Izvinite, pogrešio sam nešto, molim da se prijavite još jedanput, budite ljubazni.

Ovde je diskusijom jednog od prethodnika povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Naime, Aleksandar veliki nije doneo šljivu u Srbiju.
U narodnim pesmama pretkosovskog, kosovskog i posle kosovskog ciklusa pominje se da Srbi piju isključivo rujno vino. Istina je da su Turci doneli šljivu krajem 18. veka, kada je filoksera uništila zasade vinove loze u Srbiji i kada je trebalo naplaćivati poreze, a nije imalo od čega. Onda su Turci doneli šljivu, koju su do tada prodavali samo u malim bočicama kao lek raji, onda kada je to bilo najpotrebnije. Čisto zbog istine, prvi put se rakija u srpskim narodnim pesmama spominje u pesmi "Početak bune protiv dahija".

(Poslanici SRS žele repliku.)
Nije spomenut, nije uvređen, ništa nije bilo. Nemate pravo na repliku. Idemo dalje.
(Dragan Todorović: Po Poslovniku.)
Na član 15. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Po Poslovniku, gospodin Todorović.

Gospodine Novakoviću, stvarno ne znam zbog čega dolazite u ovu situaciju potpuno nepotrebno. Već smo se dogovorili, na neki način, da bi to vaše slobodno uverenje trebalo smanjiti na najmanju moguću meru.
Ako je neko izašao i svojim izlaganjem direktno pominjao ili se obraćao vezano za izlaganje prethodnog govornika, ima pravo na repliku. Ne treba vam to, iovako će ovaj zakon samo danas doći na dnevni red.
Mislim da je bilo korektno da pustite da Srboljub Živanović dobije pravo da replicira. Zašto se stavljate na jednu stranu, potpuno nepotrebno, meni nije jasno.

Ne stavljam se ni na jednu stranu. Meni je ovo više ličilo na jedan istorijski osvrt i kosovski ciklus. Ali, ajde, gospodine Živanoviću, dobićete reč, pa da čujemo i vas.

Dame i gospodo, verovatno da se prethodni govornik iz nepostojeće političke stranke razume u rakiju, ali ne u sorte. Ipak ću odgovoriti na pitanje stručno, prof. dr Arsen Stančetić i dr Milojko Ranković sa Instituta Čačak su ovo obrazložili, pročitaću vam.
Smatra se da je šljiva požegača najstarija voćna sorta, ponikla na Kavkazu, odakle je Aleksandar Veliki, car makedonski, preneo prvo u Grčku, a potom na Balkan 333 godine pre naše ere. Takođe se kao vrlo stare sorte pominju i jabuka i šljiva, zelena krupna renkloda, za koju postoje pisani podaci da se nalazi u proizvodnji od pre 2000. godina.
Dame i gospodo, ovo je knjiga, pogledajte, ako laže koza ne laže rog. Prema tome, dotični gospodin se ne razume u šljivu, ali se verovatno razume u rakiju, i verovatno da l' nije pod dejstvom alkohola.

Voleo bih da malo više pričamo o oplemenjivačima bilja, a manje o rakiji, jer je taj zakon prošao.
Gospodin Tomislav Nikolić, izvolite.

Samo da prethodniku kažem da nisam govorio o tome kada je šljiva došla na Balkan, nego kada je došla u Srbiju. Pošto je on u prethodnom izlaganju rekao da je ona u Srbiju došla i da je u Srbiju doneo Aleksandar Veliki, što apsolutno nije tačno, a Balkan je odrednica za poluostrvo na kome se nalazimo. Srbima nije bila dozvoljena upotreba šljive. Kome to da pričam?
Trebalo je da u prethodnoj diskusiji citirate čije to navode citirate gospodine Živanoviću, da ne ispadne da ste vi to pisali, pošto ste skloni da citirate druge, a da ne kažete da je to citat.
Tačno je da su neki na Balkanu znali za šljivu madžarku, kasnije nazvanu požegača, znali i za crvenjaču, ali sigurno je to da su Srbi dobili pravo na korišćenje šljive krajem 18. veka, kao i na zelenu boju, što nisu imali pravo da je koriste.

Srboljub Živanović, izvolite.

Dame i gospodo, pitam se, možda pojedinci ne znaju istoriju, ali gde se Srbija nalazi, možda se Srbija za njih nalazi u Americi, EU, ali ona se nalazi na Balkanu.
Dame i gospodo, ovo je delikatno pitanje i sigurno oplemenjivači biljaka i voćaka, jedno je od najznačajnijih pitanje koje je trebalo ovo ministarstvo i ovaj zakon da obrađuje.