Narodni poslanici koji imaju primedbe na kvalitet i na jačinu tona mogu da primete da se ministar obraća gledajući u poslanika koji je izdvojio mišljenje i to možda pravi problem ostalima za jačinu zvuka, jer je okrenut od mikrofona, ali ne sumnjam da može da govori glasnije, tako da čuju i poslanici koji nisu direktno izdvojili mišljenje ili imaju posebne primedbe na zakon.
Narodni poslanik Slađan Mijaljević je takođe izdvojio mišljenje. Izvolite.
Molim narodne poslanike, samo da podsetim sve nas, dakle, prijava za reč je pritiskom jednom na taster i posle toga više ne pritiskate taster, elektronski sistem vam daje pravo na reč i isključuje mikrofon, tako da samo jednom.

Poštovano predsedništvo, pošto smo rešili problem sa tehnikom, da pozdravimo i gospodina ministra uvaženog. Zaista, gospodine ministre, zadivljuje vaša energija. Lepo vas je slušati, ali je i zaista teško sarađivati s vama.
Kako rekoste malopre, poljoprivreda predstavlja motor razvoja Srbije i ovaj set zakona od 15 zakona su podneti iz dve potrebe, potreba da poljoprivredni proizvođači što lakše dođu do svojih proizvoda i druga potreba je usklađivanje propisa sa Evropskom Unijom i raznim drugim, nadamo se potencijalnim, našim saradnicima u trgovini i razmeni dobara.
Međutim, kako koji ministar dođe, tako se i promeni set zakona. Ovo je već četvrti-peti ministar od 2000. godine i treći-četvrti set zakona iz poljoprivrede.
Mi se sećamo mnogo lepih obećanja. Naravno, poljoprivrednici su upravo ti koji su postali zamorčići u prevelikoj količini lepih obećanja.
Poljoprivredni proizvođači poveruju školovanim demagozima na njihovim rečima, podignu kredite, zaduže se po bankama, ozidaju štale, kupe krave, zasade voćnjake, a onda dođe do toga da prosipaju mleko po ulici, po kanalizaciji i da seku voćnjake, zasade vinograda i tome slično.
Kad god vi donesete neki zakon ili uredbu nastanu štete po Srbiji. Naravno, mi izražavamo skepsu da će ovi zakoni biti uspešno primenjivani i doneti neku korist, jer vaši eksperti su nam dali toliko kvalitetnih saveta da se prosto naježim kada se podsetim šta su nas sve savetovali. Setimo se da su nas savetovali da umesto pilića i svinja gajimo kalifornijske gliste i puževe, da umesto svinja, ovaca i goveda gajimo činčile, nutrije i vizone. Zaista zanimljivi saveti. Da ne zaboravim da umesto krompira možemo da sadimo i kikiriki. To je čuveni ekspert za poljoprivredu posavetovao pre pet-šest godina.
Ovi zakoni su samo još jedan spiska lepih želja, a mi izražavamo zaista veliku skepsu da će se oni uopšte primenjivati. Mislimo da se i ovim, kao i drugim zakonima koji su doneti u proteklih par meseci, štite određene organizacije, određene kompanije koje predvode i na čijem čelu sede određeni tajkuni.
Mi u Srbiji imamo zaista više flaširanog vina nego zasada vinove loze ili grožđa proizvedenog. Imamo više flaširane viljamovke nego kruške i jabuke zajedno što može u Srbiji da rodi.
Šta da kažemo i o tome što su silni domaćini izgubili svoja imanja, što su strani tajkuni kupili određeno poljoprivredno zemljište, kupili određena poljoprivredna dobra, kao i vinograde, i da je to sve otišlo negde na neko rasparčavanje, da je otišlo u tom pravcu da oni ništa ne proizvode, a pri tome državi ne plaćaju ono što su potpisali da treba da rade.
Ne treba podsećati šta je sve gospodin Petar Jojić pominjao u proteklih par meseci, šta je samo po Vojvodini urađeno i koliko je budžet Srbije, makar iz ove sfere Ministarstva poljoprivrede, ostao kratak od strane tajkuna i onih koje vi ne smete da pogledate u oči i da im zatražite da plate ono što su po ugovoru dužni da plate.
Zaista izražavamo vrlo ozbiljnu skepsu da će ovo biti samo spisak lepih želja i da zakoni neće biti primenjivani onako kako je neko zamislio, osim da se vrlo jasno stavi do znanja ili da se stavi na papir šta mi sve to proizvodimo i šta bi moglo da se kontroliše ovde u Srbiji da bi se naše tržište iskoristilo da strana roba bude prodavana umesto naše robe. Hvala.

Reč ima ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Saša Dragin.

Poštovani kolega Mijaljević, ne bih mogao a da ne kažem da se apsolutno slažem sa svim onim što ste upravo izneli, kao da ste citirali neke moje intervjue iz skorašnjeg perioda, pre svega, onaj deo o tome da su po našoj zemlji vršljali raznorazni eksperti i nagovarali ljude da gaje puževe i gliste, nutrije, nojeve, činčile i druge stvari i od toga su samo uzimali novce prodavači opreme, koji su se posle netragom gubili i ostavljali poljoprivrednike zavijene u crno.
Što se tiče dela vezano za zemljište i tu se apsolutno slažem s vama. Mnoga lica su uzimala zemljište i za njega nisu plaćala novce i odštetili su i državu i lokalnu samoupravu, kao što sam to izneo u uvodnom izlaganju.
Pomenuli ste gospodina poslanika Petra Jojića, mogu da kažem da je to čovek s kojim imam izuzetno dobru saradnju i koji je ukazao na nekoliko takvih malverzacija i bilo mi je zadovoljstvo da pokrenemo tužbe protiv lica koja su uzela državno zemljište i nisu platila zakup.
Od kada ova administracija vodi poljoprivredno zemljište, preko 200 tužbi je podneto po osnovu toga što nije izvršeno plaćanje za državno zemljište, a sva dokumentacija je pomenutom i uvaženom gospodinu Jojiću prikazana i nadam se da ćemo i ubuduće imati jednako dobru saradnju. Hvala.

