ŠESTO VANREDNO ZASEDANjE, 01.06.2009.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, diskreciona prava ne mogu biti predmet izricanja povrede Poslovnika. Molim vas da pročitate pažljivo odredbe Poslovnika i da ga upotrebljavate ne kršeći i ne zloupotrebljavajući prava koja su vam data.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija
Gospođo Čomić, u skladu sa članovima 100. i 101. Narodni poslanik Ilić me je pogrešno protumačio.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, ne možete dobiti pravo da govorite o povredi Poslovnika kada je u pitanju davanje replike. Molim vas da pažljivo pročitate. Dakle, ako hoćete da citirate član 101, da vas je neko pogrešno protumačio, morali biste da tražite repliku i replika bi vam bila data, kao što je već data i vama i narodnom poslaniku Velimiru Iliću.
Pravo na reč na osnovu člana 100. stav 1. dobija se ako je povređena procedura a predmet povrede procedure ne može biti davanje replike jer je to odluka predsedavajućeg.
Pravo na repliku će dobiti svi, i vi, ako tražite pravo na repliku smatrajući da vas je narodni poslanik Velimir Ilić pogrešno protumačio, ali vas molim da ne zloupotrebljavate prava koja su predmet člana 100. stav 1. Dakle, ako želite pravo na repliku, s obzirom na to da razmenjujete argumentaciju sa predsednikom Poslaničke grupe NS, možete da imate pravo na repliku jer ste razmenili razne argumente, ima prostora da i jedan i drugi dobijete reč, ali davanje ili nedavanje replike ne može biti povreda Poslovnika.
Pravo na repliku, narodni poslanik Čedomir Jovanović replicira narodnom poslaniku Velimiru Iliću.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Liberalno demokratska partija
Hvala. Član 101, kao što sam i rekao. Ono što je problem ove diskusije je očigledno jako neozbiljan odnos prema javnom novcu. Imamo, gospodine Iliću, napomene iz finansijskog izveštaja Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, koje su napravljene 2006. godine. Preduzeće je počelo da radi 23. februara 2006. godine i u tom trenutku pojavili su se troškovi iz prethodnog perioda koji nisu pokriveni, odnosno dugovi, u iznosu od 7.990.000.000 dinara. To je, znači, februar 2006. godine.
Posle naše vlade, 2004. i 2005. godine vlada u kojoj ste vi bili ministar za infrastrukturu je trošila novac kroz Republičku direkciju za puteve, a potom i kroz Javno preduzeće „Putevi Srbije“.
Kao što je rekla ministarka finansija, vlada u kojoj sam ja bio potpredsednik ostavila je za sobom neizmirene obaveze u iznosu od milijardu dinara. Te neizmirene obaveze bile su posledica i velikih dugova koji su nasleđeni iz devedesetih godina. Činjenica je da smo mi zaustavljeni u trećoj godini našeg mandata, pa to nije završen projekat.
Konačno, ako je bilo šta tu bilo nezakonito, bili ste prvi koji su tako nešto morali da utvrde, da sankcionišu. Pošto ste se u vladi Vojislava Koštunice bavili svim što je imalo veze sa Zoranom Đinđićem, obračunavali se sa njegovom politikom na svakom koraku, siguran sam da bi bilo kakva nepravilnost u radu Republičke direkcije za puteve bila rigorozno sankcionisana. Ako nije, pozivam vas da preuzmete odgovornost i za taj propust, kao i za sve druge.
Oni koji greše, naravno, treba da odgovaraju za svoje greške, kao i oni koji su dužni da te greške kontrolišu i uklanjaju.
Činjenica je da je Javno preduzeće „Putevi Srbije“ bilo previše politizovano, da je praktično postalo partijski plen, da je stavljen znak jednakosti između izborne kampanje i aktivnosti tog preduzeća, što je nedopustivo i nespojivo. Sada mi treba da glasamo za jedan nedovršen zakon, zakon u kojem nije precizno definisana kamatna stopa na glavnicu od 175.000.000 evra.
Posebno je pitanje, o kojem možemo da razgovaramo nekom drugom prilikom, zašto je na tim osnovama koncipirana vladajuća koalicija 2004. godine i zašto se ovaj dug pojavljuje u „Putevima Srbije“, a ne pojavljuje se u Republičkom fondu zdravstvene zaštite, ne pojavljuje se u čitavom nizu drugih javnih preduzeća, koja su takođe imala precizno definisane obaveze i, u skladu sa tim obavezama, jasna prava?
