Dame i gospodo narodni poslanici, koristiću vreme kao ovlašćeni predstavnik. Kada je reč o zakonu o vinu, na osnovu dopisa Udruženja vinara Srbije, vidi se da ovde postoje nejasnoće.
''Mnogi od članova Predloga zakona o vinu, moraću malo brže da čitam zbog toga što nemam puno vremena, u Srbiji su poznati od pre 40 godina, a gospoda iz Španije koja su predstavljala EU su ih prikazivali kao nešto najnovije, što je bilo vrlo uvredljivo za naše proizvođače, pa su jednom prilikom bili opomenuti da Srbi nisu pećinski ljudi da ne znaju ništa, da se ne može s njima tako razgovarati.
Da li ti koji su prepisivali uredbe EU znaju da je Srbija sveta zemlja, da takav spoj zemljišta i klime ne postoji nigde u Evropi, da Srbija ima izuzetne uslove za bavljenje vinogradarstvom i voćarstvom, a samim tim i za preradu, da postoje mnoge posebnosti koje određuju, pa se ne može samo prepisivati šta piše u uredbama EU.
Ono što mnoge sorte vinove loze mogu postići u Srbiji nikada ne mogu u zemljama EU, tako da ograničenja u prinosu koja se predlažu radi proizvodnje vina, određene kategorije, nemaju veze sa zdravom pameću. Tako nešto ne sme se dozvoliti, i svaki razborit i vinogradarski obučen agronom će biti protiv toga.
Međutim, predlagači nisu mogli da se odreknu nekih starih srpskih odlika, kao što je podešavanje zakona za određene grupe ljudi. Određeno rečeno, radi se o uvoznicima vina i grožđa u rinfuzi.
Tako je došlo do toga da se u Predlog zakona ubace članovi koji dozvoljavaju uvoz grožđa i vina u rifuzi, a ovamo iskazujemo veliku brigu za srpsko vinogorje i vinarstvo.
Uvođenje vinogradarskog i vinarskog registra treba pozdraviti, ali ni to nije ništa novo u Srbiji. Nekada je to radio gradski ili seoski beležnik, pečatio i raspečaćivao burad, pečatio i raspečaćivao kazane za pečenje rakije, dao dozvolu za rad, vodio evidenciju o proizvodnji davno pre EU.
Označavanje vina kakvo je u EU, kako je predloženo u poglavlju pet, u najmanju ruku je smešno. To nije označavanje vina koje ima korene u krajevima, nije jasno ni predlagačima, a posebno predlagačima.
Prema rečima predstavnika EU u Srbiji iz Španije, zbog toga što je komplikovano označavanje vina i što se kupci ne snalaze sa iščitavanjem etiketa, došlo je do značajnog pada potrošnje vina proizvedenih u EU.
Mnogo je jednostavnije označavanje vina iz prekookeanskih zemalja, kako je do sada bilo u Srbiji, i uticalo je na značajan porast njihove prodaje na tržište EU.
Ako je ovo zakon o vinu, kako kažu predlagači, koji štiti srpskog proizvođača, kako objasniti da se i pred kraj nacrta u poglavlju o prometu opet govori o uvozu vina i grožđa u rinfuzi. Oni se na rečima bore protiv takvog uvoza, a delima tj. ovim nacrtom ga podstiču. Kako objasniti slepo prepisivanih ovih uredbi, kada su sami predstavnici EU u Srbiji rekli da će one većim delom prestati da važe 2014. godine? Šta će one Srbiji kada do tada Srbija neće ući u EU, a možda će se EU do tada, daj bože, raspasti?
Ne treba srpskim proizvođačima uredbe EU, treba im red i disciplina i da jasno znaju pravila igre.''