Pošto smo završili sa delom sednice na kojoj pravo na reč imaju narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na odborima, prelazimo na deo u kojem pravo na reč imaju predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Prijavilo se sedam ovlašćenih predstavnika i redosled kojim će dobijati reč je od najmanje ka najvećoj poslaničkoj grupi, odnosno predsedniku ili ovlašćenom predstavniku koji tu poslaničku grupu predstavlja i redosled je sledeći: prvi će imati reč narodni poslanik Siniša Stamenković, poslanička grupa PUPS, posle njega narodni poslanik Arpad Fremond, Poslanička grupa manjina, posle njega narodni poslanik Velimir Ilić, uzeće reč u ime poslaničke grupe Nova Srbija, posle njega narodni poslanik Slobodan Maraš, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP, pa Zoran Bortić, poslanička grupa SPS-JS, posle njega narodni poslanik Zoran Nikolić, poslanička DSS, i poslednji prijavljeni za sada je narodni poslanik Milorad Krstin, poslanička grupa SRS.
Reč ima narodni poslanik Siniša Stamenković, samo vas molim da jednim pritiskom na poslaničku jedinicu zatražite reč. Zahvaljujem. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici i savetnici, prošlo je skoro tri godine kako u parlamentu Srbije nije usvojen neki zakon iz agrara, u predstojećoj raspravi razmatraćemo i usvojiti 15 fundamentalnih, važnih pravnih akata za poljoprivredu, prehrambenu industriju i naciju u celini.
Ovom raspravom započeta je vrlo složena i odgovorna procedura za donošenje sopstvenih zakonskih akata i podzakonskih dokumenata na osnovu kojih će se odvijati primarna poljoprivredna proizvodnja, prehrambena proizvodnja i bezbedan promet hrane.
U relativno kratkom roku moraju se razmotriti, uskladiti i usvojiti oko 8.000 dokumenata neophodnih za domaću i evropsku agrarnu politiku i izvoz hrane u ceo svet.
Za harmonizaciju naših, evropskih i svetskih propisa najvažnija su upravo rešenja iz zakona koji su pred nama. Ključni zakoni ili bazni zakoni koji proizilaze iz sva druga zakonska rešenja su – zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoj i zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Dobro je da se u proceduri nalaze i agrarni zakoni, ali je još važniji status naše poljoprivrede i prehrambene industrije, seljaka i radnika, na kojima će ti zakoni biti primenjivani.
Primena ovih zakona je moguća u stabilnom agraru, koji je po dugoročnim merama subvencioniranja poljoprivrede okrenut nacionalnom interesu i izvozu.
Podsećam vas da u poljoprivredi i agroindustriji stvaramo 35% društvenog proizvoda. Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi učestvuju sa 25% u vrednosti izvoza Srbije. Međutim, evidentno je da u dužem vremenskom periodu svodimo našu agrarnu politiku na dominantno socijalnu politiku u kojoj se vrši davanje podsticaja samo manjim registrovanim poljoprivrednim domaćinstvima i proizvođačima, koji raspolažu sa svega oko 15% poljoprivrednog zemljišta, odnosno ukupne obradive površine. To bi značilo definitivno napuštanje tržišnog koncepta agrobiznisa u Srbiji u ovom periodu.
Moramo priznati da je došlo do drastičnog smanjenja agrarnog budžeta i okvira u kome radite. Nominalno smanjenje sa 27,2 milijarde na 20,4 milijarde dinara, odnosno za 6,8 milijardi ili za punih 25%, strahovit je udar na okvir u kome radite.
Realno je smanjenje za oko 50%, zbog starih dugova i inflacije koja nas prati. Relativno je smanjenje sa 7,15% na 2,92% bruto nacionalnog budžeta. U situaciji kada se rashodi iz budžeta u 2009. godini za 7,6% veći od prihoda od najavljene državne podrške agraru i time od opšteg podizanja nivoa konkurentnosti, ne ostaje mnogo.
Ovakav pristup agropolitičkom kompleksu problema posebno izdvaja dva pitanja. Prvo, zašto poljoprivredna preduzeća, zemljoradničke zadruge i poljoprivredni subjekti nisu dobili tretman komercijalnih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kada se za radnike i uposlene u agraru plaćaju daleko veći doprinosi za PIO, zdravstveno osiguranje, nego za ostale proizvođače?
Drugo, zašto sva registrovana poljoprivredna gazdinstva nisu dobila status „komercijalnog“, iako rade za svoje potrebe i tržište, a plaćaju poreze i doprinose i morala su biti registrovana po sili zakona i po evropskoj praksi, a ne po principima dobrovoljnosti?
Na ovaj način se dolazi do ključnog problema naše agrarne politike, a koji je nasleđen iz ranijih perioda, a to je – da se socijalna pitanja seoskog i poljoprivrednog stanovništva moraju rešavati u resursima ekonomsko-socijalnih pitanja tih kategorija stanovništva, pa i njihov socijalni status, PIO, zdravstveno osiguranje i opšte osiguranje, a ne poljoprivreda posebno, a svi ostali posebno.
Uredba o registru poljoprivrednih gazdinstava od 25.12.2008. godine obesmislila je sve aktivnosti registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ona je uvela kategoriju – komercijalno i nekomercijalno poljoprivredno gazdinstvo, stvorivši jedan izuzetak takozvanog „čistog seljaka“, koji drži 15% aktivne poljoprivredne proizvodnje, a jedini su korisnici poljoprivrednih subvencija.
Ta uredba je neustavna, a definicija „registrovanog poljoprivrednog gazdinstva“ je suprotna svim naučnim i stručnim pojmovima u oblasti agrarne ekonomije i u svetu. Zbog raznih nesretnih okolnosti koje ovu delatnost prate, a posebno zbog odustajanja Ministarstva od Uredbe o podsticaju i unapređenju delatnosti zemljoradničkih zadruga, a time i od agrobiznis preduzeća Srbije, iz državnih podsticajnih mera su isključeni mnogi koji nisu smeli biti isključeni.
Time su izbačena sva poljoprivredna preduzeća, zadruge i 365.000 neregistrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava, odnosno preko 75% objekata iz agrara Srbije. Samo zbog ovakog neprincipijelnog pristupa ovom problemu nastalo je beznađe u većini sela Srbije sa ostarelim stanovnicima.
Zavladao je strah i nesigurnost među zadrugarima i kooperantima, jer je izgubljen oslonac za kreditiranje i nabavku – dizel goriva, veštačkog đubriva, semenske robe, hemijskih sredstava, sitne i krupne mehanizacije, rezervnih delova itd.