Najveći raskorak je u „Putevima Srbije“ i to je nešto što je za svaku osudu, pre svega zbog činjenice da sada zadužujemo ovu državu. Previše je velika greška 300.000.000 da bi mogla da bude tolerisana ili da bismo preko nje prešli u tišini.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik Poslaničke grupe Napred Srbijo.
...
Srpska napredna stranka

Tomislav Nikolić

Napred Srbijo
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je objedinjena rasprava o dva zakona u kojima se država odmah u prvom članu apsolutno obavezuje i kaže da će da izmiri obaveze Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ po oba kredita, zato što svi ostali članovi govore o tome kako će sredstva za otplatu kredita da obezbedi dužnik iz sopstvenih prihoda, a država će da izvrši obavezu umesto dužnika, pa će da preuzme pravo na povraćaj glavnice, kamate i zaračunaćemo zakonsku zateznu kamatu.
O čemu mi ovde govorimo? O državi i o javnom preduzeću; javnom preduzeću koje nema balansirane prihode i rashode, koje iz godine u godinu pravi dugove, koje sada preuzima obaveze koje neće moći da otplati. Ovo nije investicija u nove puteve, u novu naplatu putarina, u nove prihode „Puteva Srbije“. Ovo je investicija u dug „Puteva Srbije“. „Putevi Srbije“, koji svake godine prave dugove, uzimaju kredit, za koji vi znate da ne mogu da ga vrate. Ne mogu da ga vrate.
Kad ste osnovali to preduzeće niste uopšte izbalansirali prihode i rashode. Napravili ste od njega dužnika. Svake godine po deset milijardi novih dugova. Kome? Putarima.
U kakvoj su sad situaciji putari, kao i cela privreda pred vama? Apsolutna nelikvidnost. Kada su u pitanju firme drugog značaja, one propadaju, idu u stečaj, a putare ne smete da oterate u stečaj, vaša su krivica i vaša odgovornost. Oni ne smeju da prekinu da rade za vas, zato što ni time ništa ne dobijaju.
Vi ste isključili mnoga naša preduzeća iz tendera, licitacija, apsolutno ih odbacuju investitori, zato što oni više nemaju poslova i nemaju para. Nama mostove grade stranci, nama puteve grade stranci.
Postojalo je jedno vreme od 2001. godine naovamo kada su adaptirani putevi i to je radio Čume, zato što mu je predsednik Vlade Zoran Đinđić rekao koje mašine treba da uveze na lizing, koje niko u Srbiji nema. Uslov na svim tenderima i licitacijama je bio da tu širinu trake rade te mašine koje je imao samo Čume. Njemu niste smeli da dugujete. Kada je došlo do malo dugova sa Čumetom, onda ste rešili čak možda i da ga ubijete. Je l' neko izvršio atentat na Čumetovu firmu onda kad mu je država dugovala novac? Ljudi koji su radili za državu u to vreme.
Danas vam je lakše sa putarima. To su uglavnom solidni ljudi, celog života rade puteve. Tu nema kriminalaca, a nemaju čime da isplate ni troškove, ni plate, ni gorivo, niti da obnavljaju vozni park. Pojavljuju se strane firme koje preuzimaju poslove, a njih angažuju kao podizvođače za mrvicu hleba. Vi dobijete neku „Alpinu“ ili neki „Por“ kao izvođače radova na autoputu, odete tamo – sve naše mašine, registrovane u Srbiji. Naravno, pojave se onoga dana, gospodine ministre, kada dođete vi da otvorite radove, a posle, kud koji, mili moji. Pitanje je ko im je dao po pet litara nafte da se uopšte pojave na gradilištu?
Ovaj kredit je veoma zanimljiv. Jedan je u dinarima, jedan je u evrima. U jednom je – po srednjem kursu na dan izmirivanja obaveze, a u drugom to ne piše, nego piše samo – sto miliona evra.
Ovde ste nam govorili o tome da ste bilateralno sa drugim bankama utvrđivali da li mogu da poštuju uslove koje je dala banka „Sosijete ženeral“. Od kad se to uopšte radi zakonski u privredi, u bilo kojoj investiciji, da vi upoznate nekog ponuđača sa najnižom ponudom i da ga pitate da li može da siđe na nju? To je opšti kriminal. Tako rade u svim lokalnim samoupravama: vide ko je najjeftiniji, pa svom prijatelju kažu – možeš li ti po ovoj ceni da radiš? Sve je to stiglo do nivoa Vlade, do nivoa zaduživanja.
