Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona o elektronskoj trgovini u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POLjOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU (pojedinosti)
To je prvi zakon u zajedničkom načelnom pretresu od 4. do 18. tačke dnevnog reda.
Podsećam narodne poslanike da se odlukom o objedinjavanju vremena objedinjava i vreme koje je na raspolaganju poslaničkim grupama za raspravu u pojedinostima, dakle, vreme poslaničkih grupa, i s obzirom na 1.260 i nešto amandmana, vreme koje ćemo iskoristiti na raspravu u pojedinostima je najviše 10 časova.
To se odnosi samo na vreme koje je dato svakom podnosiocu amandmana, dakle, ono od dva minuta plus vreme od ukupno pet časova za poslaničke grupe i po 15 minuta za predsednike poslaničkih grupa ili ovlašćenje predstavnike poslaničkih grupa. Svi imaju prava da rasporede to vreme onako kako smatraju da njima najviše odgovara.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Ljubomir Kragović, Zoran Krasić, Zoran Mašić, Milorad Krstin, Jorgovanka Tabaković, Veroljub Arsić, Tomislav Ljubenović, Vesna Marić, Ljiljana Miladinović, Željko Brestovački, Dušan Marić, Momir Marković, Aleksandar Martinović, Slađan Mijaljević, Marko Milenković, Vlada Milojković, Dejan Mirović, Goran Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Bojan Mladenović, Paja Momčilov, Mirko Munjić, Milan Nikolić, Gordana Paunović-Milosavljević, Milutin Jeličić, Dobrislav Prelić, Zoran Popović, Marina Raguš, Ljubiša Petković, Dušanka Plećević, Vitomir Plužarević, Gordana Pop-Lazić, Sreto Perić, Vjerica Radeta, Milovan Radovanović, Nikola Savić, Sulejman Spaho, Dragan Stevanović, Filip Stojanović, Dragan Todorović, Marina Toman i Milan Škrbić, kao i amandmane Odbora za poljoprivredu.
Primili ste izveštaje Odbora za poljoprivredu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije i cenjeni poljoprivrednici Srbije, evo došli smo do rasprave u pojedinostima. Kao što smo čuli, podneto je negde oko 1.260 amandmana na set zakona, gde je 15 zakona o poljoprivredi spojeno bukvalno u jedan. Ostalo nam je da pričamo svi ukupno 10 sati, ali poslaničkoj grupi SRS ostalo je onih 15 minuta ovlašćenom predstavniku i 68 minuta ostaje po amandmanima.
Verujte mi uvaženi paori, seljaci, individualni poljoprivredni proizvođači, trudiću se da što više amandmana koje je predložila poslanička grupa SRS pokušam da obrazložim, neke neću ili većinu možda neću uspeti, ali trudiću se da to uradim kvalitetno, stručno i praktično, ono zbog čega je najveći broj amandmana podnela SRS.
Kolega Ljubomir Kragović je podneo amandman na Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, u članu 1. stav 2. da se briše. Ovim je samo hteo još jednom da ukaže da pri svakom ministarstvu imamo agenciju. Međutim, sada pored agencije imamo i upravu, a govorite kako treba smanjiti broj zaposlenih.
Posle ću se na jednom od amandmana obratiti i onim procentom koji je nama ministar izneo na Odboru za poljoprivredu, koliko je njegovo ministarstvo to smanjilo, ali ću i reći da je od drugog ministarstva, zahvaljujući ovoj upravi za agrarna plaćanja, isto popunio određen broj svog ministarstva. Tako da smanjenje broja zaposlenih nisam u tome video.
Još jedno opterećenje, još jednom ćemo imati, pored Ministarstva agenciju, i novi deo uprave, koja će se uvesti kasnije kroz ovaj zakon, tj. kroz ove amandmane ćemo pokazati da je dobar deo posla uzet kako ste vi ministre rekli, od Ministarstva finansija, to je radila Uprava za trezor.
Međutim, kolega Kragović je svojim amandmanom hteo da da do znanja da je dosta više dodatnih opterećenja i za građane, i za seljake, za paore, to će se njima staviti na leđa. Ta uprava neće biti jedan čovek, oni će raditi svoj posao, počev od podnošenja zahteva za registraciju poljoprivrednog gazdinstva, pa onda sve ostalo što budu trebali i želeli, a mali deo ako im se bude onemogućio ili ne ispunio, mislim konkretno na kratkoročne i dugoročne kredite i one uredbe koje bude Ministarstvo predlagalo.