Naši seljaci više nisu zaštićeni od sramnog otkupa poljoprivrednih proizvoda od monopolista, kao što su – mlekare, mesare, hladnjače, klanice, otkupljivači, nakupci, prekupci i izvozno-uvoznički lobiji.
Strah za proizvodnju, otkup i plasman tržišnih viškova, nesigurnost za radna mesta radnika u agrobiznisu, kao i nesigurnost vlasnika poljoprivrednih površina u sistem kreditiranja i subvencioniranja, nametnuli su izuzetno težak status agrara, sela i seljaka Srbije, preko kojih se po ko zna koji put prelamaju, sprovode i leče privredne krize i vrši oporavak društva.
Stabilnost poljoprivredne proizvodnje i pravilne dugoročne mere subvencioniranja davale su suficit od dve milijarde dolara iz agrara i prehrambene industrije.
Umesto toga, suficit od 700 miliona dolara iz 2007. godine smanjen je na 490 miliona u 2008, a biće dobro ako ove godine, zbog suše, bude 200 miliona dolara. Ukupan deficit spoljnotrgovinske razmene Srbije od 11 milijardi dolara ublažila je samo poljoprivreda sa 4,5% od ukupnog dugovanja i niko drugi.
Normalno bi bilo da se zbog toga daleko više uloži u selo i seljaka, u poljoprivredu i prehrambenu industriju. Ovako smo dobili dva smanjenja agrarnog budžeta od 22 i od 26%. Izbacili smo sva pravna lica registrovana za poljoprivredne i prehrambene delatnosti iz prava na agrarne subvencije po jednom hektaru površine ili po jednom umatičenom grlu. Smanjili smo broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za više od 60.000, umesto da sve subjekte u proizvodnji u poljoprivredi registrujemo po službenoj dužnosti.
Izostala je tzv. socijalna pomoć od 40.000 dinara samo deset dana posle obnove registracije poljoprivrednih domaćinstava. Nastavilo se sa politikom za Fond za razvoj Srbije ne finansira poljoprivrednu i prehrambenu industriju u Srbiji, a Fond za razvoj AP Vojvodine potpuno pravilno i opravdano finansira i projekte iz agrara i prehrambene industrije.
Zašto raznolikost? Zašto jedna država, a dva sistema? Potpunim pretapanjem 4,7 milijarde dolara kreditnih sredstava u nepovratna sredstva za subvencije u poljoprivredi bukvalno se gasi ova vrlo stroga, racionalna, ali i važna i korisna kreditna linija koju smo imali u poljoprivredi, koja je mnogima omogućila da proizvode. Mi razumemo krizu i razumemo da smo svi u takvim okolnostima, ali se ova delatnost morala nastaviti.
Bilo bi dobro da uporedimo i neka iskustva koja su u našem okruženju. Tako, na primer, Slovenija je već šest godina član EU, ima pet puta manje raspoloživih agrarnih resursa, a tri puta veći godišnji društveni proizvod iz agroprivrede. Hrvatska ima dva puta manje agrarnih resursa, a tri puta veći agrarni budžet od Srbije.
Ovako omalovažavajuća pozicija poljoprivrede Srbije možda nije rezultat neuspelih reformi, nedostatka zakonodavno-pravnog okvira i drugih reformi, već nije bilo pozitivne i pravilne privatizacije resusno višestruko skupljih agrobiznis kompanija oranica Srbije, kao što su – šećerane, klanice, hladnjače i druge „oranice“, već su se prodali jeftino za potrebe nekih centara moći i za primat u agrobiznisu.
Primat preuzimaju hrvatski i slovenački regionalni agrobiznis lideri, kao što je – Agrokor, Perutnina, a i domaći šoping centri kao što je Ideja, Delta, Pevec, Vero i već koji drugi, koji već zaokružuju proizvodno tehnološku celinu od njive do trpeze po najnižim cenama proizvodnje, prerade i ličnih dohodaka radnika u Evropi.
Ako se ovome doda odbrana kursa evra, odnosno dinara, sa do sada utrošenih 900 miliona evra, što je tačno tri kompletna agrarna budžeta Srbije, stiče se utisak da se naš agrar smišljeno devastira i obezvređuje radi lakše kupovine mnogih zainteresovanih u Srbiji i u okruženju.
Dame i gospodo, današnja rasprava u načelu na 15 ponuđenih zakona iz oblasti agrara daće okvirni i kritični snimak aktuelnog stanja u agraru Srbije. Mora se priznati da davna rasprava po pojedinim predlozima zakona nije bila ravnomerna, jer se donošenje nekih zakona očekuje godinama. Ipak, u raspravi se morala obezbediti javnost i učešće stručnih, naučnih i masovnih subjekata iz agrara, prehrambene industrije i javnosti.
Nezamislivo je da nijedan od tzv. zakonskih predloga nije razmatran u bilo kakvoj tematskoj emisiji nacionalne televizije Srbije. Široka javnost Srbije, pre svega individualni poljoprivredni proizvođači, nisu imali to zadovoljstvo da se na bilo kom okruglom ili ćoškastom stolu RTS, sveznajućih voditeljki, sa dve i po godine zaostatka zaredom, ne progovori ni jedna reč o zakonu o poljoprivredi i selu, o zakonu o zemljištu, poljoprivredi, penzijama ili makar o rakiji i vinu.
Svaki od 15 ponuđenih zakona vrlo će tangirati i proizvesti pozitivne ili druge posledice za život seljaka i njihovih porodica. Zamislite da li bi francuska, italijanska, slovenačka ili neka druga nacionalna televizija bila tako organizovana, a da ne bi branila i izveštavala sa rasprava u studiju ili institucijama kada se kod njih donosi zakon o francuskom siru ili italijanskom vinu, slovenačkom pivu ili ruskoj votki.
Ali, kada parlament Srbije raspravlja o rakiji, nacionalna RTS i drugi mediji, javni kritičari, neće ni konstatovati da je održana sednica Odbora za poljoprivredu ili da se ministar obratio javnosti, već će se sekirati zbog toga šta su seljaci i građani imali ili nemali kao službu za praćenje propisa u agraru.
Preko televizijskih prijemnika, za koje se plaća velika televizijska pretplata, odnosno nevoljno plaća televizijska pretplata, bili smo dužni da se preko nacionalne televizije obratimo, objasnimo ljudima i pokažemo da su zakoni ispravni, dobri i da će im biti od koristi.
