Apsolutno sam siguran da će se ministar javiti. Uostalom, ministar je tu, pa kada se bude javio, videćemo ko je od nas dvojice u pravu.
Hvala na strpljenju i razumevanju za ovu malo, kako bi gospođa Čomić rekla, živahnu raspravu.
Reč ima gospođa Radeta, po Poslovniku.

Javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine. Gospodine Novakoviću, vi ste lepo malopre pokušali u odgovoru gospodinu Todoroviću da izvučete nekako situaciju zašto ministar nije primetio ovaj propust, zašto više ne reaguje na govore narodnih poslanika.
Rekli ste nešto što nije u skladu sa članom 104. Rekli ste da ste otprilike progledali kroz prste gospodinu Branimiru Đokić, s obzirom na njegov ugled itd. Naravno da je gospodin Đokić veoma ugledan čovek. Hvala što tako mislite. Svi poslanici SRS su ljudi od ugleda, veoma ugledni ljudi.
Molila bih vas sada da nam objasnite zašto ste u prepodnevnom delu izrekli opomenu gospodinu Draganu Živkovu, zato što je pitao zašto njegov amandman nije pročitan. Vi ste tada objasnili da je njegov amandman bio u jednoj od onih grupa amandmana. Smatrali ste njegovu reakciju provokacijom i rekli ste, to stoji u stenogramu, nešto vrlo interesantno - s obzirom na moju dobru volju izričem vam opomenu.
Dakle, nemate pravo da rangirate poslanike. Nemate pravo da procenjujete čiji je kakav ugled. Ugled svakog narodnog poslanika i svake političke partije mogu i procenjuju jedino građani na izborima i naravno mi, srpski radikali, veoma smo spremni na svaku takvu proveru građana Srbije. Molila bih vas, gospodine Novakoviću, da se zaista dosledno pridržavate Poslovnika. Hvala lepo.

Hvala vama. Apsolutno se trudim da se doslovno pridržavam Poslovnika. Nemojte sumnjati u moje mišljenje o visokom ugledu koje narodni poslanici, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju, imaju u mojim očima. Trudim se da svakom ukažem isto poštovanje. Ako sam slučajno nešto promašio, izvinjavam se, ovo nije bilo ni lično gospodinu Đokiću niti bilo kom drugom narodnom poslaniku.
Što se drugog dela tiče, intervencija o povredi Poslovnika mora da usledi neposredno nakon što mislite da je povreda izvršena, pa mislim da ste malo zakasnili. Tražio sam stenogram i ukoliko sam pogrešio, rekao sam gospodinu Živkovu da ću insistirati na načinu na koji mogu i da povučem takvu odluku.
Da li ste zadovoljni objašnjenjem? Hvala lepo.
Reč ima gospodin Željko Tomić.

Kao što je poznato, poslanička grupa DSS do sada u svom parlamentarnom delovanju nije pribegavala amandmanima u kojima se kaže da se određeni član određenog zakona briše. Mi smo ovog puta to učinili u više navrata iz jednostavnog razloga što smatramo da zaista ne postoji politika, kao što smo više puta istkali, odnosno strategija Vlade o decentralizaciji. Mislim da tu neće pomoći ni ovaj najavljivani zakon o regionalizaciji, kojeg nikako da vidimo, makar u nacrtu ili u nacrtu nacrta itd.
Ono što je vrlo zanimljivo, lokalne samouprave, više puta smo istakli, stavljaju se u podređeni položaj. Mora da se podseti na ona dva smanjenja agrarnog budžeta 26%, odnosno dodatna 22.
Uvek tu, uvek sa ponosom ističemo onu vladu 2004. godine, kada je prvi potez bio Vlade Vojislava Koštunice da tri i po puta poveća agrarni budžet. Šta se sada događa? Lokalne samouprave su apsolutno nezadovoljne. Voleo bih da nas ministar Milan Marković koliko sutra obavesti kakav je odnos lokalnih samouprava prema ovom zakonu. Ali, diže se sve na nivo, recimo, AP Vojvodine, a svedoci smo da je nedavno predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić obećao 23.000 novih radnih mesta.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Palalić.

