Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Jeremić.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, predloženo je brisanje stava 2. u članu 10, jer smatramo da je rešenje u važećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, koji istini za volju, takođe, nije najkvalitetnije formulisan, ipak, manje loše u odnosu na ono što je predlagač ovoga puta ponudio.
Vlada, tačnije Ministarstvo poljoprivrede je odbacilo ovaj amandman, uz objašnjenje da je neophodno da stručnu kontrolu vrše naučnoistraživačke organizacije, koje će svoje mišljenje na poljoprivrednu osnovu, u propisanom roku, dostaviti nosiocu izrade, jer su to organizacije sa najvećim naučnim i stručnim kapacitetima, pa je neophodno da se na ovaj način, kako stoji u obrazloženju, uključe u izradu Poljoprivredne osnove.
Ovakvim, pa rekao bih, začuđujućim istraživačkim stavom, samo su u stvari potvrdili da srpski agrar politikom, koja očigledno i nažalost ima kontinuitet, a koju vi zastupate, praktično da nema perspektive i zbog onih čuvenih odluka o primeni SSP-a i zbog nedopustivo malih sredstava u budžetu, tako da ću ovo vreme još iskoristiti, s obzirom da je ministar Saša Dragin i u ovom popodnevnom delu tu.
Da ponovim samo pitanje - šta Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo poljoprivrede namerava da uradi sa poljoprivrednim zemljištem koje se danas, odnosno duži period ne koristi za poljoprivrednu proizvodnju i nalazi se u parlogu, a značajan deo ovih površina, nažalost, nalazi se na izgrađenim sistemima za navodnjavanje? Radi se o stotinama hektara, rekao sam da je reč o plantažama u Barajevu, parcelama u Đurincima kod Sopota, rasadniku u Mladenovcu i, nažalost, još je sijaset takvih slučajeva. Stvarno bih voleo da čujem namere Vlade.

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Jojić.

Dame i gospodo, ovaj predlog dopune i izmene zakona trebalo je da dođe ranije. Postavlja se pitanje kako će se ispraviti one grube greške i one pljačke koje su se dogodile prilikom izdavanja u zakup državnog zemljišta, a ujedno i privatizacije ogromnih površina poljoprivrednih kombinata?
Posebno se postavlja pitanje – šta je sa onima koji su za male pare dobili hiljade i hiljade hektara najbolje i najkvalitetnije srpske zemlje i poljoprivrednog zemljišta u Evropi.
Obišao sam opštine Pančevo, Vršac, Belu Crkvu, Kovin, Alibunar, Plandište, Kovačicu i Opovo i uverio se da su brojne nepravilnosti i brojni, da kažem, kriminali počinjeni u toj oblasti. Imate ljude koji su kupili ogroman poljoprivredne kombinate i po tri-četiri hiljade hektara, a duguju državi od zakupa na drugoj teritoriji po više miliona evra. Da li će se izvršiti revizija i kako sada da se ispravi ova velika nepravda, da se oduzme zemljište, raskinu ugovori i traži naknada štete koja je državi pričinjena?
Šta će biti sa pančevačkom Azotarom, pitali su me jutros radnici Azotare? Hoće li biti puštena u proizvodnju? Hoće li gospodin Bajatović, što je obećao radnicima, hoće li Vlada Republike Srbije da uključi u proces proizvodnje Azotaru "Pančevo", jer je ona od vitalnog značaja za Republiku Srbiju, i za poljoprivrednike i za našu poljoprivredu? Ona je proizvodila najkvalitetnije đubrivo u Srbiji.

Zahvaljujem. Vreme je isteklo.
Na član 10. amandman je podnela poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Jovan Palalić. Reč ima gospodin Palalić.

