Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Marić.

Svojim amandmanom sam predložio brisanje stava 1. u članu 13, zbog čega reći ću na kraju svog izlaganja. Smatram da je u pitanju loše zakonsko rešenje.
Koristim priliku da podsetim građane Srbije da danas, između ostalog, raspravljamo o jednom zakonu kojim se garantuje sloboda kretanja zatvorenim životinjama. Citiram: "Vlasnik, odnosno držalac životinja je dužan da životinji koja se stalno drži u zatvorenim objektima obezbedi odgovarajuću površinu za kretanje. Vlasnik, odnosno držalac životinje je dužan da životinji koja se drži vezana obezbedi u toku dana period u kome neće biti vezana i u kome će moći slobodno da se kreće u skladu sa njenim fiziološkim potrebama i potrebama u ponašanju".
(Predsedavajući: Gospodine Mariću, molim vas da se koncentrišete na tačku dnevnog reda.)
Gospodine Novakoviću, kao što je zatvorenoj životinji neophodno da se bar manji deo dana slobodno kreće, to je još više potrebno ljudskom biću. Kao što ste čuli, Haški tribunal je to pravo danas uskratio dr Vojislavu Šešelju.
Usred Evrope u koju nas vodite, u koju se kunete, u Haškom tribunalu, čije naloge ovaj režim ponizno izvršava, jednom građaninu Srbije uskraćuje se najosnovnije ljudsko pravo koje se u Srbiji ovim zakonom garantuje životinjama. To sam hteo da kažem i da postavim jedno pitanje.
Kada čoveku koji je u zatvoru šest godina, koji, kao što znate, ima teške zdravstvene probleme, uskratite pravo kretanja, pravo na bar polučasovnu šetnju, šta je to nego planski pokušaj daljeg ugrožavanja zdravlja i života.
Na kraju, koristim ovu priliku i vašu dobru volju, zahvaljujem se, da pozovem Vladu Srbije i predsednika Borisa Tadića da prestanu da tretiraju Vojislava Šešelja isključivo kao političkog protivnika i da počnu da ga tretiraju i kao punopravnog građanina države Srbije. Zahvaljujem.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. i tražim da se stav 2. briše. Razlog je vrlo jednostavan, da se farsa koja se ovim zakonom pokušava da uvede, da se na kraju otkloni.
O čemu se zapravo radi? U članu 13. stoji – naknada za promenu namene plaća se jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva; ili 20% građevinskog zemljišta itd.
Da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, da oni koji kupuju poljoprivredno zemljište i pretvaraju ga u građevinsko ništa im ne znači ovih 50%. Naravno da postoji nekad i viši interes, gde država ili lokalna samouprava grade nešto i onda moraju deo poljoprivrednog zemljišta pretvoriti u građevinsko.
Šta se desilo sa državom da je sada ona u situaciji da kada se pravi obilaznica oko Beograda mora da razgovara sa tajkunima, sa vlasnicima sumnjivog kapitala. Izvesni Lazarević, da vas podsetim, to je onaj, iz reverzibilne hidroelektrane smo morali da puštamo vodu kada je on uvozio struju 2002. godine, on uveze struju, a mi iz reverzibilne hidroelektrane morali smo da ispuštamo vodu da bi se njemu ili njegova struja morala kupiti. On sada ucenjuje državu. Subotić ucenjuje državu.
Da vas podsetim, dame i gospodo, kada je SRS bila na vlasti u opštini Stara Pazova, grupa nekih ljudi je kupila ogromne količine poljoprivrednog zemljišta i pritisak je vršila da ga pretvori u građevinsko.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da završim misao gospodina Momira Markovića.
Dakle, ovo je potpuno tačno. Jedna austrijska firma, sa vrlo sumnjivim kapitalom, kupila je pre nekoliko godina ogromne površine poljoprivrednog zemljišta u opštini Stara Pazova. Seljacima su platili 20% vrednosti, a 80% će im platiti kada to poljoprivredno zemljište lokalna vlast prevede u građevinsko zemljište.
Naravno, lokalna vlast SRS to nije učinila, ali ste to učinili vi, posle majskih izbora 2008. godine. U opštini Stara Pazova lokalna vlast je donela odgovarajuću urbanističku plansku dokumentaciju i taj ogroman kompleks zemljišta uz autoput preveden je iz poljoprivrednog u građevinsko. Naravno, cena građevinskog zemljišta je daleko viša u odnosu na poljoprivredno.
