Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Šestu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno više od trećine, te postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje u skladu sa članom 235. Poslovnika?
(Dragan Todorović, sa mesta: Opet mi ne radi kartica.)
Pritisnite to centralno dugme da vam dam reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dejanović, moram da stavim primedbu na način kako vi predsedavate Skupštinom Republike Srbije. U opisu vašeg radnog mesta stoji da morate da se trudite da ova skupština funkcioniše na osnovu Poslovnika.
To podrazumeva da obaveze koje se podrazumevaju iz Poslovnika moraju da ispunjavaju sve strane, i poslanici, a i one institucije koje imaju veze sa Skupštinom Republike Srbije, to su pre svega Vlada i pojedini ministri.
Radi se po poslaničkim pitanjima. Poslaničko pitanje je institucija koja podrazumeva određen stepen demokratije, jer pravo da poslanik postavi poslaničko pitanje i da na njega dobije odgovor u velikoj meri omogućava javnosti da se dođe do nekih informacija koje su važne za naša dešavanja i za naš ukupan život.
Međutim, nažalost, kada su u pitanju poslanička pitanja i ova institucija, nismo daleko odmakli na tom putu. Mislim da čekam najduže odgovor na jedno poslaničko pitanje koje sam postavio još 2001. godine, kada je tadašnja Vlada, navodno, nisam dobio odgovor, omogućila američkim inspektorima da obiđu kompletnu namensku industriju tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. To se tako nastavilo do današnjeg dana.
Između ostalog, još prošle godine sam, čini mi se, u junu ili julu, postavio poslaničko pitanje vezano za zgradu ili palatu "Ušće", pre svega na način kako je ona privatizovana, i postavio pitanje zakona iz 2001. godine o imovini Saveza komunista Jugoslavije.
Da vas podsetim, na osnovu tog zakona iz 2001. godine, pravo raspolaganja tom imovinom, u iznosu od 50%, imale su parlamentarne stranke.
Da je taj zakon primenjivan, Palata "Ušće" nikada ne bi mogla da se privatizuje i ne bi došlo do jednog od najvećih korupcionaških i kriminalnih afera u našoj državi.
Postavio sam to pitanje još tada da mi se odgovori – šta je sa tim zakonom? Šta je sa oko 300 objekata koji su se nalazili u posedu Saveza komunista Jugoslavije, jer pravo korišćenja u iznosu od 50% imale su parlamentarne stranke iz 2001. godine? Sada se postavlja jedno objektivno pitanje – da li se u ovoj državi poštuje zakon ili se ne poštuje? Ako se poštuje zakon, zašto parlamentarne stranke na osnovu tog zakona nisu mogle da koriste imovinu Saveza komunista Jugoslavije?
Da postavimo drugačije – da li neke stranke koriste tu imovinu, a druge ne koriste? Da li se ta imovina rasprodaje ili prodaje, da li je već prodata, a da mi o tome ne znamo ništa? To je objektivno problem s kojim se susrećemo.
Takođe, pre desetak-petnaest dana, ponovo vas podsećam, postavio sam pitanje vezano za onu čudnu napravu gore preko puta poslaničke grupe SRS na balkonu.
Kažu mi da se piše odgovor. Ne znam stvarno, koliko dugo treba da se dobije taj odgovor jer očekujem da dobijem odgovor gde će se reći da je to širokougaoni kamera, koja sve vreme prati rad Skupštine Republike Srbije i da ćemo na osnovu snimka ove kamere, pošto se taj zapis čuva, moći da utvrdimo kako je ovde prilikom glasanja izvršena krađa, jer nisu bili poslanici …

Vreme. Zahvaljujem.

Ne volite da čujete kako je izvršena krađa u Skupštini Republike Srbije, a uz pomoć ove kamere i njenog zapisa bi to mogli da vidimo.

Prošlo je pet minuta, gospodine Todoroviću, imate sat pred očima i vidite koliko je vremena prošlo.

Izvinjavam se, gledao sam u kameru, ali hvala vam.

