Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, na član 27. koji govori o upotrebi neregistrovanih sredstava za zaštitu bilja podneo sam amandman koji otprilike ovako glasi – u slučaju nepredvidivih opasnosti koje mogu prouzrokovati štetni organizmi, a koje nije moguće suzbiti ili ograničiti na odgovarajući način primenom registrovanih sredstava za zaštitu bilja i drugim merama, ili usled nestašice registrovanih sredstava za zaštitu bilja na tržištu, ministar rešenjem može odobriti ograničenu i kontrolisanu primenu neregistrovanih sredstava za zaštitu bilja.
Rešenje iz ovog stava donosi se po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke i stranka je dužna da uz zahtev za primenu neregistrovnaih sredstava za zaštitu bilja Ministarstvu dostavi podatke, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se može utvrditi da su sredstva za zaštitu bilja registrovana u nekoj drugoj zemlji. Moj dodatak je – kao i mišljenje referentne laboratorije ili naučnog instituta za zaštitu bilja.
Zašto smatram da nije loše i možda i neophodno da se dostavi i stručno mišljenje referentne laboratorije ili naučnog instituta za zaštitu bilja? Vi ste u obrazloženju za odbijanje amandmana rekli da se amandman ne prihvata iz razloga što mišljenje referentne laboratorije ili naučnog instituta za zaštitu bilja nije potrebno za ograničenu i kontrolisanu primenu sredstava u hitnim slučajevima, obzirom da se radi o sredstvima za zaštitu bilja koja su registrovana, a to znači i ispitana u nekoj drugoj zemlji za namene za koje postoji potreba za hitnom primenom itd. Upravo je to cilj ovog što sam predložio, dodatka u amandmanu, da pored toga što su ta sredstva registrovana u nekoj drugoj zemlji, a naravno i naučno ispitana, nije uopšte loše da i naše stručne laboratorije daju mišljenje o tom pesticidu ili sredstvu za zaštitu.
Može se desiti da stranka koja aplicira da dobije posao za zaštitu određenog područja može da uveze neki preparat iz zemlje koja nije u naučnom ili tehnološkom smislu na visokom nivou i da dostavi mišljenje određene laboratorije ili potvrdu registracije u toj zemlji, a da to nije odgovarajući preparat ili da ima drugačija svojstva, ili toksičniji nego što bi bio nekakav standardni preparat, i na taj način može da ugrozi životnu sredinu tamo gde se primenjuje.
Mislim da bi bilo neophodno i da bi se zloupotrebe u tom smislu smanjile na minimalnu meru, ukoliko bi naši instituti ili stručne laboratorije, referentne laboratorije davali mišljenje na određene preparate koji bi eventualno mogli da dođu u obzir za primenu u ovakvim slučajevima.
Takođe, osvrnuću se kratko i na amandman koji sam podneo na član 7, gde se govori o obavljanju poslova od javnog interesa u oblasti sredstava za zaštitu bilja koji se dodeljuju na konkursima i koji se raspisuju u Službenom glasniku Republike Srbije. Predložio sam da se to dopuni i rečenicom da se ti konkursi objavljuju na internet strani ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, jer se nalazimo pobogu u 21. veku, u veku komunikacija, i zašto bi bilo suvišno ili višak da se taj konkurs objavljuje i na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede. Šta će to štetiti?
Koliko znam, danas u ovom vremenu se svi ljudi, iole tehnički obrazovani, informišu uglavnom preko elektronski pošta ili preko zvaničnih sajtova određenih institucija. To bi bio ovaj amandman, dakle, stavljen i na zvanični sajt konkursa za poslove u oblasti od javnog interesa bio od pomoći onima koji bi radili i koji bi želeli da učestvuju na tom konkursu.
Ne vidim razlog zbog čega ste odbili amandman i rekli da se konkursi objavljuju u Službenom glasniku i da je on javno glasilo, a da na sajtu Ministarstva poljoprivrede se objavljuju informacije koje se odnose na celokupan rad Ministarstva. Pa, između ostalog, rad ministarstva je i objavljivanje ovih konkursa. Mislim da neće štetiti ako se objavi konkurs i na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede.
