Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. (Nije tu.) Miloš Radulović bi sad došao na red.. Poslanička grupa DSS ima na raspolaganju još sedam minuta.

Mi već u kontinuitetu držimo sednice u nekim produženim rokovima i bez TV prenosa Javnog servisa. Očigledno je da će i ova sednica imati odloženi prenos u neko gluvo doba noći, posle 12 sati. Konkretno, mislim da će ovo moje izlaganje biti negde posle jedan sat po ponoći.
Žalosno je zbog svih tih poljoprivrednih proizvođača koji, bog prirode posla i obaveza koje imaju ustaju rano, nisu u stanju da gledaju i slušaju ovo što se ovde izlaže i što je, u suštini, vrlo bitno za njihov život.
U Srbiji imamo oko 750 hiljada domaćinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom i veliki broj građana je direktno ili indirektno usmeren na poljoprivrednu proizvodnju.
Sramota je, gospodine ministre, da ste prihvatili da se vodi na ovakav način rasprava objedinjena sa 15 tačaka o ovako važnim zakonima, gde se ne daje mogućnost poslanicima da o svakom zakonu u raspravi u načelu daju konkretna mišljenja.
Poslanička grupa DSS za izlaganje po ovim zakonima je imala 25 minuta i 12 sekundi, odnosno ako to proračunate, za svaki zakon minut i 40 sekundi. Bili smo prinuđeni da ne možemo da govorimo o svakom zakonu koji je danas na dnevnom redu.
Istovremeno, pažljivo sam pratio koje je vreme bilo potrebno gospođi predsedavajućoj, gospođi Čomić, da samo pročita tačke objedinjenog dnevnog reda u načelu. Njoj je trebalo 56 sekundi da samo iščita tačke koje imamo danas na dnevnom redu, što se praktično poklapa sa polovinom vremena koje jedan od poslanika DSS ima za izlaganje o jednom zakonu.
Poljoprivredni proizvođači iz cele zemlje zaslužuju mnogo ozbiljniju raspravu od ove. Kao što znate, danas je više poslanika ovde istaklo da je poljoprivredna jedina privredna grana koja je prošle godine beležila suficit od 600 miliona dolara i da je poljoprivreda u suštini najznačajnija razvojna grana privrede Srbije.
Pre par dana samo, 8. maja, bio je skup najeminentnijih bankara u Beogradu, gde je predsednik Agrikol banke, gospodin Rene Karon, izneo podatak da Srbija ima mogućnost da bude vodeći ekonomski lider i da ima ključnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji u regionu.
Pogotovo što je i tada konstatovano, i citiraću samo taj deo, da ukoliko se nešto ne preduzme poljoprivreda neće da zadovolji potrebe za hranom svetske populacije i da je poljoprivreda, opšta je konstatacija, najveća razvojna šansa Srbije.
Poreklom sam iz vinorodne aleksandrovačke Župe. To je kraj poznat po vinogradima i voćnjacima i najbolje znam koliko ti vredni ljudi treba da ulože truda da podignu svoje voćnjake i vinograde.
Ovim zakonima želite da usaglasite naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, kojoj ćemo u najboljem slučaju da pristupimo 2020. godine. Ne znam kako mislite da ovim merama koje se odnose na poljoprivredu da omogućite da se podigne, gospodine ministre, 63.000 ha vinograda, koji je kroz tehnički deo SSP-a EU opredelila kao mogućnost za Srbiju.
Ove mere ne zavise samo od godine da li je rodna ili nije i od vremenskih prilika, već od strategije i plana za dve, tri i pet godina. Šta je sa poljoprivrednicima, fizičkim licima, koji se bave proizvodnjom rakije i drugih alkoholnih pića, a koji nemaju mogućnost i nemaju status pravnog lica ili preduzetnika i kojima je to jedini izvor prihoda.
Poznato je da se tokom rasprave koja je vođena o zakonu o rakiji i drugim alkoholnim pićima, razgovaralo o mogućnostima da se kroz zadružni ili kooperativni model privatna lica uključe u legalne tokove proizvodnje.
