Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gospodine Odaloviću, gospođo Čomić, pred nama je danas 15 zakona iz oblasti poljoprivrede i šumarstva ili, tačnije rečeno, 14 zakona iz oblasti poljoprivrede i jedan iz oblasti šumarstva, što znači da mi celo pre podne pričamo o poljoprivredi i to ćemo učiniti i popodne, i sama ta činjenica je dobra. Dobro je kada se razgovara o poljoprivredi, jer poljoprivreda jeste naša najznačajnija privredna grana, znamo svi i statističke podatke da smo u 2008. godini u robnoj razmeni ostvarili suficit od 600 miliona dolara.
Ono što nije dobro jeste što o tim zakonima odnosno o ovako velikom broju zakona raspravljamo skupa i što za samo pet sati koje imamo u ovoj raspravi, a opozicija ima dva i po sata, mi treba da raspravljamo o svim ovim zakonima. To, ministre, nije vaša krivica. Poslanička grupa DSS predložila je vladajućoj većini da raspravu o poljoprivredi razbijemo u određene segmente, ali vladajuća koalicija to nije želela.
Ovde se postavlja pitanje – koliko će zakoni koje će ova skupština izglasati i doneti unaprediti srpski agrar? Svakako da je bolje imati zakonom regulisane stvari, nego nemati zakone i samim tim odgovarajuće odgovore.
Ali, ovi zakoni nisu usaglašeni sa onim što se dešava u srpskom agraru i sa onim što se dešava u Ministarstvu poljoprivrede, odnosno Agrarnom budžetu. Agrarni budžet je nedopustivo mali. Mi smo predlogom budžeta za 2009. godinu imali takav predlog Agrarnog budžeta koji od 2000. godine procentualno nikada nije imao manje učešće u ukupnom budžetu.
Tada smo onima koji su branili taj budžet rekli da ni to nije realna projekcija, ali da se nadamo da kada se bude radio rebalans budžeta da se opet neće uzimati od poljoprivrede i Ministarstva poljoprivrede, ali su ti naši napori i želje koje smo izrazili kada se usvajao budžet pale u vodu kada smo videli rebalans budžeta.
Agrarni budžet, koji je bio predviđen za 2009. godinu u iznosu od 20,5 milijardi, dodatno je smanjen za 16 milijardi, odnosno za 22% i u jednom intervjuu ste rekli da morate biti mađioničar kako biste raspodelili ova sredstva, jer i preko 90% ovih sredstava moraju ići za plaćanje subvencija. Mislim da nećete biti uspešni u tom poslu i da dovoljno novca nećete imati za sve obaveze koje imate prema poljoprivrednim proizvođačima i poljoprivredi, i ne mogu čudom da se načudim da ste pristali na jedan ovakav rebalans.
Manjak koji mislite da nadomestite, kako biste mogli da izvršite sva plaćanja prema poljoprivrednim proizvođačima, u iznosu od 4,6 milijardi ste, hajde da kažem, smislili da nadoknadite na taj način što ćete sredstva povući iz Fonda za podsticanje poljoprivredne proizvodnje.
U Fondu pretpostavljam da para sada ima i da upravo u ovo vreme poljoprivredni proizvođači, oni koji su korisnici dugoročnih i kratkoročnih kredita, u ovom periodu uredno izmiruju svoje obaveze i da ćete ova sredstva koja ste planirali imati na raspolaganju i da na kontu toga, odnosno u odnosu na to mislite da vratite, odnosno da isplatite obaveze za 2009. godinu.
Ali, ovde postavljam prvo pitanje – da li je normalno da sredstava nema u Agrarnom budžetu i da se seku na način, da se unakaze, da tako kažem, kao što je to u rebalansu urađeno, drago mi je što ovo potvrđujete, jer to govori o odnosu Vlade prema agraru?
Pravim jednu digresiju, poljoprivreda je bila jedna od najznačajnijih obećanja ove vladajuće koalicije. Apsolutno su se obećavale i kule i gradovi poljoprivrednim proizvođačima, i sada se suočavamo, kao i u drugim oblastima, ali čini mi se u poljoprivredi u najdrastičnijem obliku, sa činjenicom da od tih predizbornih obećanja apsolutno neće biti ništa.
To ukazuje na jedan problem da, kada se poslužite političkom demagogijom, to da kratkoročni efekat, ali vam se to i vrati kao bumerang. Ali, ono što je poenta cele stvari je da politike u agraru treba da bude što manje i političkih stranaka, a ono čega treba da bude u agraru jeste jedna stručno urađena analiza strategije razvoja poljoprivrede.
Moje prvo pitanje je – ako se sredstva iz ove godine u iznosu od 4,6 milijardi, a možda će biti i veća, videćemo, potroše, šta će biti sa Fondom za sledeću godinu? Iz kojih sredstava će sledeće godine poljoprivredni proizvođači moći da dobijaju kratkoročne i dugoročne kredite, ako sada ova sredstva potrošimo?
A već smo svesni, i to smo najavili i ministarki finansija kada je branila rebalans, da ćemo se ovde opet videti, nažalost, u septembru i da će sredstva dodatno biti smanjivana po resornim ministarstvima, a kako vidimo da ministarka finansija i vladajuća koalicija tretiraju poljoprivredu, plašimo se da će sredstva biti i u novom rebalansu umanjena.
Imam par pitanja i pokušaću da ih postavim, i daću neka obrazloženja, u nadi da ćete na najbolji mogući način na njih odgovoriti. Mislim da u ovoj godini, to verovatno i nije vaša krivica, već je i posledica prenetih dugovanja iz 2008. godine, da plaćanja koja imate i obaveze koje imaju, nikada nisu toliko kasnile kao što se to dešava sada.
Ono na šta bih želeo da ukažem kao problem i želeo bih da čujem vaš odgovor jeste problem već donete uredbe, kao što je na primer subvencionisanje zadruga. Nakon sprovođenja celokupne procedure, te subvencije se ukidaju, što po mom mišljenju vas stavlja u jednu krajnje rizičnu poziciju, odnosno poziciju kao nekoga ko je rizičan partner.
Zanima me vaše mišljenje – da li mislite da jednolična ili istovetna nadoknada po hektaru jeste dovoljno stimulativna mera, bez obzira na prinos po tom hektaru, jeste dovoljno stimulativna mera ili jednostavno na taj način idemo na neku prosečnu i ne konkurentno pravljenje ne konkurentne poljoprivredne strukture? Mislim da ne stimulišemo one koji ulažu i one koji su spremni da ulažu dodatne napore i imaju veće prinose nego što je to prosek.
Ono što se u javnosti može videti i ono u čemu mislim da niste uspešni je produbljivanje antagonizma između poljoprivrednih proizvođača sa jedne strane, velikih poljoprivrednih dobara sa druge strane, zadruga i uopšte svih činilaca u tom lancu, i da niste dovoljno poradili na tome da se izgrade međusobni odnosi kako bi plod te saradnje bio konkurentnija poljoprivredna proizvodnja.
Postavljam pitanje – zašto danas, u ovom momentu srpski seljak ne može da izvozi krompir, rashlađeno smrznuto svinjsko meso, kao i niz drugih proizvoda koji bi značili dodatne prihode i koji bi značajno uvećali našu trgovinsku razmenu? Šta se čini da izvozna struktura poljoprivrednih proizvoda bude sa višim stepenom obrade, odnosno povoljnija, pa da samim tim donosi i više novca?
Postavljam pitanje i iz oblasti veterine – zašto se nije stalo sa vakcinacijom na svinjsku kugu, pogotovo ako se zna da nakon prestanka vakcinacije treba da prođe još dve godine, a to jeste jedan od uslova da možemo da izvozimo svinjsko meso? Da li tek osnovani Generalni inspektorat i veterinarska inspekcija, koja je izvučena iz Uprave za veterinu, a za efekat je imala da negativno utiče na uspešno funkcionisanje sistema sledljivosti, što je na kraju rezultiralo, čak bih rekao, najlošijim izveštajem o stanju veterine od strane Generalnog direktorata za zaštitu potrošača Evropske komisije?
Zašto ste tako lako prešli preko izglasavanja, odnosno primene SSP-a? To direktno izlaže našu poljoprivredu dodatnim pritiscima, odnosno snižavamo nivo zaštite naše poljoprivredne proizvodnje, kada znamo da su sa druge strane negativni efekti, efekti koji dolaze od SSP, veliki.
Dolazimo u paradoksalnu situaciju da mi koji nemamo uređeno stanje u poljoprivredi otvaramo tržište onim državama koje to stanje imaju i te kako uređeno, i koje su bogate države, i koje veoma bogato subvencionišu svoje poljoprivredne proizvođače da još i na srpsko tržište mogu da plasiraju svoje proizvode.
Dakle, velika su obećanja davana i u sferi poljoprivrede. Malo toga je ostvareno od onoga što se obećalo i sada imamo jasno, verujem da ste svesni te činjenice, da su poljoprivredni proizvođači veoma nezadovoljni, ali su i opravdano nezadovoljni.
I pored toga što su opravdano nezadovoljni, takođe u tom lancu imamo nezadovoljne i proizvođače, odnosno prerađivače poljoprivrednih proizvoda, a sve to na kraju rezultira da krajnji potrošač takođe koristi robu, odnosno kupuje hranu vrlo često po skupljim cenama nego što je to na nekim drugim tržištima, pa kao krajnji rezultat imamo i nezadovoljnog potrošača.
Na toj liniji se mora pronaći određena ravnoteža. Pohvaljujem vas što ste doneli u skupštinsku proceduru ovoliki broj zakona, ali ovi zakoni neće rešiti probleme agrara.
Ovi zakoni jesu usklađivanje propisa sa EU. Da nije tako, ne bi tako ličili na zakone koji su, recimo, usvojeni u Hrvatskom Saboru, jer ovde imamo predloge zakona i o poljoprivrednom zemljištu, i o poljoprivredi i zakona o gnojivima i poboljšivačima tla. Radi se samo o jezičkoj redakciji našeg predloga zakona.
Ti zakoni jako puno liče jedan na drugog, što je verovatno naš uslov približavanju EU, ali i samo stanje poljoprivrede u Hrvatskoj, koje je mnogo bolje nego u Srbiji, pokazuje da to nije posledica zakona, već i većih sredstava koja država izdvaja za poljoprivredu u Hrvatskoj nego vi ovde u Srbiji, i bolje organizovanosti.
Za prvo javljanje ovoliko, ostaviću vremena kada budemo završili raspravu.

Reč ima ministar, Saša Dragin.

Zahvaljujem se kolegi Nikoliću na izuzetno konstruktivnoj raspravi. Apsolutno bih se složio sa delom diskusije vezane za Agrarni budžet, definitivno nam je potreban veći Agrarni budžet da rešavamo probleme agrara u Srbiji.
Što se tiče opaske vezane za hrvatsko zakonodavstvo, nije ovaj zakon rađen prema hrvatskom, ali je rađen sa onim što se zahteva od nas u procesu pristupanja EU.
Ipak jedna mala ispravka, za razliku od Srbije koja godišnje izveze oko 1,6 milijardi dolara vrednosti poljoprivrednih roba i prehrambenih proizvoda, Hrvatska ima deficit od milijardu evra u ovom slučaju, tako da je hrvatski agrar u daleko lošijoj situaciji od srpskog i pored visokih subvencija.
