Pričaću o izdavanju zemljišta u zakup.
Mi smo u opštini Odžaci pokušali da izađemo u susret pre svega stočarima. Izdavanje zemlje u zakup na teritoriji opštine Odžaci bilo je negde oko 5.000 hektara. Pokušali smo da nađemo jedno rešenje da maksimalno može da se uzme 20 hektara i da to prevashodno budu stočari, kojima je to neophodno za zasnivanje i za povećavanje svoje poljoprivredne proizvodnje i koji se bave isključivo stočarstvom.
Uspeli smo da napravimo neki dogovor, međutim, kada je došla licitacija, normalno, pojavilo se par tajkuna, gde su cene otišle čak do 80.000 dinara po hektaru. Svi koji se bavimo poljoprivrednom znamo da pre svega nema ekonomske računice za tako nešto i da je to jednostavno nemoguće.
Uvidom u dokumentaciju proverili smo da veliki broj njih nije platio ništa, ali je i drugu godinu zasejao kulturu, pa se bojim da će oni, s obzirom da je kod nas to bilo na tri godine, uspeti da bez ikakvog plaćanja prema državi obrađuju zemlju tri godine.
Drugi veliki problem, da li vam je poznato gospodine ministre, a nadam se da jeste, i siguran sam da jeste, koliko je hrvatskih državljana kupilo poljoprivredna preduzeća, automatski i kompletnu zemlju koja pripada tim poljoprivrednim preduzećima?
Mislim da je to nedopustivo – prodavati svoju državnu zemlju stranim državljanima ni u kom slučaju nije dozvoljeno. Dobro smo čuli pre neki dan ovde od kolega poslanika Radovana Radovanovića da imamo problem u Bačkoj Topoli, gde je jedan građanin nosio majicu sa obeležjima države Srbije i da on ima problema.
Pitam vas – kada neko kupi u jednoj maloj sredini, koja ima 5.000 stanovnika, a vlasnik je tog poljoprivrednog dobra i te poljoprivredne zemlje, da li se sutra pored naše zastave neće vijoriti i šahovnica.
Što je najgore, naši ljudi su ostali bez posla. Na jednom poljoprivrednom dobru koje je zapošljavalo 350 radnika i koje je obrađivalo oko 2.500 hektara zemlje, sada radi 30 radnika. Tako nam sela pustoše, a ima tu još jedna stvar – sve, i nekretnine koje su bile državne, pripadale mesnim zajednicama, iz najbolji razloga su to ljudi prepisali zadrugama jer su sva sela bila naslonjena na zadruge i imala su nesebičnu pomoć. Sada to nije slučaj.
Da li postoji mogućnost da se svi ti objekti, a i zemlja koja je protivzakonito, gde su bili pašnjaci, i data zadruzi na korišćenje, sada privedena, navodno nameni, a znamo da od 1991. godine Zakonom o utrinama i pašnjacima svi ugovori koji su posle toga napravljena su praktično ništavni. Da se ta zemlja vrati državi, svojim građanima, a da se spreči prodaja državne zemlje, pogotovo stranim tajkunima. Zahvaljujem.