Ovo je poslednji amandman koji je naša poslanička grupa podnela kada je u pitanju ovaj predlog zakona. Prosto bih jednu sugestiju i apel Ministarstvu predložio kada je u pitanju, uopšte ovde je predstavnik Vlade, gospodin Dragin, jačanje lokalnih samouprava i uopšte procedura decentralizacije.
Kao ministru u Vladi predlažem, naravno, da inicirate donošenje zakona o javnoj svojini kada je u pitanju svojina Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, naravno što pre, da bi se zaokružila tema autonomije Vojvodine, da dođe u Narodnu skupštinu predlog statuta i zakona o nadležnosti AP Vojvodine, kako bismo jasno definisali okvire AP Vojvodine, naravno da predlozi tih važnih akata budu u skladu sa Ustavom.
Ovo što smo rekli da Ministarstvo poljoprivrede, kada je u pitanju davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta, definiše i iznađe prave primere iz prakse pojedinih lokalnih samouprava, a znam da veliki broj lokalnih samouprava u Vojvodini su dobro uradile taj posao i to bi bila možda prilika da samo Ministarstvo formiranjem edukativnih timova ode u one opštine gde su uočeni problemi, zloupotrebe kada je u pitanju davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta.
Naravno, striktno sprovođenje u punom kapacitetu načela ravnomernog regionalnog razvoja i jačanja srpskog sela gde zaista Ministarstvo poljoprivrede može imati izuzetno važnu ulogu, suočeni smo sa velikim problemima u disproporciji razvoja pojedinih delova Srbije, pogotovo kada su u pitanju seoske sredine, a jačanje srpskog sela, ostanak mladih ljudi na selu može i te kako pomoći da se ove drastične razlike u razvoju prevaziđu.
Na kraju, da se finansijski ojačaju lokalne samouprave, da se donesu izmene i dopune zakona o finansiranju lokalnih samouprava.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Krasić.

Nekoliko članova ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a pogotovo od člana 8. do 12, odnose se na nešto što je uređenje plansko-programske dokumentacije vezano za poljoprivredno zemljište i, kao što ste mogli da primetite, poslanici SRS i još nekih sličnih političkih stranaka u ovoj Narodnoj skupštini podnosili su amandmane koji imaju za cilj pre svega da preduprede secesiju, separatizam koji dolazi sa teritorije AP Vojvodine, od Bojana Pajtića, njegovog ministra poljoprivrede koga je postavio, gospodin Dragina, i to je proces koji ide preko statistike, obrazovanja, kulture,  informisanja.
Osnovni problem ovih odredbi gde se govori o autonomnim pokrajinama jeste taj što u suštini Republika Srbija ne može ove odredbe da sprovede jer postoje dve autonomne pokrajine.
Kada bi sada postavili pitanje ministru Draginu – kako da se sprovede na teritoriji KiM, onda bi on morao da uđe u sukob sa Goranom Bogdanovićem, koji je takođe ministar za KiM.
Naravno, ovo moramo na vreme da upozorimo. Samo da vas podsetim, 1981. godine na KiM su protesti krenuli iz studentskog doma zbog tanjir pasulja, u Preševu i Bujanovcu kada se kritikuje neki separatistički potez onda se obično kaže – šta da radimo, malji deca, ne znaju malji deca pa polupaju sve spomenike na groblju.
Unapred upozoravamo da fino, tanano se sprovodi jedna politika. Naravno, oni će uvek da kažu mi nismo za tu vrstu secesionizma, ali žale što to juče nisu završili. Unapred upozoravamo i kritikujemo. Nisu beznačajni planski i programski dokumenti.

Gospodine Krasiću, vreme je isteklo.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za poljoprivredu podneo je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, amandman kojim se predlaže da se posle člana 11. doda novi član 11a.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 12. amandman je podnela poslanik Vesna Marić.
Reč ima gospođa Vesna Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu podnela sam u skladu sa stavom SRS da zakoni moraju biti u skladu sa situacijom u Srbiji, a ne sa frazama i probriselskom ideologijom.
Najoštrije osuđujemo smanjivanje subvencija za poljoprivredu. Takođe, neshvatljivo je da Vlada i dalje primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, koji je posebno štetan za našu industriju i poljoprivredu. Samo u prvoj fazi tog sporazuma biće ukinute ili smanjene carine za oko hiljadu poljoprivrednih proizvoda. Nedostatak subvencija dovešće do daljeg urušavanja našeg sela i poljoprivrede, a samim tim i do veće nezaposlenosti, poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i jačanja trgovinskih monopolista.
Ovo je apsurdna situacija, posebno ako se zna da je Srbija uspevala da se prehrani i u vremenima koja su bila teža od ovih. Nije problem u našim poljoprivrednicima i u našim građanima, već je problem u nesposobnoj vlasti koja ne može da napravi razliku između realnosti i potreba građana Srbije, s jedne strane, i probriselske virtuelne ideologije, s druge strane.