Ono što bih hteo da odgovorim na pitanja koja ste postavili, koja su apsolutno na mestu, vezano je pre svega za pozajmicu iz Fonda za razvoj poljoprivredne proizvodnje i mogu da vam kažem da se taj fond puni od 2004. godine, sukcesivno godišnje i samim tim iz rivolvinga se svake godine dobijaju sredstva, tako da, pored toga što ćemo imati u jednoj godini nešto manjka, sledeća godina će dovesti do toga da se taj fond obnovi. Nadam se da će postojati i u donošenju nekog sledećeg budžeta malo više razumevanja, pa ćemo moći da podstaknemo kreditiranje u oblasti poljoprivrede, kao što smo to želeli da uradimo.
Ono što je takođe bitno da napomenem, to je da se segment kreditiranja prebacuje i prema lokalnim samoupravama, na takav način što Ministarstvo smatra da ne mora svaka odluka o svakom kreditu da se donese u Beogradu, da je jako bitno da se kroz regionalizaciju i davanje više nadležnosti lokalnim samoupravama da i mogućnost da same lokalne samouprave, kroz fondove za razvoj poljoprivrede, učestvuju u kreditiranju poljoprivredne proizvodnje, prema komparativnoj prednosti određenih regiona.
Što se tiče pitanja vezanih za zadruge, ukinuli smo tu liniju, to je bilo prošle godine, iz prostog razloga što nismo mogli da nađemo zakonski osnov da se na dati način, kao što je to opisano u uredbi, ta sredstva izdvoje, a nisam sklon da radim bilo šta protiv zakona i iz tog razloga sam molio za razumevanje za ovakvu jednu odluku.
Jednolična davanja po hektaru. Nažalost, institucionalni kapaciteti Ministarstva koga sam preuzeo nisu omogućavali veliku raznovrsnost u davanju podsticaja, ali kao što sam prethodno napomenuo, razdvojili smo jasno ratarsku od proizvodnje voća i, kao što znate, za intenzivne vinograde možete da dobijete 1,2 miliona dinara po hektaru, dok je to za duvan ove godine oko 32.000 dinara po hektaru, dok je za ostale ratarske kulture 12.000 dinara po hektaru, sa razlikom za nerazvijena područja naše zemlje koja imaju daleko lakše uslove za dobijanje tih podsticaja od onih drugih.
Onog trenutka kada uvedemo agenciju za agrarna plaćanja, zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju definiše tu agenciju, moći ćemo da radimo i tu selekciju.
Naravno, bitno je da se geografski informacioni sistem u poljoprivredi razvije.
Mogu da kažem da neke zemlje koje su pristupile samoj EU nemaju još razvijen taj sistem, a mi smo već počeli da ga radimo, tako da se nadamo da ćemo možda i pre njih dobiti. Recimo, naši istočni susedi koji su u EU nemaju takvu mogućnost razdvajanja i selekcije prema kulturama, ali to je definitivno nešto prema čemu idemo i to ste vrlo dobro zapazili.
Vezano za inspekciju, oni su bili tu i ne bih rekao da je izveštaj negativan, nego su dobijene sugestije. Ono što je bitno, postoje tri načina odnošenja prema nama – da se dobije negativan izveštaj, da se dobije sugestija ili da se odmah prihvati. Mi smo dobili sugestije.
Mogu da kažem da je 90% tih stvari već urađeno na osnovu usmene preporuke samih inspektora, a da ćemo mi sada, na osnovu predloga sugestije koju smo dobili, još nije stigao konačni izveštaj, da odgovorimo, već je pripremljen odgovor. Do sada skoro 90% stvari smo uradili.
Što se tiče antagonizma između prerađivača i individualnih poljoprivrednika, to ste jako dobro prepoznali. To je antagonizam koji traje godinama.
Suština antagonizma je što su u sektor poljoprivrede, odnosno kupovinu poljoprivrednih preduzeća, ušli ljudi koji su tokom devedesetih godina često bili u nekim sivim sferama biznisa. To je ekonomija gde su ljudi naučili da uzmu lovu i da pobegnu, umesto da dugoročnim partnerskim odnosom prema svojim saradnicima u tom biznisu, a to su u ovom slučaju poljoprivredni proizvođači, izgrađuju poverenje i na takav način izgrađuju i taj njihov kooperativni odnos.
Ono što ste verovatno upoznati, pričali smo često o tome, moj odnos prema poljoprivredi je takav da se ne slažem sa načinom kako je urađena privatizacija u sektoru poljoprivrede, iz prostog razloga što mislim da je trebalo deo vlasništva nad poljoprivrednim preduzećima da ponudimo pre svega zadrugarima, pre svega udruženim poljoprivrednim proizvođačima, i na takav način uvežemo njih i kapital iz biznis sektora, jer to je ona prava sprega i pravi način da se ima ceo lanac, od njive, odnosno štale, do police u supermarketu. Kao što znate, borim se da se takav jedan odnos izgradi.
Moraju da znaju prerađivači da bez svoje sirovinske baze ne mogu ništa da proizvode i samim tim ne mogu da donose na naše tržište, kao ni na strana tržišta, kvalitetne poljoprivredne proizvode. Sa druge strane, poljoprivredni proizvođači trebaju odgovorne otkupljivače svojih proizvoda koji će na dugoročni način razmišljati o poljoprivrednoj proizvodnji.
Najbolji primer kako se neko opekao o to je primer prošlogodišnje kampanje šećerne repe, kada je zbog jako lošeg odnosa šećerana prema poljoprivrednicima prošle godine, interesovanje za proizvodnju slatkog korena je bilo jako nisko i iz tog razloga je traženo od Ministarstva da se zabrani izvoz šećerne repe. Mi to nismo dozvolili, niti ćemo ikada da dozvolimo da se zabranjuje izvoz nekog poljoprivrednog proizvoda, iz prostog razloga jer to jedino mešetarima koristi, a nikako poljoprivrednim proizvođačima.
Što se tiče krompira, postavili ste vrlo konkretno pitanje. Pokrenuta je procedura pre godinu dana i mi se nadamo da ćemo u vrlo kratkom vremenskom roku dobiti mogućnost da izvozimo krompir iz naše zemlje.
Što se tiče svinjske kuge, ili klasične kuge svinja, mi već veći broj godina redovno vakcinišemo stoku.
U EU se to ne radi. Iz tog razloga EU od nas traži da barem 24 meseca nemamo pojavu svinjske kuge na terenu da bi mogli da prestanemo sa vakcinacijom. Trenutno sada imamo 12 meseci od kada se ni jedan slučaj svinjske kuge nije pojavio.
Ono što je tu interesantno, a bilo bi dobro da se upoznaju narodni poslanici, to je da smo mi pokrenuli jednu inicijativu u Briselu, da nam se odobri mogućnost pilot projekta tzv. kompertmentizacije izvoza svinja, odnosno da se odaberu reprezentativni objekti koji bi bili u takvom sistemu zdravstvene zaštite domaćih životinja da ne moraju da se vakcinišu, a na takav način bi izbegli ono što je veoma veliki problem. Recimo, Holandija, onog trenutka kada je prestala da vakciniše, sledeće godine imala je epidemiju i potrošila je negde oko četiri milijarde evra za nadoknadu troškova vezanih za uništavanje obolelih, odnosno životinja u rizičnom području. Jednostavno, Srbija takve novce nema.
Iz tog razloga, želimo da napravimo par farmi koje će omogućiti da se izvozi iz Srbije, a sa druge strane da ne ulazimo u rizik i preuzimamo obaveze u ovakvoj ekonomskoj situaciji, koja je naravno i u svetu jako teška. Što se tiče SSP-a, vi dobro znate moj stav prema tome. Ono što smo mi insistirali, to je da se pomeri usvajanje tog sporazuma za dva meseca, odnosno da se 2008. godina ne uzme kao bazična, faktički smo potrošili jednu celu godinu za dva meseca, jer je to stiglo kao predlog negde u novembru. Znači, zamolili smo da se to primenjuje od nove godine, na takav način smo dobili još jednu godinu, da država Srbija ima mogućnosti da uskladi svoju poljoprivredu i da dobije na kompetetivnosti sa evropskom poljoprivredom.
Još jednom da se zahvalim na jako stručnoj i dobroj diskusiji gospodine Nikoliću.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo.

Gospođo potpredsednice, gospodine ministre i saradnici iz Ministarstva poljoprivrede, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega bih na početku svoje rasprave hteo da pohvalim ministra i Ministarstvo poljoprivrede da su učinili napor od njihovog konstituisanja da u skupštinsku proceduru puste ovoliki broj zakona iz oblasti poljoprivrede, jer je to bila sušta potreba naše poljoprivredne proizvodnje.
Za svaku kritiku su prethodne vlasti, koje su malo učinile na tom planu i u više navrata sam lično iznosio stavove naše stranke da je to nedopustivo, da u oblasti poljoprivrede je najmanje doneto zakona i najmanje usklađena zakonska regulativa sa regulativom EU, obzirom da pretendujemo da uskoro postanemo članica EU.
Svakako za dostavljanje Narodnoj skupštini i puštanje u proceduru je zaslužno Ministarstvo, ali ponovo želim da izrazim negodovanje ispred naše poslaničke grupe da je krajnje nedopustivo da na ovakav način raspravljamo o tako značajnim zakonima iz, takođe, tako značajne privredne oblasti, kakva je poljoprivreda.
Pre svega, oni koji su zainteresovani za ove zakone kroz ovakvu raspravu i ovakvu organizovanu raspravu ne mogu ni iz daleka shvatiti u kom smislu i koliko će se unaprediti poljoprivredna proizvodnja usvajanjem ovakvih zakona.
Ali, šta je tu je, vladajuća većina utvrđuje dnevni red i vodi ovu Narodnu skupštinu, parlament, i mi iz opozicije moramo da se povinujemo.
Pre nego što bih govorio o određenom broju zakona, jednostavno o svim se ne može govoriti u vremenu koje naša poslanička grupa ima na raspolaganju, želim da se osvrnem na ukupno stanje u poljoprivredi sa aspekta gledanja SNS i pošao bih prvo od onoga što smo imali pre dve-tri nedelje ovde u parlamentu, to je rebalans budžeta i pozicije u razdelu 14, onoga što je dodeljeno Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Da ponovo kažem, da je to krajnje neodgovoran odnos predlagača rebalansa budžeta, znači, ministra finansija i same Vlade, da u tom iznosu koji je određen rebalansom u narednom periodu se finansira poljoprivredna proizvodnja, jer jednostavno sa tim sredstvima se ne može to isfinansirati.
Uvažavajući činjenicu da će u okviru povećanja sredstava za poljoprivredu proizvodnju iskoristi se i deo sredstava Fonda za razvoj poljoprivrede, znači, onih sredstava koja su vraćena u, da kažem, taj fond po osnovu davanih kratkoročnih i dugoročnih kredita u prethodnom periodu.
Međutim, ako se ta sredstva i angažuju i potroše, ona su, što bi se reklo, zanavek potrošena, ona se ne mogu ponovo stavljati u funkciju i samim tim najdirektnije će se smanjiti taj fond, što svakako nije dobro, ali i to će biti nekakvo rešenje za poljoprivredne proizvođače i upravo apelujem na ministre i Ministarstvo dam u skladu sa datim obećanjima, angažovanjem tih sredstava i na kraju, kredita, koliko sam shvatio od milijardu dinara, da se ta sredstva omoguće i stave na raspolaganje poljoprivrednim proizvođačima.