DSS je iz tih razloga podnela jedan amandman da se poboljša ovaj zakon i da se na taj način omogući tim ljudima da se bave ovom proizvodnjom, a koja je u suštini osnovni izvor prihoda. Interesantno je ko je iz Ministarstva ili Vlade odlučio da se taj predlog izbaci iz zakona. Očigledno je da Ministarstvo i Vlada nemaju viziju šta voćarska i vinarska Srbija želi.
Isto je zabrinjavajuće kada se govori o merama i strategiji da se vodi računa o protivgradnoj zaštiti, a o čemu je pričao moj kolega poslanik Kenan Hajdarević.
Informisaću vas samo da je Srbiji optimalno potrebno negde oko 18.000 protivgradnih raketa godišnje, da je u 2008. godini samo od grada bilo direktnih šteta na 32.000 ha zemljišta. Potičem iz Rasinskog okruga i poznato mi je da manje-više svaka gradobitna stanica u Rasinskom okrugu ima pet-šest raketa i da je u suštini ovoj zemlji potrebno oko 14.000 raketa i predviđeno je budžetom 14.000, a onda je rebalansom budžeta ta količina smanjena na 9.350 raketa.
Obavljene su tenderske dokumentacije, alči nije se ušlo u direktnu nabavku ovih proizvoda, a znamo i time završavam, da glavni i isključivi proizvođači protivgradnih raketa su domaći proizvođači. Kada kažem domaći proizvođači mislim na Poliester Priboj, mislim na Krušik Valjevo i mislim na Trajal iz Kruševca. To su domaće kompanije u kojima radi veliki broj građana, odnosno radnika iz Srbije.
Iznenađuje me iz tih razloga vaš odgovor da se već stupilo u pregovor odnosno da se stupilo u proceduru nabavke 5.000 protivgradnih raketa. Međutim, prema podacima koje imam, Hidrometeorološki zavod do sada nije ušao uopšte u proceduru nabavke protivgradnih raketa.

 Reč ima ministar Saša Dragin.

Zahvaljujem gospodinu Milošu Raduloviću na konstruktivnoj diskusiji. Ono što bi hteo da kažem da pretpostavljam da ste izlaganje pripremali pre nego što smo ušli u diskusiju o zakonima, pa ću ponoviti one stvari koje sam već pomenuo jednom.
Što se tiče zakona koji definiše proizvodnju i stavljanje u promet rakija, odnosno ostalog alkoholnog pića, kao i vino, još jednom napominjem jednu jako bitnu stvar. Svaki registrovani individualni poljoprivredni proizvođač koji se za to opredeli će moći da proizvodi i stavlja u promet alkoholna pića prema propisima ove zemlje i tu se ništa skoro nije promenilo. Samo morati da se registrujete za takvu proizvodnju.
To je najnormalnija procedura. To je i do sada bilo, ako se sećate, svaki čovek koji stavlja u promet svoju rakiju mora da kupi akcize i da ih nalepi na flašu, kako to već ide. Ovim se samo bolje reguliše ta oblast na onaj način kako je to regulisano u EU. Ne morate da se brinete, to je zaista tako i možete da proverite.
Što se tiče protivgradne zaštite, možda nemate najnovije podatke, iz razloga što je pre nekih nedelju ili dve dana, bio je grad i pogodio je teško i kragujevački okrug i okolinu Novog Sada, odmah sam tražio da me izveste koliko je utrošeno raketa i da li ima dovoljno i sve ono što je bitno. Imamo na lageru 12.000 raketa, plus 5.000 raketa je već nabavljeno.
Vi ste dobro rekli tih nekih 12.000 do 14.000 godišnje treba, znači ima i preko toga. Jako je bitno na koji način se te rakete upotrebljavaju. Iskreno mogu da vam kažem, nisam zadovoljan na koji način se upotrebljavaju. Vrlo često se dešava da ih ispaljuju od ispraćaja u vojsku, seoskih slava, pa do toga da ljudi pričaju da te rakete dobijaju „noge“, odnosno premeštaju se sa jednog mesta na drugo. To je veliki problem.
