Pošto vidim da ministar vrlo brzo rešava probleme, uputio bih mu jedno pitanje da pogleda da li je Srboljub Živanović za prošlu godinu i zbog čega nije naplatio subvencije za zasejane površine?
Što se tiče ovog člana 20, u stavu 5. reč "ministar" zamenjuje se rečju "ministarstvo".
Slušajući ovu divnu diskusiju koju je moj kolega Krstin izneo za proizvođače mineralnih đubriva, a verovatno i diskusiju u načelu koju je takođe kolega Bortić izneo za proizvođače mineralnih đubriva, moram vam reći da smo bili verovatno, vi to dobro znate, jer ste doktor ovih nauka, i da dobro poznajete sve proizvođače, odnosno one koji su se bavili proizvodnjom mineralnih đubriva, da li u staroj Jugoslaviji ili u SRJ, ali ako pogledate sada, videćete da je to svedeno na jedan mali broj onih koji se bave isključivo proizvodnjom.
Jedna od najvećih fabrika verovatno u staroj Jugoslaviji koja se bavila proizvodnjom mineralnih đubriva jeste Fabrike mineralnih đubriva "Zorka" Šabac. Sada ona više to ne proizvodi.
Što vam to govorim? Govorim vam zato što sam se 30 godina bavio održavanjem u toj fabrici i odlično poznajem i tehnologiju, i rad ove fabrike, koja je ipak mogla da se nosi sa velikim svetskim proizvođačima i sigurno je bila na velikom glasu, gde smo tada, još od 1980. do 1995-1996. godine izvozili ta mineralna đubriva u zemlje Latinske Amerike, širom celog sveta.
Nažalost, lošom politikom i prethodne vlade i svih vlada koje su bile, ova fabrika je zatvorena zato što se verovatno nije našao sporazum između komercijalnog ugovora koji je trebalo "Farmako", firma koja je uzela ovu fabriku i, za ponos jeste, povratila tu svoju proizvodnju kojom se ova fabrika dičila.
Ako sada pogledamo, ona ili ostale fabrike ne postoje, ne rade, mi se sada bavimo uvozom, uvozom gotovih mineralnih đubriva. Mineralno đubrivo, jednom rečju, narodno rečeno, jeste gde proizvođač treba da vara prirodu, da bi ostvario, normalno uz genetički potencijal biljke, što veći prihod.
Ovo što ste vi malopre pričali i rekli, kada se uvoze mineralna đubriva ili određene supstance mora da postoji i određena laboratorijska kontrola. Verujte mi, još i u saveznom parlamentu, kao savezni poslanik, iznosio sam probleme zato što smo u internim laboratorijama tada još Fabrike mineralnih đubriva u Šapcu utvrdili da uvezena mineralna đubriva iz Kutine nisu bila na nivou tri petnaestice, već na nivou tri osmice. Niko nije intervenisao jer to je jedna velika diverzija nad proizvođačima.
Sada vidite, em što je proizvođač oštećen, znači zemljoradnik je oštećen što je kupio takvo đubrivo, em ga je bacio u određenim količinama, propisanim količinama, po kojima je bacio, znači, nije ostvario adekvatan rod koji je trebalo da ostvari. Zato smatram da je potrebno u tim laboratorijama izvršiti svakodnevnu, stalnu analizu mineralnih đubriva koja se uvoze iz susednih republika, koje su sada postale velesile u proizvodnji tog proizvoda.
Nažalost, moramo reći zato što fabrike mineralnih đubriva u Srbiji više ne postoje. Možete sada da pričate o proizvodnji mineralnih đubriva u Subotici, koja je vrlo mala, u Novom Sadu takođe koja ne postoji, Pančevo, Prahovo i to je već takoreći stornirano, te smo isključivo vezani za uvoz mineralnih đubriva.
O kvalitetu o svemu je gospodin Milorad Krstin sjajno interpretirao i rekao kako i na koji način je ta proizvodnja ostvarivana. Možda, verovatno, ne znajući zbog čega su se našli ti kamenčići ili taj crep, on se verovatno nađe prilikom utovara ili prilikom pakovanja, ali u procesu proizvodnje taj proizvod ne može da prođe kroz takav način kontrole koji je striktan, tako da je nemoguće da se u procesu proizvodnje nađu i ovakva strana tela.
Mislim da je gospodin Zoran Bortić decidno i sjajno opisao rekavši kako se maćehinski ponaša ova vlada prema proizvođačima mineralnih đubriva širom Srbije.