Dok se televizije bave pitanjima koji od poslanika je seo ili nije seo, dotle se o agraru razgovara samo između seljaka i u selu. Pošteno je da se oda priznanje studiju B92 i uredniku i voditelju Zahariju Trnavčeviću i RTV Vojvodine koji čine napore da se agrarna pitanja ove zemlje seljaka koliko-toliko upristoje i o njima otpočne opšta, javna, trajna i realna rasprava u vremenu i prostoru koji odgovara seljaku i njegovoj porodici.
U današnjoj praksi, izrada, rasprava i usvajanje ovih zakona iz agrara pokazala je prisustvo velikih kontraverzi i velikog broja problema u usaglašavanju predloženih rešenja, kao benefita ili negativnih posledica ili štete koje će one doneti srpskom agraru.
Radi uspešne primene ovog seta zakona o agraru Srbije bilo je neophodno da oni prođu društvenu reviziju ponuđenih rešenja, kao i recenziju nadležnih evropskih i svetskih direktiva i konvencija u oblasti hrane i naših eksperata i svih subjekata poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije i prometa hrane. Posebno je važno da se u uslovima velike ekonomske krize, kada raste ponuda, a strmoglavo pada potražnja, uz rast cena svih industrijskih inputa, ovi zakoni usvoje, uz prethodno jasno razgraničavanje svih temeljno važnih pitanja.
Prvo pitanje zakona o restituciji i vraćanju zemlje validnim vlasnicima, drugo je pitanje nacionalne strategije agrarne politike, treće je pitanje zakona o zadrugama, pitanje zakona o obnovljivim izvorima energije i o primeni u poljoprivredi – biomasa, bioalkohola, grejanja sa organskim otpadom, biodizela, sunčeve energije i biogasova, vetra i vode, pitanje postupaka izrade i usvajanja zakona o navodnjavanju, pitanje zakona o poljoprivrednoj mehanizaciji i zamena po sistemu staro za novo i robnim razmenama.
Naša država je sada privredno i ekonomski nedovoljno funkcionalna. Ne poseduje nacionalnu strategiju za dobro domaćinsko i napredno korišćenje nacionalnih resursa zemljišta, vode, biljaka i životinja, ali sada ima priliku da sa ovih prvih 15 zakona iz oblasti agrara uredi do sada otvorena pitanja.
Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju predložen je na osnovu već zastarele i diskutabilne strategije o razvoju poljoprivrede iz 2005. godine i bez postojanja nacionalne strategije o ruralnom razvoju.
Zakon o poljoprivredi nije definisao status lica koja se bave poljoprivredom a nemaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a time se iz primene zakona izopštavaju neregistrovana poljoprivredna domaćinstva, kojih ima gotovo 80% od broja onih koji se bave ukupnom poljoprivredom. U EU ne može biti dobrovoljne registracije, to je posao privrednih komora, ministarstva i države.
Činjenica je da u Predlogu zakona nema nijednog izraza ni pravnom pojma koji se odnosi na ruralni razvoj, niti su definisani osnovni kriterijumi šta je ruralno područje u Republici Srbiji. Ove godine je registrovano oko 330 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, odnosno 20% manje.
Potpuni uvid u stanje i poslovanje registrovanih poljoprivrednih domaćinstava imaju samo lokalne samouprave. Smatramo nelogičnim da jedinica lokalne samouprave nema poljoprivrednu osnovu za zemljište kojim na svojoj teritoriji raspolaže.
Godišnji programi zaštite, uređenja i korišćenja praktični su okvir za izradu svih poljoprivrednih osnova.
Predlog zakona stavlja u podređeni položaj pravna lica na teritoriji jedinica lokalne samouprave u poslovima davanja mišljenja na godišnji program. Favorizovanjem fizičkih lica krše se ustavna prava svih pravnih lica i subjekata u agraru, a komisija jedinica lokalne samouprave mora biti odredbom zakona obavezna da daje mišljenje o godišnjem programu.
Predlog zakona nije dao odgovor na pitanje šta se dešava ako komisija lokalne samouprave donese program do 31. marta tekuće godine, a skupština lokalne samouprave ga ne prihvati. Koja su dalja postupanja, kakva su dalja postupanja, to se mora definisati.
Zakon je pogrešno utvrdio obavezu plaćanja zakupnine unapred, i ako svi subjekti u agraru znaju da se prihodi iz poljoprivrednih ciklusa proizvodnje mogu očekivati tek posle devet meseci do godinu dana, pri čemu je rizik od neizvesnosti cena poljoprivrednih proizvoda ogroman.
Zakon će morati da potpuno pojasni vreme stupanja u faktički posed predmeta zakupa, obaveze zakupodavca i zakupoprimca. Pravo prečeg zakupa je već doživelo stotine amandmana u predloženoj varijanti predloga zakona. Potrebno je najodgovornije raščistiti odnos zakupaca i uposlenih na predmetnim površinama.
Poslanička grupa PUPS intenzivno je u pripremama ovog zakona obavljala konsultacije sa svim subjektima poljoprivredne industrije i sindikatima, pa predlaže zajedničku platformu za uspešnu implementaciju ovog zakona i najvažnijeg zakona u praksi, i to; prvo, formirati fond državnog poljoprivrednog zemljišta radi strateškog upravljanja ovim dragocenim resursom; drugo, ukinuti javno nadmetanje za uzimanje u zakup poljoprivrednog zemljišta i obavezati Ministarstvo da, u saradnji sa lokalnom samoupravom, odredi realne cene zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini; treće, obezbediti adekvatne subvencije za svaki hektar odnegovanog poljoprivrednog zemljišta, odnosno useva, a da se subvencije raspoređuju svim pravnim i fizičkim licima u agraru na osnovu uredbe; četvrto, uredbom zabraniti usitnjavanje preostalih zemljišnih kompleksa u državnoj svojini; peto, pravo prečeg zakupa za državno zemljište ponuditi najpre sadašnjim korisnicima koji su na njemu osnovali bazu u reprolancu sa stočarskom proizvodnjom i preradom poljoprivrednih proizvoda; šesto, omogućiti velikim agrosistemima ravnopravno učešće u pravu prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta; sedmo, obavezati nove titulare zakupa da kod dobijanja prioriteta on bude određen prema broju stalno uposlenih radnika, i to jedan radnik na sedam do deset hektara, kako bi se sačuvala radna mesta u agraru i obezbedio veći broj uposlenih.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao što je i gospodin ministar kazao, prvobitno je najavljen kao potpuno nov predlog zakona i na sajtu ministarstva označen kao zakon čija je javna rasprava završena.
