Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović. Da li neko želi reč? (Da.) Samo se prijavite, molim vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o bezbednosti hrane. U članu 2. posle reči ''odnosno skladištenje" dodaju se reči "i čuvanje". SRS ima rezervu prema ovom zakonu o bezbednosti hrane, pre svega, zbog sumnjivog porekla mesa koje ima starost i po 20 godina, duboko zamrznuto, a koje, uglavnom završava u klanicama širom Srbije.
Podsetimo se samo pilećeg mesa koje je dopremano na naše tržište iz Brazila, upravo preko Kosova. Određen broj monopolista ima mogućnost snabdevanja ovim sumnjivim pošiljkama iz Južne Amerike, Španije, kao i iz ostalih evropskih zemalja, koje čiste svoje rezerve stare po 20 godina i prodaju ih u bescenje. Prilikom dolaska na naše državne granice, obično fitopatolozi ne obraćaju veliku pažnju na izvršenje kontrole, jer su u pitanju tajkuni bliski režimu i koji su zaštićeni od kontrole njihovih uvoznih roba.
Šta se dalje događa? Sav ovaj otpad upravo završava u mesnoj industriji. Vlasnici mesnih industrija kupuju jeftinu sirovinu, koja se prerađuje u istim, a kasnije proizvodi završavaju na našem tržištu.
Zamislite samo koliko dece i mlađih od 18 godina unesu ovolike otpade u organizme, koji su upravo u razvoju. Zato nije ni čudno zašto mladi ljudi oboljevaju od raznoraznih bolesti. Ovako neodgovornim ponašanjem i lošom kontrolom robe, koja upravo hrani naše građane, mi smo u sve većoj opasnosti za zdravlje i budućnost naše dece.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podnela Elena Božić-Talijan.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Milan Veselinović.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli ste od prethodnih kolega koji su kritički osvrnuli na ovakav zakon, zakon o bezbednosti hrane. Naš gospodin, Milorad Krstin je to obrazložio detaljno i naveo razloge zbog čega smo mi SRS protiv donošenja jednog ovakvog zakona, koji je po nama ne samo nedorečen, neprincipijelan, nego jednostavno i opasan po građane Srbije.
Ovaj zakon, gde se govori o modifikovanoj hrani i genetski modifikovanoj hrani, jeste zakonski projekat veoma interesantan za sve nas i građane Srbije, i zbog toga mu se poklanja posebna pažnja, jer u poslednje vreme, posebno u našem 21. veku, poznato je da se hranom mnogo manipuliše, da hrana u našu zemlju, državu Srbiju, ulazi nekontrolisano, od strane našeg okruženja, pre svega, bivših republika SRJ.
Kao čovek koji živi u Raškoj oblasti, gde neposredno se vežemo sa KiM, sa jednim delom okupirane srpske zemlje, sa Crnom Gorom, Republikom Srpskom i normalno je da smo zabrinuti na tom prostoru i području, jer tamo je posebno mesto gde ova roba se uvozi i ulazi nekontrolisano.
Imali smo slučaj u prošloj godini da su tone pilećeg mesa uvezene na područje Novog Pazara sa KiM, a poreklom iz Brazila, gde je ispitivanjem tog mesa utvrđeno da je zaraženo i da je bilo duboko zamrznuto i ko zna koliko godina je bilo u takvom stanju.
Zbog toga mi i tražimo da se ovaj član briše, jer samim brisanjem ovog člana ne bi ni diskutovali o tome, i mislim da je suvišan ovaj član 4. ceo, a posebno stav 4. koji govori o ovoj modifikovanoj hrani... (Predsednik: Oprostite, vi koristite i vreme od poslaničke grupe. Izvolite.), ali nekako u zavijenoj formi govori, što znači da je ovaj amandman imao zadatak da popravi ovaj zakon.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Vukićević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Jadranko Vuković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Slobodan Vuković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Jovan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Ljubiša Petković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podnela Lidija Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Momčilo Duvnjak.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Duvnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na Predlog zakona o bezbednosti hrane.
U članu 4, tačka 15) menja se i glasi – promet na veliko jeste rukovanje hranom, njena prerada, priprema i skladištenje, distribucija na mesto prodaje ili isporuke, radi dalje prodaje ili prerade hrane.
U članu 4. predloženog zakona, tačka 15) Predloga vašega zakona glasi – promet na veliko jeste rukovanje hranom, njena prerada, priprema, skladištenje na mestu prodaje ili isporuke, radi dalje prodaje ili prerade.
Gospodine ministre, nije mi jasno zašto predlagač nije prihvatio ovaj moj amandman, ako tražim samo da se doda reč "distribucija"? Do sada se tom materijom, odnosno distribucijom bavio svako ko je imao pravo i ko nije imao pravo na to.
Ovde sumnjam da ponovo namereno dozvoljavate da imamo haos u ovoj materiji. Svi dobro znamo da je distribucija glavna karika u lancu od njive do trpeze.
Stanje u ovoj oblasti jeste haotično već duži period. Mi u SRS tražimo da se to uredi po zakonu i onako kako treba. Jednostavno da se zna onaj ko prodaje šta prodaje, a onaj ko kupuje šta kupuje. Hvala vam.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić. Da li neko želi reč?