Prema tome, predlažem kolegama poslanicima da prihvate amandman kolege Ljubomira Kragovića zato što se uvodi još jedna dodatna institucija u Ministarstvu poljoprivrede pod nazivom - uprava za agrarna plaćanja.

Da li želite ovo vreme kao ovlašćeni predstavnik ili od poslaničke grupe? Kao ovlašćeni predstavnik.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Arpad Fremond želi reč po prvom amandmanu. Izvolite.

Iskoristio bih, poštovana predsedavajuća, sve vreme kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe. Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslanika SVM iskoristim priliku i iznesem naše sugestije u raspravi u pojedinostima vezane za ove zakone o kojima još nismo pričali.
U načelnoj raspravi smo istakli neke zakone koji su za nas, za naše poljoprivrednike najvažniji, a to su: Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlog zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, za koje smo već istakli sugestije.
Dozvolite mi da u ime Poslaničke grupe manjina iznesem naše stavove, primedbe, da postavim neka pitanja u vezi ostalih zakona i da obrazložim naše amandmane.
Prvo bih počeo sa Predlogom zakona o zdravlju bilja. Ovim zakonom se uređuje zaštita i unapređenje zdravlja bilja. Smatramo da je dobro da se donese zakon koji će na jedinstveni način regulisati oblast zdravlja bilja, kao i posebni zakon o sredstvima za zaštitu bilja i sredstvima za ishranu bilja. Ovakav pristup regulisanja oblasti već je usvojen u zemljama EU. Ono što smatramo dobrim je da je ovim zakonom obezbeđeno i organizaciono i funkcionalno jačanje fitosanitarne službe.
Što se tiče Predloga zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, ovim zakonom se uređuje razvrstavanje, kvalitet, obeležavanje, fitosanitarna kontrola i uzorkovanje u prometu, uvoz i primena sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, po našem mišljenju na dobar način.
Smatramo da je Predlog zakona o sredstvima za zaštitu bilja važan za nas i odgovarajući. Usaglašavanje postojeće zakonske regulative u oblasti sredstava za zaštitu bilja sa važećim direktivama EU dovelo je do potrebe za donošenjem novog zakona koji će regulisati ovu oblast kao samostalnu.
O Predlogu zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima, Predlogu zakona o etanolu i Predlogu zakona o vinu želim da naglasim da ih podržavamo. Najvažnije je da svaki građanin može da proizvodi rakiju i vino za sopstvene potrebe.
Ovim zakonom reguliše se oblast koja ima veliki značaj u poljoprivredi Srbije, koja obuhvata od proizvodnje, odnosno upisa u registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, preko kvaliteta, oznake i geografskog porekla, deklarisanja, kao i prometa.
Ovim zakonom nameće se obaveza svakom ko želi da se bavi proizvodnjom i prometom rakije i drugih alkoholnih pića da mora da se upiše u registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića. Uvođenjem registra sprečava se nelegalna proizvodnja i promet, eliminiše se proizvodnja falsifikata i omogućava se praćenje svih puteva, što je za nas jako važno i smatramo dobrim.
Dalje ću da pričam o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. U postupku usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU donet je Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća koji je stupio na snagu krajem 2004. godine. Zakon je najvećim delom urađen na osnovu uputstva Evropske zajednice o prometu šumskog reproduktivnog materijala.
U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća dodate su odredbe o pravilnicima i potpune implementacije propisa Evropske unije u oblasti proizvodnje i prometa šumskog reproduktivnog materijala.
Nastavio bih sa Predlogom zakona o dobrobiti životinja. Ovim zakonom uređuje se dobrobit životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja. Ovim zakonom posebno se ističe odgovornost, obaveze i dužnost vlasnika, odnosno držaoca životinja u cilju zaštite dobrobiti životinja, čime se želi sprečiti okrutnost, kao i neodgovarajuće postupanje sa životinjama.
Sledeći je zakon o stočarstvu. Ovde imamo više primedbi. Što se tiče ovog zakona interesuje me da li je Ministarstvo poljoprivrede održavalo sastanke sa veterinarskim komorama, kakva je saradnja između Ministarstva poljoprivrede i veterinarskih komora, da li su veterinari uputili neke primedbe na ovaj zakon i posebno nas interesuje uloga naših veterinarskih tehničara i veterinara u zakonu.