„Putevi Srbije“ su 29. maja sklopili ugovor; 29. maja je Vlada uputila Skupštini predlog da Skupština verifikuje garancije. To je bio petak. Kako ste se sastali? Ovde je sedela cela Vlada. Kada ste se vi to sastali, kad ste razgovarali?
Šta je ovde veoma indikativno? Hrvatska je, kao duplo manja, napravila već 400 km autoputa. Koliko ste vi napravili od 2001. godine do danas? Otvarate ono što je Milošević pet puta otvarao, a kad su izbori, gospodine Mrkonjiću, sve mašine se sele u lokalnu samoupravu u kojoj su izbori. Danas u Kosjeriću imate više mašina nego na autoputu Horgoš-Novi Sad, više.
Zapela Srbija da napravi po Kosjeriću, pošto su u nedelju izbori. Narod će to znati da ceni. Niste vi jedini, to su sve vlasti od 2001. naovamo radile.
Krivica i odgovornost je na Vladi, a zasluge, onog dana kad su izbori, ponovo toj vladi. Danas kada izglasamo ovu garanciju mediji će da objave kako je ZES, vladajuća većina, dunula vazduh u pluća putarima Srbije. Neko drugi je napravio dugove, neko drugi ih je doveo do stečaja, a vi ste, i o tome će predsednik Srbije Boris Tadić sigurno da napravi veliki intervju na državnoj televiziji, putare vratili u život. Nije tačno. Vi ste ih i doveli do prosjačkog štapa i vi im sada dajete mrvice. Vi vraćate dugove, a oni sutra moraju ponovo da počnu da rade. Hoće li od sutra da prave dugove? Hoće. Zato što je u ovoj zemlji sve na dugovima.
Pitajte lokalne samouprave koliko su budžeta unapred potrošile, koliko im izvođača radi besplatno. Nemaju para da isplate plate, a ne smeju da prestanu da rade za lokalnu samoupravu, jer je to jedini investitor koji može da dobije međunarodne kredite. Kome, gospođo Dragutinović, banke daju kredite danas u Srbiji? Lokalnim samoupravama. Kojoj su to našoj firmi dali nekakav kredit? Ne daju nikome. Ne znam kako ste ovo za „Puteve Srbije“ izboksovali, a ako ste izboksovali, zašto niste ranije? Zašto ste ih doveli u ovako tešku situaciju? Šta je bio problem da ove kredite obezbedite i ranije? Ne, čekali ste da vidite da li možda može da prođe bez toga ili će možda da padne Vlada, pa neka ostane drugoj vladi dug u nasleđe.
Sada kada ste sigurni da ne smete da se rastajete još tri godine jer ste nadrljali ako se rastanete, sada ćete da obezbeđujete kredite, da vam ljudi ne izlaze na ulice. Ko će da vraća te kredite? Ovo će da vraća Srbija. Koje dodatne prihode će „Putevi Srbije“ imati da otplaćuju ove kredite?
Grejs-period od godinu dana će da protekne dok dlanom o dlan, a pet godina je kratak rok za vraćanje 175.000.000 evra, u uslovima kada svaka firma koja je uzela kredit pravi gubitak, ne zato što je ljudi loše vode, nego zato što je tako koncipirana da pravi gubitke, jer vi imate, kako vam se to zove, posebne naloge (o tome je nešto govorio i Velimir Ilić).
Tačno je da kada se pojavi klizište ili kada dođe do neke elementarne nepogode MUP ima pravo da traži da se to odmah reguliše, ali hajde kažite iskreno i pošteno koliko ste puta koristili posebne naloge da radite redovne poslove, da izbegnete tendere, licitacije i konkurenciju? Putari su sada u privatnim rukama. Gde je novac od privatizacije javnih preduzeća, preduzeća za puteve, Užice, Kragujevac, Niš? Za Niš ljudi govore da je to bilo najjače preduzeće za puteve u Srbiji.
Vi gomilate probleme. Javnim preduzećima ćete nekako namiriti, a ostali će u stečaj. Ova će privreda uskoro biti u stečaju. Ne mogu da budem protiv toga da se snađemo da isplatimo novac onima kojima dugujemo, koji su za taj novac nešto uradili, ne znam po kojoj ceni. Nikada nas ovde niste izvestili da li postoje utvrđene cene za radove koje izvode putari i da po tim cenama mogu svi da rade, da li se za svaki posao sprovode tenderi i licitacije, da li se za održavanje u zimskom periodu paušalno utvrđuje nadoknada za preduzeća koja to obavljaju. Mnogo toga o načinu na koji se finansiraju putari mi ne znamo.