Jer samo pod tim uslovima u odnosu na ono što je rebalansom budžeta određeno i ono što će se iskoristiti iz Fonda za razvoj i tih nekih četiri milijarde 600 miliona i ta milijarda kredita donekle će, ipak, moći ispoštovati ono što je, da kažem, i dato i obećano.
Moram podsetiti pre svega vladajuću stranku šta je obećavala građanima pre ovih poslednjih izbora. Obećavala je agrarni budžet od 400 miliona evra.
Ovo što trenutno imamo u budžetu nije ni polovina toga, pa treba dobro da se zamisle kako će se pravdati na nekim sledećim izborima, a nadamo se da će i oni biti uskoro.
Svakako agrarni budžet je značajan za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje i ako imamo činjenicu da je još blizu oko dve milijarde neizmirenih obaveza iz 2008. godine, onda još više dovodi, da tako kažem, u sumnju i realnost izmirenja svih onih obaveza koje su preuzete da se finansiraju i kroz postojeće zakone, a i kroz ove koje ćemo doneti sad, tokom ove sednice.
Takođe, apelujem i molim i sa pozicije predsednika Odbora za poljoprivredu, i o tome smo raspravljali u nekoliko navrata, da se u što hitnijem periodu izmire obaveze iz 2008. godine. Da podsetim, i vas gospodo iz Ministarstva i sve, da nisu izmirene ni veterinarskoj struci, koja je jasno postavila zahtev da se neće uključiti u sprovođenje programa mera zdravstvene zaštite ako se ne izmire te obaveze.
One su polovično izmirene i veterinarskim stanicama i veterinarskim institutima, a isto tako još dobar deo drugih subvencija koje su u obavezi da se ispune nisu ispunjene. Koliko sam shvatio, ministar je jednom prilikom ovde danas rekao da su subvencije za mleko izmirene za 2008. godinu. Ako je to istina, onda je to dobra vest za sve nas, ali ipak postoji još značajan deo subvencija neizmirenih.
Dalje, nedovoljna sredstva će, svakako, usporiti mnogo toga što treba da se realizuje iz budžeta. Ukupno stanje naše poljoprivredne proizvodnje je trenutno izuzetno teško i zato malo degutantno deluje najava od jednog ministra iz drugog ministarstva da se i u oblasti poljoprivredne proizvodnje značajno popravlja stanje, da je značajno već povećan izvoz poljoprivrednih proizvoda, pre svega žitarica, pa i prehrambenih proizvoda, kao da je većina nas izgubila pamćenje.
Što se tiče žitarica, moguće je da je sasvim povećano i bilo bi dobro da je mnogo više povećano nego što je trenutno stanje izvoza žitarica, jer mi smo do pre nedelju-dve dana imali oko 500.000 tona viška pšenice i oko milion tona viška kukuruza, a imali smo Vladinu uredbu prošle godine do juna, početka jula, kojom je bio zabranjen izvoz žitarica.
Prema tome, sve ono što je izvezeno tokom ove godine u odnosu na ono do sredine prošle godine je značajno povećanje. Ali, i izvoznici i samo Ministarstvo kroz podsticaj izvoza, trebalo bi da učini više na izvozu žitarica, jer žetva je pšenice na pragu. Za mesec ili mesec i po dana sa ovakvim temperaturama sigurno će biti žetva pšenice. Procene stručnjaka govore da je moguće obezbeđenje suficita između 500 i 700 hiljada tona pšenice, što bi govorilo da bi imali preko milion tona pšenice za izvoz.
Dalje, ono što je obećano da se subvencionira, to je po hektaru obradive površine. Nažalost, pre svega prema poljoprivrednim proizvođačima, to se u ovom polugodištu gotovo nije moglo ostvariti iz postojećeg budžeta.
Apelujem da se što pre počne sa izmirivanjem tih obaveza, jer mislim da će tu obavezu i samo ministarstvo staviti u prioritet, da izmiri obaveze u iznosu od tih 12.000 dinara po hektaru obradive površine, tako da barem poljoprivredni proizvođači imaju barem sigurna sredstva za zasnivanje jesenjih useva, a i za finansiranje svih drugih troškova koji treba da se realizuju.
Ono što zabrinjava i nas, narodne poslanike, a pre svega poljoprivredne proizvođače, to su nedovoljna sredstva za razvoj poljoprivredne proizvodnje u ruralnim sredinama. Ona se poslednjih godina značajno umanjuju i ove godine su još više umanjena, što takođe nije dobro, jer tu su značajni resursi, pre svega za uvećanje poljoprivredne proizvodnje.
Mora se učiniti mnogo više na uvećanju sredstava za proizvodnju, pre svega u tim graničnim sredinama i uopšte u tim seoskim sredinama, ne samo u smislu razvoja poljoprivredne proizvodnje, nego i svih drugih infrastrukturnih razvoja, od puteva, škola, javnih, kulturnih institucija itd, znači svega onoga što će omogućiti da što veći broj mladih ljudi ostaje da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, pogotovo u ovoj ekonomskoj krizi koja ostavlja bez posla veliki broj građana naše zemlje.
Dalje, ono što je, takođe, problematično, u najmanju ruku, to je kreditiranje poljoprivredne proizvodnje, bez obzira na izjave i danas date u parlamentu, ali prema i ličnim saznanjima i prema informacijama koje se dobijaju sa strane, banke i dalje značajno zatežu oko dodeljivanja kredita, pre svega za nabavku veće i skuplje opreme, za nabavku sistema za navodnjavanje.
Bez zanavljanja mehanizacije, bez nabavke sistema za navodnjavanje, mislim da će naša zemlja i naši poljoprivredni proizvođači imati velikih problema, obzirom na permanentno globalno otopljavanje i povećanje prosečnih temperatura.
Svedoci smo i ovog proleća, već u ovom vremenu dosta visokih temperatura, koje imaju direktnog uticaja pre svega na biljnu proizvodnju. Zato bez sistema za navodnjavanje, i to u mnogo većem obimu navodnjavanja poljoprivrednih površina, teško ćemo sačuvati obim naše poljoprivredne proizvodnje.
Zatim, ono na šta želim da ukažem je ukupno stanje stočarske proizvodnje. Mislim da ono mora da zabrine i vas, gospodo u Ministarstvu poljoprivrede, i nas koji smo ovde narodni predstavnici, pa i sve poljoprivredne proizvođače, jer mi permanentno imamo stagnaciju poljoprivredne proizvodnje i ona se gotovo ne zaustavlja.
Nešto se ozbiljnije i radikalnije mora učiniti i na tom planu.
Svestan sam činjenice da se teško može napraviti ozbiljan zaokret u odnosu na situaciju i stanje privatizovanih prehrambenih industrijskih pogona, između ostalih i klanica i mlekara, da ne kažem i uljara, šećerana, što stavlja u podređeni položaj primarne poljoprivredne proizvođače, između ostalog i stočare, da imamo permanentno oscilacije u ceni koštanja žive stoke i samim tim rasta i pada stočarske proizvodnje, pre svega kod fizičkih lica, kod individualnih poljoprivrednih proizvođača. Mi moramo učiniti značajne pomake i u smislu kvaliteta našeg stočnog fonda, a isto tako i u smislu unapređenja zdravlja životinja.
Dobra je vest da mi više od godinu dana nemamo pojave svinjske kuge i da će to stvoriti preduslov da možda prestanemo sa vakcinacijom i stvorimo preduslove za izvoz svinjskog mesa na evropsko i svetsko tržište, ali imamo pojave nekih drugih bolesti u dužem vremenskom periodu, koje nismo suzbili.
Poseban problem može nastati ako veterinarska struka ne bude u onom obimu sprovodila program mera koje je sprovodila u prethodnim godinama, upravo zbog neizmirenja obaveza koje Ministarstvo ima prema tim subjektima. Moj apel ponovo je da imate to ozbiljno u vidu i da učinite napore da se to promeni.
Dalje, ono što još želim da kažem, to je da ovaj smanjeni budžet će imati uticaja i na neka druga finansiranja koja su bila prethodnih godina, mislim pre svega na dotiranje osiguranja poljoprivredne proizvodnje.
Vi morate jasno javno reći poljoprivrednim proizvođačima da li će iz ovog budžeta moći da očekuju određeno dotiranje ili subvencioniranje osiguranja ili da se sami snalaze, jer posle ovakvih vrućina je za očekivati pojave gradonosnih oblaka, velike štete u poljoprivrednoj proizvodnji, i bez osiguranja to vodi u direktne gubitke.
Pokušao sam samo one najznačajnije stvari da apostrofiram koje predstavljaju velike probleme trenutno u našoj poljoprivrednoj proizvodnji i neko trenutno stanje te poljoprivredne proizvodnje ovde da iznesem, ali svakako sami poljoprivredni proizvođači najbolje znaju s kakvim sve mukama i problemima se sreću. Mislim da i vi, gospodo iz ministarstva, u kontaktima sa poljoprivrednim proizvođačima sami možete to da čujete.
Svakako treba raduje da danas raspravljamo o 15 zakona koji će značajno unaprediti ili bi trebalo da unapredi ako se svi doneti zakoni implementiraju, a što nažalost, u našoj zemlji, ne mora da znači i ne postoji kao pravilo. Imamo mnogo zakona koje smo doneli, i to dobrih zakona, ali koji se ne primenjuju, i koji se ne implementiraju i koji su bezvredni.
Svakako lično ne bih želeo da ovi zakoni koje ćemo doneti u narednom periodu budu po strani, nego naprotiv da se implementiraju i da ono što je država preuzela kao obavezu i ispunjava, a svakako i sami poljoprivredni proizvođači. Time će biti očekivanja još veće proizvodnje i većeg izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Ceneći da aktivno radimo od početka, još tri minuta ću govoriti, pa ću napraviti pauzu, pa ću posle koristiti u okviru rasprave po poslaničkim grupama još vreme koje imam. Rekao bih par reči o ovom prvom zakonu koji je na ovom dnevnom redu, a to je Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
To je zakon koji do sada nije bio u pravnom sistemu naše zemlje i koji je značajan sa više aspekata. Međutim, imam i određenih primedbi ispred naše poslaničke grupe. Pre svega, kada se radi o strategiji i donošenju strategije razvoja poljoprivrede.
Svakako strategija poljoprivrede po kojoj trenutno se organizuje i egzistira naša poljoprivredna proizvodnja je doneta pre četiri godine, doneta je od strane Vlade, tadašnje Vlade. Mnoge stvari u njoj su prevaziđene. Treba da se donese nova strategija i to na 10 godina u skladu sa ovim zakonom. Vi predlažete da je ponovo donese Vlada. Mislim da to nije dobro i pre svega nemate pravo da predlažete vi, kao vladajuća koalicija, da tako jedan važan strateški dokument donosi vlada, koja će obavezivati sve neke naredne vlade za narednih 10 godina.
U tom smislu smo mi ispred naše poslaničke grupe dali amandman da strategiju poljoprivrede donosi Skupština i molim da taj amandman prihvatite, jer mislim da je on logičan.