U protekle dve decenije tranzicionih promena nijedan zakon u oblasti poljoprivrede nije izazvao toliko polemike, pa čak i sukoba među braćom po materi, odnosno njivama. Koliko je to učinio zakon o poljoprivrednom zemljištu iz 2006. godine? Već u prvoj godini primene njegovih odredbi o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta prouzrokovane su brojne nepoželjne konfrontacije između vlasnika registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i radnika i rukovodstava još uvek neprivatizovanih, odnosno radnika i vlasnika od pre nekoliko godina.
Pre donošenja ovih izmena treba biti posebno obazriv kod odredbi koje se odnose na gazdovanje državnim poljoprivrednim zemljištima, čija će površina biti smanjena primenom zakona o restituciji i vraćanju istog ranijim vlasnicima, kao što je sada slučaj sa verskim zajednicama. Napominjem, koristiću i vreme poslaničke grupe, kratko. Vrlo je diskutabilno brisanje sadašnjih odredbi koje se odnose na izradu poljoprivrednih osnova za teritoriju grada ili opštine, jer se time eliminiše izrada elementarnih dokumentacionih osnova o zemljištu, a koje se predstavlja za bilo koji razvojni ili prostorni plan GUP, DUP program ruralnog razvoja itd.
Neke predložene promene zakona o poljoprivrednom zemljištu suprotne su Ustavu Republike Srbije, jer narušavaju osnovno načelo po kojem svi privredni subjekti uživaju jednak pravni položaj na tržištu.
Ustav Srbije, članom 84. stav 1, 2. i 3, naglašava da svi imaju jednak pravni položaj koji se mora primeniti. Mislimo da bi pravo prečeg zakupa morali da dobiju i vlasnici useva sa višegodišnjim periodima eksploatacije, a kojima je to zemljište osnova u reprolancu sa stočarskom proizvodnjom i preradom.
Poslanička grupa PUPS zalaže se za to da jedan od uslova prava prečeg zakupa bude i broj stalno zaposlenih radnika po hektaru zemljišta. Mišljenja smo da država Srbija mora ukinuti javno nadmetanje za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Jedan od najvažnijih zakona u setu danas ponuđenih je zakon o bezbednosti hrane. On je dugo očekivani i fundamentalni pravni akt kojim bi se definitivno obezbedio sistem kontrole prometa robe i usluga o uvozu i izvozu hrane. Stabilan, bezbedan i ekonomičan promet hrane je nacionalni interes, a time je i sam zakon određen da na najvišem nivou stručnosti i najvišem nivou odgovornosti za zdravlje ljudi i životinja uspostavi beskompromisnu regulativu za bezbednost hrane.
Međunarodne konvencije u oblasti bezbednosti hrane usklađuju se ovim zakonom i slobodno se može reći da u ovome ne zastajemo mnogo za Evropom. Nacionalna dokumenta i strategija razvoja poljoprivrede iz 2005. godine, kao i akcioni plan, ovim zakonom će biti pojačani, a zakonodavni okvir za prilaz Grupi sto konačno završen. Međutim, nije dovoljno samo usklađivanje propisa EU i Srbije da bi ovako složen zakon bio primenjen u zemlji sa nerešenim pravnim ekonomskim i tehnološkim problemima, posebno u agraru.
Neophodno je brzo i efikasno propisati aktivnosti na određivanju uslova za primarnu proizvodnju, za skladištenje, rukovanje i transport primarnih proizvoda, živih životinja, ribe, divljači, namirnica itd. Posebno treba definisati ulogu svih kontrola – veterinarske, fitosanitarne, poljoprivredne i laboratorije za uzimanje i ispitivanje uzoraka.
Poslanička grupa PUPS je duboko svesna da su u oblasti bezbednosti hrane do sada uočeni ozbiljni problemi koji se u hodu moraju otklanjati, i to: prvo, ne ujednačen sistem bezbednosti hrane, drugo, vrlo glomazan i nedefinisani sistem kontrole, postojanje i mešanje paralelnih nadležnosti i odgovornosti službi i organa, nedostatak kontrole hrane u svim oblastima od onih u kojima se proizvodi od pogona do onih u kojima se koristi, do kuhinja, potpuno odsustvo analize rizika u proizvodnji i prometu hrane.
Ukoliko se konstatuje da postoji nedostatak opšte pravne odgovornosti za bezbednost hrane, kako kod proizvođača tako i kod prometnika i potrošača, dolazi se do nesinhronizovanog rada laboratorija zaduženih za kontrolu bezbednosti hrane, odnosno do nedovoljno popunjenosti subjekata u bezbednosti hrane sa zakonom propisanim stručnim kadrovima.
Vrlo je važno da u primeni ovog zakona moramo da sprečimo apsorbovanje mnogih dezinformacija o rezultatima ispravnosti hrane koju uvoznički lobi drži u svojim rukama. Nužno je stvoriti strategiju zaštite ispravnog domaćeg proizvoda i suzbiti nelojalnu cenovnu razliku i konkurenciju.
Setimo se samo da smo uvozili neispravne sireve, radioaktivno mleko, neispravno meso, opasne igračke, kvarljive mesne prerađevine, a da niko nije odgovarao niti su izrečene sankcije.
Sistem EU za brzo skretanje pažnje na proizvode koji nisu bezbedni, za upotrebu funkcioniše efikasno i otklanja štetne rizike po zdravlje i takav sistem moramo usvojiti i mi.
Zakon o bezbednosti hrane priprema se već sedam godina, kao i zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, a čijim bi se donošenjem značajno poboljšalo stanje na tržištu i sprečio uvoz nekvalitetne robe.
Gospodo ministri, obzirom da je podnet ogroman broj validnih, kvalitetnih, stručnih amandmana, molimo vas da one koji se ne kose sa suštinom, prirodom i biti ovih zakona koji su ponuđeni, usvojite.
Poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera Srbije podržaće ove zakone pod uslovom da se oni amandmani koji imaju svoju snagu, pravno valjanu moć i tehničku opravdanost budu usvojeni. Hvala vam na pažnji.