Ako je neko cenjen u Srbiji od strane običnog građanina, to su putari. Gde vide putara na putu, svi im se obraduju; ili popravljaju, ili grade novi, ili čiste sneg da neko ne bi ostao zavejan. Nehumano je te ljude dovesti u situaciju da ne primaju plate. U drugim sektorima to ne može da vam se desi, drugi sektori izađu na ulice. Putari ne izlaze na ulice. Oni sebe smatraju delom države i kada im država duguje, kao da im majka duguje, pa ne mogu da se ljute na majku. Vi to strašno koristite. Vi im izdajete nove naloge, oni idu u nova zaduživanja; stižu novi izbori, vlast treba da se predstavi kao ona koja radi, koja će da podigne i saobraćaj u Srbiji na evropski nivo, a to bez para ne može, to zna gospodin Mrkonjić. I obnova zemlje je često išla bez para, pa je bilo problema. Želiš da nešto izgradiš, da nešto obnoviš, para nema, a ti to onda pretovariš na onoga koji radi pa mu kažeš – biće. Pa biće za godinu, za dve, za pet, a DOS ostaje na vlasti, ali se smenjuju ministri, pa jedan od drugog ne preuzimaju te obaveze.
Ne možemo mi da budemo protiv, a nećemo biti ni za; ovo je vaš posao, završite ga kako ste započeli. Bićemo uzdržani zato što znam da novac dugujete sirotinji. Nema bogataša koji rade u preduzećima za puteve. Ceo dan si na kiši, na snegu ili na suncu; kratko žive, kratko uživaju penziju, a kada sednete u auto i prođete tim putem vi ih zaboravite odmah.
Ako ima kriminala u svemu tome, a u putevima uvek ima kriminala, molim vas da nam kažete ko je za sve to kriv i odgovoran, da nam jednom konačno izvedete kriminalce pred sud. Nemojte da nam ministar unutrašnjih poslova nagoveštava nova hapšenja, jer to nema smisla.
Nije ministar zvučnik. Ministar treba da radi svoj posao. Kada policija nekoga privede to treba da bude iznenađenje za sve nas, akcija tiha, sprovedena kako treba, čovek priveden, dokazi obezbeđeni, a ne da ministar kaže, kao nekada Tito i Milošević, pa i Tadić: „ima u ovoj državi kriminalaca“, i sada se osam miliona ljudi plaši koga će to ministar da uhapsi sutra. On je malo bliže odredio metu. Rekao je – neki funkcioneri u lokalnim samoupravama. To se odnosi bar na 10.000 ljudi.
Vama je ovo poslednji put da zakon sa četiri člana, bez ikakvih podataka o tome koliko je to zaduženje, dođe pred Narodnu skupštinu. Da ponovim nešto što je rekao neko pre mene: tri milijarde evra, koje nećete da potrošite, nadam se, nego će to da stoji kao garancija da smo jaka, solventna zemlja, ali na koje idu kamate, uzeli ste od MMF-a ne pitajući Narodnu skupštinu. U odnosu na to, 175.000.000 evra je mala cifra.
Oko ovoga ste napravili frku da bi putari osetili zahvalnost kada se ovo završi danas, a o onom dugu MMF-u ne govorite ništa. Mi to ne zaslužujemo da znamo. Jer, ko smo mi narodni poslanici da znamo da ste vi uzeli tri milijarde evra? Mi treba da znamo za 175.000.000 evra, novac koji će putari dobiti, u stvari, koji će otići bankama kojima duguju putari. Neće putari ni da vide taj novac. Oni od sutra ponovo kreću bez nafte.
Ako pronađete način da „Putevi Srbije“ ne duguju – oni ne mogu ni da ostvaruju profit, to je javno preduzeće, ali da ne duguju barem – onda ću da kažem da ste dobro uradili sa putarima. Ovako ste stvorili jednog invalida, zove se „Putevi Srbije“, da on upropasti naše građevinske firme koje grade puteve. Kao dečko sam išao u Libiju sa takvim jednim preduzećem da gradim put. Ne daj bože da nas danas neko pozove u Afriku, na Bliski istok... U Peruu smo gradili branu Ćira - Pjura. Da nas sad neko pozove, mi bismo imali samo besne automobile, da odu direktori da vide o kakvom se poslu radi i ove „lir džetove“, da odu avionom da vide o kakvom se poslu radi. Kada bi trebalo da poteramo mašine, ljudi bi nam se smejali.