Takođe, u skladu sa ovim zakonom, treba da se donese nacionalni program za poljoprivredu, nacionalni program ruralnog razvoja, i to predlažete da takođe donese Vlada, sa rokom trajanja ili dužinom do sedam godina. Mislim da to nije u redu i nije korektno od strane predlagača. Nacionalni program treba da se donese, ali na najduži period od četiri godine, onoliko koliko je trajanje jedne vlade, jer je to operativni dokument koji se naslanja na strategiju. U tom smislu smo takođe dali amandman i nadam se da ćete prihvatiti.
Ono što je značajno, a molim samo minut-dva da produžim, pa ću završiti, samo da završim oko ovog zakona.
Ovim zakonom se jasno utvrđuju podsticaji u oblasti poljoprivredne proizvodnje i oni se dele na neposredne, tržišne podsticaje, kao i strukturne podsticaje. Neposredni podsticaji su premije, podsticaji za proizvodnju, za regres i podršku nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, zatim tržišni podsticaji su izvozni podsticaji, onda podsticaji troškova skladištenja i kreditna podrška, i strukturni podsticaji su mere ruralnog razvoja, poboljšanje zaštite i kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i mere institucionalne podrške.
Mislim da je ovo sasvim dobro i da ovakvo regulisanje zakonsko će znatno smanjiti taj broj uredbi koji su do sada regulisale ovu oblast.
Ovim zakonom se reguliše korišćenje podsticaja, znači ko ima pravo korišćenja, a to su, pre svega, porodična poljoprivredna gazdinstva i definiše se šta je porodično poljoprivredno gazdinstvo, šta je nekomercijalno poljoprivredno gazdinstvo.
Ovim zakonom se jasno definiše registar poljoprivrednih gazdinstava koji je do sada regulisan uredbom. Sada se zakonom reguliše, što je takođe dobro. Na kraju, ovim zakonom se reguliše evidentiranje i izveštavanja u poljoprivredi i integrisani poljoprivredni informacioni sistem.
Jasno se definiše šta se sve evidentira u Ministarstvu poljoprivrede. To su dugogodišnji zasadi, proizvodnja povrća, obeležavanje životinja itd. Ono što je značajno da se definiše jeste integrisani poljoprivredni informacioni sistem, koji je veoma bitan za informisanje poljoprivrednih proizvođača.
Sve u svemu, uz ove male primedbe, može se reći da je ovaj zakon savremeno koncipiran i da može biti prihvatljiv i da će biti od veoma velike koristi za poljoprivredne proizvođače.
Zahvaljujem se i nastaviću posle pauze, ako vi predsednici insistirate da pravimo pauzu. U protivnom bih govorio još minimum 15 minuta. Mislim da je bolje da napravimo pauzu.

Narodni poslaniče, do trenutka dok niste počeli da koristite vreme imali ste 25 minuta, a ne 15, sada imate 23 minuta.
Mislim da je u redu da sada odredimo pauzu do 15.15 časova. Ministar se javio za reč. Popodnevni deo sednice nastavićete vi da govorite, ako želite, koristeći vreme poslaničke grupe, pa zatim ministar i onda narodni poslanik Milorad Krstin, koji je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Hvala.
(Posle pauze – 15.15)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice. Reč je u prepodnevnom delu imao narodni poslanik Zoran Mašić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo.
On će vreme svoje poslaničke grupe iskoristiti kada po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč, dođe na red, a sada reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS narodni poslanik Milorad Krstin.
Molim vas, samo jedanput pritisnite prekidač pred vama, taster ili kako god, i posle više ne, dakle, jednom bih molila. U redu je.

Dame i gospodo narodni poslanici, najzad smo došli do Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja u 2009. godini.
Normalno, kada sam dobio materijal, video sam da se najzad pojavilo 15 tačaka dnevnog reda, a tiču se poljoprivrede, tiču se srpskog agrara, nažalost, kako bih rekao – mraka srpskog agrara. Nisam mogao verovati da će ministar prihvatiti predlog svoje stranke ili šefa njihove poslaničke grupe ZES Nade Kolundžije i ovih svih 15 tačaka staviti u jedan koš, tj. načelni pretres.
SRS se ovome apsolutno protivi, jer smatramo da seljak paor, individualni poljoprivredni proizvođač ili registrovano poljoprivredno gazdinstvo, vlasnik, nije zaslužio da se o 15 veoma bitnih zakona neće pojedinačno raspravljati nego će se utopiti u načelni pretres i pričati o njima onoliko koliko po Poslovniku pripada njihovoj poslaničkoj grupi.
Onda se pitate – zašto je SRS iskoristila svoje pravo i setu od 15 zakona pripremila oko 400 amandmana. To je jedini put i način da ovim amandmanima pokušamo načiniti ove zakone pravno mogućim, a u stvari ih poboljšati.
Meni je nekako logično možda bilo da ste uzeli i da ste stavili u načelni pretres recimo Predlog zakona o vinu, Predlog zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima, Predlog zakona o etanolu. Nekako se ta tri zakona spajaju jedan u drugi i dosta se unutra zakonskih odredbi, tj. članova poklapaju.
Međutim, kao što sam rekao, vama je izgleda bitno da ovih 15 zakona donesete po hitnom postupku i da oni budu tobože put na stotine novih zakona ili brži put ka EU.
Time što ste ovih 15 zakona stavili ovde pred nas da kao ovlašćeni predstavnici pričamo 20 minuta ispred poslaničke stranke, recimo SRS 68 minuta, nećete ništa veliko postići, ali mi ćemo se potruditi da kroz ovu diskusiju u načelu, a onda po amandmanima pokažemo da ovi zakoni neće bitno uticati, a sve ću ih navesti sada pojedinačno, na cenu proizvodnje proizvođača, tj. seljaka, mislim na njegov finalni proizvod.
Ako kažem da je četvrti po redu, tj. prvi u zajedničkom načelnom pretresu Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, da li će on uticati na cenu robe koju seljak proizvede, znači, na njegov finalni proizvod? Neće. Da li će Predlog zakona o bezbednosti hrane uticati? Neće. Da li će Predlog zakona uticati o zdravlju bilja uticati na njegovu cenu? Neće uticati.
Da li će Predlog zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta uticati na cenu poljoprivrednog proizvoda, onog što seljak proizvede? Neće bitno uticati.
Da li će Predlog zakona o sredstvima za zaštitu bilja uticati? Neće uticati zato što baš ta zaštita bilja je jedan od faktora koji onemogućava, i pored one male cene, da seljak izađe iz krize ili da bude, kad iznese svoj poljoprivredni proizvod, bar ako ništa drugo, na nekoj ravnoj nuli.
Ovaj predlog zakona o vinu neće uticati. Samo usklađujete zakone koje treba da nas uvedu u Evropu. Nije SRS protiv ulaska u EU. Mi smo deo Evrope, geografski se nalazimo u Evropi, ali treba da znate da nas još na stotine zakona o poljoprivredi očekuju, a nećemo ući u Evropu.
Nema više prognoza – 2012, 2014, 2017. itd. Realnost je da je trebalo, ministre, predlogom ovih zakona, koji su se najzad 15 pojavili u ovom najvišem zakonodavnom domu, dogovoriti sa vašom strankom, sa vašim šefom, u stvari ne vašim, nego šefom poslaničke grupe ZES, da im ne dozvolite da se oni pretoče u jedan, da se pretoče u načelni pretres, nego da idemo pojedinačno, da svi koji žele da kažu o svakom zakonu, a svojom diskusijom da ga poboljšaju, da omogućite svakom poslaniku.
Ovako, vi ste još jednom pokazali, verujte mi, da idemo ipak ne ka nečemu puno boljem ili boljem, nego moram da nazovem, ovim potezom ipak idemo u sumrak srpskog agrara.
Ako počnem priču, a počeo sam je o ovim zakonima, ne mogu da se ne osvrnem na dosadašnji uspeh vaš, DOS-a, posle petooktobarske revolucije, dolaskom na vlast pojedinih ministara, i da kažem šta je to što su ministri dosad uradili za seljaka, za paora, za individualnog poljoprivrednog proizvođača, nazovite nas kako hoćete, jer sam jedan od tih koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, živim na selu i posedujem 50 jutara zemlje, i znam kakvo je stanje u agraru. Pričam vam praktično, iznoseći ono, što se kaže, iz baze.
Prvi ministar u 2001. godini je bio vajni Veselinov, čovek koji se busao da toliko puno zna o poljoprivredi da će čudo napraviti, a jedino, izgleda, što je on uradio bilo je to što je, zajedno sa svojim vozačem, kosio nedužne ljude po Beogradu jer je nedužna žena stradala.
Njegova jedina priča za te tri godine, od 2001, 2002. i 2003. je bila priča kako ne treba sejati pšenicu, da je pšenica višak, da ima dovoljno pšenice, nego da se mi okrenemo polako nekim drugim kulturama, poput zasada novih vinograda, zasada novih voćnjaka, ribizli itd.
Ne zna da treba da dođe do promene kulture. Ne može se stalno na jednom zemljištu sejati kukuruz, pšenica, suncokret, ovas, to mora da se rotira, jer to iziskuje iovako loše poljoprivredno zemljište. U poslednjih devet godina ne možemo se pohvaliti da su zemljoradnici bili u stanju da bacanjem veštaka pomognu toj biljci koja treba da da neki finalni proizvod, a onda i ekonomsku sigurnost toj svojoj porodici i tom svom gazdinstvu.
To je bila jedina priča i učešće tog ministra Veselinova. Kada smo mislili da će se u 2004, 2005. i 2006. napraviti jedan veliki pomak u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na to mesto dolazi iz G 17 po nekim dogovorima, normalno kada se formira Vlada, Ivana Dulić-Marković. Šta reći o njenom delovanju za te tri godine? Da li je samo suština njenog delovanja što je rekla da treba da se registruje poljoprivredno gazdinstvo da bi se znalo koliko imamo gazdinstava poljoprivrednih u Srbiji ili je bila neka druga suština, gde sam iznosio sijaset nepravilnosti putem poslaničkih pitanja, izlazeći za govornicu ovog parlamenta?
Mislio sam da će, uz neke svoje saradnike, gledati da unapredi ovu posrnulu agrarnu politiku koju je započeo Veselinov, međutim, ona se okretala nekim novim pričama, pa nam obećavala da ćemo u toku jedne godine imati 14 zakona, a mi usvojimo dva-tri, kad usvojimo četiri, to je puno. Toliko je bila osiona kada smo donosili Zakon o semenima, da se nije udostojila da pozove dr prof. Škorića, svetskog i evropskog stručnjaka, koji je stvorio najbolje sorte suncokreta, takoreći, u svetu i Evropi.
Onda kada je došao na Odbor za poljoprivredu, kada smo raspravljali o tom predlogu zakona, ona je ustala i otišla, izašla je sa Odbora, izašla je iz prostorije gde smo održavali, ne poštujući čoveka i stručnjaka za seme. Šta reći o tome kada sam desetak puta pitao o onim silnim kreditima koji su deljeni za vreme njenog mandata, a konkretno se odnosi na kratkoročne, dugoročne i bespovratne. Nešto što mi je bilo tada zapalo za oko, bio sam uporan da istrajem u tome, ali nisam uspeo, zato što mi ona kao ministar poljoprivrede nije htela da odgovori na poslaničko pitanje.
