Potpuno je jasno da svi u ovoj sali tačno znaju šta je na dnevnom redu. Više sumnjam u novinare izvan sale da li znaju šta je na dnevnom redu.
Zahvaljujem na ovako živahnoj raspravi.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov, koji dobija reč.

Podneo sam amandman  na član 15. ovog zakona. U članu 15. stav 4. reč – ministar zamenjuje se rečju – ministarstvo.
S obzirom da je već par govornika SRS, koji su podneli pre mene amandman, obrazlagali suštinu zamene imena – ministar i ministarstvo, želeo bih samo da napomenem da je Vlada odgovorila da ne prihvata amandman zbog obrazloženja koje je i u amandmanu broj 9.
Zbog građana Srbije, pročitao bih obrazloženje Vlade: amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi propisano da ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne čudi me što je obrazloženje ovakvo kakvo je dato, s obzirom da se radi o drugom zakonu. Mislim da bi ministar trebalo da se zameni rečju – ministarstvo iz razloga što ostaje u zakonu da je ministar imao toliko pravo da određuje čak i pojedine zakone koji će kasnije, verovatno zamenom vlasti ili drugog ministra, morati da se menja.

Vreme je isteklo. Zahvaljujem, gospodine Živkov.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Reč ima gospodin Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, tako što se u članu 17. stav 4. menja, i reč – ministar se zamenjuje rečju – ministarstvo.
Član 17. ovog zakona se bavi procedurom za upis zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača i predloženog imena sorte u registar zahteva.
Naravno, Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo su odbili ovaj amandman, a obrazloženje je sledeće – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi propisano da ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja o upravnim i drugim pojedinačnim stvarima i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva.
Osnovne zamerke zbog kojih smo intervenisali amandmanom su što smatramo da određene poslove treba da radi ministarstvo, uključujući izdavanje rešenja.
To se vidi u prvom i trećem stavu upravo ovog člana, gde ministarstvo u prvom stavu utvrđuje da li su uredni zahtevi za dodeljivanje prava oplemenjivača i upisuje ime sortu u registar zahteva. U trećem stavu ministarstvo ima obavezu da od oplemenjivača zatraži da predloži drugo ime sorte u roku od mesec dana.
Shodno tome, ako sve te radnje obavlja ministarstvo, onda bi bilo logično da ministarstvo rešenjem odbija predlog za ime sorte ako se utvrdi da je predloženo ime u suprotnosti sa odredbama člana 11. ovog zakona.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj moj amandman je jedan u nizu, da tako kažem, identičnih amandmana.
U članu 17. stav 7. Predloga zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti amandmanom, koji sam podneo ispred poslaničke grupe SRS, predviđeno je, odnosno zatraženo da se reč – ministar zameni rečju – ministarstvo.
Javnost koja prati skupštinsku raspravu o setu ovih zakona iz oblasti poljoprivrede može da zaključi da se radi o amandmanu kojim se izražava jedan principijelni stav SRS, pre svega, o potrebi jačanja institucije, u ovom slučaju Ministarstva poljoprivrede, a ne personalno oličenje, dato u liku i delu ministra.
Zašto je ovo po našem mišljenju suštinski važno? Iz jednostavnog razloga što su ministri, uz dužno poštovanje, ipak stranački kadrovi, sa znatno više partijskog negoli nekog praktičnog iskustva.
Ministarstvo je pak skup stručnjaka iz svih oblasti koje pokriva poljoprivreda, a za koju inače volite da kažete da je strateška grana razvoja, ali ne činite ništa da položaj srpskog agrara poboljšate, čak naprotiv, merama koje se preduzimaju čini se da se urušava nešto što bi moglo da bude pokretač privrede uopšte.
Ako se ne varam, neki od sličnih amandmana ste prihvatili, tak da predlažem da pokažete još malo dobre volje i prihvatite naše viđenje predloženog zakonskog rešenja u ovom segmentu, jer i sami neki parametri kao što su adresa, prebivalište, ime sorte i slično, zaista je apsurdno da se ministar obavezuje da propisuje bližu sadržinu i način vođenja registra zahteva, kao što je u ovom segmentu. Mislim da je znatno prihvatljivije da taj posao radi ministarstvo koje jeste nadležno za tako nešto.

Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Jojić.

Dame i gospodo, gospodine ministre, ako ste prihvatili jedan amandman vezano za sličan amandman koji se odnosi, na to da se u zakonu mora i treba primeniti definicija i izraziti ministarstvo a ne ministar, u tom slučaju, po logici stvari, svi amandmani koji se ubuduće kroz sva ministarstva i kroz sve zakone provlače, to mora biti presedan, i to je, što bi se reklo u rimskom pravu, i u kontinentalnom i u anglosaksonskom, res iudicata, to je već jedna činjenica koja je dokazana i kao takva treba da bude primenjena, ne može da se razlikuje, a to je i regulisano Ustavom.
Dame i gospodo, malo bih se osvrnuo da iskažem nekoliko rečenica koje je govorio nekada naš veliki naučnik Mihajlo Pupin. Ako mi dozvolite citiraću – Jugoslavija je zemljoradnička država, ali ta činjenica treba da nađe mnogo jačega izraza u nastavi osnovnih škola u Jugoslaviji negoli je danas našla. Trebalo bi, po mome mišljenju, dodati posle svršetka obične nastave u tim školama još i nastavu u poljoprivredi, a naročito u njenu oblast kao što je voće i povrće.
Ta nastava bi trebalo da bude što praktičnija tj. ispunjena eksperimentalnim demonstracijama. Nastava pomoću knjiga i običnih školskih predavanja ne privlači učenika ni izdaleka onoliko koliko ga privlače praktične demonstracije. Npr, kada se učenik poučava kako da sadi voćke, kako da ih neguje, onda učitelj treba da vrši tu nastavu u vrtu, gde učenik ima priliku da odmah svojih rukama vrši poslove o kojima učitelj govori. Takva nastava…

Zahvaljujem, gospodine Jojiću, vreme je isteklo.
Na član 19. amandman je podnela poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Krasiću.

Ovo je jedan u nizu amandmana koji prati ovu dijalektiku ministar-ministarstvo. Na ovom članu 21, gotovo kroz svaki od ovih nekoliko stavova, naročito u stavu 3, vidi se da predlagač zakona, pre svega mislim na one koji su dali uputstvo kako da se napiše, ne na Ministarstvo poljoprivrede, nego na Sekretarijat i druge organe, ovde se pravi svojevrsna zamena teza.
Na ovaj način predlagač nam pokazuje da ne zna šta je delokrug, šta je nadležnost, ne zna šta je državni organ, šta je službeno lice u državnom organu. To se sve stavi u isti koš i onda ispadne svojevrsna papazjanija.
Ministar potpisuje zaključak o odbacivanju, stranka se obraća ministarstvu, ministarstvo sprovodi postupak i iz ovih nekoliko primera se vidi da je u pitanju svojevrsna zabuna.
Znači, državni organ je ministarstvo, organ je državne uprave, ima svoju nadležnost, ono postupa, a ko će biti ovlašćeno službeno lice u državnom organu propisuje se drugim zakonima. Na ovaj način se ne dira u ono što je izvorno pravo ministra, kao inokosnog službenog lica, koji stoji na čelu državnog organa.
Već dve i po godine se stvara jedan manir gde treba da se imenuje državni organ i to stereotipno, na način kako je to desetinama godinama bilo u našem pravnom sistemu – ministarstvo nadležno, pa se navodi za koje poslove. Sada se pribegava tome da se, bukvalno rečeno, individualno određuje službeno lice u organu na bazi materijalnih zakona. Ne, to nije materija ovih zakona, to je materija potpuno drugih zakona.