Zbog toga, nemate u nama protivnika za ova zaduživanja, ali imate protivnika za zaduživanja o kojima ne znamo koliko koštaju, kako će da budu vraćena i imate protivnika jer ste zaustavili gradnju puteva. Kamo sreće da sad vri na autoputu Horgoš - Požega, kamo sreće da ste krenuli na onaj krak preko Valjeva koji bi zašao u Kosjerić, pa biste dobili možda i izbore, pa preko Užica spojio celu Vojvodinu ponovo sa onom drugom magistralom. Kamo sreće da vi nešto gradite.
Ali, ako možete na neki način da otklonite dugove koje ste napravili, vi, oni pre vas... A za mene ste svi DOS u ovih devet godina, žao mi je što su se neke stranke u to uključile, njih ne računam u DOS, ali šta da radimo. Dakle, ako je ovo način da nešto skinete sa svoje savesti, ja sam sa tim saglasan, samo ponavljam, ugovor je štur, ugovor je za malu decu, ugovor ne pruža dovoljno podataka da i vaši poslanici, koji ovde moraju po obavezi da glasaju, budu ubeđeni da čine dobru stvar.
Mi ćemo biti uzdržani u danu za glasanje, ali sigurno vam nećemo dozvoliti da u medijskim nastupima ovo tretirate kao nekakav svoj veliki uspeh. Ovako vi samo vodom, čak i bez sapuna, perete obraz za ono što ste uradili do sada. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Boris Aleksić

Srpska radikalna stranka
Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, predstavnici Vlade Srbije, ko što je već rečeno, pred nama su dva predloga zakona objedinjena u jednoj tački: Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Unicredit bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, kojim se naša država i naši građani zadužuju za dodatnih 75.000.000 evra, kao i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Societe Generale“, Pariz, Francuska, znači, inostrano zaduživanje, po zaduženju JP „Putevi Srbije“, kojim se naša država i naši građani zadužuju za dodatnih 100.000.000 evra.
Samo da vas podsetim, na prethodnoj sednici, dakle, prošle nedelje, vi ste izglasali jedan set zakona kojim su naši građani zaduženi dodatno, a ja ću navesti i koji su to zakoni i koje cifre su u pitanju. Prvi je Zakon o potvrđivanju sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kojim ste zadužili građane Srbije za 34.900.000 evra. Drugi zakon je Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za projekat Klinički centri/B, kojim su građani zaduženi za dodatnih 70.000.000 evra. Dakle, to se dešavalo prošle nedelje. Na kraju, treći zakon je Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke (Zajam za opštu i regionalnu infrastrukturu), kojim su građani zaduženi za 50.000.000 evra.
Čestitam vam, jer ste vi upravo (u negativnom smislu, naravno) prevazišli spoljni dug koji je imala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, Titova. Otprilike, sad je dug prevazišao 30 milijardi dolara, samo što su tada to otplaćivala 22 miliona stanovnika, a sada otplaćuje oko 8 miliona stanovnika, pa vi izračunajte koliki je to teret na grbači naših građana i šta će se sve dešavati. Sećate se i one tri milijarde evra od MMF-a.
Kada su u pitanju ovi predlozi zakona, oni su zaista katastrofalni. Prvo, oni pokazuju jedno nepoštovanje Vlade Srbije prema Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima. Gospođa Dragutinović, koju mi uvažavamo, pročitala je ovde podatke vezane za kamatnu stopu. Znate šta, vi morate nama da dostavite te ugovore. To što ste vi pročitali da je kamata jednomesečni euribor plus četiri i nešto procenata marže, to ne znači ništa. Da vidimo kako se obračunava kamata? Da vidimo koji su dodatni troškovi? Da vidimo da li u ovim ugovorima, tj. u ugovorima koji nam nisu dostavljeni, postoje zelenaške kamatne stope i zelenaške klauzule koje su određene komercijalne banke uvele pri odobravanju kredita stanovništva, o čemu ću kasnije govoriti.
Dakle, komercijalne banke, poslovne banke koje posluju na teritoriji Republike Srbije uvele su u svoje ugovore o odobravanju kredita stanovništvu zelenaške klauzule i zelenaške kamatne stope; kamatnu stopu mogu da povećaju i 100%, i sto puta i dvesta puta, što je protivzakonito. Podsetiću vas da je još u rimskom pravu bilo zabranjeno primenjivati zelenaške kamatne stope.
