Da li još neko želi reč?

Na član 99. amandman je podneo poslanik Aleksandar Pejčić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 100. amandman je podneo poslanik Aleksandar Pejčić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 108. amandman je podneo Radoslav Milovanović.

Vlada i Odbor za poljoprivredu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona

Na član 109. amandman je podneo Radoslav Milovanović.

Vlada i Odbor za poljoprivredu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača ministar Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, želi završnu reč? (Ne.)

U tom slučaju, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SREDSTVIMA ZA ISHRANU BILjA I OPLEMENjIVAČIMA ZEMLjIŠTA (pojedinosti).

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Aćimović, Elena Božić-Talijan, Boris Aleksić, Milan Veselinović, Milorad Buha, Lidija Vukićević, Jadranko Vuković, Slobodan Vuković, Miroslav Marinković, zajedno narodni poslanici Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić, Jovan Damjanović, Lidija Dimitrijević, Momčilo Duvnjak, Branimir Đokić, Siniša Stamenković, Srboljub Živanović, Dragan Živkov, Nikola Žutić, Radiša Ilić, Vladan Jeremić, Nataša Jovanović, Petar Jojić i Srboljub Živanović i amandmane Odbora za poljoprivredu.

Primili ste izveštaje Odbora za poljoprivredu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 4. amandman je podneo poslanik Milan Avramović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo poslanik Dragan Aćimović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podnela Elena Božić-Talijan.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo poslanik Milan Veselinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman je podnela poslanica Lidija Vukićević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 10. amandman je podneo poslanik Jadranko Vuković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 11. amandman je podneo poslanik Slobodan Vuković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na nadnaslov i naslov iznad člana 12. i član 12. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Marinković.

Ovaj amandman su prihvatili i Vlada i Odbor za poljoprivredu.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Propušten u redosledu je amandman na član 8, koji je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, s reč je o jednom veoma bitnom zakonu, reč je o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, doduše, podneto je svega 29 amandman, od toga je šest prihvaćeno, i to pozicije. Mi što smo iz opozicije, nažalost, nisu prihvaćeni amandmani, jer ste smatrali da oni verovatno neće poboljšati ovaj zakon.
Pored ovih dva minuta koristiću i još vreme kao ovlašćeni predstavnik i kada pričamo o ovom zakonu, koji je veoma bitan, evo citiraću nešto što je ministar poljoprivrede Saša Dragin u svojoj analizi poljoprivrede, brošuri koju je odštampao – Analiza poljoprivrede Srbije za 2008. godinu – rekao. Rekao je, ovog puta moram da konstatujem, istinu.
''Problem sa upotrebom veštačkog đubriva u Srbiji jeste i kontrola i kvalitet đubriva. Trenutno prava kontrola ne postoji, a inspekcija je mahom korumpirana. Ovo dovodi do toga da čak i kada naš seljak koristi đubrivo, njegovi efekti su sasvim mali.''
Nisam koristio ovo kao zloupotrebu, nego sam koristio kao argument koji je istinit.
Onda ću vam reći, i vaše mišljenje koje ste povodom ovog zakona dali, kaže: "Tako je zbog problema sa ne adekvatnim kvalitetom mešanih mineralnih đubriva u prometu u toku 2003, 2004. i 2005. godine, doneta je izmena Pravilnika o metodama za ispitivanje đubriva, koje se odnosila na uslove proizvodnje kvaliteta za ispitivanje ovih đubriva.''
U Republici Srbiji je registrovano 24 proizvođača mineralnih đubriva, uglavnom mešanih đubriva, od kojih zbog rekonstruisanja ove privredne grane aktivno radi oko sedam proizvođača, a to su "Azotara" Pančevo, "Azohem" Subotica, IHP "Prahovo", "Fertil" Bačka Palanka, "Žitomedija" Kula, "Ekomineral" Smederevo, "Delta agrar" Beograd, normalno, ona tu ne može da omane.
Ovih sedam proizvođača, na njih morate obratiti pažnju, u svom govoru, kada je bilo u načelnom pretresu, u set ovih 15 zakona, gospodine ministre, rekao sam da su nam iks puta poljoprivredni proizvođači slali uzorke veštačkog đubriva, gde smo nalazili delove ili deliće crepa, koristeći građevinske neke kuće, koristili su šljunkare sa sitnim šljunkom, kamenčiće.
Kada paor uzme i to lepo baci na svoju obradivu površinu, uvek to gledaju i prate meteorološke uslove, da ne bi stajalo đubrivo više dana bez padavina, nego gledaju nekako to pred kišu.
Šta se desi kada zemljoradnik posle tri-četiri ili pet dana ode na njivu? Desilo mu se da je nalazio ono što sam malopre citirao. Crvenilo se, belilo se od svega, samo ne od onoga što je činilo veštačko đubrivo.
Ovim zakonom apsolutno morate rigoroznu kontrolu sprovesti što se tiče proizvodnje veštačkog đubriva. Paor je iovako u lošoj situaciji. Kada mu na njivu stigne mleveni crep, šljunak, pesak, ne zna šta od toga može da poboljša rast biljke, a ujedno i da donese veći prinos tom poljoprivrednom proizvođaču, koji samo od toga živi, kako vi kažete, profesionalni proizvođač.
U vezi ovih podataka, hteo bih da iznesem još neke činjenice. Po broju izdatih odobrenja za uvoz sredstava gotovih đubriva i sirovina za njihovu proizvodnju, na godišnjem nivou, hajde da kažemo, u proseku, u poslednje tri godine dato je od strane vas negde oko 300 odobrenja. U 2007. godini, u vašem obrazloženju koje ste dali, izdato je 220 stalnih dozvola za stavljanje đubriva u promet i oko 70 izmena stalnih dozvola za stavljanje u promet. Molio bih vas, gospodine ministre, da obratite pažnju, zajedno sa vašim saradnicima, kome izdajete dozvole za uvoz veštačkog đubriva i koje su to države iz kojih nam uvoze veštačko đubrivo?
Moram da priznam i da kažem da nema bolje ureje 46-postotne od Rusije, odmah druga po mestu je iz Rumunije, ali dosta uvozimo đubriva iz Hrvatske. Evo, naveli ste sedam proizvođača, tih sedam proizvođača su u stanju da proizvedu dovoljno mešanog đubriva.
Kao prvi preduslov ili uslov, kada pre setve hoćete da posejete jedan usev, baca se mešano đubrivo, bez obzira da li je ono tri puta petnaest, osam sa šesnaest, dvadeset četiri i sto drugih kombinacija, to je na osnovu uzorka zemljišta. Nažalost, kod nas su paori dosta malo uzorkovali zemljište, pa uvek idemo sa jednim istim, idemo sa tri petnaesticom, idemo sa ''Anom'' i idemo sa urejom 46-postotnom. To je nešto što je najosnovnije.
Vi morate ovaj zakon koji ćete usvojiti 29. ovog meseca, ovaj zakon mora da bude strogo primenjivan. Dozvole strogo proverene uvoznicima, i sredstava i đubriva, i da postoji taj kriterijum koji ste ovde naveli u ovom zakonu.
U protivnom, nemojte da se desi, molim vas, stvarno da i kod ovih sedam, koji čine ovu celinu za proizvodnju veštačkog đubriva, a na teritoriji Srbije, da se nalazi crep, šljunak, kamenčić u džakovima od veštačkog đubriva. Tim ljudima ne zabraniti, kazniti ih normalno sa ogromnim ovde novčanim kaznama, ali brate mili i sa zatvorom. Nema smisla, seljak je stvarno pao na niske grane. Ne on kao seljak, nego nebriga o njemu, suprotno od onoga kako bi trebalo da bude.