Naime, iz Fonda za razvoj poljoprivrede gde se izdvaja, izdvaja se za sisteme za navodnjavanje. Izdvojeno tada, te godine, 2005. mislim da je bilo, 180 miliona dinara. Tada su dobila samo tri subjekta, kako smo mi dobili u izveštaju. Tražio sam, kao što sam rekao, desetak puta, i u pismenoj formi, i za govornicom, od ministarke Ivane Dulić-Marković i nisam dobio, da bi jednom prilikom pitao onda sekretara Skupštine, i on kaže – neće da da odgovor.
Koja su to tri subjekta koja su dobila po 60 miliona dinara? Zar nije bilo logičnije da dobije 60 subjekata po tri miliona dinara i da su svi išli sa sistemima za navodnjavanje?
Zašto ovo govorim? Govorim iz prostog razloga, gospodine ministre, zato što se mi ne možemo pohvaliti našim sistemima za navodnjavanje. Naime, po nekim saznanjima do kojih sam došao, a i vi ih verovatno imate, od ukupnih obradivih površina samo se navodnjava 1,6% površina ili negde oko 70 hiljada hektara. Vi ćete me verovatno ispraviti ako sam nešto pogrešno rekao.
Niz drugih grešaka što se tiče tada ministra Ivane Dulić-Marković, kredite su dobijali oni koji su bili iz G 17, a nažalost i DS. Ono nažalost, ko je bliži vatri, taj je uvek dobijao te kredite, a neću da pričam o onima koji se ne vraćaju.
Onda, posle, neće da dolazi na konferencije za štampu, ni na Odbor za poljoprivredu kad se ovako nešto pojavi u listovima, dnevnim listovima koji se ovde prodaju u Srbiji – paorska mafija, a dole slika Ivane Dulić-Marković.
Idemo na 2007. godinu. Godine 2007. dolazi Slobodan Milosavljević za ministra poljoprivrede. Neko od kolega prethodnih govornika već je rekao da taj čovek stvarno ništa nije uradio za seljaka, za agrar, za unapređenje poljoprivrede, apsolutno ništa. Garantujem vam, da smo stavili morkino jaje, kokošije i od noja, on ne bi znao da pokaže koje je čije jaje. Ubeđen sam u to. Na našu sreću, Vlada gde je on bio ministar, trajala je svega 10 meseci.
Ako se bude pogledalo, a gledamo malo i unazad, gospodine ministre, verujte mi, pohvalio bih vas, ali ne mogu zato što ste napravili jedan težak prestup, dozvolili ste da se 15 ključnih zakona pretoče u načelni pretres i mi pričamo o 15 zakona u načelu.
Počeću sa vašim izlaganjem, sa samo jednom bitnom rečenicom koju sam uspeo da zapišem, mada sam dosta toga i upamtio. Kazali ste - poljoprivreda je motor našeg društva.
Kažem vam, taj motor treba da preživi generalku. On mora da ode kod pravog majstora, ili kod pravih majstora, i da jednom taj seljak oseti da država nešto misli o njemu i da želi da mu pomogne, u bilo kom vidu pomoći. Seljaku treba jedna finansijska injekcija.
Nemojte slušati ove koji vam dolaze sa terena i govore – odličan rod pšenice ove godine. Nemojte ih slušati. Igrom slučaja sinoć na jednoj televiziji slušao sam doktora profesora, neću sada da ne ispadne da ga reklamiram, poljoprivrednih nauka, koji stoji na površini pod pšenicom i kaže – pšenica sada uzima vlagu na dubini od 50 do 60 cm; da će rod biti prepolovljen. Ovo vam odgovorno tvrdim. Sada imamo padavina manje do 30-40%. Nemojte računati da ćete strne useve, tu mislim na pšenicu, na stočni ječam, ovas, odnosno da ćete imati u ovoj količinu koju ste vi planirali – mislim da nećete imati.
Sada ću vam dati kalkulaciju kako je setva pšenice po hektaru protekla kod jednog seljaka – njegov ulog i šta će dobiti. Seme po hektaru 260 kg, ako uzmemo da je po 28 dinara, to je 7.300 dinara. Ako uzmemo veštačko đubrivo, idemo samo sa 3,15 i nećemo sa onim – ispitivano, pa komponentne te i te, ne, idemo sa onim osnovnim tri puta petnaestice. To je 300 kgr puta 4,2 ili 100 kgr, govorim o 4.200, jer je to sejano u oktobru, a tada je cena bila ta, tog veštačkog đubriva i to vam je 12.900.
Prehranu, ako je po hektaru uradio sa 250 kgr ureje, puta 3,2, realno govoreći sada je ta cena od 3,2 ili 100 kgr 3.200 dinara, to je 8.000 dinara. Zaštita od korova – išao sam na minimum sa 1.700 dinara. Kombajniranja po hektaru neće biti, jer uzimaju, kako kažu, 300 kgr po hektaru, a ne u novcu – 300 kgr, to vi proverite.
To je tako, to je istina, ovo je sa terena. Ovo je sa terena, ne samo Srednjebanatskog okruga, Severnobanatskog, već Severnobačkog, Zapadnobačkog, Južnobanatskog, Južnobačkog i da ne govorim sada kompletno, jer sam uzeo samo ove primere.
Kada dodamo još samo dizel po hektaru, da biste uspeli da posejete, hajde negde 40 litara, a to je negde da zaokružimo 3.000 dinara. Kada sve to sada saberemo, 35.000 dinara je seljak dao i uložio po hektaru.
Ako se ispune, ne daj bože, ove prognoze i ovo što sada vremenske prilike pokazuju, a izgleda da je seljak postao golubar i samo gleda gore u oblake, njega sada samo oblaci interesuju, jer sisteme za navodnjavanje ne može da ima, izgleda ne može da ih dobije, ti koji dobiju, dobiju to preko nekih veza i onaj 1,6% ili 2%, odnosno mislim da smo mi ispod, tj. samo Albanija iza nas.
Ako uzmemo da je prinos, a odgovorno je tvrdio doktor poljoprivrednih nauka sinoć, jer iznad 3,5 tone po hektaru pšenice neće biti, odnosno neka bude taj prosek. Da li znate gospodine ministre koliko je sada u zeleno cena pšenice? Ako hoće sada da je proda, što se kaže "u zeleno", stručno, znači sada da uzme pare i da isporuči kada dođe vreme vršidbe, jeste 8,62 na berzi.
Cena pšenice, kada bude jula, već početkom jula, sigurno će početi da se radi žetva strnih useva, konkretno mislim na pšenicu, neće biti više od 10-11 dinara. Kada to saberemo, po hektaru je minimum u gubitku 4.000 dinara seljak.
Nadam se da ćemo se posle žetve verovatno videti na jesenjem zasedanju, gospodine ministre, i tada ću vam izneti tu činjenicu. Nažalost, cenu ne određujete vi i država – određuju tajkuni, oni koji protiv kojih se vi tobože borite, kako ste vi izjavljivali "protiv srpskih tajkuna". Oni drže skladišta. Vi ste ovde stavili zakon o skladištarima. O njemu ću, kada budem pričao, ono koliko mi sleduje, što je vreme poslaničke grupe, SRS, nekih sat vremena. Šta sam hteo još da kažem?
Hajde da spomenemo, ministre, malo i stočarstvo. Stočarstvo je uništeno. Kolega iz Nove Srbije je rekao istinu. Nama zvrje prazne farme, farme koje su nekada u turnusu tovile i 1.000 komada svinja, i 500 komada tovnih junadi, gde se nalazilo i od 500 do 1.500 krava, mislim na krave muzare, sada sa ovom cenom mleka od 21,00 dinar, koliko proizvođač dobija, mislim sa premijom i ostalo, ako nema seljak zaokruženu proizvodnju – a sada ću da objasnim šta znači zaokružena proizvodnja, on je u čistom gubitku i mora će početi da prodaje krave.
Šta znači "zaokružena proizvodnja"? Znači, mora da ima zemlju – da proizvede kukuruz, da bi taj isti kukuruz posle dao fabrici stočne hrane, da bi mu ona dala određenu hranu koja pripada kravama, ako misli da ima mleka više nego što bi trebalo da ima, jer samo sa kukuruzom ne može da ima ništa.
Dalje, mora imati posejanu lucerku. Mora imati posejanu pšenicu da bi mogao da ima prostirku, mislim na slamu, a onda se mora sam snaći. Posebno sam zaboravio da kažem za suncokret, da bi dobio suncokretovu sačmu, i onda sam da se snađe oko šećerne repice. Sve je to ulog koji on mora dati toj kravi muzari, da bi ona mogla da ima više mleka, nego onoliko koliko ona proizvede, a da bi samo za nijansu bio u plusu.
Ponovo, što se tiče stočarstva, sećate se pretprošle godine u stvari da smo imali, to dođe zimi, da ne bude prošla i pretprošla, cenu svinje od 70 i 75 dinara. Imali ste štrajk, imali su ispred Vlade štrajk stočara koji se bave tovom svinja. Onda je odjednom skočilo i menja se na 150, sa farmi kvalitetno 180 dinara.
Onda onaj radnik koji je ostao bez posla, tu i tamo se seljak pokriva, ali onaj koji ostaje bez posla treba da izdržava porodicu, radi šta zna i ume, dolazi do poskupljenja tih finalnih proizvoda i sada se već nagoveštava da će cena svinjskog buta biti 500 dinara.
Ali, ne možete vi toliko učiniti koliko je ostalo praznih farmi i koliko je uništeno. Sada mi nemojte samo reći da je uništeno od 1990. do 2000. godine, pa i deo da je uništen uništile su sankcije, a ovde je sve prodato, a seljak je ostao na lošoj agrarnoj politici.
Da vam spomenem, a vi ste upoznati s tim, prema nekim različitim procenama, jako je teško doći do tačnih podataka, niste ni vi došli, ministre, u Srbiji ima između 4.800 i 5.000 sela. Problem sa procenom tačnog broja sela u Srbiji jeste to što svake godine stotinak sela bukvalno nestane. To je kolega iz Nove Srbije rekao, samo jedan deo prema KiM. Ukoliko se trend odumiranja seoske populacije u Srbiji nastavi, procenjuje se da će u sledećih 10 godina potpuno nestati do 1.000 sela.
Gde je tu budućnost onih koji ostanu na selu? Momentalno na selu živi između 60 i 70% staračkog domaćinstva, da ne ispadne da opet ređam okruge koje znam jer ih redovno obilazim, pričam sa tim ljudima koji su u dobi od 60 do 80-85 godina, daj bože da oni žive i 100 godina.
Vi ste davali onima do 40 godina, ali kada dobije jedan samo na selu, a takvih ima 50 mladih koji su ostali, vi nemate šanse da razvijate selo i da seljak ostane na selu, mislim na one mlade, nema šanse. Morate više voditi računa i usmeriti ionako ovaj posrnuli agrar na te zemljoradnike seljake koji su ostali, idete sa onim predlogom, u stvari uredbom, do 40 godina da nešto dobije i da ga ubedite da ostane na selu.
Problem je i poljoprivredna mehanizacija. To je ogroman problem, koji ne znam da li će uspeti da rešite, ali mislim da će teško biti. Kaže da se poljoprivredno zemljište u Srbiji obrađuje sa negde 425.000 dvoosovinskih traktora, negde 260.000 jednoosovinskih traktora, 25.000 kombajna, daj bože da grešim, ali ne grešim, ovo je nešto što sam izvukao iz statistike, i više od tri miliona priključnih mašina.