Kao ovlašćeni predstavnik iskoristili ste vreme koje vam je na raspolaganju, a poslanička grupa ima na raspolaganju još tri minuta.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond, Poslanička grupa manjina. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dragi saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime narodnih poslanika SVM iznesem naše sugestije u vezi ove tačke dnevnog reda koji u sebi sadrži 15 zakona vezanih za poljoprivredu, a najviše u vezi opšte situacije u poljoprivredi. Na početku svog izlaganja treba da istaknem da poslanici Poslaničke grupe manjina podržavaju ovaj set zakona i drago nam je da posle dužeg perioda imamo set zakona o poljoprivredi i nadamo se da će ovi zakoni samo olakšati položaj naših poljoprivrednika i ubrzati približavanje Srbije ka EU.
Verujemo u to da će set zakona poboljšati položaj onih građana Srbije koji žive od poljoprivrede, znači poljoprivrednim proizvođači. Važno je to da na dnevnom redu su zakoni koji su nama prioriteti, poslanika SVM, jer imamo u programu naše partije SVM.
U proteklom periodu smo se više puta bavili poljoprivredom i eventualnim problemima, reagovali smo više puta na način subvencionisanja poljoprivrednih gazdinstava, na način registrovanja poljoprivrednih gazdinstava. Pričali smo o problemima u vezi otkupa mleka i uvoza mleka u prahu, i imali smo ozbiljan problem sa proizvođačima duvana. '
Interesuje me, znamo da je nekim proizvođačima duvana, koji su proizvodili ''berlej'' i ''orijental'', nisu isplaćene subvencije vezane za 2008. godinu, znamo da je jedna uredba gotova, interesuje me šta je sa tom uredbom i kada će je pustiti Ministarstvo poljoprivrede.
Treba da kažem da smo više puta sa Ministarstvom poljoprivrede našli rešenja. Gospodine ministre, treba da vam kažem i to da mi poslanici SVM smatramo da je Ministarstvo poljoprivrede trenutno na boljem putu nego što je bilo u prethodnim godinama. Smatramo da postoji više truda, više volje u vama nego u vašim prethodnicima. Ipak, imam i neke nesuglasice, imamo i neke zahteve, što smatramo da je prirodno. Naravno, ne možemo se složiti u svim pitanjima.
Imamo osećaj da je u Beogradu poljoprivreda, nažalost, tema samo pre izbora, ali skrećem vam pažnju na to da je nama poslanicima SVM, koji dolazimo isključivo iz poljoprivredne okoline, poljoprivreda prioritet. Uvek vam skrećemo pažnju, gospodine ministre, na to i zahtevamo od vas da se Ministarstvo poljoprivrede izbori za što više sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Imam tu i neke podatke vezane za prethodne godine. Na primer, u 2001. godini ukupan budžet za poljoprivredu je bio 4,06%, 2004. godini je bilo najviše 5,33%, 2006. godini 5,14% , a sada trenutno poljoprivreda 2,92% ima ukupno od budžeta Republike Srbije. Smatramo to jako lošim.
Više puta smo skrenuli pažnju na to da kada u Srbiji pričamo o svetskoj ekonomskoj krizi, možemo reći da u našoj zemlji ona najviše pogađa poljoprivredu, odnosno poljoprivredne proizvođače. Svi znamo da veći deo izvoza ostvarujemo od poljoprivredne proizvodnje, jedino se poljoprivrednim proizvodima možemo takmičiti sa zemljama u okruženju.
Mi, predstavnici SVM, smatramo da je u Srbiji jedini mogući način, ključ uspeha da prevaziđemo ovu krizu, da što više sredstava uložimo u poljoprivredu. To su jedini proizvodi koje sigurno možemo izvoziti i njima konkurisati na tržištu EU, a i šire. Ako pokrenemo i poboljšamo poljoprivrednu proizvodnju, to će se odraziti na prerađivačku industriju, trgovinu i ostale grane privrede.
U poljoprivredi smatramo veoma važnim i potrebnim državnu podršku u izgrađivanju strukture ekonomičnog poslovanja. Rascepkana mala seljačka gazdinstva, koja je država više decenija stalno eksploatisala, treba da zamene farmerska gazdinstva, ali ne po svaku cenu.
Veći deo našeg poljoprivrednog življa je siromašan i star i nažalost neki su postali socijalni slučajevi. Zalažemo se za takve mere koje će sprečiti materijalno upropašćavanje seljačkih gazdinstava i koje će pomoći njihovom prestrukturiranju u pravcu efikasnih proizvodnih sistema, pripremajući ih na izazove konkurencije na evropskom tržištu.
U poljoprivredi izrazito, ali i u drugim privrednim granama, zahtevamo ukidanje monopola bilo u otkupu, bilo u obezbeđivanju proizvodnih sredstava. Smatramo da ste po tom pitanju postigli nešto. Na dobrom putu je Ministarstvo poljoprivrede. Imate našu podršku po tom pitanju.
Obaveza države je obezbeđivanje transparentne i kontrolisane, čiste tržišne utakmice. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede treba da se zalaže za stvaranje stabilnih i proračunljivih kvaliteta cena i dohodaka. Naš program stavlja poseban akcenat na poboljšanje kvaliteta života i životne šanse onima koji žive na selu, da i time poboljšamo snagu naših sela i naselja za očuvanje življa.
Zahtevamo potpuni povraćaj imovine, odnosno celovito obeštećenje u slučaju gazdinstava, mlinova i druge imovine vezane za poljoprivredu. Smatramo da po tom pitanju Ministarstvo poljoprivrede treba još dosta da radi i da pokrene tu temu.
Cilj SVM je da se socijalna sigurnost poljoprivrednih proizvođača poveća, da se poboljšaju uslovi kvaliteta života seoskog stanovništva, da se ukinu monopoli, da se stvore stabilni odnosi i pariteti cena i kvaliteta pojedinih poljoprivrednih proizvoda.
Nama je prioritet da se usvoji takav set zakona koji će onemogućiti korišćenje sumnjivog kapitala prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta, koji će u skladu sa propisima EU štiti mala gazdinstva i koji će onemogućiti nastanak veleposeda, da se uvede sistem obračuna i raspodele subvencija za poljoprivredne proizvođače na bazi obrađene površine zemljišta, saglasno evropskim standardima.
Zalažemo se za to da se obezbede državna sredstva za izgradnju prerađivačkih i skladišnih kapaciteta od strane vojvođanskih poljoprivrednih proizvođača udruženih u savremene forme zadruga.
