ŠESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.05.2009.

10. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Jojiću, morate da se javite ako želite po amandmanu. Hoćete da se javite? E tako, sad dobijate reč.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Kolega Marković je dao detaljno obrazloženje, ne bih da obrazlažem, a ostajem kod podnetog amandmana i mislim da je on apsolutno celishodan da bude usvojen, jer je to norma koja mora biti, pre svega, jasna, precizna, logična, ali ne može da bude u suprotnosti sa ostalim odredbama predloženog zakona.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine ministre, izvolite.

Saša Dragin

Posle uvida u dokumentaciju, mogu da kažem da niti je Ministarstvo napravilo grešku, niti su stručne službe. Greška je samo u vašem čitanju, jer piše lepo pod dva, obrazloženje pa dva, pa zagrada, amandman na član 12. Predloga itd, a ovde piše obrazloženje: "Amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana dva".
Kao što vidite, ovde to je amandman dva. Da sada ne bih oduzimao vreme, doći ću da vam lično objasnim.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. (Poslanici dobacuju iz klupa da je ponovljen amandman.) Gotovo, dobro.

Na član 28. amandman je podneo Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 31. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 38. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 61. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin, koji želi reč. Izvolite, gospodine Krstin.

Milorad Krstin

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, koristiću vreme kao ovlašćeni predstavnik. Kada je reč o zakonu o vinu, na osnovu dopisa Udruženja vinara Srbije, vidi se da ovde postoje nejasnoće.
''Mnogi od članova Predloga zakona o vinu, moraću malo brže da čitam zbog toga što nemam puno vremena, u Srbiji su poznati od pre 40 godina, a gospoda iz Španije koja su predstavljala EU su ih prikazivali kao nešto najnovije, što je bilo vrlo uvredljivo za naše proizvođače, pa su jednom prilikom bili opomenuti da Srbi nisu pećinski ljudi da ne znaju ništa, da se ne može s njima tako razgovarati.
Da li ti koji su prepisivali uredbe EU znaju da je Srbija sveta zemlja, da takav spoj zemljišta i klime ne postoji nigde u Evropi, da Srbija ima izuzetne uslove za bavljenje vinogradarstvom i voćarstvom, a samim tim i za preradu, da postoje mnoge posebnosti koje određuju, pa se ne može samo prepisivati šta piše u uredbama EU.
Ono što mnoge sorte vinove loze mogu postići u Srbiji nikada ne mogu u zemljama EU, tako da ograničenja u prinosu koja se predlažu radi proizvodnje vina, određene kategorije, nemaju veze sa zdravom pameću. Tako nešto ne sme se dozvoliti, i svaki razborit i vinogradarski obučen agronom će biti protiv toga.
Međutim, predlagači nisu mogli da se odreknu nekih starih srpskih odlika, kao što je podešavanje zakona za određene grupe ljudi. Određeno rečeno, radi se o uvoznicima vina i grožđa u rinfuzi.
Tako je došlo do toga da se u Predlog zakona ubace članovi koji dozvoljavaju uvoz grožđa i vina u rifuzi, a ovamo iskazujemo veliku brigu za srpsko vinogorje i vinarstvo.
Uvođenje vinogradarskog i vinarskog registra treba pozdraviti, ali ni to nije ništa novo u Srbiji. Nekada je to radio gradski ili seoski beležnik, pečatio i raspečaćivao burad, pečatio i raspečaćivao kazane za pečenje rakije, dao dozvolu za rad, vodio evidenciju o proizvodnji davno pre EU.
Označavanje vina kakvo je u EU, kako je predloženo u poglavlju pet, u najmanju ruku je smešno. To nije označavanje vina koje ima korene u krajevima, nije jasno ni predlagačima, a posebno predlagačima.
Prema rečima predstavnika EU u Srbiji iz Španije, zbog toga što je komplikovano označavanje vina i što se kupci ne snalaze sa iščitavanjem etiketa, došlo je do značajnog pada potrošnje vina proizvedenih u EU.
Mnogo je jednostavnije označavanje vina iz prekookeanskih zemalja, kako je do sada bilo u Srbiji, i uticalo je na značajan porast njihove prodaje na tržište EU.
Ako je ovo zakon o vinu, kako kažu predlagači, koji štiti srpskog proizvođača, kako objasniti da se i pred kraj nacrta u poglavlju o prometu opet govori o uvozu vina i grožđa u rinfuzi. Oni se na rečima bore protiv takvog uvoza, a delima tj. ovim nacrtom ga podstiču. Kako objasniti slepo prepisivanih ovih uredbi, kada su sami predstavnici EU u Srbiji rekli da će one većim delom prestati da važe 2014. godine? Šta će one Srbiji kada do tada Srbija neće ući u EU, a možda će se EU do tada, daj bože, raspasti?
Ne treba srpskim proizvođačima uredbe EU, treba im red i disciplina i da jasno znaju pravila igre.''
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Izvinite, gospodine ministre. Izvolite.