Nedovoljno razvijena saobraćajna infrastruktura, a poljoprivredne mašine i opreme su amortizovane. Prosečna starost traktora je 18 godina, a kombajna između 15 i 20 godina. Vi me u tome razuverite, ali nećete moći, ministre, zato što sam odande, sa sela, obilazim okruge i znam kako se tamo živi.
Kada je doneta uredba o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, pomislio sam da je to dobro i za one koji žele da rade zemlju, da ne ostanu uparložene, ali se desilo nešto sasvim drugo. Vi dobro znate, gospodine ministre, da sam u više navrata, čak pred ministrom finansija, Dragutinovićkom, pred ministrom Ivicom Dačićem, rekao da posedujem iz opštine Zrenjanin zloupotrebu oko zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, da posedujem 2.015 listova overenih od komisije, overenih od licitanta, ali da su po dokumentaciji koju sam dobio od vas, koju sam dobio od opštine po dostupu informacija od javnog značaja, kontradiktorne. Sada ću vam odmah reći.
Od vas sam dobio i naslov je: Pregled ugovora o zakupu i poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini opštine Zrenjanin.
Kada sam sabrao ove četiri strane, ove iznose koji se ovde nalaze, dobijene od vas i od vašeg ministarstva, uplaćeno je u ovoj katastarskoj opštini 74.942.288,69 dinara, a onda dobijam u dostupu informacijama od javnog značaja iz opštine Zrenjanin, u stvari sada grad Zrenjanin, koji je poznat još po nečemu, da je uplaćeno u iznosu od 100% 62.664.006,68 dinara. Od toga, zna se, opštini pripada od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta 40%, pokrajini 30%, 30% Srbiji. Jesam li u pravu ministre?
Sada se pitam čiji je dokument ovde tačan, a čiji je možda i lažan? Tačan dokument je Ministarstva poljoprivrede, koliko sam vas razumeo ministre.
Ako sada, po vama je uplaćeno u Zrenjaninu 74 miliona, toliko i toliko dinara, umanjimo za 62 miliona, koliko sam dobio na osnovu dostupa informacijama od javnog značaja od opštine, a sada grada Zrenjanina, pitam se gde je 12 miliona dinara. Ko je 12 miliona dinara sklonio?
Znam da i vi znate da je u Zrenjaninu, pošto je poznat grad, nažalost, po građevinskoj mafiji, ali izgleda da se pojavila agrarna mafija. Ne samo da se pojavila, nego se ukorenila i pustila svoje korene.
Jeste da vi ovim zakonom, izmenama i dopunama Zakona o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, hoćete to da izmenite, ali nije smeo ministar pre vas da dozvoli da neko uzme u zakup državno poljoprivredno zemljište, a da ne da garanciju menicom, bankarsko jemstvo, tapija na kuću, zemljište. Sada lepo rade dve godine, nikom ništa ne plaćaju. Tako bih i ja mogao da budem.
Sada kada ovde pogledam na osnovu vaše papirologije o zakupu, vidim da tu mnogi nisu platili, a mogu da vam kažem, na stotine hektara rade. Sada ih ovde neću imenovati, to neka rade pravosudni organi, neka radi milicija, UBPOK, oni koji su za to zaduženi. Nemoguće je, ministre, da vi ovo ne sprečite. Vi ovo morate da sprečite.
Kolega Živkov Dragan, narodni poslanik iz Starog Bečeja, izneo je da je zemljište u stvari dato u zakup Nicoviću, 11 hiljada hektara; radi dve godine, a nikom ništa ne plaća.
Gospodine ministre, ono što se vi i ja nećemo složiti jeste jedno - u ovoj teškoj situaciji za agrar vi pravite profesionalnog seljaka. Neće se složiti ni SRS zato što je agrar u teškoj situaciji, jako lošoj, izuzetno lošoj.
Ako nam Bog ne pomogne iz oblaka, poljoprivrednici, zemljoradnici, individualni poljoprivredni proizvođači, paori i seljaci neće se nadati ničemu boljem sutra, neće uspeti, čak, kao što sam dao kalkulaciju za pšenicu, to isto će se desiti sa kukuruzom.
Svi oni koji su, opet citiram dr poljoprivrednih nauka, u prvoj polovini aprila posejali kukuruz i suncokret, kukuruz koji je dostigao sada četiri do šest listova, suncokret je tu negde četiri, i još postoji mogućnost da opstaju, ovi se polako suše, nikli, nemaju više vlage, kultura na njivi se gubi i dolazi do presejavanja.
Kako sada da preseje tu površinu kad ove padavine nisu dovoljne jer pneumatska mašina ili ona Oltova mehanička, ne mogu da dođu do tabana, što kažu seljaci, do vlage. Ostaće još mnoge površine neposejane, a bile su posejane, samo zahvaljujući suši nisu uspele kao kultura da se održe.
Nećemo se složiti što se tiče profesionalnog seljaka zato što insistirate, ministre, na uplati penziono-invalidskog i socijalno-zdravstvenog osiguranja u 2008. godini, a onda oni koji nesrećnim slučajem žive na selu, ostali bez posla, ostali kod svojih roditelja, rade tu zemlju ili rade u fabrici za 10, 12, 15 hiljada dinara, želi da nastavi tradiciju koja je stotinama godina te kuće seljačke, neće moći da dobije subvencije jer vi, ministre, kažete, ne može se, hoćemo da imamo profesionalnog seljaka.
To vam je dobar način, ministre, izgovor za onaj umanjeni budžet i za ovu tešku ekonomsku situaciju, koja je pogodila nažalost i Srbiju.
Vi ste sada našli jedan model kako, s obzirom da vam Vlada nije dala dovoljno, čuli ste od kolega, vi ste jednostavno ovim želeli, stvaranjem profesionalnog seljaka, da umanjite još 60 hiljada subvencija koje nećete dati.
Govorim o 60 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, jer vi to u budžetu nemate i onda ide priča oću profesionalnog seljaka, neću onog što radi za 10 hiljada u fabrici, 12, 15. A šta će on sa 15 hiljada ako ima studenta, ako ima dva učenika u srednjoj školi koji putuju? Da li on to može da uradi ako ne bude radio zemlju jer mu je otac star ili, ne daj bože, otac i majka mu nisu živi, a on nastavlja tu tradiciju?
Nažalost, ovo je, ministre, realnost. Sve ovo drugo mi možemo s vama, ministre, da pričamo, ali moram još nešto reći što osećam da je potreba, u ovom mom vremenu u kojem mogu da izlažem, a to je kada nađem pravu reč i kažem sumrak srpskog agrara.
Beznađe u većini srpskih sela, sa ostarelim stanovnicima. Muk je među zadrugama i kooperantima, kojima je od strane novih generacija agrarnih političara, anatemisane stare ''komunističke'', a ni nove ''donatorske'' zadruge, više nisu u mogućnosti da budu oslonac za kreditiranje nabavke repromaterijala, otkup i plasman tržišnih viškova, kao i potpuna nesigurnost među preostalim radnicima i nevernicima, ''vlasnika'' privatizovanih poljoprivrednih preduzeća.
Morate izvršiti proveru kako su pojedini došli do kupovine poljoprivrednih preduzeća. Nekada su to bila poljoprivredna dobra, zemljoradničke zadruge. Opet su kupovali.
Oni koji su osnovali privatnu firmu, naterali šofera da kupi, kao što je bila priča oko Mesne industrije "Bek" iz Zrenjanina, šofer je učestvovao u licitaciji, inače je tom čoveku bilo zabranjeno da tri godine licitira od strane Agencije za privatizaciju, i to smo imali prilike da vidimo. I to je još jedan motiv da vi, ministre, odreagujete i da sprečite ono što se još može sprečiti, jer seljak ne može više da čeka.
Kao što sam rekao, neverica ''vlasnika'' privatizovanih poljoprivrednih preduzeća da su potpuno izopšteni iz sistema agrarne subvencije, tri su prepoznatljive socioekonomske karakteristike sumraka agrarne politike u Srbiji.
Posledice promašaja velikih i naglih promena u primenjivim merama anti (agrarne) politike, odnosno u poljoprivrednoj proizvodnji, čiji reprodukcioni ciklusi traju od tri do 50 godina i zahtevaju određenu stabilnost i dugoročnost tih mera, potvrđuje i sunovrat bilansa spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Umesto da ubrzano stremimo ka suficitu od barem dve milijarde dolara, što je naša realna mogućnost, spoljnotrgovinski suficit srpske poljoprivrede i prehrambene industrije veći je od 700 miliona dolara, kao što je ostvaren u 2007. godini, smanjen je na oko 490 miliona dolara u 2008. godini.
U godini kada je ukupan deficit spoljnotrgovinske razmene Srbije oko 11 milijardi dolara, umesto da barem konstatujete da su sa približno pola milijarde dolara ostvarenog suficita, poljoprivreda i prehrambena industrija, raritetan deo realnog sektora naše izvozno posrnule privrede, naša Vlada se neposredno pre toga hvalila svojim kredibilitetom zbog isto tolikog iznosa kredita od MMF.
Ali samo hvalospev su Vladini funkcioneri izrekli za dug koji će naredne generacije morati da vrate MMF-u, i to sa kamatom, a elementarna pohvala od tih istih vladinih funkcionera izostala je za znoj i muke zemljoradnika i radnika koji su ukupan spoljnotrgovinski deficit Srbije umanjili za 4,5%.
Zanemarujući izostavljenu, a složenu pohvalu, proizvođači hrane dobili su nezasluženo 2009. godine. Dva smanjenja agrarnog budžeta od minus 26, odnosno dodatna 22%.
Izopštavanje svih pravnih lica registrovanih za poljoprivrednu delatnost iz prava na agrarne subvencije po hektaru zasejane površine i umatičenom grlu stoke, što je protivustavno dovođenje privrednih subjekata u neravnopravni položaj, a verovatno i u suprotnosti sa nekim odredbama nedavno usvojenog zakona o zabrani diskriminacije.
Smanjenje broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (RPG) za više od 60 hiljada vlasnika, kao što sam malopre rekao, koji su posle ni na jednom zakonu zasnovane ministrove izjave o podeli na profit koje će se sufinansirati i hobi vlasnika RPG-a, koji se neće finansirati, digli ruke od lažnih obećanja naših agrarnih političara.
Vama se ovo svidelo ili ne, ali stanje po selima, stanje u agraru je jako loše i dugo očekivani paket od ovih 15 predloga zakona, u kojima se nalaze i ekspertska rešenja, čije će usvajanje, započeto ovim našim zasedanjem srpskog parlamenta, izazvati višegodišnjim pravni galimatijas i haos u već tradicionalno polurasturenom agrarnom sektoru privredu.
Ovo što sam pročitao, pročitao sam zato što sam smatrao da treba da se pročita, jer vi ministre, pored sve dobre volje, koliko vi želite da pomognete agraru, vas ne prati vaša stranka, ne prati vas predsednik Vlade.
Ne možete mi reći da od minus 26 i dodatnih minus 22% da ćete moći da odradite ono što ste zamislili i želeli.
Od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede se očekuje da javnosti predstavi strateški dokument o poljoprivredi Srbije i analizu, normalno, i preporuke za obnovu srpske poljoprivrede, sela i srpskog seljaka.