Tajkuni i mafijaši su se obogatili, seljaci nisu dobili svojih 80% od obećane cene i zaista je licemerno što Vlada u obrazloženju zašto ne prihvata moj amandman i amandman gospodina Dušana Marića kaže, zbog toga što su oni ovim predlogom zakona hteli da pooštre uslove za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, čime će se efikasnije zaštiti poljoprivredno zemljište.
Nažalost građani Srbije su imali prilike da vide i u opštini Stara Pazova, i uopšte na teritoriji Vojvodine, kako ova, tako i prethodne DOS-ovske vlade efikasnije štite poljoprivredno zemljište, tako što ste omogućili hrvatskim tajkunima i mafijašima da kupe hiljade hektara najkvalitetnije zemlje u Vojvodini, da otuđe državnu svojinu Republike Srbije, bez saglasnosti Direkcije za imovinu i bez saglasnosti Republičkog javnog pravobranilaštva, što je kriminal neviđenih razmera.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.
Na član 13. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Vlada Milojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković. Vlada i Odbor za poljoprivredu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Reč ima gospodin Mirović.

Amandman je podnet na član 14. stav 2. Predlaže se izmena stava jer je rešenje u važećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu bolje od predloženog. Amandman je podnet u kontekstu opšteg stava SRS i mi, kao što su već moji prethodnici izneli, smatramo da zakoni treba da budu u skladu sa realnom situacijom u našoj zemlji, a ne sa virtuelnim frazama i probriselskom ideologijom.
U tom smislu, dovoljno je da se uporede fraze iz obrazloženja zakona i realnost, tačnije besmislena i štetna odluka da se jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU koji, kao što je već naveo kolega Aleksić kada je citirao izjavu gospođe Dragutinović, pokazuje da Srbija gubi zbog ovakve besmislene i štetne odluke oko 267 miliona evra.
U okviru načelne rasprave i rasprave o amandmanu interesuje nas da li se ministar slaže, iako je sada trenutno izašao, sa primenom jednostranom Prelaznog sporazuma, jer u javnosti se spekulisalo da se on ne slaže sa ovako besmislenom i štetnom odlukom. Ako je tako, svakako podržavamo taj njegov razuman stav.
S druge strane, mislim da je ministru jasno da ovakva besmislena i štetna odluka o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma najviše koristi uvozničkom lobiju, tačnije trgovačkom monopolisti kao što je kompanija "Delta". Međutim, to je već problem koji ne može da reši ministar i to je pitanje za njegove nadređene, premijera i predsednika.
U svakom slučaju, amandman je podnet i zbog činjenice da naša poljoprivreda nema nikakvih šansi na tržištu EU, iako nas birokrate iz EU ubeđuju u suprotno.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo poslanik Ognjen Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo poslanik Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, ispred SRS sam predložio da se član 16. briše. Imamo ovde jedan tipičan dosovski zakon na dnevnom redu. Svi ti zakoni, zna se uglavnom na šta se svode, na popravku ranije donetih, loših zakonskih rešenja i predloga.
Svi ovi zakoni, bar što se tiče poljoprivrede, a to je moglo da se vidi jasno iz izlaganja predstavnika SRS, doneli su samo mogućnost bogaćenja jednom određenom uskom krugu ljudi. Otežali su dodatno položaj individualnog poljoprivrednog proizvođača i omogućili su jednu pretpostavku da Srbija postane uvoznik hrane, nečeg što je strateška stvar za svaku normalnu zemlju.
Zašto smo predložili da se član 16. briše? O čemu on govori? Govori o dobrovoljnom grupisanju zemljišta. Prema starom zakonu, skupština lokalne samouprave je donosila odluku o pokretanju postupka za ukrupnjavanje dobrovoljnog zemljišta, ako se 10 predlagača pojavi ili ako postoje opravdani razlozi. Znači, može da se i arbitrira, nije važno ni da imaš predlagača, lokalna skupština ako proceni da treba može da se krene. Šta nam se nudi novim rešenjem? Nudi se da sada imamo tri načina za pokretanje – prvo, deset predlagača ili jedan, ako je u pitanju državno zemljište, i naravno opet arbitriranje u Skupštini ako eko proceni da postoji neki opšti interes koji potpuno nije jasan i nije obrađen.
Gledajte šta se u obrazloženju kaže – u obrazloženju se nama prepiše potpuno identičan sadržaj člana ovog zakona. To je kao, da vam kažem na primeru, kad bih sada izrekao sud da gospođa Čomić izvanredno vodi skupštinske sednice. Onda ovaj sud hteo da dokažem i potvrdim činjenicom. Šta bi mi bio dokaz? Dokaz, ponovio bih, doktorka Čomić izuzetno dobro vodi Skupštinu. Eto, tako vi nama stručno obrazlažete.