Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podnela poslanik Vesna Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti u ime SRS podnela sam amandman na član 22. stav 9, gde se reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo".
Mi iz SRS uporno insistiramo na ovakvoj vrsti amandmana jer se pre svega zalažemo za poštovanje Ustava, a Ustav je, kao što je poznato, donet na referendumu i većina političkih stranaka je jasno definisala da Vlada, a ne pojedinac, vodi politiku ove zemlje.
U tom smislu SRS smatra da ovlašćenja treba da ima ministarstvo kao institucija, a ne ministar kao pojedinac. Dakle, Ustav kao najviši pravni akt nije samo formalno slovo na papiru, već osnov pravnog sistema svake zemlje, a samim tim i zakona iz oblasti poljoprivrede, o kojima danas raspravljamo i na koje smo podneli veliki broj amandmana.
Prema tom istom Ustavu Srbije, država je dužna da štiti svoje građane i njihova ljudska prava. Koliko znamo, dr Vojislav Šešelj je građanin Srbije kome se već sedam godina brutalno krše ljudska prava, a naša Vlada ne reaguje.
Da li ta ista Vlada misli da je dr Vojislav Šešelj možda građanin neke druge zemlje ili samo sledi rečenicu izgovorenu Karli del Ponte – vodite ga i ne vraćajte ga.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Reč ima gospodin Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 22. stav 1, gde se reč "ministar" zamenjuje rečju "ministarstvo".
Član 22. stav 1. glasi ovako: "Na osnovu rezultata ispitivanja i predloga Stručnog saveta ministar donosi rešenje o dodeljivanju prava oplemenjivača ili odbijanju zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača, u roku od 30 dana od dana davanja predloga od strane Stručnog saveta". Smatram, ministre, da ste vi stvarno dosta opterećeni i evo uspeli ste da preko Vlade progurate ovih 15 zakona o poljoprivredi.
Ali, ako biste mogli samo da me pogledate, molim vas ispred individualnih poljoprivrednih proizvođača, pošto je pred nama žetva prvo stočnog ječma, a zatim pšenice, da obavite razgovor sa skladištarima, sa mlinarima, da ne dozvolite da bude manja cena pšenice od prošle godine.
Takođe vas molim, ispred individualnih poljoprivrednih proizvođača, da obavite razgovor sa Unijom uljara, da ne dozvolite da cena suncokreta ne bude manja od prošle godine. Rod pšenice je, na osnovu svih pokazatelja, prepolovljen. Znak pitanja je kako će biti sa suncokretom.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Reč ima gospodin Marić.

Dame i gospodo podneo sam amandman na član 26. stav 6, kojim predlažem da se reč "ministar" zameni rečju "ministarstvo".
Ovaj amandman je posledica sasvim logičnog, u Ustavu Republike Srbije utemeljenog stava SRS, da je institucija ministarstva iznad institucije ministra.
Inače, mislim da je građanima Srbije, a među njima i kod šest hiljada radnika iz Velike Plane, koje su stranke sada vladajuće koalicije izbacile sa njihovih radnih mesta na ulicu, večeras pao kamen sa srca. Kad čuju da sada raspravljamo o tako važnom zakonu kakav je Predlog zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti, a raspravljali smo o Predlogu zakona o zaštiti životinja, kod njih će nestati i zadnji trag sumnje u obećanu evropsku budućnost.
Kad usvojite ovaj zakon biće im lakše i bez onih obećanih 200 hiljada radnih mjesta, i bez onih "Fijatovih" obećanih 700 miliona evra, i bez Dinkićevih hiljadu evra besplatnih akcija i bez šengenskih viza. Mislim da će se posebno obradovati onih 500 hiljada građana Srbije koji, po zvaničnim statističkim podacima, zahvaljujući ovoj vlasti i rezultatima rada ove vlasti, žive ispod granice siromaštva, praktično nemaju šta da jedu.
Kad čuju da smo zaštitili pravo oplemenjivača biljnih sorti, da smo zaštitili prava životinja, mislim da će kod njih nastupiti takvo oduševljenje da će oni u njemu zaboraviti na svoju glad.