Tražili smo od Ministarstva poljoprivrede da se preispita sistem davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i da se izmeni na način da do zemljišta, umesto špekulanata, dođu oni koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom kao primarnom delatnošću. Dopunom Zakona o poljoprivrednom zemljištu smatramo da ćemo rešiti ovaj problem, mada ćemo videti kako će to funkcionisati u praksi i na terenu.
Tražimo od vas da neuplaćene zakupe za državno poljoprivredno zemljište u što kraćem roku naplatite i da se da na sud. Nažalost, imamo informacije da je samo u nekim opštinama pokrenuta optužnica.
Zalažemo se da se uspostavi poljoprivredna savetodavna služba na nivou sela. Savez vojvođanskih Mađara ima program sa mrežom tih službi, odnosno kancelarija. Ovo dobro funkcioniše u nekim opštinama, pa želimo da Ministarstvo poljoprivrede izdvoji sredstva za savetovanje poljoprivrednika i zahtevamo da, umesto novih savetodavnih kancelarija, Ministarstvo pomaže onima koji već godinama funkcionišu, odnosno da uključe i naše savetodavne službe u Savetodavnu službu Ministarstva poljoprivrede.
Tražimo da se proizvodi koje otkupi država bez odlaganja isplate i da se obezbede državni i međunarodni izvori za podsticaj organske poljoprivredne proizvodnje, vinogradarstva, voćarstva i proizvodnje bioproizvoda i da se oni pravilno raspodele. Želimo da se posebno podstakne proizvodnja biljaka koje se koriste kao sirovina za bioenergente i da se specifični, poljoprivredni i prehrambeni proizvodi koji reprezentuju vojvođanske Mađare zaštite i da dobiju sertifikat kvaliteta.
Poslanici SVM već više puta smo reagovali i informisali javnost kada je došlo do elementarnih nepogoda. Tražili smo da poljoprivredni proizvođači, ugroženi elementarnim nepogodama, odmah nakon nastanka štete dobiju odgovarajuću pomoć.
Smatramo da Ministarstvo poljoprivrede treba stalno da prati situaciju na terenu. U Vojvodini je trenutno suša velika i poljoprivrednici već procenjuju štetu. Interesuje me da li je Ministarstvo poljoprivrede preuzelo nešto po tom pitanju.
Imam ovde nekih podataka – u aprilu na severu Bačke palo je samo 13 milimetara kiše na kvadratni metar, a u maju ni toliko. Naši stručnjaci procenjuju da će šteta kod žitarica biti između 30% do 50%. Ako u roku od dve nedelje ne bude kiše biće problema i sa kukuruzom i šećernom repom.
Suša naravno trenutno još nije toliko velika kao što je bila u 2007. godini, ali ipak je zabrinjavajuća. Ova elementarna nepogoda će pogoditi i ljude koji se bave ratarstvom, stočarstvom i voćarstvom. Na mestima u severnoj Vojvodini bi bilo dobro da Vlada što pre reaguje.
Mislim da Ministarstvo poljoprivrede treba da reaguje što brže, jer inače ovi zakoni o kojima ćemo raspravljati ne vrede ništa. Ako naši poljoprivrednici neće imati svoje proizvode, neće imati šta da stave u javno skladište, neće imati dovoljno sredstava za zakup poljoprivrednog zemljišta itd.
Znamo da na tržištu možemo da utvrdimo da Vojvodina daje iz poljoprivrede 70 do 80% proizvoda, a ostali delovi zemlje samo 20 do 30%. Kada znamo da je svetska ekonomska kriza, smatram da država ne sme da zaboravi naše poljoprivrednike i treba da prati situaciju na terenu.
Drugi problem na terenu, po podacima Držane službe za zapošljavanje, jeste da je do sada od septembra do decembra prošle godine, tačnije 2008. godine, 8% ljudi je ostalo bez posla u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi. Smatramo da su glavni uzroci ovog problema neisplaćene subvencije i način subvencionisanja i Uredba o registraciji poljoprivrednih gazdinstava.
Za nas je najvažnije da vi svakom poljoprivrednom proizvođaču omogućite iste uslove za proizvodnju. Smatramo da su svi proizvođači isti. Interesuje me koliko duga ima još Ministarstvo poljoprivrede i koliko je subvencija neisplaćeno u 2008. godini.
Postoji još jedan ozbiljan problem vezan za ruralne sredine, vezano za zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o kojem želim više da pričam jer dolazim iz ruralnog područja Srbije. U ruralnim sredinama, prvenstveno u selima, život stanovništva pre svega zavisi od poljoprivrede i na selu svaki drugi stanovnik je vezan za jednu granu poljoprivredne proizvodnje.
Zbog stalnih problema u poljoprivredi u zadnje dve decenije u Srbiji mladi ljudi napuštaju seoska domaćinstva, jer nemaju uslova, odnosno motivaciju da ostanu u ruralnim sredinama zbog loših i nesigurnih uslova u poljoprivredi.
Ovaj problem se ne može rešiti ovakvim načinom vođenja poljoprivrede. Ako čekamo i ne uradimo nešto da bi mladi ljudi ostali na selu, onda ćemo za još dve decenije totalno uništiti našu poljoprivredu, naročito u malim sredinama, gde i sada ima problema sa radnom snagom. Pretežno u seoskim domaćinstvima su ostali stari seljaci koji nisu u stanju da obrađuju svoje gazdinstvo. Dosta zemlje se proda i to najviše u ruralnim sredinama.
Vezano ne samo za ovaj zakon, ali i za ovaj zakon, jeste registrovanje poljoprivrednih gazdinstava i posebno me interesuje registrovanje nekomercijalnih poljoprivrednih gazdinstava i subvencija, podrška nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Znamo da je za vreme kampanje predsednik države Boris Tadić obećao poljoprivrednih proizvođačima, starima da će dobiti podršku u iznosu od 50.000 dinara. Sada je ukinuta ta uredba, postavio sam poslaničko pitanje u prethodnoj fazi i nisam još dobio odgovor, interesuje me šta će oni dobiti i da li mogu da računaju i u kakvom obliku na državu. Ako pričamo i o trenutnom stanju u državi, možemo istaći da u Srbiji više od 200 sela nema mlađih ispod 20 godina. Najmanje u 190 sela nema nijednog stanovnika. U ruralnim sredinama imamo više od 260.000 stanovnika koji su stariji od 50 godina i to neženjenih muškaraca.