Naše primedbe su da pri izradi Predloga zakona nije vođeno računa o našoj specifičnoj situaciji stočarske proizvodnje, da 80-90% ukupne nacionalne proizvodnje daju sitni proizvođači i fizička lica. Fali definisanje subjekata proizvodnje, nivo primarne proizvodnje.
Ovde predlažemo da to budu udruženja odgajivača, registrovana interesna zajednica odgajivača po vrstama stoke, kao pravno lice, farme industrijske proizvodnje, kao pravno lice, i integratori i organizatori primarne proizvodnje, kao pravno lice.
Udruženje odgajivača treba da bude glavni subjekat, obuhvatajući vitalnu masu sitnih proizvođača na nivou primarne proizvodnje. Inače, 80% proizvođača neće participirati od budžetskih sredstava izdvojenih za razvoj stočarstva.
Fali i definicija strukture proizvodnje, odnosno proizvođača. Naš predlog je da to bude industrijska proizvodnja, sitna robna proizvodnja, naturalna proizvodnja i bioproizvodnja.
Definisanje ovih pojmova je važno, ne samo pri koncipiranju generalne agrarne politike, već i pri usaglašavanju zakonskih regulativa, kao što je Zakon o zaštiti domaćih životinja.
Nejasna mi je definicija još nekoliko pojmova, kao što je odgajivačka organizacija.
U Predlogu zakona je jedna vrsta selekcija, međutim, u EU to je jedna vertikalna integraciona struktura proizvođača u cilju selekcije, gajenja i prometa stoke. Selekcija je danas kontrola i obezbeđivanje kvaliteta.
Reprodukcija kao zootehnička mera treba da bude definisana po segmentima, po našem – prirodno parenje, veštačko osemenjivanje unutar odgajivačke organizacije, veštačko osemenjivanje unutar industrijske farme i, kao četvrto, komercijalni centri za proizvodnju i promet semena.
Naše generalno mišljenje je da je Predlog zakona tendenciozno naklonjen industrijskoj proizvodnji stoke, centralni položaj u raspodeli budžetskih sredstava su zauzele naučne institucije i fakulteti.
Cilj zakona treba da bude čuvanje identiteta i tradicije našeg stočarstva, a uz to omogućiti sitnim proizvođačima da kroz udruživanje poboljšaju svoj ekonomski status i da budu i dalje nosioci preko 50% nacionalne proizvodnje stoke.
Ono što želimo da naglasimo je da i pčelarstvo pripada ovom zakonu. Interesuje nas šta je plan Ministarstva poljoprivrede po tom pitanju. Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da možda ne bi bilo loše da pčelarstvo dobije poseban zakon. Tražimo od vas da kontaktirate udruženja pčelara po tom pitanju i da razmislite u tom pravcu.
Što se tiče Predloga zakona o bezbednosti hrane, za ovaj zakon je pristiglo dosta amandmana. Izuzetno je važan jer se njime uređuju opšti uslovi za bezbednost, higijenu i kvalitet hrane i hrane za životinje. Značaj donošenja zakona o bezbednosti hrane jeste prvenstveno u zaštiti života i zdravlja ljudi. Po našem mišljenju, osnovno je pravo potrošača da hrana koju kupuje i konzumira ne ugrožava njegovo zdravstveno stanje.
Podneli smo amandmane na čl. 11, 12. i 48. ovog zakona. Za nas je jako važno da Pokrajina ima svoje nadležnosti po svim zakonima u oblasti poljoprivrede. Naša primedba u članu 11. se odnosi na deo o nadležnostima gde stoji „ministarstvo“, predlažemo da se doda „nadležni pokrajinski organ“. U okviru prenetih nadležnosti Autonomna Pokrajina Vojvodina treba na svojoj teritoriji da vrši monitoring primene ovog zakona putem svoje inspekcije, po našem mišljenju.
U članu 12. poslove organa države, u smislu ovog zakona, u oblasti bezbednosti hrane obavlja fitosanitarna inspekcija, veterinarska inspekcija, a mi tražimo da to obavlja i poljoprivredna inspekcija, odnosno inženjer prehrambene tehnologije, jer uloga i mesto inspektora inženjera prehrambene struke izuzetno je važna u svim fazama proizvodnje i prometa hrane, zato što su to najkompetentniji kadrovi.
