Dame i gospodo narodni poslanici, iz dosadašnjeg izlaganja videli ste da je upravo najveći broj amandmana na Predlog zakona o bezbednosti hrane podnet baš od strane poslanika SRS, što govori kolki značaj naša poslanička grupa pridaje bezbednosti hrane i zdravlju naših građana.
Konkretno moj amandman se odnosi na član 18. kojim su obuhvaćeni ostali subjekti u ovlasti bezbednosti hrane, a u ovom slučaju radi se o nacionalnim referentnim laboratorijama, čije je osnivanje predviđeno u toku 2009. godine u cilju obavljanja poslova bezbednosti hrane.
Konkretno se radi o nacionalnim referentnim laboratorijama za bezbednost hrane, zatim za zdravstvenu zaštitu životinja, za rezidue i nacionalnu semensku laboratoriju, i sve laboratorije se osnivaju sa odgovarajućim aktom Vlade Republike Srbije.
Trenutno u Srbiji ne postoji jedinstven budžet namenjen kontroli bezbednosti hrane, već se sredstva za ove namene obezbeđuju iz budžetskih stavki dvaju ministarstava, i to Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja za poslove inspekcijskog karaktera. Ova sredstva su bila obuhvaćena planom budžeta za tekuću godinu u iznosu koji je smatran dovoljnim za ove namene.
Međutim, ako dođe do osnivanja ovih nacionalnih referentnih laboratorija, sigurno je da će doći u toku 2009. godine do novog rebalansa budžeta, jer će ovo biti značajna stavka, pošto je planirano zapošljavanje 15 novih radnika koji treba da obavljaju poslove ovih laboratorija. Ako svemu doda i činjenica da je u toku tzv. Tvining program jačanja institucionalnih kapaciteta administracije laboratorija za bezbednost hrane, to će dodatno povećati finansijska sredstva koja je u ovom trenutku teško predvideti.
Jedno je u ovom trenutku sasvim sigurno, po starom i dobro oprobanom običaju, odnosno receptu u Republici Srbiji – sve će to morati da plati neko drugi, a u ovom slučaju biće to svi subjekti koji deluju u sistemu poslovanja hranom, a to su kako mala, tako i velika preduzeća, koja će ovim zakonom imati jednu dopunsku obavezu samokontrole svojih proizvoda i kontrole tzv. kritičnih tačaka koje postoje u osetljivom lancu od njive do trpeze.
U krajnjoj liniji, ceo ceh plaćaće naši potrošači, kao što je i uvek do sada bio slučaj, jer neko će morati da nadoknadi sve propuste u ovom zakonu, koji su evidentni, jer pozitivni efekti zakona koji se ovde iznose ne mogu se opravdati dodatnim troškovima za njegovu primenu.
Znači, mi smatramo da je ovde cilj da se što pre usvoji zakon, kako bi roba sa tržišta iz zemalja EU, sumnjivog kvaliteta, o kojoj su moje kolege već govorile, završila na srpskom tržištu.