Vi, ministre, morate da izađete na poznatu televiziju Javni servis građana, da pojasnite do detalja šta to vi činite da taj naslov "Sumrak srpskog agrara" siđe sa stranica čak i novina, da pojasnite budućnost agrara, da pojasnite seljacima da ima neko ko misli o njima, a oni samo žele od vas kao ministra i od Vlade da znaju cenu ili zaštitnu cenu poljoprivrednog proizvoda, jer im je to osnova da znaju šta će sejati na svom poljoprivrednom zemljištu.
Ako treba da posejem pšenicu, kao što sam pretprošle godine, na 50 jutara, a onda je podignem u ceni od 11,5 dinara da bi skladištar izvukao najveću korist. Taj skladištar je prodao po 24 dinara u roku od četiri meseca ili taj tajkun koji je imao para da to otkupi. Tu morate da gledate da pomognete seljaku.
Nemojte da se mešetari, molim vas, sa tim kako mi imamo kvalitetno đubrivo. Sada ću citirati vašu izjavu – problem sa upotrebom veštačkih đubriva u Srbiji jeste i kontrola i kvalitet đubriva. Trenutno prava kontrola ne postoji, a inspekcija je mahom korumpirana. Ovo dovodi do toga da, čak i kada naš seljak koristi đubrivo, njegovi efekti su sasvim mali.
Ministre, prut u ruke, pa lepo packe. Ne može da svako uvozi đubrivo i da prodaje, ili naši da proizvode, a da prodaju mleveni crep, one male crvene granulice, šljunčići itd, pa posle kiše kada prođe dve nedelje, tek onda vidite da ste faktički ne đubrili tu poljoprivrednu površinu, nego ste bacili kamenčiće, a onda normalno nema ni prinosa. Morate voditi računa posebno o tome. Ako to budete ili deo ovoga samo uradili, mislim da će seljak tada moći da kaže – bogu hvala, neko misli na nas. Plašim se da vi to nećete moći. Rekli ste da ćete da stanete srpskim tajkunima za vrat.
Moram i ovo da pročitam, nažalost, ministre kritike morate da trpite. Mi smo ovde da kritikujemo. Mi smo ovde da pokušamo da vas usmerimo, da ovim našim seljacima pomognete, a ako ne budete to mogli, kritikovaćemo vas na svakom koraku.
Gospodine ministre, rekli ste da ćete stati tajkunima za vrat, srpskim, a pogledajte – ministar poljoprivrede Saša Dragin lično pomaže hrvatskom tajkunu Dragutinu Drku da preuzme veliki deo srpskog tržišta pilećeg mesa.
Vlasnik "Vindije" iz Varaždina, hrvatski tajkun Dragutin Drk, koji je svoju imperiju uzdigao u vreme Franje Tuđmana (samo zbog ovoga iznosim, ne zlonamerno), i koji važi za jednog od vodećih finansijera HDZ-a, planira da posle sunovrata "Agroživa", jedine i velike kompanije u Srbiji (za koju ste morali da vidite kako da je oživite, a one koji su je upropastili da zatvorite ili da to urade oni koji su to trebali da urade), da preuzme gospodin Drk kontrolu nad srpskim tržištem pilećeg mesa. U tom poduhvatu pomaže mu srpski ministar poljoprivrede Saša Dragin, lično.
Ministar Dragin je, naime, u petak, 8. maja svojim prisustvom uveličao otvaranje Drkove fabrike za proizvodnju i preradu živinskog mesa "Planima farms" u Plandištu. Otvaranju ove fabrike pored ministra Dragina prisustvovao je i hrvatski ministar poljoprivrede, Božidar Pankretić.
Meni bi bilo drago da ste se vi sa tim ministrom Hrvatske dogovorili i kazali – evo, otvorili smo klanicu za pileće meso, hajde da vidimo jednu srpsku klanicu na teritoriji Hrvatske. Dajmo taj paritet, jedan za jedan. To je prava stvar.
Takođe, samo desetak dana pre otvaranja fabrike u Plandištu hrvatski tajkun Drk, pored koga se Dragin slikao u zagrebačkim medijima, pričao je kako planira da sa slovenačkom "Perutninom ptuj" preuzme najveći deo srpskog tržišta.
Vi ministre onda odgovarate – sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv. Plandište je nerazvijena opština sa visokom stopom nezaposlenosti, a "Vindija" je tamo uložila 14 miliona evra. Jeste uložila, ona je samo oprala. Gospodin Drk je u Srbiji samo oprao pare koje je zaradio tamo za vreme vladavine Franje Tuđmana i nije jedini hrvatski tajkun koji ove radi. Imamo Todorića u Zrenjaninu, koji je kupio fabriku ulja "Dijamant".
Zaposleno je 160 radnika, pohvalno. Osim toga "Vindija" je ranije imala značajne investicije u Valjevu i Lajkovcu, pa je logično da se tamo pojavim. Za Srbiju je bitno svako novo ulaganje, kaže Dragin, koji ne zna da objasni kako to hrvatski ministar poziva srpskog kolegu na teritoriji države Srbije. Ovo je i meni čudno, ministre, valjda je logično bilo da vi njega pozovete a on da dođe, a ne on da vas zove na otvaranje fabrike i preuzimanje tržišta pilećeg mesa u Srbiji.
Protiv ovakvih nemam ništa kada otvaraju radna mesta. Ali, imam protiv toga da oni dolaze ovde, kupuju naše tržište, naše fabrike, koje su naši očevi i dedovi gradili, pa i mi, nismo ni mi u nekim godinama da nismo učestvovali, sada kupuju, otvaraju, kupuju naše poljoprivredno zemljište, a ne vidim taj reciprocitet u Hrvatskoj i Sloveniji.
Recite mi koliko se naših preduzeća nalazi u Hrvatskoj, Sloveniji, koliko naših ljudi je kupilo hektara njihovog poljoprivrednog državnog zemljišta, kako oni zovu, imaju sad neke specijalne nazive, neki novi hrvatski jezik itd. Ne znam da ih izgovorim, znam po onim šalama, ne bih ovde za ovom govornicom, nema smisla.
Kad to budete uskladili, gospodine ministre, vi, Vlada, kad nas bude bilo i na hrvatskom i na slovenačkom tržištu, a ne da služimo ovde, Srbija, Vojvodina, kao ranije za vreme komunističkog režima, mi Slovencima šećer u vreće, oni nama pakovanje za kafiće i kafane u ona mala pakovanja, šećer vraćaju nazad. Jedan kolega je danas spomenuo, naše voće iz Srbije, beše „Fruktal“ onaj njihov, a slovenački sokovi od našeg voća. To je ono što morate da obratite pažnju.
Kad budete sve to ustrojili, siguran sam da će vam se možda neko i zahvaliti, ali ako budete ovako dovodili, kao što je gospodin Drk, koji došao u Srbiju da opere pare, lično mislim, bez obzira na tih 160 novih radnih mesta, da neće biti dobro. Svi se kite, pa čak i onaj gradonačelnik iz Zrenjanina, građevinska mafija, jedna italijanska fabrika, montažna, da vidite kako se to brzo sklapa, zaposlio je odjednom toliko radnika, on je iz redova DS, pa onda taj otpusti za tri meseca, pa nove radnike, jer toliko dobije od Zavoda za zapošljavanje novih para, i taj sistem se tako nastavlja svugde, pa i ovde.
A vi, ako se ne budete, gospodine ministre potrudili da ispitate kako je došlo do toga da je razlika u dokumentaciji o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta u opštini Zrenjanin i u svim drugim opštinama, koje je iznosio i Petar Jojić i Srboljub Živanović, da ne nabrajam sve ostale kolege, Vitomir Plužarević, ako to ne budete ispitali, samo pogledajte koliko bi to ostalo u budžetu, a taj budžet bi morao predsednik Vlade da usmeri, taj deo budžeta, Ministarstvu poljoprivrede.
Morate jednom stati na put ljudima koji ne misle bolje sutra agraru, a vi ih imate, nažalost, i u vašem okruženju. Ne možete dozvoliti da dolazi neko, čiju vi niste izvršili proveru, dolazi iz druge države, koji je pomogao rasparčavanju Srbije, da dođe da ovde kupi i fabriku i državno poljoprivredno zemljište, da zakupi državno poljoprivredno zemljište, a na kraju se ispostavi da radi šta hoće.
Govorim konkretno o Todoriću, koji je vlasnik fabrike ulja „Dijamant“. Kada je čovek kupovinom fabrike izmestio pravac ili transverzalu ili put koji je prolazio pored fabrike, išao je prema rumunskoj granici, preko opštine Žitište, desno je išao preko Sečnja, sada mora da se obilazi fabrika. Saobraćajni pravac, koji se nije menjao unazad bar 30 godina, sada se izmenio. On je došao i to je uradio. Možda je banalno ovako kad kažete, ali to boli, to peče.
Gospodine ministre, pred vama je jedan težak zadatak zbog toga što vi mora odnos Vlade i Ministarstva poljoprivrede prema seljaku biti drugačiji. U protivnom, nećete uspeti da pomognete, nego ćete samo obećavati, a mi ćemo onda ovde sedeti, braniti vaše predloge zakone ili pokušavati da ih usmerimo u drugi pravac, da bi bili puno bolji od onog koji ste vi predložili.
Vratiću se malo na stočarstvo. Opet citiram vašu izjavu – srpsko stočarstvo je poslednjih 18 godina upropašćeno, ruinirano i opustošeno. Ovo je vaša izjava. Ako budete tražili posle sednice, to ću vam pokazati gde ste izjavili, nije novina.
Stočarstvo u Srbiji, pored izuzetno povoljnih prirodnih uslova, nalazi se u velikoj krizi. Broj stoke u poslednjoj deceniji opada po godišnjoj stopi od 2 do 3%, pa čak i više, a opala je proizvodnje mesa sa 600 hiljada tona 90-ih godina na 450 hiljada tona danas. Smanjena je potrošnja menja po jednom stanovniku sa 65 na 43 kilograma.
Posebno je nepovoljna situacija u govedarstvu, ovčarstvu i svinjarstvu. Uzroci se nalaze u narušenim paritetnim cenama, gubitku tržišta, nemogućnosti izvoza, smanjene kupovne moći stanovništva, narušenom sistemu finansiranja, nedovoljnim sredstvima u agrarnom budžetu, neadekvatnom funkcionisanju robnih rezervi. Kada smo kod robnih rezervi, opet ste napravili, vaši prethodnici, ali vi nasleđujete čiji ste ministar, onda morate naslediti i ovo što je ostalo, ali ne to tako da ostane, nego da pomognete srpskom selu, sa još jednom činjenicom.
Citiram gde vi kažete – u više od 200 sela nema stanovnika mlađeg od 20 godina. U 190 sela nema nijednog stanovnika. U 86% srpskih sela opada broj stanovnika, a samo u 14% raste. Istraživanja pokazuju da u srpskim selima danas živi oko 260 hiljada momaka koji su se približili 50-oj godini svog života, a nisu zasnovali porodice. Razlozi ovoj pojavi su brojni, a posledice katastrofalne. Da li se slažete da su posledice katastrofalne? Samim tim nam zamiru sela, bela kuga, ko će da nastavi? Složili smo se oko toga da je 60% stanovništva na selu staračko, a to je taj deo koji vi treba da odradite kao ministar poljoprivrede, finansirati razvoj sela, posebno onih koji ostaju na selu, a mlađi su od 40 godina, dati im injekciju, finansijsku injekciju koja će sutra doneti bolje i srpskom seljaku i srpskom agraru. O analizi poljoprivredne proizvodnje, ministre, možemo pričati još puno. Nešto ćemo reći kroz amandmane, gro ćemo dati naše mišljenje kao neki zaključak, ali bez analize i bez nekog strateškog dokumenta o razvoju srpskog agrara i sela nema ništa.