Podneo sam amandman i na član 48. stav 2, gde se posle reči "isti" dodaju reči "odgovarajuće stručne spreme". Primedba u članu 48. odnosi se na stručnost lica koja će biti odgovorna za promenu dobre proizvođačke i higijenske prakse u primeni HCCP, pošto je veoma bitno da to bude lice prehrambene struke, jer se u praksi neretko za odgovorna lica imenuju postojeći radnici koji su nekompetentni za obavljanje ovih zadataka. Što se tiče Predloga zakona o genetski modifikovanim organizmima, u naš zakonodavni okvir se uvode novi elementi kada su u pitanju genetski modifikovani organizmi, a to je - obavezno obeležavanje, upoznavanje javnosti, odgovornost za štetu, ispitivanje i troškovi ispitivanja, plaćanja republičkih administrativnih taksi.
Takođe, podneo sam amandman na član 32. stav 1, gde se posle reči "uništi" dodaju reči "uz prisustvo ovlašćenog fitosanitarnog inspektora". Smatramo da je stvaralac, korisnik i njihov ovlašćeni zastupnik dužan da se otpad koji sadrži GMO, kao i otpad koji je nastao upotrebom GMO uništi uz prisustvo ovlašćenog fitosanitarnog inspektora, tako da GMO ne bude više sposoban za razmnožavanje i prenos genetičkog materijala na druge organizme. Inače, na Odboru bio je podnet jedan amandman na ovaj član i smatram da će to biti rešen ovaj problem.
Što se tiče zakona o poljoprivrednom zemljištu, nama poslanicima iz Saveza vojvođanskih Mađara ovaj zakon je takođe jako važan, naročito zbog toga što podržavamo male poljoprivredne proizvođače kojih ima najviše u Srbiji. Smatramo da oni zahtevaju najveću pomoć.
Međutim, imamo par sugestija vezane za ovaj zakon. Dali smo amandmane na čl. 21, 22, 26. i 27. ovog zakona. Smatramo da se poljoprivredno zemljišta u državnoj svojini može dati na korišćenje, uz naknadu pravnim i fizičkim licima za nepoljoprivrednu proizvodnju, samo za naftne bušotine i vetrenjače - a ovim zakonom to nije definisano. Za nas je važno da ribnjaci i vinogradi budu izdati u zakup i na manje od 40 godina. Takođe smatramo da treba uzeti u obzir da prosečna cena zakupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave može da se smanji, a ne samo da se poveća, kao što je to u jednom članu.
Na kraju, želim da kažem da smatram da je izveštaj o uplati sredstava ostvarenih od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini treba da se preda do 28. februara tekuće godine. To su naši amandmani na ovaj zakon.
Samo na kraju još želim da istakne i kažem još jednom, kao što smo i pre kazali, da će poslanici i Poslanička grupa manjina podržati ovaj set zakona, bez obzira da li podržavate naše amandmane ili ne.
Ipak, tražim od vas da ih prihvatite i da ih obrazložite. Takođe, drago nam je da posle dužeg perioda imamo set zakona o poljoprivredi i nadamo se da će ovi zakoni samo olakšati položaj naših poljoprivrednika i ubrzati približavanje Srbije EU. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predstavnici Vlade, mimo nekih običaja počeću pre svega citiranjem onoga što mi je gospodin ministar prošli put rekao nakon moje primedbe da treba izmirivati obaveze prema poljoprivrednim proizvođačima.
Gospodin Dragin je ovako rekao - što se tiče izmirenja obaveza, to je jednostavno dobra evropska praksa, da se prvo izmiruju obaveze, pa da se onda potražuje od države. Jedan veliki državnik je rekao - da ljudi ne treba da pitaju što zemlja može da uradi za njih nego šta oni mogu da urade za zemlju.
To je gospodin Dragin meni rekao prošli put, ali ono što se desilo proteklih nedelju dana je zabrinuli izraziti veliki broj poljoprivrednih proizvođača, a pre svega poljoprivrednih proizvođača koji se nalaze u penziji. Mi imamo dve uredbe koje regulišu jednu oblast u toku ove godine, koje su izašle u "Službenom glasniku" broj 12 i broj 17 iz 2009. godine.