Hajde da krenemo redom. Dakle, zakon o davanju garancija Republike Srbije u korist Unicredit bank Srbija a.d Beograd, po zaduženju Javnog preduzeća „Putevi Srbije“. Dakle, u pitanju je „Unikredit banka“ koja je registrovana kao akcionarsko društvo u Beogradu. Dakle, uslovno rečeno, srpska banka, kao domaće akcionarsko društvo je registrovana. To kažem zato što je za sledeći zakon vezan „Societe Generale“, radi se o njihovoj centrali u Parizu.
Dakle, ovim predlogom zakona predviđeno je da Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ Beograd, po zaduženju kod Unicredit bank Srbija a.d Beograd, u dinarskoj protivvrednosti od 75.000.000 evra. Nije sporno zbog čega ovde stoji u dinarskoj protivvrednosti – zato što odobrava akcionarsko društvo iz Srbije; vraća se na isti način, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izmirivanja obaveza, uvećanog za iznos ugovorene kamate, naknade i ostalih stvarnih troškova. Koje kamate? Koje naknade? Kojih ostalih stvarnih troškova?
Pominje se kasnije plan otplate. Hoćemo da vidimo plan otplate. U planu otplate tačno stoji kolika je kamata. Dame i gospodo, kada otplaćujete kredit banke prvo otplaćujete kamatu, pa tek onda glavnicu. Hajde da vidimo koji je tačan iznos te kamate.
„Garanciju iz člana 1. ovog zakona Republika Srbija (u daljem tekstu: garant) izdaje u korist Unicredit bank Srbija a.d Beograd, na ime obaveza iz Ugovora o dugoročnom namenskom kreditu br. 0778/09 zaključenog između Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, Beograd, kao dužnika i Unicredit bank Srbija a.d Beograd, kao poverioca, dana 29. maja 2009. godine.“
Hoćemo da vidimo i ovaj ugovor. Ako vi imate ovaj ugovor, gospođo Dragutinović, zamolio bih vas da date stručnim službama da se on kopira i da se dostavi narodnim poslanicima, da ovo bude, kako vi kažete, transparentno, bukvalni prevod te reči bi bio – providno, a mi bismo rekli da bude jasno.
„Otplatu kredita vrši Javno preduzeće „Putevi Srbije“, Beograd (u daljem tekstu: dužnik) na račun Unicredit bank Srbija a.d Beograd, prema planu otplate, u iznosu koji uključuje glavnicu i obračunatu kamatu.“ Dakle, hoćemo da nam dostavite i plan otplate, obavezno. „Sredstva za otplatu kredita obezbediće dužnik iz sopstvenih prihoda.“
Član 4: „Ako po osnovu date garancije garant izvrši obavezu umesto dužnika, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate, naknade i ostalih troškova zaduživanja koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveza, kao i svih drugih troškova koji mogu nastati u vezi sa izvršavanjem obaveza umesto dužnika, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od dužnika naplati obračunatu zakonsku zateznu kamatu.“ Sad će država Srbija da uzima sama od sebe zateznu kamatu. To je odlično rešenje.
„Pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana garant će ostvariti tako što će inicirati naplatu sa računa dužnika na osnovu ovlašćenja dobijenog od dužnika ili drugih instrumenata obezbeđenja“, hajde da vidimo koji su to instrumenti obezbeđenja, „u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.“ Znači, sve ove elemente, sve bitne elemente ugovora o kreditu morate da nam dostavite. Nije dovoljno samo reći – kamata je jednomesečni euribor plus 4,05, koliko već, procenata.
„Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.“ Uobičajeno je da to bude osmog dana, a vi ovde žurite da „Putevi Srbije“... kojima zaista treba pomoći, to uopšte nije sporno, sramota je što nam je infrastruktura ovakva kakva jeste, treba im pomoći zaista, ali pogledajte koliko vi žurite u ovom predlogu zakona. Ja sam pročitao, vrlo je kratak Predlog zakona, ali vidite, ovih pet članova, oni su potencijalno štetni za Republiku Srbiju i građane, jer ne otkrivaju sve detalje koji su bitni.
Dakle, kad bi neki bankar dobio ovakav dokument, verujte, on bi ga iscepao, ne bi ga uopšte uzeo u razmatranje. Bez bitnih elemenata ne može da se radi.