Saša Dragin

Pre svega, hteo bih da kažem da je vrlo jasno definisano i Cefta sporazumom da neke robe mogu slobodno da se uvoze.  Ono što je takođe definisano, da isključivo može da se koristi grožđe uvezeno iz cefta regiona za proizvodnju stonih vrsta vina, znači za vina bez geografskog porekla.
Kao što pretpostavljam da znate postoje stona vina, vina sa geografskim poreklom i postoje arhivska vina. Naravno, i pored toga što je samo za stona vina dozvoljeno to, mora jasno na etiketi da se vidi odakle potiče grožđe od kog je to vino proizvedeno.
Ono što ne mogu nikako da se složim, to je konstatacija da u EU ne znaju da prave vino, nego da smo mi bogom dani za to.
Nažalost, lošom agrarnom politikom 60-ih godina, veliki vinogradi su iskrčeni u Srbiji. Preko 60 hiljada hektara koliko je bilo iskrčeno jednom bezvoljnom politikom, gde je neko rekao da cela Srbija mora da gaji žito. Ono što je bitno za nas, to je da uspostavimo geografsko poreklo svih vinograda koji postoje, da ih što više podignemo. Ono što je takođe bitno, to je da usaglasimo naše zakonodavstvo i pozitivne zakonske propise sa onim što zemlje kao što su Francuska, kao što je Španija, kao što je Italija, rade. To su najveći i najpoznatiji svetski proizvođači vina.
Na ovom zakonu su radili zajedno sa nama španski stručnjaci iz regije Rioha, koja je od najpoznatijih regija u svetu za proizvodnju vina. Mislim da je taj posao zaista dobro urađen. Sve ostale predloge koje imate i koji će učiniti ovaj zakon boljim spremni smo da prihvatimo, zaista, bez ikakvog obzira na stranačku pripadnost. Hvala lepo.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine ministre. Gospodin Dragan Todorović, po amandmanu?
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Srpska radikalna stranka
Pozivam se na član 104. Gospodine ministre, imam utisak da vi stvarno ne poštujete s namerom član 104, da se ne obraćate poslanicima sa dužnim dostojanstvom, čak čini mi se da imate želju da, na neki način, pred javnošću izvrnete ruglu pojedine poslanike. Odakle vam pravo da vi kažete čini mi se poslaniku, trebalo bi da znate da postoje stona vina sa geografskim poreklom i arhivskim itd. Recimo, da ste meni takvo pitanje uputili, rekao bih "bolan hodo", vezano za neku anegdotu.
Gospodin Milorad Krstin je pokazao u dosadašnjoj raspravi da je dosta stručan i da vlada ovom materijom. Ono što je osnovna želja poslanika SRS, gospodine Dragin, jeste da odbranimo našu državu u svim segmentima, pa i u ovom segmentu koji je izuzetno važan, zato što se naša država u ovih devet godina uništava u svim segmentima, posebno u poljoprivrednoj proizvodnji.
To vam je i malopre Srboljub Živanović iznosio vezano za veštačka đubriva, a ne samo za veštačka đubriva. Vidite da predviđaju da ćemo mi tek 2014. godine doći u situaciju da dođemo na 1988. godinu po proizvodnji, jer naša država se planski uništava, i to od strane EU. Vi im u svim vidovima idete na ruku.
To što i nekada ta društvena proizvodnja nije davala određen kvalitet i određene rezultate, baš vezano za odnos prema društvenoj svojini, ne znači da mi to… (Predsednik: Prošlo je dva minuta, privedite kraju, molim vas.) ne znači da vi sad u ovoj situaciji, kada postoji državan i privatna svojina, izgubili tu šansu, da naši poljoprivredni proizvođači, koji su i vredni i sposobni, uz pomoć države vrlo brzo došli u situaciju da budu konkurentni. Nažalost, vi ne samo da im ne pružate šansu, nego na svaki mogući način gledate da ih ometate.