Na član 4. amandman je podneo poslanik Srboljub Živanović.

Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo, već godinu dana za ovom skupštinskom govornicom govorim o problemima sela i seljaka. Dobro je što se danas skupila ova poljoprivredna veličina koja želi da da odgovor na postavljena pitanja, ali čini mi se da ćemo se rastati, jer i oni ono što objašnjavaju mislim da ne misle tako.
Daću amandman na član 4. koji govori o proizvodnji hrane, gde se decidno kaže da hrana koja je namenjena za životinje obuhvata neophodne mere i uslove kontrole rizika i osiguranja bezbednosti hrane, odnosno hrane za životinje, u skladu sa njenom namenom.
Podneo sam amandman gde se u članu 4. tačka 22) menja i glasi: "službeni uzorak jeste uzorak hrane ili hrane za životinje, ili bilo koje druge supstance uključujući one iz prirodnog okruženja, koje su važne za proizvodnju, preradu, promet i skladištenje hrane ili hrane za životinje ili za zdravlje životinja, zdravlje bilja i kvalitet hrane ili hrane za životinje, uzet od strane nadležnog inspektora ili ovlašćenog lica".
Ovim amandmanom sam hteo reći da su određene supstance koje se koriste u proizvodnji koncentrovane hrane, kao što je riblje brašno, kao što su aditivi, proizvodi sumnjivog porekla. Uvozimo ih naročito iz latinoameričkih država, a proizvođači hrane, odnosno mešaone ih koriste ovde kod nas.
Prema tome, podneo sam amandman gde je potrebna veća kontrola ovakvih uvoznih komponenata za proizvodnju hrane za životinje, naročito za životinje koje se koriste u ljudskoj ishrani, gde su moje kolege decidno u članu broj 3. objasnile i rekle o kvalitetu i kakve posledice može nastati ako na adekvatan način ne dođe do sprečavanja ovakvih ili nekontrole loših komponenti.

Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo poslanik Nikola Žutić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Ilić želi reč. Izvolite.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o bezbednosti hrane, na član 6, tako da se stav 2. menja i glasi: "Procena rizika utvrđuje se uzimajući u obzir raspoložive sve naučne dokaze". Ostatak teksta  se briše.
Amandmanom se predlaže da se procena rizika utvrđuje samo na osnovu raspoloživih naučnih dokaza. Ovako kako je predloženo u Predlogu zakona izvodi se zaključak da stručni savet koji se ovde pominje sebe postavlja iznad nauke jer se mišljenje saveta ovde kvalifikuje kao naročito.
Sam zakon o bezbednosti hrane ima neke sličnosti sa zakonom o bezbednosti proizvoda, ali i ovde vidimo, uvek se ostavlja prostor za neko dodatno drugačije tumačenje. U ovom slučaju to je ovaj stručni savet. Postavlja se pitanje – šta ako to naročito mišljenje stručnog saveta bude u suprotnosti sa nekim naučnim dokazima, a doneseno je zbog zaštite interesa velikih kompanija, proizvođača hrane, čiji je osnovni cilj prodati što više proizvoda i proširiti tržište?
Ispada da danas nijedna služba, nijedna ovlašćena institucija nije radila svoj posao kako je propisano po zakonu, a sada kako vidimo, verovatno će se to uraditi po ovom novom zakonu.
Samo da podsetimo koliko je poljoprivrednih proizvoda genetski modifikovanih sorti ušlo na srpsko tržište i tako na neki način ugrozilo zdravlje stanovništva. Sve se to dešavalo početkom 2001. godine pa nadalje i trebalo bi da neko zbog toga snosi odgovornost u Srbiji.
Čuli smo u dosadašnjoj raspravi mnoge primere i za majonez, konzerviranu hranu, dečiju hranu, čokolade itd. i potpuno je neshvatljivo da je neko uopšte mogao da se tako igra zdravljem građana. Zato i otvoreno sumnjam u to, kako ste naveli u Predlogu zakona, naročito mišljenja stručnog saveta, iza koga lako mogu da se vide interesi velikih proizvođača i trgovaca hrane.