U selima u 86% slučajeva se stalno smanjuje broj stanovnika i samo u 14% ili stagnira ili se malo povećava. Mogu vam dati primer vojvođanskog sela Pačir, iz kojeg dolazim, gde ima približno 3.000 stanovnika, prošle godine na 18 rođenih bilo je 45 umrlih, a da ne brojim mlade ljude koji su napustili selo i to ne samo zbog toga da bi živeli u gradu, nego i radi odlaska u inostranstvo.
Ako se ova tendencija nastavi, u Vojvodini i Srbiji na selima će ostati samo stari ljudi. Statistika ukazuje na to da u poljoprivredi nema strategije razvoja i nema novih generacija koje će da naslede poljoprivredno gazdinstvo. Ministarstvo poljoprivrede, ako pravi strategiju, nikako ne sme da izostavi ove činjenice, a u strategiju mora da uđe program za razvoj ruralne sredine, kojim bi mogli da poboljšamo stanje na selima. Čak smatramo da nije dovoljna samo strategija ruralnog razvoja, nego bi trebalo da se predvide sredstva iz budžeta Republike Srbije za finansiranje mladih poljoprivrednih proizvođača, koji bi sa predviđenim sredstvima mogli da formiraju i razvijaju svoje gazdinstvo koje ima garantovanu stabilnost u poljoprivredi. Nažalost, stabilnosti u poljoprivredi nema.
Mladi ljudi očekuju od Ministarstva poljoprivrede garanciju da od uloženog truda mogu da žive. Nažalost, bezbednosti u poljoprivredi trenutno nema, a smatramo da je to isključivo posledica rada prethodnih ministarstava poljoprivrede, a vi dosta treba da radite na tom pitanju.
Registrovanim poljoprivrednicima država treba da izdvaja sredstva za dečiji dodatak barem do godinu dana. Treba da vam skrenem pažnju i na to da u nekim slučajevima nosioci poljoprivrednih gazdinstava su žene, a nažalost, one nemaju pravo čak ni na porodiljsko odsustvo.
Mislim da Ministarstvo poljoprivrede treba da vodi računa posebno o mladima na poljoprivrednim gazdinstvima, da mladi ljudi ostanu na selu.
Ministarstvo poljoprivrede treba da potencira opstanak mladih na selu i mora posebno stimulisati da se što više dece rodi u ruralnim sredinama, da bi ostala i dalje zdrava sredina u selima. Smatram da u ovom slučaju posebnu pažnju imaju žene u poljoprivredi.
To su bile samo neke teme koje smo želeli izdvojiti u načelnoj raspravi o setu zakona o poljoprivredi. Smatram da ne treba da raspravljamo samo o zakonima, ako su ovde predstavnici Ministarstva poljoprivrede, nego treba da pričamo o opštoj situaciji u poljoprivredi i kroz raspravu da pokušamo da rešimo neke nedostatke zakona i nedostatke u poljoprivredi.
Smatramo da situaciju u poljoprivredi ne možemo samo preko zakona da poboljšamo, nego Ministarstvo poljoprivrede i Vlada moraju zajedno, i kroz uredbe i kroz pojedinačna rešenja, da poboljšaju uslove naših poljoprivrednika.
Na kraju želim još jednom da istaknem da Poslanička grupa manjina će podržati ovaj set zakona, a primedbe i sugestije vezano za ostale zakone ćemo izneti u daljoj raspravi. Hvala.

Reč ima ministar, Saša Dragin.         SAŠA DRAGIN: Pre svega bih hteo da se zahvalim na konstruktivnoj raspravi gospodinu Stamenkoviću, odnosno gospodinu Arpadu Fremondu i hteo bih u vezi njihove rasprave na par pitanja koja su postavljena da odgovorim.
Što se tiče broja poljoprivrednih gazdinstava, mogu da kažem da se njihov broj u proteklih godinu dana nije toliko smanjen, sa 420 hiljada je smanjen na 333 hiljade.
Mogu da kažem da je, što smo raspravljali jednom prilikom na Odboru za poljoprivredu, veliki broj tih gazdinstava bio je fiktivan, tačnije, ljudi koji su živeli u gradovima su kupovali zemlje i registrovali gazdinstva samo zato da bi uzeli pare od države.
Ono što takođe mogu da kažem da se površina koja je obuhvaćena subvencijama nije značajno smanjivala. Što se tiče podrške poljoprivrednim preduzećima, ova administracija smatra da ljudi koji imaju hiljade i hiljade hektara, ne moraju da dobijaju još i dodatni podsticaj od države, iz prostog razloga što su podsticaji od države rezervisani za one kojima je pomoć najviše potrebna, a to su poljoprivrednici koji imaju ispod 100 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Takođe bih kazao, što se tiče uredbi vezanih za ove dve sorte duvana, da je uredba urađena i da je na mišljenju, tako da, prema dogovoru, ona će ići.
Što se tiče nekomercijalnih gazdinstava, mogu da kažem da je ove godine prvi put uvedena jedna novina, a to je da i penzionerska poljoprivredna gazdinstva mogu da se registruju kao profitabilna gazdinstva, ali i da dobijaju nekih 30% sredstava kao ostala gazdinstva i na takav način se njima omogućava da dobijaju sredstva, otprilike je to taj odnos sredstava kao što ste pomenuli.
Pored toga, hteo bih da kažem da nacionalni program poljoprivrede postoji od 2009. do 2011. godine. Mislili smo da je neozbiljno praviti na duži rok, iz jednostavnog razloga što ne znamo tačne datume vezane za evropske integracije, dok znate da je na javnoj raspravi i strategija ruralnog razvoja Republike Srbije od devete do trinaeste godine, i na takav način ulazimo u grupu zemalja koje se bitno bave ovim sektorom.
Ono što je posebno bitno da naglasim, jako je važno da neke institucije koje su definisane kroz neke zakone, pre svega tu mislimo na agenciju za agrarno plaćanje koja je definisana kroz zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, budu uspostavljene, jer na taj način ćemo omogućiti sebi da privučemo sredstva iz evropskih fondova.
Samo u oblasti ruralnog razvoja, zbog nemogućnosti da kroz instituciju agencije za agrarna plaćanja privučemo sredstva iz EU, naša zemlja će gubiti godišnje između 50 i 100 miliona evra, ukoliko to ne budemo uradili.

Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić, predsednik poslaničke grupe Nova Srbija.