Reč ima ministar.

Iskreno se zahvaljujem gospodinu Krstinu na podršci. Ono što je bilo definitivno problem, mi smo rešili osnivanjem Generalnog inspektorata i unutrašnjom kontrolom inspektora. Mogu da kažem da je, od kada smo mi Ministarstvu, jedan inspektor otpušten zbog zloupotrebe i dva su trenutno pod istragom.
Što se tiče kontrole đubriva u 2008. godini, sprovedeno je 1.746 kontrola, a u 2009. godini, znači, od početka ove godine 366 kontrola. Od toga, tokom 2008. godine podignute su tri krivične, 33 prekršajne i 36 prijava za privredni prestup. U 2009. godini, jedna za privredni prestup i 20 prekršajnih.
Mogu da vam kažem da se zaista borimo iz sveg srca za kvalitet đubriva koji je adekvatan, jer kao agronomu, jasno mi je da je to jedan od najvećih problema u našoj zemlji. Znam da su se mnogi obogatili na tome što su mleveni mermer trpali u đubrivo.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Marinković.
S obzirom da su amandman prihvatili Vlada i Odbor za poljoprivredu, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Izvinjavam se, ministre, vi želite reč. Izvolite.

Povodom debate narodnog poslanika gospođe Radete, a vezano za gospodina Marković Stanojla iz Duboke kod Jagodine, i za njegove subvencije, mogu da vam kažem da je nalog za plaćanje u sistemu za Trezor, da je isplata odobrena, da je novac možda već i na računu. To je za opremu i mehanizaciju. Isplatili smo 99% obaveza iz 2008. godine, tako da zaista ne znam kada ste dobili ovaj papir, ali mogu da vam kažem da je taj čovek ili dobio novce, pošto je iz Ministarstva već davno to otišlo prema Trezoru ili vas je možda slagao.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo Miroslav Marinković.
S obzirom da su amandman prihvatili Vlada i Odbor za poljoprivredu, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. i sve ostale članove u kojima se pojavljuje reč „referentna laboratorija“ amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Marinković.
S obzirom da su amandman prihvatili Vlada i Odbor za poljoprivredu, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo poslanik Jovan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Momčilo Duvnjak.
Za reč se ne javlja niko.
Na član 19. amandman je podneo poslanik Branimir Đokić.
Niko ne traži reč.
Na član 20. amandman je podneo Siniša Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin ministar, Saša Dragin, izvolite.