Gospodine Todoroviću, vas i sve poslanike želim da obavestim da je Skupština učinila urgenciju Vladi, svim institucijama i pojedincima kojima smo slali poslanička pitanja, a dobiću izveštaj za neki od narednih dana koliko je ukupno odgovoreno i ko ne odgovara na pitanja. Obavestiću vas o tome.
Što se tiče palate "Ušće" i zakona o imovini Saveza komunista Jugoslavije iz 2001. godine, to ćemo urgirati specijalno i vrlo konkretno danas.
Što se kamere tiče, radi se o kameri RTS-a koja obuhvata čitavu salu i zahvaljujući toj kameri imamo javnost u radu. Zahvaljujem.
Gospodin Nikola Krpić.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, kolege poslanici, imam jedno neuobičajeno pitanje i molio bih vas da shvatite da ne želim da govorim ništa protiv Ministarstva zdravlja ili samog ministra, ali molim gospodina ministra da interveniše. Studenica je majka srpskih manastira. Studenica je i prva srpska bolnica. Sveti Sava je odatle krenuo, formirao prvu bolnicu i time se dičimo u Evropi.
Na šta sad liči? Gore postoji zubna ambulanta koja je napravljena sa opremom supermodernom, ali lokalna samouprava nema sluha da postavi lekara. Ako se spustimo 20 kilometara niže, u Ušću, rudarsko mesto, takođe postoji ordinacija, postoji sve, ali nemamo lekara stomatologa koji bi tu radio. Sada dolazimo do ključne reči – ukoliko bi sad neko dete ili trudnica oko manastira Studenica, a to je dvadesetak kilometara daleko u bespuću, imali zubobolju, moraju da idu do Kraljeva 100 kilometara i 100 kilometara da se vrate da bi dobili zdravstvenu pomoć.
Moja dužnost kao poslanika iz tog kraja jeste da pomognemo gospodinu ministru da rešava te sitne probleme. Mislim da je on sitan, ali veoma veliki za taj narod. U PUPS-u ovde u Beogradu, u našoj partiji, žale se poslanici, žale se odbornici, iz razloga što lokalna samouprava nema sluha da to otvori.
Gospodin prof. dr Vlada Baltić, direktor Instituta za onkologiju iz Sremske Kamenice, organizuje već 13-tu godinu Studeničku akademiju, medicinsku, dolaze ljudi sa strane.
Zaista, tamo je Srpsko lekarsko društvo postavilo spomen ploču srpskoj bolnici, osam vekova, ali kada dođu sad strani lekari, kad pogledaju, dolazimo u jedan apsurd. Prva srpska bolnica, ordinacije postoje, nema lekara. Zamolio bih gospodina ministra da interveniše na lokalnu samoupravu, da ovaj kraj rudarski i deca, kojih ima preko 1200 u školi, dobiju lekara.

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

SNS pokreće akciju "Otvorimo Narodno pozorište" i zato vas molim da ovo pitanje uputite ministru za kulturu – zašto je Srbija jedina država na svetu u kojoj Narodni muzej ne radi, ne prima posetioce i eksponati koji nas predstavljaju kao državu staru vekovima, nisu dostupni javnosti?
Kome je u interesu da niko u svetu ne zna da je Srbija postojala pre njihovih država? Kome je u interesu u svetu da niko u svetu ne zna da mi imamo umetnike koji su al pari sa umetnicima čija su dela izložena u Luvru ili u drugim muzejima?
Mi ćemo alarmirati javnost Srbije, ne tražimo bilo čiju odgovornost. Svi smo izgleda pomalo krivi što nemamo Narodni muzej. Mi ćemo pokušati da obezbedimo sredstva i od uglednih muzeja u svetu, koji žele da pomognu da se Srbija predstavi u svetu, ali vas molim, znam da izuzetno cenite umetnost, vidi se to i po vama, molim vas da pomognete da Narodni muzej konačno otvori svoja vrata, ne samo za građane Srbije, a potrebno je za ovu našu decu, nego i za strance koje, čujem, privlačite u Beograd raznoraznim sadržajima, samo ne umete da im pokažete Narodni muzej i istoriju Srbije kroz vekove. Hvala vam.