Obrazloženje, ustavno-pravni osnov za donošenje zakona – Zakon o javnom dugu, Ustav Republike Srbije. Pa upravo se u tim zakonima, u relevantnim zakonima navodi da vi morate sve detalje vezane za kredit banke da precizirate, dostavite, tu mora sve da bude jasno. Jednostavno, onaj ko prihvata nečiji dug, ko daje garanciju za nečiji dug ili onaj ko se zadužuje mora tačno da zna koliki je iznos tog duga, tu nema nikakvog spora. To je odvajkada tako, vekovima.
Razlozi za donošenje zakona – ovde opet navodite taj ugovor od 29. maja 2009. godine, Ugovor o kreditu. Mi tražimo da nam dostavite taj ugovor.
Vi kažete: „Izdavanje garancija Republike Srbije poslovnim bankama u iznosu od 75.000.000 evra za refinansiranje dospelih obaveza“ – ovde upotrebljavate reč refinansiranje – „Javnog preduzeća Putevi Srbije“.
Na kraju, u 6. tački vi se ponovo pozivate na taj ugovor između dužnika i „Unikredit banke“, a mi nemamo taj ugovor pred sobom.
Još jednom vam kažem, zaista morate da nam dostavite taj ugovor, to su neka pravila koja su definisana zakonom i sa tim ne možete da se igrate, posebno ne u Narodnoj skupštini, posebno ne kada zadužujete građane Srbije.
Sledeći je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist „Societe Generale“, Pariz, Francuska, po zaduženju JP „Putevi Srbije“. Republika Srbija preuzima obavezu, po članu 1, da kao garant izmiri obaveze JP „Putevi Srbije“, Beograd, po zaduženju kod „Societe Generale“, Pariz, Francuska, u iznosu od sto miliona evra, uvećanom za iznos ugovorene kamate, naknade i ostalih stvarnih troškova.
Ovde se zadužujete kod francuske banke „Societe Generale“, a ne kod „Societe Generale“ a. d. Beograd. Zato i dobijate evre, zato i vraćate evre. Da li ćete vi da pretvarate posle tu kuvajtske dinare u evre ili nešto drugo, pa da vraćate i kako ćete da vraćate, to njih ne interesuje, njih interesuje da im vratite ovo. Nas interesuje kolika je kamata tačno izražena, kolike su naknade, ostali troškovi i plan otplate, takođe, da se dostavi, jer se ovde za sto miliona evra zadužuje naša država i građani.
„Garanciju iz člana 1. ovog zakona Republika Srbija (u daljem tekstu: garant) izdaje u korist „Societe Generale“, Pariz, Francuska, na ime obaveza iz Ugovora o kreditu broj 126/09 zaključenog između JP „Putevi Srbije“, Beograd, kao dužnika, „Societe Generale“, Pariz, Francuska, kao poverioca...“ – ovde vam fali veznik „i“, ali nema veze, dakle, hoćemo taj Ugovor o kreditu broj 126/09 – „... i „Societe Generale banka Srbija“ a. d. Beograd, kao zastupnika poverioca.“
„Otplatu kredita vrši JP „Putevi Srbije“, Beograd (u daljem tekstu: dužnik) na račun „Societe Generale“, Pariz, Francuska.“ Dakle, opet ide u Francusku direktno. „Sredstva za otplatu kredita obezbediće dužnik iz sopstvenih prihoda. Dužnik je dužan da sredstva za otplatu kredita obezbeđuje prema planu otplate, u iznosu koji uključuje glavnicu i obračunatu kamatu.“ Imamo glavnicu sto miliona evra, hajde da vidimo kolika je kamata.
Evo sad opet onog člana 4: „Ako po osnovu date garancije garant izvrši obavezu umesto dužnika, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate, naknade i ostalih troškova zaduživanja koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveza, kao i svih drugih troškova koji mogu nastati u vezi sa izvršavanjem obaveza umesto dužnika, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od dužnika naplati obračunatu zakonsku zateznu kamatu.“ Opet Republika Srbija od Republike Srbije, praktično. „Pravo na povraćaj sredstava iz stava 1. ovog člana garant će ostvariti tako što će inicirati naplatu sa računa dužnika na osnovu ovlašćenja dobijenog od dužnika ili drugih instrumenata obezbeđenja, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.“
Takođe, po članu 5, ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Dakle, i ovde se žuri. Ne vidim zašto. U prethodnom zakonu se navodi da sredstva od kredita dospevaju tek u novembru, za ovaj se navodi – u junu.