Govorim i kritikujem samo zbog toga što želim da pomognem seljaku, jer živim na selu, kao većina ovde, ili dobar deo poslanika, pored ovog posla, zahvaljujući glasovima i tih seljaka, dužni smo da ukažemo na propuste, a pokušao sam da ukažem na propuste Vlade iz 2001, 2002. i 2003. godine, i dotičnog ministra Veselinova, pokušao sam da ukažem na propuste 2004, 2005. i 2006. godine ministra Ivane Dulić-Marković, a koliko čujem sad, izgleda da oni, kada nešto upropaste, onda ih iz svoje stranke unapređuju ili postavljaju uslove i sada će biti predsednik Privredne komore Vojvodine. Katastrofa.
Građani Srbije ovo je katastrofa. I ovo je najverovatnije i sigurno prava istina.
U 2007. godini stvarno ne mogu ništa lepo niti pozitivno da kažem, hajde da ne kažem lepo, nego pozitivno da kažem o ministru poljoprivrede, Slobodanu Milosavljeviću. Ništa za ništa nije uradio. Ništa za ništa. U momentu, kada sam video, gospodine ministre, ove zakone, nekako bio i radostan što ih vidim, ali nisam radostan zato što ste ih vi, uz pomoć šefa poslaničke grupe ZES-a, Nade Kolundžije, vi ste dozvolili da idu 15 zakona u načelu zajedno. A toliko su bitni.
Prema tome, ostalih mojih 20 minuta bih iskoristio kasnije i osvrnuću se još na jedan deo moje kritike prema politici koju vi vodite prema agraru, a posebno Vlada, koja je smanjila budžet agrarni od minus 26, pa minus 22 i, ne daj bože, da krene još u sunovrat, pa da ovim rebalansom budžeta odete na minus 50%.

Vreme na raspolaganju poslaničke grupe SRS je 20 minuta, ostalo je iskorišćeno.
Reč je tražio gospodin ministar, Saša Dragin. Samo vas molim da se registrujete u elektronski sistem. Izvolite.

Uvek je zadovoljstvo čuti diskusiju gospodina Krstina. Jako mi je žao što ga, kao u prethodnom dužem periodu, nismo mogli čuti na skupštinskom Odboru za poljoprivredu, mislim da, kao što i on sam zna, vrata Ministarstva su uvek otvorena i on je tokom prošle godine iz određenih razloga dolazio kod nas u Ministarstvo i uvek smo imali dobru diskusiju.
Znajući gospodina Krstina kao čoveka koji se uvek brine o agraru, siguran sam da njegova diskusija vezana za to da samo poljoprivredni osiguranici mogu da dobiju subvencije, nije vezana sa tim, što on, pored toga što ima platu od 75 hiljada dinara, sada po smanjenju u Skupštini, da nismo ograničili to samo na poljoprivredne osiguranike, dobio bi 360 hiljada dinara za 50 jutara zemlje koju obrađuje.
Siguran sam da gospodin Krstin sigurno ima razumevanja prema poljoprivrednicima, da kao neko ko radi u gradu i koji prima, zaista, izdašnu platu za svoj posao i, pored toga, ostvaruje prava na još neke dnevnice, sigurno bi dao 360 hiljada dinara drugim poljoprivrednicima koji nemaju pravo na to. Verujem da i nije iz tog razloga protiv toga da samo registrovani poljoprivrednici dobijaju te subvencije, odnosno oni koji plaćaju penziono. Takođe, znajući da je gospodin Krstin čovek iz baze i koji vrlo često obilazi Banatski okrug, siguran sam da je dosta veliki problem zaobići Plandište kada se prolazi kroz njega i, verovatno zna, da ne samo pre par godina, kada su bile velike poplave i kada je atar u opštini Plandište bio ugrožen, a kada je najviše stradao Jaša Tomić, nego i pre par godina, kada je takođe Tamiš plavio, ali ne sa desne, nego sa leve strane, isto kroz rumunski atar, zna da, kao što je jedan moj prijatelj iz Plandišta rekao – tamo nije Bog rekao laku noć, nego nije rekao ni dobar dan.
Znajući to, verovatno, a nadam se da ne misli ozbiljno kada kaže da nije bitno da neko otvori u Plandištu 160 radnih mesta. Sa tih 160 radnih mesta, 160 porodica će da živi u Plandištu.
Ono što je jako bitno, takođe, da napomenem, to je da se sunovrat industrije živinskog mesa u Srbiji dogodio raspadom korporacije "Agroživ". Ministarstvo poljoprivrede, pre svega, i Uprava za veterinu je pružila svu moguću podršku za oporavak te industrije. Na pravosudnim organima je da utvrdi šta se dešavalo, a vi, verovatno, bolje poznajete situaciju. Ne samo zato što ste iz Banata, već iz toga što je privatizacija "Agroživa" urađena tamo negde, u vreme kada ste vi participirali u institucijama koje se bave privatizacijom. Ne vi lično, nego vaša opcija. Nažalost, desilo se ono što se desilo. Uvezivanjem garancija za kupovinu sledećih preduzeća i ubacivanjem u dužničke odnose novih preduzeća, napravljeno je jedno vrzino kolo koje je rezultiralo time da je odlučnom akcijom MUP-a i pravosuđa to prekinuto i taj kriminal sprečen.
Gospodine Krstin, apsolutno se slažem sa onim što ste rekli za izdavanje državne zemlje u zakup. Iz tog razloga postoje predlozi izmena zakona o državnom zemljištu. Iz tog razloga, od sada ćeš prvo morati, kao što smo se i dogovorili pre par odbora skupštinskih, da platiš, pa onda da potpisuješ ugovor.
Jedino mi je žao što niste, kao vaš kolega Jojić, došli u Ministarstvo i rekli taj i taj, te i te parcele, taj nije platio, jer je Ministarstvo poljoprivrede u proteklih 10 meseci 200 tužbi podiglo protiv ljudi koji nisu platili svoje zemljište.
Gospodine Krstin, molim vas, pošto ste mi rekli još pre 6-7 meseci da imate podatke ko su ti ljudi koji nisu platili to zemljište, da isto kao i vaše kolega, i kao i neke druge kolege, dođete i date mi informaciju koju imate, jer je to vama jako važno, da bi država mogla brzo da interveniše protiv tih ljudi. Dajte da vidimo ta imena, dajte da vidimo i da ih procesuiramo. Ne može niko da krade državu, jer ti novci idu za vaš Banat, za naš Banat, 40% tog novca ide u lokalnu samoupravu, 30% u budžet AP Vojvodine, 30% idu u budžet Republike Srbije. Iz tih novaca se isplaćuju subvencije, od tog novca ljudi primaju penzije. To je novac koji je potreban poljoprivrednom budžetu, kao što ste rekli, ni ja nisam apsolutno zadovoljan sa ovim što se desilo sa budžetom. Jako nam je bitno svaki dinar koji može da se uplati, da se uplati.
Pomenuli ste zakon o bezbednosti hrane, pomenuli ste da je jako važno da se vrši inspekcijski nadzor, pomenuli ste to i vezano za kvalitet đubriva, čak ste me i citirali. Iz tog razloga, Generalni inspektorat, novonastala institucija, proteklih godinu dana napisala je preko hiljadu prijava protiv neodgovornih lica iz raznih oblasti, između ostalog, i vezano za kontrolu kvaliteta đubriva.
Ono što je posebno bitno, a siguran sam da vi niste pomenuli i odvojili srpske tajkune od stranih tajkuna, iz tog razloga što podržavate srpske tajkune. Ne mogu da zamislim vas, gospodine Krstin, kao nekog ko podržava srpske tajkune, odnosno da pravi uopšte razliku između različitih tajkuna. Tajkuni su tajkuni i nemam apsolutno dobro mišljenje o njima.
Ono što je bitno, to je da je pored te delegacije koja je u sastavu imala i ministra poljoprivrede, s kojim sam i otvorio taj pogon u opštini Plandište, koji će obezbediti da 160 porodica u Plandištu ima normalan posao i da ima od čega da živi, tu je bila i tema, verovatno ste pratili, pošto se interesujete šta se dešava u vašem Banatu, to da je hrvatski ministar zamolio da se naša prerađivačka industrija i naša industrija hrane aktivno uključi u snabdevanje njihovog tržišta tokom letnjeg perioda sa svojim proizvodima, jer nemaju dovoljno hrane.
Ono što je, takođe, bitno, to je da sam imao zadovoljstvo da na poljoprivrednom sajmu ugostim i delegaciju Zajednice srpskih opština, pre svega iz Baranje, zapadnog Srema. Pružili smo im punu podršku u daljem razvoju i ulaganju naših preduzeća na teritoriju Republike Hrvatske. To je i gospodin ministar Pankretić podržao.
Parcijalne izjave u štampi neću da komentarišem. To je njihovo pravo i to je ono što nam se svima dešava.
Što se tiče cene, upravo mi je stigao izveštaj sa berze u Novom Sadu. Trenutna cena pšenice u Novom Sadu sa PDV-om je 11,3 dinara.
Gospodine Krstin, hvala vam na obrazloženju kalkulacije. Jako je bitno da se zna koliko poljoprivredna proizvodnja košta. Dobro je u tu kalkulaciju uneti i subvencije države, a iskreno se nadam da će nas bog pogledati, kao što ste i vi rekli, sigurno da je ova kiša od pre neki dan dobrodošla i dobro će doći ova koja treba da padne za vikend. Iskreno se nadam da će poljoprivredna proizvodnja ove godine biti adekvatna i dovoljna za naše tržište, a i za izvoz.
Ono što ste pomenuli, a to je vezano za robne rezerve, kao što znate, Ministarstvo poljoprivrede u svojim mišljenjima, iako direktno nije nadležno za robne rezerve, insistira da robne rezerve budu isključivo okrenute prema poljoprivrednim proizvođačima, odnosno poljoprivrednim zadrugama. Ono što je takođe bitno za tržište pšenice, to je da Ministarstvo insistira da se svi viškovi u ovom trenutku izvezu na strano tržište i na takav način učini veći priliv deviza u našu zemlju. Najbolji dokaz tome je i prethodni zaključak Vlade o izvozu 100.000 tona pšenice preko robnih rezervi.
Hvala vam mnogo na intervenciji vezano za grad Zrenjanin. Podaci koje Ministarstvo dostavlja su uvek tačni.
Od datuma kada ste vi dobili informaciju još se povećao na nekih 79 miliona prihod od izdavanja zemljišta u gradu Zrenjaninu. Ne znam za informaciju iz Zrenjanina koji su datumi. Iskreno se nadam da su podaci tačni. Jako je bitno da i ubuduće imamo što veći priliv sredstava, jer to su sredstva koja se direktno ulažu u povećanje kvaliteta zemljišta.
Gospodine Krstin, kao i do sada, Ministarstvo poljoprivrede jako ceni vaše zalaganje za agrar i ubuduće ćemo konstruktivno sarađivati. Hvala.