Znači, vođena je kampanja, gospodo, da se pridobiju novi osiguranici PIO fonda. Rečeno je da će jedino nosioci poljoprivrednih gazdinstava koji uplaćuju PIO doprinos imati pravo na regres za - mineralno đubrivo, seme i dizel gorivo u iznosu od 12.000 dinara, naravno i korisnici penzija ostvarenih na osnovu poljoprivredne delatnosti. To, znači, stoji u ove dve uredbe koje se nalaze u "Službenom glasniku" brojevi 12 i 17.
Međutim, uredba u "Službenom glasniku" broj 36 iz 2009. godine, koju je potpisao predsednik Vlade Mirko Cvetković, od 14. maja, a koja stupa osam dana nakon objavljivanja u "Službenom glasniku", član 1. kaže: "Podnosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, korisnik penzije ostvarene po osnovu poljoprivredne delatnosti, osim korisnika invalidske penzije ostvarene po osnovu poljoprivredne delatnosti, ima pravo za regresiranje repromaterijala u iznosu od 30% od iznosa predviđenog za mineralno đubrivo, odnosno deklarativno seme, odnosno dizel gorivo, evro dizel, odnosno bio dizel."
Zbog čega se vama obraćam?
Znači, dobio sam od nekoliko poljoprivrednih proizvođača, mogu da vam pročitam matični broj, rođen je 1941. godine, koji su u skladu sa Zakonom i Uredbom koje su važile dok niste doneli ovu koja važi retroaktivno, koji su predali svoje zahteve Trezoru. Evo čovek sa 28 hektara, skoro 29, predao je fiskalne isečke za đubrivo 216 hiljada, za evro dizel 86 hiljada i za deklarisano seme 115 hiljada, što je sveukupno 420 hiljada.
Trebalo je da dobije 12.000 dinara po hektaru, penzioner, a Vlada je donela odluku da se neće dobijati kako je predviđeno, nego da uredbom koja je stupila na snagu pre neki dan njemu će pripasti 30% od ovih predviđenih.
Između ostalog, moram da pitam i gospodina iz PUPS-a da li ste vi na Vladi glasali za ovo? Šta kažete sada poljoprivrednim proizvođačima, odnosno penzionerima koji su uplaćivali PIO, odnosno vršena je kampanja da se uplaćuje?
Kako ćete sada objasniti čoveku da na ovih 420 hiljada za 29 hektara, koliko ima, neće dobiti puta 12.000 nego 30% od toga. Ili poljoprivredni proizvođači možda, odnosno oni koji su u penziji nisu ovo dobro razumeli?
Potpuno je nejasno kako ste mogli da predvidite da jedna uredba retroaktivno deluje. Moram pročitati šta piše u dopisu koji se prosleđuje Trezoru. Kaže ovako: "Vlada Republike Srbije donosi odredbu o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju za 2009. godinu, "Službeni glasnik", broj 36/2009".
Kaže - povodom donetih izmena, a prema tumačenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dobijenog 19.05. pod brojem tim i tim, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, korisnik penzije, ima pravo na regresiranje repromaterijala u iznosu od 30% od iznosa predviđenog za mineralno đubrivo, odnosno deklarisano seme, odnosno dizel gorivo, odnosno evro dizel, odnosno biodizel.
Sledeći stav kaže - svi zahtevi za regres repromaterijala koji su podneti do momenta stupanja na snagu nove uredbe - rešavaće se po novoj uredbi, što znači da će tretman biti isti za sve podnosioce zahteva. Rebalans budžeta mogu da shvati, znači da se to uklapa u tako nešto.
Međutim, šta je ono drugo što mene brine. U istoj toj uredbi ste vi pokazali - koliko ste nemoćni i slabi na bilo kakav pritisak. Kakav ste odnos imali prema onima duvandžijama koji su protestovali kod Vlade, pa kako tretirate njih.
Registrovana poljoprivredna gazdinstva za prijavljene površine pod duvanom u 2009. godini, pored sredstava iz stava 1. ovog člana, imaju pravo i na sredstva u iznosu od 20.000 dinara po hektaru?
Znači, onaj ko će da blokira Nemanjinu, njega ćemo da poštujemo, a penzionere koji su uplaćivali decenijama PIO, koji su predali sve u skladu sa zakonom i važećim uredbama, donećemo uredbu koja će retroaktivno da deluje i izvršićemo neverovatan finansijski udar na njih.