Iz tog razloga RHMZ razgovara sa Vojskom, da Vojska preuzima sistem upravljanja protivgradnom zaštitom, a da u jednom određenom periodu se ide apsolutno na zasejavanje gradnih oblaka srebrojodidom iz aviona, kao što se to radi u svim razvijenim zemljama i na takav način se vrše velike, velike uštede, faktički one pokrivaju celu Srbiju.
Na takav način se omogućava i pilotima da imaju dovoljan broj časova naleta i omogućava se da naša protivgradna zaštita bude daleko efikasnija nego dosad. Zahvaljujem se na vašoj diskusiji.

Pravo na repliku, narodni poslanik Miloš Radulović. Izvolite.

Gospodine ministre, rekli ste ukoliko se registruje, fizičko lice ukoliko registruje svoj proizvod. Znači, već imamo dva subjekta - to su pravno lice ili preduzetnik, i zakonskom regulativom treba omogućiti udruživanje fizičkih lica da bi ušli u registar Ministarstva, ali to zakonom nije regulisano. To je jedno.
Drugo, imam podatke od juče. Što se tiče Hidrometeorološkog zavoda, Hidrometeorološki zavod još nije stupio u proceduru nabavke protivgradnih raketa. Moguće je da imate informaciju od ljudi da treba da stupe, ali nisu stupili u nabavku protivgradnih raketa.

Reč ima narodni poslanik Željko Brestovački, posle njega narodni poslanik Munir Poturak.

Gospođo potpredsednice Čomić, poštovani ministre, članovi Vlade, svaka vam čast, danas ste osvetlali obraz Republičke vlade i pokazali svim ministrima kako treba da se ophode ministri, predstavnici Republičke vlade u parlamentu Republike Srbije. Svaka vam čast što ste se danas ovako ponašali u ovih 10 sati rasprave o paketu zakona koji su veoma ozbiljni.
Dolazim iz Srema, opština Šid, selo Erdevik. To je jedan deo Vojvodine Republike Srbije, koji možemo reći ima i vinskog i svinjskog. Zainteresovan je za kompletnu problematiku iz oblasti poljoprivrede. Imamo mnogo problema, ali današnji rad Ministarstva, posebno ministra Dragina, sa svojim saradnicima, pokazuje da ova vlada, ova skupštinska većina koja danas vodi brigu o poljoprivredi nije ona koja će kukati i jaukati nad problemima, nego sa ovakvim projektima, kao što je 15 zakonskih projekata koji su danas na dnevnom redu, posle gotovo četiri godine rada Skupštine Srbije, nijedan zakon nije bio na dnevnom redu, danas imamo 15.
Nažalost, Javni servis Srbije od 18.00 časova ne emituje u direktnom programu ovu raspravu. U sitnim satima, negde oko 24.00 ili jedan sat će biti emitovan odloženi prenos, snimak. U to vreme svi naši čestiti poljoprivredni proizvođači već duboko spavaju i neće videti ovu raspravu. To je činjenica.
Mogu vam reći da i današnja rasprava u ovom periodu do 18.00 časova je pokazala da narodni poslanici na ovaj set zakona, osim dužine rasprave, sa čime se uslovno slažem, nemaju velikih suštinskih primedbi na ove zakone koje ste danas ovde predložili. Niko nije izneo primedbu na to kada je u pitanju zakon o poljoprivredi da će se sistemski rešiti stvari, da će se na pravi način regulisati ruralni razvoj Srbije.
Niko nema primedbi na to što ćemo u narednom periodu, a što smo obećali u predizbornoj kampanji našim biračima, našim poljoprivrednim proizvođačima, napraviti sistem licitacije državnog poljoprivrednog zemljišta u dvokružnom sistemu, da će svi iz katastarskih opština imati mogućnost prvi da učestvuju u licitaciji. Niko nije imao primedbi na to da će svi koji izlicitiraju zemljište i pobede na toj licitaciji, morati da plate ono što dosad nisu plaćali.
Niko nije imao primedbe na to da će prioritet u izlicitiranom zemljištu imati proizvođači stoke, da će imati pravo prioriteta oni koji imaju sistema za navodnjavanje. Niko nije imao primedbu na to da će po grlu stoke imati pravo prioriteta.
