Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, bila je prilika u okviru donošenja ovog zakona da se na pravi način reguliše gajenje riba u zatvorenom prostoru, to takozvano ribnjačko gajenje. U okviru ovog člana 65. se govori o unošenju riba i ostalih vodenih organizama stranog porekla u objekte za akvakulturu iliti gajenje u zatvorenom ili ribnjačkom prostoru.  Za unošenje takvih vrsta riba stranog porekla i dalje ostaje da dozvolu, da tako kažem, treba da da ministarstvo nadležno za životnu sredinu, a ne Ministarstvo poljoprivrede, kako se ovim amandmanom predlaže.
Ne vidim razlog zašto Ministarstvo poljoprivrede beži od tog posla, u većini zemalja gde postoji organizovano ribnjačko gajenje taj posao obavlja Ministarstvo poljoprivrede, daje dozvole i saglasnosti. Bilo bi osnova da se radi o unošenju riba stranog porekla u otvorene vode i da tu onda Ministarstvo za ekologiju treba da daje saglasnost, jer se takvim unošenjem može uticati na biodiverzitet, poremećaj biocenoze i svega onoga što bi moglo da izazova neke nove vrste u otvorenim vodama.
Tamo gde se radi o gajenju i držanju u zatvorenim prostorima, gde se moraju poštovati osnovni elementi ekologije i zaštite životne sredine, stvarno nema razloga, i ako se napravi analogija za gajenje i uvoz bilo kojih drugih životinjskih vrsta, a u našu zemlju je uvoženo od nutrija, činčila, do kanadskih lasica i nojeva itd, gde se radilo o stranim vrstama životinjskim, gde jednostavno Ministarstvo za ekologiju nije davalo dozvole i saglasnost, nego Ministarstvo poljoprivrede, a Uprava za veterinarstvo propisuje zdravstvene uslove.
Po istoj analogiji se može gledati i ovde gajenje riba, nekih novih vrsta u kontrolisanim uslovima, gde ne postoji i gde ne bi smela da postoji mogućnost izlaženje takvih riba u otvorene vode i narušavanje ekoloških parametara.
Prema ličnim saznanjima, ali i prema saznanjima vas u Ministarstvu poljoprivrede, postoji određen broj ljudi zainteresovan za uvoz i gajenje riba u termalnim vodama, riba koje se već gaje, radi se o afričkom somu, ribi koja isključivo može da opstaje u toploj vodi i to do 32 stepena.
Na temperaturi vode od osam stepeni ta riba ugine. Na bilo koji način da uđe u otvorenu vodu, ona će u toku zimskog perioda uginuti. Gaji se u Mađarskoj u više ribnjaka i da je postojala opasnost narušavanja našeg ekosistema potencijalno, ta riba je mogla Dunavom i Tisom doći do naše zemlje i na bilo koji način ga narušiti.
U Mađarskoj sigurno saglasnost za unošenje i gajenje te vrste riba nije primarno odlučivalo Ministarstvo za ekologiju, nego Ministarstvo poljoprivrede, kao i u mnogim drugim državama.
Stvarno je bilo prilika da se promeni ova odredba i da se olakša ljudima koji žele sutra da gaje afričkog soma ili neku drugu ribu stranog porekla, ali u kontrolisanim ribnjačkim uslovima, da im se pojednostavi procedura dobijanja saglasnosti i svih drugih papira za uvoz i gajenje tih riba, i da se ponovo ne prebacuje Ministarstvu za ekologiju, kada će opet i za određene poslove, pre svega vezano za zdravstveni status i zdravstvenu zaštitu tih novih riba, morati da se obrati Ministarstvu poljoprivrede i moraće Uprava za veterinu da propiše uslove pod kojima, što se tiče zdravstvenog stanja, te ribe mogu ući u našu zemlju.
Mislim da je propuštena šansa i sa žaljenjem konstatujem da niste imali razumevanja da prihvatite ovaj amandman, a propuštena je šansa da se ovo ispravi, da se stvarno olakša svim potencijalnim uzgajivačima nekih novih vrsta riba, u kontrolisanim uslovima, da tu saglasnost i propisivanje uslova isključivo ima Ministarstvo poljoprivrede, jer je to praksa u 99% država Evrope, ako hoćete i šire.
Molim vas da još jednom razmislite, bez obzira na raspodelu nadležnosti prema Zakonu o ministarstvima, Ministarstvo ekologije ima primarnu nadležnost što se tiče uzgoja riba u otvorenim vodama, ne u kontrolisanim ribnjačkim uzgojima, nego u otvorenim vodama. Time i obrazloženje koje je dato od Vlade i predlagača ovog zakona ne stoji i ne može biti zapreka da se ovaj amandman prihvati.

Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Reč ima gospodin Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, odredbom člana 65. Predloga zakona predviđeno je da unošenje ribe i ostalih vodenih organizama stranog porekla u objekat za akvakulturu može se vršiti na osnovu dozvole ministra nadležnog za zaštitu životne sredine.
Amandmanom poslaničke grupe SRS koga sam podneo u ime poslaničke grupe predviđeno je da se reč - akvakultura, zameni rečju - gajenje. Zašto? Zato što je primerenije našem jeziku upotrebiti reč "gajenje" od reči "akvakultura", što se i predlaže amandmanom.
Posebno je pitanje da li je potrebno u članu 65. da dozvolu daje ministar ili ministarstvo, naravno ministar potpisuje tu dozvolu, i koja sve ministarstva treba da budu uključena u davanje ove dozvole?
Osnovu za opravdanost podnošenja ovog amandmana našao sam, pre svega, u članu 1. Predloga zakona, u stavu 2, gde se između ostalog kaže - odredbe ovog zakona odnose se na gajenje riba i drugih vodenih organizama, sasvim primereno našem području i našem jeziku.
Možda je jednostavnije regulisati pitanje davanja dozvole prilikom uvoza riba i ostalih vodenih organizama, ako se radi o uvozu. Šta će se desiti ako dozvola nadležnog ministra, kako ste predvideli članom 65, a trebalo bi, od ministarstva izostane. Nastaje jedan poseban problem u ovom slučaju, kada se očekuje dozvola za unošenje u objekat riba i ostalih vodenih organizama.
Ako je neko predvideo da se reči - unošenje i izvoz izjednače, da imaju isto značenje, onda maltene možemo da tumačimo da je došlo do jednostrane primene Posebnog trgovinskog sporazuma, gde je naša država za februar, mart i april pretrpela štetu od 20 miliona evra. Jedino ako se radi o dozvoli za upotrebu objekta, a ne za mogućnost unošenja riba i ostalih vodenih organizama, možda bi imalo smisla. Ovako smatram da je amandman sasvim opravdan.

Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Gospodin Savić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 66. Predloga zakona o stočarstvu i odmah da podsetim da se ovaj član 66. odnosi na očuvanje genetskih rezervi domaćih životinja.
Amandman koji sam podneo na ovaj član odnosi se, pre svega, na nešto drugo, odnosno više puta su moje kolege upozoravale da reč "ministar" treba da se zameni rečju "ministarstvo".
Učinio sam to upravo u ovom članu i želim da podsetim i predlagača zakona i ovde prisutnog ministra Dragina da Ustav Republike Srbije definiše da poslove obavljaju državni organi, a ne starešine tih državnih organa.
Naravno, starešine organa potpisuju određene papire i dokumenta, ali bez obzira na to ministarstvo je u suštini nadležno za ove poslove.
Još jedom ću da apelujem na ministra da se usvoji ovaj amandman i da se Predlog ovog zakona usaglasi sa Ustavom Republike Srbije.

Na član 70. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Tomić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč?
Da, gospođa Vojić-Marković.

Kolega Tomić i ja smo podneli amandman na član 70, koji inače glasi: U slučaju vanrednog stanja ili stanja neposredne ratne opasnosti ili prirodnih, odnosno drugih nesreća koje ugrožavaju očuvanje minimalnog broja priplodnog materijala potrebnog za razmnožavanje domaćih životinja, odnosno ako je u većem obimu ugrožena biološka raznovrsnost domaćih životinja na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo može da naredi posebne mere kojima se sprečava ugroženost domaćih životinja, i to: zabrana prometa domaćih životinja i zabrana klanja domaćih životinja.
Mi smatramo da je potrebno da se donese i stav 2. koji glasi: "Za štete i gubitke proistekle primenom naložnih mera, vlasnik stoke ima pravo naknade o trošku naredbodavca mera". Zašto to smatramo? Zato što postoji Ustav Republike Srbije koji očigledno niko ne poštuje, ni Vlada, ni Odbor za poljoprivredu, jer nisu prihvatili ovaj amandman, a hvala bogu, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Zakonodavni odbor se ogradio.
Član 35. Ustava Republike Srbije predviđa instrument naknade štete ili gubitka koji su nastali usled sprovođenja naređenih mera od strane državnih organa. Dakle, to je ustavna obaveza. U obavezi ste da navedete instrument, dakle na koji način može neko privatno lice da ima mogućnost da nadoknadi štetu koja je proistekla iz ovakvog stava 1.
S druge strane, ono što je takođe neverovatno, jeste da niste ispoštovali svoju ustavnu obavezu, da to ni vi kao ministarstvo ne znate, da ni Vlada ne zna. S druge strane, ako ste znali, pa to niste uneli u ovaj stav, odnosno član 70, to znači da vi priznajete vrlo posredno da niste demokratska država, da ste uvek u pravu i da građanin, kada je u pitanju ovakva Vlada, uvek može da očekuje samo štetu, a ne postoji način da nadoknadi svoj gubitak.

Na član 71. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Zoran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 72. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević i Zoran Nikolić. Za reč se ne javlja niko.
Na član 77. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Vojić-Marković.

Meni je potpuno jasno da postoji intencija i države i ovog ministarstva da se uvozi samo kvalitetan priplodni materijal koji uz tom ima svu potrebnu dokumentaciju. Prosto je neverovatno da zakonom zabranite i ograničite uvoz životinja koje ne poseduju dokumentaciju o proizvodnim sposobnostima.
Postoje ljudi, odgajivač sam pasa i kinološki sudija za jednu veliku grupu pasa, i znam kako se uvoze životinje sa potrebnom dokumentacijom i potrebnim kvalitetima. Ali, postoje ljudi kojima to nije naročito važno, njemu je važno da uveze kvalitetan priplodni materijal bez potrebne dokumentacije.
Dakle, mislim da u ovom zakonu nije nužno da tim ljudima ograničite tu njihovu potrebu.

Na član 81. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Marinković.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 81. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Tomić i Zoran Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 84. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospođo Vojić-Marković.