Još jednom pitam vas iz PUPS-a, da li ste na Vladi ovo podržali? Kako ćete to objasniti penzionerima? Ministar će da nam objasni. Jedva čekam da čujem objašnjenje, ali voleo bih da čujem i vas. Znam da ste u Odboru za poljoprivredu i kao kolega vas pitam – da li ste to podržali na Vladi? Šta kažete penzionerima, poljoprivrednim proizvođačima koji su uplaćivali PIO, kojima je bilo obećano 12 hiljada po hektaru, ako prikažu svaki dokument koji je neophodan? Ljudi su prikazali i onda su dobili iznenađenje, šamar, da neće dobiti 12 hiljada nego 30% toga.

Reč ima ministar. Molim vas da se registrujete u elektronskom sistemu.

Verovatno je osnovno pravilo kada ulazite u diskusiju da se pripremite za tu diskusiju i verovatno da ste se pripremili. onda bi znali da oni koji su poljoprivredni penzioneri, oni nisu imali nikakve obaveze ove godine prema PIO penzijskom, oni su već penzioneri pa samim tim ne moraju da uplaćuju.
S druge strane, mogu da kažem da sam iz jednog iskustva i u razgovoru sa nekim kolegama poslanicima, pozicije i opozicije, koji su na terenu razgovarali sa poljoprivrednicima, i ono što smo videli, a to je da se u jednom trenutku po penzionerskim gazdinstvima krenulo da gomila zemljište, odnosno da se prave fiktivni ugovori za penzionerska gazdinstva.
Ono što je, takođe, jako bitno je da ti ljudi primaju penzije. Ono što je, na kraju, jako bitno da pomenem je da dogovor koji smo već imali sa proizvođačima duvana je bio pre nego što su oni protestovali, a znate zbog čega su bili protesti. Nismo hteli da prihvatimo, pošto su prihvaćeni dogovori između proizvođača duvana i ministarstva, da ponovo idemo u izmenu tog dogovora. Ništa više.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.
Narodni poslanik Slobodan Maraš traži pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine ministre, prihvatam da možda nisam bio najjasniji, neću da kažem da me niste najbolje razumeli ili slušali.
Naravno da znam da oni koji su u penziji ne uplaćuju PIO. Rekao sam da ste vi u toku ove godine vodili kampanju među poljoprivrednim proizvođačima da uplaćuju PIO. Nisam rekao da ovi ljudi uplaćuju, ali šta je tu sporno, gospodine ministre? Stalno idete sa tom tezom da neko zloupotrebljava postojeće zakone i stalno idete sa tezom da ukidamo subvencije zato što su poljoprivrednici, odnosno penzioneri su dali svoju zemlju, pravljeni su fiktivni ugovori itd.
Mislim da postoje mnogo lakši načini ili u skladu sa zakonom bolji načini da se takve stvari regulišu. Potpuno bi mi logično bilo da možete da mi dokažete da ovaj čovek koji je u penziji i koji je za 29 hektara predao sve fiskalne račune i sve što je neophodno u skladu sa uredbom i zakonima, da je sklopi neki fiktivni ugovor sa nekim i da u stvari hoće da zaradi na državi. Bojim se da se to retko dešavalo, a i vi dobro znate da teško da seljak, odnosno poljoprivredni proizvođač zarađuje na državi. Obično se dešavalo suprotno.
Još jednom vam podvlačim, prošli put smo mogli da prihvatimo vašu teoriju, odnosno vaše mišljenje, vašu angažovanost da ne dozvolite zloupotrebe kada su u pitanju subvencije, ali zar zaista mislite da na ovaj način, kroz uredbu koja će delovati retroaktivno, znate kolike su penzije poljoprivrednim proizvođačima, to su najmizernije penzije koje postoje u ovoj državi, nećete kazniti one koji rade posao, koji ne mogu da žive od te penzije i koji su računali na subvencije koje su im obećane, odnosno na regres.
Samo mislim da način na koji ste ovo uradili je način kojim se ne možemo stalno rukovoditi, da je bolje da kaznimo sve, samo da nam ne prođe neko ko će da zloupotrebi postojeće zakone.
Mislim da ste se na ovaj način ogrešili o veliki broj ljudi koji su u penziji, a koji se i dalje bave poljoprivrednom proizvodnjom, koji su poštujući zakone ove države…