To pokazuje da je ovaj zakon dosta dobar, štaviše, ovakav zakon nije do sada funkcionisao u praksi, nego je napravio sve ono što smo imali u prethodnom periodu, a to su: štrajkovi, blokade, problemi uvođenja u posed, sudski procesi itd, a na kraju šteta za budžet i za budžetske korisnike. Ovaj zakon će to onemogućiti i napraviti jedno kvalitetno rešenje za naredni period. Niko nije imao primedbe danas na to što ćemo novim zakonom o vinu, a na sreću odvaja se zakon koji je do sada funkcionisao kao zakon o vinu i rakiji, odvaja se. Pošto moji prijatelji koji se bave tom proizvodnjom kažu ne može jedna bačva ili jedno bure da se koristi i za vino i za rakiju. To se mora odvojiti, znači, moraju se odvojiti i zakoni o vinu i rakiji.
Niko nije imao primedbi da ćemo mnogo lakše doći do geografskog porekla naših proizvoda, naših vinograda. Nećemo imati onaj problem koji smo imali kao poljoprivredni proizvođači koji se bave vinom, vinogradarstvom. Neko tamo je uvezao vagone i vagone loših vina iz susednih država. To će se eliminisati ovim zakonom o geografskom poreklu itd.
Niko nije imao primedbe na to da kaže, a mnogi su zloupotrebili i govornicu i medije: da, ministar hoće da zabrani pečenje rakije. Nije tačno. Nijedan poljoprivredni proizvođač neće biti oštećen na način da neće za sopstvene potrebe moći da napravi rakiju od voća, od vina, od grožđa, ali za sopstvene potrebe, a ne da stavlja u promet.
Niko nije imao primedbe na zakon o stočarstvu, niko nije konkretno, osim poštovanog profesora Mašića, koji je sitnijih primedbi imao i koji je svojim radom i u Odboru za poljoprivredu napravio jednu pozitivnu atmosferu, i koji je doprineo umnogome iovakvim pozitivnim zakonima.
Nadam se da će se i njegove primedbe uvažiti i u raspravi u pojedinostima i mislim da ovakav rad koji je danas pokazan ovde, koji je pokazan u prethodnom periodu od 10 meseci ovog ministarstva i sačinjenim ovolikim brojem zakonskih predloga. Nadam se da ćemo imati vrlo brzo i zakon o zadrugama, što je jako interesantno za ljude koji su na terenu.
Mislim da sve ovo pokazuje da je Ministarstvo zaslužilo visoku ocenu, i posle rasprave u pojedinostima, podneo sam nekoliko amandmana, kada to bude usvojeno, mislim da će ovi zakonski akti umnogome obezbediti bolji kvalitet, bolju produktivnost i mnogo bolji život na selu i ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Munir Poturak, posle njega narodni poslanik Miroslav Marinković.

Poštovani predsedavajući, gospođo Čomić, uvaženi ministre, poštovanje vašim saradnicima, kolege poslanici, posle ovolikih pohvala, svaka kritika bi bila mala u svakom slučaju, ali mislim da ovih 15 zakona u oblasti poljoprivrede, i iščekivanja naših građana koji žive od fabrike pod vedrim nebom, dolaze možda u pravom momentu, sad kad se i ta ekonomska kriza sručila i na našu zemlju, i kad smo prepoznali i kad smo počeli da razmišljamo, a gde su negde naše prednosti i gde su naši nedostaci.
Imam utisak dosad, do pre godinu-dve, da su mnogi u ovoj državi rukovodili, a bukvalno nisu znali kako građani ove Srbije žive negde na jugu, istoku. Nisu ni bili svesni da postoje ta brdsko-planinska i ruralna područja i koje probleme ti ljudi imaju.
Možda ovi zakoni sad čine da ljudi prepoznaju i pojedinačne razlike sa kojima se ljudi susreću negde tamo gde su manje obrazovani, tamo gde nemaju prilike da budu konkurentni u odnosu na neke visoko produktivne oblasti u oblasti poljoprivrede, tamo gde su daleko od puteva važnih. I ovo je možda šansa da kroz ove zakone ljudima približimo, i onima koji rukovode ovom državnom i oni koji treba da osete blagodeti.