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Izvolite, gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo smo danas bar dvadesetak puta ukazali i ministru, i predsedavajućim, i poslanicima i građanima Srbije na jednu nakaradnu rečenicu iz člana 23. Zakona o državnoj upravi, koja opterećuje sve zakone koji su od tog trenutka do današnjeg dana doneseni. Radi se o tome – šta je ministar, šta je ministarstvo, ko zastupa, ko šta radi.
Sada ne bih više o tome, s obzirom da se dosta toga pričalo. Nešto ću drugo, baš na član 29, koji reguliše pitanje registra prenesenih prava. Kaže: "Registar prenesenih prava oplemenjivača naročito sadrži: 1) ime i prezime, odnosno naziv i adresu, odnosno sedište nosioca prava oplemenjivača; 2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu, odnosno sedište lica na koje se prenosi pravo oplemenjivača; 3) broj i datum ugovora kojim se prenosi pravo oplemenjivača; 4) ime sorte i biljnu vrstu".
Onda u drugom pasusu kaže: "Ministar propisuje bližu sadržinu i način vođenja Registra..." Ovamo registar sadrži ovo, a šta je to bliža sadržina od imena, prezimena, vrste, sorte, datuma kada je ugovor potpisan, broja ugovora, šta je to što treba ministar dalje da propiše?
Još jedna stvar koja se i u ovom, a i u mnogim drugim zakonima pojavljuje, to je obavezno ili član 2. ili član 3, u ovom slučaju je član 2 – pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje. Onda idete dalje, lice jeste fizičko ili pravno lice. Kakvo to treće lice može da bude ako nije fizičko ili nije pravno? Drugo, domaće lice je lice koje ima prebivalište, odnosno sedište u Republici Srbiji, a strano lice jeste lice koje ima prebivalište, odnosno sedište izvan teritorije RS.

Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Reč ima gospodin Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ponovo se susrećemo sa upotrebom pogrešne terminologije. Sad može da se postavi jedno hipotetičko pitanje – zamislite šta bi se desilo, ko bi u ministarstvu doneo neki propis ili neki pojedinačni akt u slučaju da ministar zbog nekih objektivnih razloga nije u mogućnosti da to učini?
Ako bismo sledili logiku ove vlade, kao predlagača ovog zakona, onda bismo morali da sačekamo da se izabere novi ministar, pa da onda ministar u ime ministarstva donese neki opšti li pojedinačni akt. Ali, ako ministar obuhvata celokupnu nadležnost jednog ministarstva i sve poslove koje ministarstvo vrši, onda se postavlja pitanje – šta će ministru državni sekretar, negde ih ima dva, negde kao u Dinkićevom ministarstvu 13, šta će vam pomoćnici ministara, šta će vam čitav činovnički aparat, koji u stvari ministru i te kako pomaže prilikom donošenja opštih i pojedinačnih akata?
Naravno da opšte i pojedinačne akte treba da donese ministarstvo. Zakon o državnoj upravi u članu 23. samo precizira ko je taj u okviru ministarstva ko donosi opšte i pojedinačne pravne akte, ali ministar nikada ne istupa u svoje lično ime i nikada akti koje on potpisuje nisu njegovi lični akti, nego se vezuju za određeno ministarstvo. Kada bi to bili lični akti ministra, onda bi to značilo da svaki akt mora nanovo da se donese kada se promeni ministar.
Zamislite šta bi bilo sa pravnim sistemom ne samo Srbije, nego bilo koje druge države na svetu, kada bi opšti i pojedinačni pravni akti imali rok važenja na ono vreme na koje je ministar izabran na tu funkciju, pa čim prestane funkcija jednog ministra, onda moramo ponovo da donosimo sve propise koje je doneo prethodni ministar.