Posle diskusije poštovanog gospodina poslanika Radiše Ilića, vezano za subvencije za Stanojević Dobrila, selo Macura, opština Surdulica, dobili smo informaciju da je on na toj parceli za koju je tražio subvenciju za zasad prijavio drugu setvenu kulturu, znači da je prijavio kukuruz na toj parceli, samim tim ne može da ostvari subvenciju za drugu kulturu ukoliko je prijavio kukuruz. Vrlo jednostavno.
Znači, ukoliko je napravio grešku preporučujem da izmeni setvenu kulturu, pa da vidimo kako možemo da mu pomognemo, ukoliko ne, pokušao je da zloupotrebi mogućnost dobijanja subvencije. Hvala.

Reč ima po amandmanu gospodin magistar Srboljub Živanović.

Pošto vidim da ministar vrlo brzo rešava probleme, uputio bih mu jedno pitanje da pogleda da li je Srboljub Živanović za prošlu godinu i zbog čega nije naplatio subvencije za zasejane površine?
Što se tiče ovog člana 20, u stavu 5. reč "ministar" zamenjuje se rečju "ministarstvo".
Slušajući ovu divnu diskusiju koju je moj kolega Krstin izneo za proizvođače mineralnih đubriva, a verovatno i diskusiju u načelu koju je takođe kolega Bortić izneo za proizvođače mineralnih đubriva, moram vam reći da smo bili verovatno, vi to dobro znate, jer ste doktor ovih nauka, i da dobro poznajete sve proizvođače, odnosno one koji su se bavili proizvodnjom mineralnih đubriva, da li u staroj Jugoslaviji ili u SRJ, ali ako pogledate sada, videćete da je to svedeno na jedan mali broj onih koji se bave isključivo proizvodnjom.
Jedna od najvećih fabrika verovatno u staroj Jugoslaviji koja se bavila proizvodnjom mineralnih đubriva jeste Fabrike mineralnih đubriva "Zorka" Šabac. Sada ona više to ne proizvodi.
Što vam to govorim? Govorim vam zato što sam se 30 godina bavio održavanjem u toj fabrici i odlično poznajem i tehnologiju, i rad ove fabrike, koja je ipak mogla da se nosi sa velikim svetskim proizvođačima i sigurno je bila na velikom glasu, gde smo tada, još od 1980. do 1995-1996. godine izvozili ta mineralna đubriva u zemlje Latinske Amerike, širom celog sveta.
Nažalost, lošom politikom i prethodne vlade i svih vlada koje su bile, ova fabrika je zatvorena zato što se verovatno nije našao sporazum između komercijalnog ugovora koji je trebalo "Farmako", firma koja je uzela ovu fabriku i, za ponos jeste, povratila tu svoju proizvodnju kojom se ova fabrika dičila.
Ako sada pogledamo, ona ili ostale fabrike ne postoje, ne rade, mi se sada bavimo uvozom, uvozom gotovih mineralnih đubriva. Mineralno đubrivo, jednom rečju, narodno rečeno, jeste gde proizvođač treba da vara prirodu, da bi ostvario, normalno uz genetički potencijal biljke, što veći prihod.
Ovo što ste vi malopre pričali i rekli, kada se uvoze mineralna đubriva ili određene supstance mora da postoji i određena laboratorijska kontrola. Verujte mi, još i u saveznom parlamentu, kao savezni poslanik, iznosio sam probleme zato što smo u internim laboratorijama tada još Fabrike mineralnih đubriva u Šapcu utvrdili da uvezena mineralna đubriva iz Kutine nisu bila na nivou tri petnaestice, već na nivou tri osmice. Niko nije intervenisao jer to je jedna velika diverzija nad proizvođačima.
Sada vidite, em što je proizvođač oštećen, znači zemljoradnik je oštećen što je kupio takvo đubrivo, em ga je bacio u određenim količinama, propisanim količinama, po kojima je bacio, znači, nije ostvario adekvatan rod koji je trebalo da ostvari. Zato smatram da je potrebno u tim laboratorijama izvršiti svakodnevnu, stalnu analizu mineralnih đubriva koja se uvoze iz susednih republika, koje su sada postale velesile u proizvodnji tog proizvoda.
Nažalost, moramo reći zato što fabrike mineralnih đubriva u Srbiji više ne postoje. Možete sada da pričate o proizvodnji mineralnih đubriva u Subotici, koja je vrlo mala, u Novom Sadu takođe koja ne postoji, Pančevo, Prahovo i to je već takoreći stornirano, te smo isključivo vezani za uvoz mineralnih đubriva.
O kvalitetu o svemu je gospodin Milorad Krstin sjajno interpretirao i rekao kako i na koji način je ta proizvodnja ostvarivana. Možda, verovatno, ne znajući zbog čega su se našli ti kamenčići ili taj crep, on se verovatno nađe prilikom utovara ili prilikom pakovanja, ali u procesu proizvodnje taj proizvod ne može da prođe kroz takav način kontrole koji je striktan, tako da je nemoguće da se u procesu proizvodnje nađu i ovakva strana tela.
Mislim da je gospodin Zoran Bortić decidno i sjajno opisao rekavši kako se maćehinski ponaša ova vlada prema proizvođačima mineralnih đubriva širom Srbije.