Hteo bih posebno da se osvrnem na zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Moje kolege su govorile i o drugim zakonima, mi moramo da shvatimo da je ovo jedan paket u kojem treba da se stvori milje ili osnov za ono što je strateški cilj ove države, a to je što pre ulazak, odnosno približavanje EU.
Put, stepenice u tom pravcu jesu oni zakoni koje smo prije desetak dana u oblasti zaštite života okoline usvojili i ovaj drugi paket u oblasti zaštite poljoprivrede, zdrave hrane i zdrave okoline, sve je to jedan paket koji stvara ambijent da naši ljudi bolje žive, da iskažu svoje potencijalne koje imaju u sebi, da nađu ohrabrenje u ovim zakonima, koji na neki način konačno uređuju put, trasu kako da se strateški razvijamo, ne onako kratkoročno od promene vlasti do promene, nego da ovim zakonom, pre svega, u ruralnom razvoju, uređeno je da se strategija u roku od godinu dana donese, koja bi trebalo da bude najmanje na 10 godina, da se određena podzakonska akta koja prate ovo urede u toku ove godine.
Voleo bih da je ovo vreme kad ljudi mogu da čuju, ne verujem da će iko noćas gledati, ali je namera, pre svega, da ljudi shvate poentu i da pošaljemo našim poljoprivrednicima poruku. Ne bi trebali, loše je po njih ako ne koriste pošteno sredstava koja dobiju putem subvencija, putem raznih podsticaja od ove države. Smisao tih, nekad i malih sredstava, jeste da se ljudima da podrška, da se ohrabre do onog trenutka kad bude ova država pristupila tim sredstvima evropskih fondova.
Postoji negde podatak gde se kaže da nekih 250 miliona evra u periodu od 2009. do 2013. godine treba da se dobiju u prvom tom, da tako kažem, nekakvom planu, i još nekih 175 miliona, što bi trebalo da se usmeri na prostor područja ruralnog u ovoj Srbiji.
Nijedan čovek koji rukovodi ovom državom ne bi smeo da izgubi iz vida da u ovoj Srbiji otprilike oko 70% prostora pripada ruralnom nekakvom području, po nekakvoj statistici po nekima čak i više, i da skoro 43% stanovništva živi na tom području. Ljudi moraju da prepoznaju koji su problemi tih ljudi koji žive tamo.
Nije isto živeti na 500 i na 1200 ili 1300 nadmorske visine, kakva je Pešterska visoravan, Zlatibor ili neki drugi krajevi, gde su opštine inače kategorisane kao najsiromašnije opštine u Srbiji. Nije to siromaštvo zato što su oni negde u samom tom brdsko-planinskom području.
Nažalost, ljudi žive po navici, po tradiciji da proizvode onoliko koliko je njima potrebno za zadovoljavanje ličnih potreba i eventualno malo ako mogu da proizvedu da nešto prodaju da bi neke redovne druge namirnice podmirili ili da trampe.
Nema tradicije, kao što to ima u razvijenim produktivnim oblastima kao što je Vojvodina. Ne postoji dovoljno obrazovanja niti ljudi koji imaju tako specijalističko znanje, koji mogu da vide šta je tu kvalitet, koje su tu prednosti, s kojim proizvodima mogu ljudi da budu konkurentni, da bi dao taj zamajac, za šta bi se oni opredeljivali, zašto bi se zadržali na selu da žive i zašto bi jednostavno svoje porodice na neki način objedinjavali da to poljoprivredno porodično gazdinstvo bude temelj na tim područjima.
Prosto, što kažu, hteo bih na jednom primeru koji je ovih dana i u novinama i u štampi isplivao, za koji ni ja nisam bio svestan, iako sam s Pešteri, a to je da ovih dana, kako kažu naši ljudi, kukaju kukavički seljaci s Pešteri, zato što ne mogu da svoj sir, koji su u zadnje dve-tri godine u kacama skupljali u nadi da ga prodaju na pijaci, iz nekoliko razloga, vi morate da razumete zašto ti ljudi s Pešteri ne mogu da to prodaju.
