Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Reč ima gospodin Mirović.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 34. Predloga zakona i svrha ovog amandmana je ukazivanje na potrebu poštovanja Ustava kao najvišeg pravnog akta. Kao što su već istakli moji prethodnici u ovoj diskusiji iz SRS i u ovoj novoj utopiji EU pravo i poljoprivreda su dve najvažnije oblasti.
Na primer, 2002. godine preko 50% budžeta EU se trošilo na poljoprivredu, daleko iza su bila strukturalna politika sa 35% i interne političke oblasti sa 6%.
S druge strane, najveći deo zakonodavstva EU, oko 40%, upravo se odnosi na poljoprivredu. Takođe, Bela knjiga koja se bavi pripremama zemalja centralne i istočne Evrope propisuje čak oko hiljadu mera. Kada uzmemo u obzir da tzv. Briselsko pravo ili Aki komuniter ima preko 100 hiljada stranica jasna je povezanost između poljoprivrede i prava na koje insistiramo upravo u ovom amandmanu.
Mi iz SRS ne idealizujemo EU, kao što to neki rade, naprotiv smatramo da u realnosti ona favorizuje poljoprivrede zemalja iz zapadne Evrope, a istovremeno primenjuje dvostruke i štetne standarde kada se radi o istočnoj Evropi.
To proizlazi iz činjenica da do 2013. godine nove članice EU iz istočne Evrope neće moći da imaju subvencije jednake onima koje se već primenjuju u zapadnoj Evropi.

Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Reč ne traži niko.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Reč ima gospodin dr Momčilov.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, kao i predstavnici moji iz SRS, evo i ja podnosim sličan amandman. Naime, u članu 37. stav 2. reč "ministra" po nama treba zameniti rečju "ministarstva".
Neću da ulazim u obrazloženja koja su moje kolege do sada dale, pogotovo ne bih ponavljao visokostručna mišljenja pravnika koji su obrazlagali ovu problematiku i šta nas nagoni da na ovakav način insistiramo kroz čitavu raspravu da se izvrši ova promena.
Interesantno je da vodimo razgovor gluvih ovde, da je ovde jedna velika ekipa predstavnika Vlade, ne znam zbog čega sedi ovde, doduše, sad se zabavljaju ćaskajući, dobro su raspoloženi, bliži se kraju rasprava, a nema odgovora nama.
Kada gledate naše ministre, srpska Vlada, smem da kažem par karakteristika, imate ljude opšte prakse koji ministri mogu biti za svaku oblast. Imate četiri lekara i onda bi vi mislili da se tamo leči, da je potrebno mnogo lečiti i da je zdravlje dobro našeg naroda. Nije.
Ministri su dalje poslušnici svojih partija i ima onih koji su miljenici nekih ambasada. Ako je korupcija rak rana ovog društva, ako vi nagomilate prava jednom čoveku i činite ga moćnim, time otvarate i front za korupciju. Mislimo da apsolutno i zbog toga treba ovo da se izmeni i da se na taj način reguliše na pravilniji i bolji način ova materija. Da ne govorimo o nestručnosti izvesnih ministara i nekompetentnosti, čak i kada su iz oblasti za koju su zaduženi, što je dodatni motiv da se ovo usvoji.

Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Milan Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman je podneo poslanik Zoran Popović.
Da li neko želi reč? (Da) Gospodin Popović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na član 47. Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti koji glasi: U članu 47. u stavu 1. reč  ministru, zamenjuje se rečju ministarstvu. Na svaki u setu zakona o poljoprivredi mi smo podneli amandmane kojim se reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo" iz prostog razloga što ministarstvo podrazumeva celokupnu instituciju i kao resor preuzima odgovornost za svoj rad.
Mišljenja sam da ministar sam ne može da preuzme odgovornost i da se jedini pita i da sam odlučuje o svemu, jer kada bi on sam, kako se predlaže u zakonu, preuzeo odgovornost za donošenje odluka u svom resoru, to bi bilo pogubno za građane Srbije, jer znamo da su svi ministri partijski ljudi i da moraju slušati svoje partijske šefove.
SRS je protiv ovakvih predloga, a navešću vam očiti primer kada jedan čovek odlučuje o svemu. To je Bojan Pajtić, pokrajinski premijer, koji raspolaže velikim budžetom, sredstvima Pokrajine i sam odlučuje o korišćenju novčanih sredstava iz raznih fondova Pokrajine. Tu je očiti primer samovolje jednog čoveka, a pokrajinska sredstva uglavnom budu usmerena na opštine gde je DS na vlasti.
Ovaj primer koji sam naveo je očigledno kako ne treba davati veliko ovlašćenje jednom čoveku. Iz tih razloga sam podneo ovakav amandman, gde se u članu 47. zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti reč – ministar, zamenjuje rečju – ministarstvo.

Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Da) Gospodin Plužarević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 48. stav 1, gde predlažemo da se u kaznenim odredbama smanje kaznene odredbe na iznos od 200 do dva miliona.
Rasponi u vašim komentarima da to bude od 300 do tri miliona, a najmanja mera je po svim kriterijumima od 10 do tri miliona. U tim korelacijama je i moj amandman, odnosno to je realan komentar predloga.
Vi kažete u obrazloženju – smanjene kazne mogle bi dovesti do veće zloupotrebe zaštićenih sorti, a ja odgovaram – mi smo već zloupotrebili sve oplemenjivače u Srbiji. Reći ću vam da smo mi u državi Srbiji uništili sve naše rasadnike i institute koji su se bavili ovim poslovima.
Imali smo veliki broj individualnih poljoprivrednih proizvođača koji su proizvodili sadni materijal, uz asistenciju sa tim profesorima i doktorima sa instituta, i ta naša roba, odnosno ti naši proizvodi, bili su priznati i na svetskoj pijaci, odnosno navešću samo jedno mesto koje mi je ostalo u sećanju, to je Velika Drenova, gde su iz Velike Drenove odlazili milioni komada vinove loze. To je sve išlo za Rusiju.
U našoj zemlji je delovalo 20 instituta i selekcionih kuća, ali uvek su se u te naše institute uvlačili raznorazni žbirovi, to su naši ljudi govorili – žbirovi, a danas vi savremeni…

Hvala, gospodine Plužareviću.
Na član 48. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Izvolite, gospođo Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 48. koji se tiče kaznene politike i volela bih da kažem da je to kaznena politika, ali nažalost nije, jer naši ministri nisu štedljivi ni u čemu, pa ni u propisivanju novčanih kazni.
Ono što sve vreme kada je kaznena politika u pitanju SRS zastupa, jeste da raspon tih kazni ne može da bude ovako veliki, kako je predviđen i Predlogom ovog zakona. Privredni prestup od 300 hiljada do tri miliona dinara, prevedite to u evre, tri hiljade i 10 hiljada evra je ogromna razlika.
I jedno i drugo je mnogo, ali obzirom da se štiti jedan vid intelektualne svojine, ne mislim da kazna treba da bude mala, ali ne treba ostaviti sudu da odlučuje da li će to biti 3.000 evra ili 10.000 evra.
Ovde mislim da se napravio jedan propust u tački 2, gde se sankcioniše za privredni prestup nešto što je uradilo fizičko lice, što je nemoguće.
Ako pogledate član 14. stav 1, primetićete da se potkrala verovatno gruba greška.
Moj amandman konkretno se odnosi na odgovornost odgovornog lica i na kaznu koja je propisana u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara i tražim da ona bude od 25.000 do 100.000 dinara, jer i 100.000 dinara je misaona imenica, pa čak i za ova odgovorna lica, mislim da nemaju tolika primanja na tim radnim mestima gde se nalaze.
Uostalom, pitajte bilo koga u Srbiji šta je to 100.000 dinara, pa i nas narodne poslanike, mnogima će oči da se rašire.
Gubimo mi malo predstavu o tome gde živimo i od koliko para živimo kada propisujemo ove kazne. Ne znam na osnovu čijih primanja i mogućnosti i privrednih subjekata i fizičkih lica propisujemo kazne, ali ovo su neke cifre sa toliko nula od kojih se većini građana zavrti u glavi.