Ovo je jedan od amandmana koji konsekventno ide sa našim stavom i sa amandmanima koje smo podneli, a to je da se oni članovi Predloga zakona, gde se izostavljaju nadležnosti lokalnih samouprava, brišu. Naravno, u ovom predlogu zakona, kada su u pitanju nadležnosti lokalne samouprave, kad su u pitanju prava lokalne samouprave, ali i obaveze, ima određenih stvari koje mogu da budu ocenjene kao dobre, kad su u pitanju organi koji učestvuju u sprovođenju čitavog postupka davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta.
Naravno, dobro je kada jedna lokalna samouprava, bilo koji organ vlasti koji ne ispunjava svoje obaveze, kao ovde navedeno, ukoliko ne usvoji program da sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta faktički ne ide u budžet lokalnih samouprava, ali upravo, ako se u jednom delu pojačava uloga lokalnih samouprava i daje se veća odgovornost i sankcije za neispunjavanje obaveza, onda zašto se u drugom delu oduzimaju neke nadležnosti. To jednostavno nije ovde do kraja razjašnjeno. Zašto se lokalne samouprave ne bi jasno strateški bavile poljoprivredom na svom području, nego se čitava ta stvar unificira, tako što se to prebacuje na AP i na Republiku.
Prosto, ne postoji nijedan razlog, kada bismo danas, u ovom periodu kada treba da jačamo pozicije lokalnih samouprava, jer smo svi mi manje-više sve političke stranke u svojim programima imale koncept decentralizacije, da ovako ambivalentno u ovom zakonu, s jedne strane, lokalne samouprave preuzimaju deo nadležnosti, imaju prihode od davanja u zakup zemljišta.
Mogu da kažem, pojedine lokalne samouprave, vrlo kvalitetno sprovode taj postupak. Bilo bi zanimljivo da dobijemo informaciju da li takav podatak postoji u ministarstvu, primera dobre prakse kako se to radi, pa da na osnovu toga i samo Ministarstvo učestvuje u jačanju kapaciteta lokalne samouprave, da ovaj posao, vrlo važan, verujem do donošenja zakona o javnoj svojini, uradi, kako bi svi organi uprave u državi, naravno i Ministarstvo poljoprivrede, pomogli lokalnim samoupravama.
Verujem da ima lokalnih samouprava koje nisu sposobne da to kvalitetno urade i to je opet u ovom domenu posao Ministarstva poljoprivrede, da ojača edukacijama, verovatno ima načina i verovatno Ministarstvo ima potencijal da organizuje edukativne timove koji bi otišli na teren, jer vrlo se velika šteta pravi u pojedinim lokalnim samoupravama, do lošeg sprovođenja ovog zakona.
Umesto da se koncentrišemo na jačanje lokalne samouprave, da edukujemo lokalne samouprave, da jačamo njihove resurse kada je u pitanju sprovođenje ovog zakona, možda u Ministarstvu postoji takav plan, to bi mi pozdravili, sa druge strane ide oduzimanje pojedinih nadležnosti koje su već postale običaj, kažem, nije dobro. Umesto da širimo nadležnosti, mi ih oduzimamo. Mislim da to nije dobra praksa u ovom trenutku kada je u pitanju politika ove vlade.

Vreme poslaničke grupe DSS je isteklo. Iskoristili ste ga.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, i to na član 10, sa predlogom da se stav 1. briše.
Podneo sam ovaj amandman iz razloga što je rešenje u važećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu bolje od predloženog. U Srbiji je toliko zloupotreba oko poljoprivrednog zemljišta, to se nažalost sada dešava, tako da neće biti koristi ni od ovih izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Početni korak donošenja Poljoprivredne osnove kojom se bavi ovaj član samo je, možda, uvod u ono što se dešava sa poljoprivrednim zemljištem.
Novina u ovom članu je što se sada najavljuje neka naučnoistraživačka organizacija koja je dužna da u roku od 15 dana daje svoje mišljenje na Poljoprivrednu osnovu.
Pored svih ovih izmena i dopuna koje planirate i kojima želite da zaštitite, navodno, poljoprivredno zemljište, ipak će i dalje moći da se manipuliše njime. Sada je najunosnije pretvarati poljoprivredno zemljište u građevinsko i zgrtati ogromne pare.
Setimo se samo afera u poslednjih godinu dana, koliko je poljoprivrednog zemljišta zauvek izgubljeno. Ministar bi, pre svega, trebalo da obrati pažnju kako njegovi stranački prijatelji, pogotovo u Vojvodini i u velikim gradovima, gde drže vlast, raspolažu poljoprivrednim zemljištem.
Poljoprivredne osnove donosi republički organ, autonomna pokrajina i lokalne samouprave. Tamo gde dođe do zloupotreba, pokazuje u stvari do kog je stepena stigla zloupotreba i kriminal.
Pre nego što se bude donosila Poljoprivredna osnova, obratite pažnju na poljoprivredno zemljište koje treba vratiti pravim vlasnicima koje je oduzeto posle Drugog svetskog rata. To zemljište se, kao po nekoj komandi najpre od svih uzurpira i rasproda i ceo spor se kasnije (Predsedavajući: Gospodine Iliću, vreme vam je isteklo.)… prebacuje državi i direktno za restituciju.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Jeremić.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, predloženo je brisanje stava 2. u članu 10, jer smatramo da je rešenje u važećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, koji istini za volju, takođe, nije najkvalitetnije formulisan, ipak, manje loše u odnosu na ono što je predlagač ovoga puta ponudio.
Vlada, tačnije Ministarstvo poljoprivrede je odbacilo ovaj amandman, uz objašnjenje da je neophodno da stručnu kontrolu vrše naučnoistraživačke organizacije, koje će svoje mišljenje na poljoprivrednu osnovu, u propisanom roku, dostaviti nosiocu izrade, jer su to organizacije sa najvećim naučnim i stručnim kapacitetima, pa je neophodno da se na ovaj način, kako stoji u obrazloženju, uključe u izradu Poljoprivredne osnove.
Ovakvim, pa rekao bih, začuđujućim istraživačkim stavom, samo su u stvari potvrdili da srpski agrar politikom, koja očigledno i nažalost ima kontinuitet, a koju vi zastupate, praktično da nema perspektive i zbog onih čuvenih odluka o primeni SSP-a i zbog nedopustivo malih sredstava u budžetu, tako da ću ovo vreme još iskoristiti, s obzirom da je ministar Saša Dragin i u ovom popodnevnom delu tu.
Da ponovim samo pitanje - šta Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo poljoprivrede namerava da uradi sa poljoprivrednim zemljištem koje se danas, odnosno duži period ne koristi za poljoprivrednu proizvodnju i nalazi se u parlogu, a značajan deo ovih površina, nažalost, nalazi se na izgrađenim sistemima za navodnjavanje? Radi se o stotinama hektara, rekao sam da je reč o plantažama u Barajevu, parcelama u Đurincima kod Sopota, rasadniku u Mladenovcu i, nažalost, još je sijaset takvih slučajeva. Stvarno bih voleo da čujem namere Vlade.