovim rebalansom budžeta značajno oštetila vitalna ministarstva, a jedno od njih je i ovo gde ste vi ministar.
Mislim da, nažalost, tek kroz raspravu o amandmanima mi možemo da govorimo o ovih 15 zakona i to je po meni tužno i žalosno. Nadam se da ste te amandmane vi i vaši saradnici pogledali i da ćemo moći da učestvujemo dalje u ovoj vrsti saradnje.
Hvala vam.

Reč ima ministar Saša Dragin.

Zahvaljujem se gospodinu Tomiću. Kao što sam i rekao na sastanku koji smo imali u vašoj poslaničkoj grupi, apsolutno svi amandmani su pročitani i svaki amandman koji će unaprediti kvalitet zakona ćemo prihvatiti.
Što se tiče vreme u Skupštini, izbegavam da kažem to, ali vi ste dali odgovor na to pitanje i složio bih se sa tim odgovorom. Vlada nije ta koja definiše to, nego Narodna skupština.
Kako karakterišemo rebalans budžeta? Sredstva koja su na raspolaganju Ministarstvu su nedovoljna i meni je jako teško da izađem u svim pitanjima u susret i poljoprivrednim proizvođačima. To sam u više navrata rekao. Iz tog razloga se trudimo da prioritetima izlazimo u susret poljoprivrednicima i da onima koji isključivo žive od poljoprivrede, ko isključivo svoj radni dan provode u štali ili na njivi izađemo u susret.
Ono što je bitno, a postavili ste pitanje vezano za Fond za razvoj Srbije, pretpostavljam da znate, bili smo koalicioni partneri u prethodnoj administraciji, dve trećine sredstava iz Fonda za razvoj Srbije se upućuje u poljoprivredu i prehrambenu industriju, koja je najvitalnija industrija u našoj zemlji i učestvuje u dohotku zemlje sa 23%, zajedno sa poljoprivrednom proizvodnjom.
Toliko. Što se tiče ostalih stvari na raspolaganju smo, apsolutno, šta god treba tu smo da unapredimo svaki od zakona koji smo ponudili ovde na raspravu.