Ne radi se samo o toj tradicionalnoj proizvodnji tog sjeničkog sira. I kakav jeste bio, on se prodavao i u Crnoj Gori i prodavao se negde na Kosovu. Šta se sve ovo izdešavalo sa granicama, nekako se taj prostor zatvorio. Jednostavno prostor, tržište je smanjeno, a proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda sasvim logično je rasla zato što se nagomilavalo iz godine u godinu.
Ako je prilika da i vi kao ministar i vaš tim, za koje znam da su mnogi bili na tom prostoru i ranije, ne samo kao predstavnici Vlade, nego kao stručni saradnici međunarodnih organizacija, prilika je da se ovako timski odvažimo da tim ljudima iznađemo rešenje, da se nađe mogućnost da se taj sir proda, plasira, preradi. Mora da postoji rešenje.
U životu je teško reći da nema rešenja. Ako su ti ljudi dosad mogli da prodaju to, sigurno da postoji način da se nađe i da se tim ljudima pronađe u što kraćem periodu neko rešenje.
Ako postoje u novinama i na sajtu određeni predlozi ljudi koji su se othranili zato što su njihovi roditelji prodavali taj sir, školovali svoju decu, obezbeđivali im studentski džeparac, ljudi nose to u sebi i neće zaboraviti na neki način da se angažuju maksimalno ovih dana da se tim ljudima izađe u susret.
Šta bi značilo da ovako timski pozovemo mnoge vlasnike lanca trgovinskih i da taj sjenički sir ubace? Mislim da Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš mogu da veliki deo te količine pokupe za ovo mesec dana. Mislim da bi bilo fer prema tim ljudima.
Šta može da se desi ako ne izađemo tim ljudima u susret? Verovatno taj sir će, kako oni kažu, u nekoj jami Golubac, to je, da kažem, najmanje, najlošije rešenje, jer odatle će najmanje smrad da se oseća, ali sledeći korak je da će oni morati krave da prodaju da bi vratili kredit ili da prežive. Kad to urade, mi više nemamo seljaka.
Sledeći korak – doći će negde oko Beograda, oko Novog Pazara, Novog Sada, Niša, Kragujevca. Nicaće nekakva nova neuređena naselja, komunalna infrastruktura će biti neuređena, problemi će se uvećavati i to je ono što se izdešavalo devedesetih godina kada se pojavio taj agrarni egzodus. Mnogi su jednostavno, zato što nisu imali podršku, zato što nisu osetili ohrabrenje da mogu od toga da žive što su na selu, zato što njihova deca ne mogu da naslede navike koje mora da se grade životom na selu, pa mi jednostavno sami sebi pravimo probleme.
Ovako sam morao da nastupim prosto kao izazov za one aplauze i pohvale koji su vama upućeni, jer to nije samo pohvala nego i odgovornost, pa vas molim što pre, iz ljudskih, iz moralnih, iz razloga što je Sandžačka demokratska partija uvek uz demokratski blok u ovoj Srbiji bila, zaslužuju oni ljudi tamo da im se obrati pažnja, da se nađe neko rešenje.
Da se pokaže ta pažnja, zato što bi sprečili manipulaciju da ti ljudi mogu da pričaju, da kažu da su oni neke druge vere, neke druge nacije, da su oni negde u zapećku ove države i da niko o njima ne obraća pažnju. Prenosim od srca ono što ljudi razmišljaju, a mislim da imamo šansu da pokažemo tim ljudima da se o njima brinemo i da ti ljudi zaslužuju pažnju i ne samo u tom pravcu.
Ljudi su možda pre dva-tri meseca prosipali mleko, pa smo priskočili pa smo pravili mleko u prahu, koje ima širu upotrebu. I ovde će se naći neko rešenje. Ali, ovo je šansa za sve nas. Vaš tim je obrazovan, imate moć i uticaj. Red je da to zajednički, poslanici i vi iz Ministarstva, završimo. Hvala vama puno.