Ali, hajdemo dalje. Znači, opet navodite ustavno-pravni osnov. U prethodnom slučaju sam ukazao da zakoni koje citirate upravo regulišu takve elemente ugovora i propisuju da svi elementi ugovora moraju jasno i precizno da budu navedeni. Naravno, onome ko daje garanciju u interesu je da ispred sebe ima ugovor, da vidi ugovor o kreditu, ugovor o refinansiranju, ugovor o reprogramiranju, šta god da je u pitanju, dakle, da vidi tačno i precizno o čemu se radi, posebno mi narodni poslanici, jer imamo odgovornost prema građanima Srbije. Oni se zadužuju, oni će ovo da plaćaju.
Razlog za donošenje zakona – opet se navodi ovaj ugovor zaključen 18. maja 2009. godine. Molim vas da nam dostavite primerak tog ugovora. Isto navodite u poslednjem stavu 2. tačke: „Izdavanje garancije Republike Srbije poslovnim bankama u iznosu od 100.000.000 evra za refinansiranje dospelih obaveza JP „Putevi Srbije“ predviđeno je članom 3. Zakona o budžetu.“
Imate ovde objašnjenje osnovnih pravnih instituta: „Odredbom člana 1. Predloga zakona propisuje se preuzimanje obaveze Republike Srbije da kao garant izmiri obaveze Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ po zaduženju kod „Societe Generale“, Pariz, Francuska, u iznosu od sto miliona evra.“ To je ono što smo precizirali, da je u pitanju strana banka sa sedištem u Parizu. Znači, identični su razlozi za oba predloga zakona, pa nema potrebe da ih ponovo čitam.
Vidite šta je sad problem, gospođo Dragutinović: mi nemamo ugovor o kreditu ispred sebe. Dakle, ne mogu da vidim šta sve stoji u tom ugovoru. Zahvaljujem vam se što ste nam izdiktirali, otprilike, koliko iznosi kamata, u smislu jednomesečni euribor plus marža. Pazite šta se dešava sa klauzulama ugovora o kreditima koji se odobravaju stanovništvu u Srbiji – vi ste primetili, a mediji su pisali, da su određene banke, bez obzira na to što je euribor kao referentna kamatna stopa pao, povećale rate za kredite. Sada se postavlja pitanje po kom osnovu su povećane, jer nema zakonskog utemeljenja za tako nešto. Novinari to nisu obradili do kraja, verovatno nisu imali prilike, obradiće. Oni su došli do zaključka da prodavci - bankari povećavaju maržu.
Međutim, postavlja se pitanje po kom osnovu povećavaju maržu i da li i u ovom kreditu može da se poveća marža na isti način, jer su određene poslovne banke u ugovore o kreditima koji se odobravaju stanovništvu ubacili klauzule koje im upravo to omogućuju, da podignu maržu plus beskonačno.
Hajde da vidimo šta kažu mediji. „Blic“ je 27. naveo da je osam banaka povećalo marže na kredite u otplati zbog reputacionog rizika banaka. Neću da čitam koje su to banke, nije ni bitno. Interesantno je da je NBS počela da anketira, možda je preuzela ulogu Cesida, da anketira banke. „Narodna banka Srbije je od oktobra 2008. do aprila 2009. godine sprovela tri ankete u kojima je tražila od banaka da je obaveste da li će na kredite u korišćenju i otplati povećati svoju maržu“. Narodna banka Srbije kontroliše rad poslovnih komercijalnih banaka koje deluju na teritoriji Srbije. Ako te banke povećavaju protivzakonito maržu, onda NBS mora da primeni mere. Ako NBS to neće da uradi, onda morate vi, kao Vlada Republike Srbije, da preduzmete neke mere.
Zašto? Zato što građaninu koji plaća ratu 100 evra sutra može da se desi da mu ta rata iznosi 110, 120 ili 150 evra. Dakle, dolazi do određenih problema koji nisu vezani za promenljivi deo kamatne stope euribor ili libor. Libor je vezan za švajcarski franak i određuje ga pet vodećih londonskih banaka, takođe referentna kamatna stopa.
U ovom tekstu koji je „Blic“ objavio dalje se kaže: „Narodna banka Srbije je najavila da će takve ankete banaka sprovoditi najmanje jedanput u šest meseci i o rezultatima će obaveštavati javnost, kako bi građani imali uvid u to u kojoj meri se banke, upravo u vreme finansijske krize koja je dovela do značajnih promena u ceni novca i kapitala, pridržavaju dobrih poslovnih običaja“. Dakle, umesto da štiti interese građana, korisnika kredita, Narodna banka Srbije će da vrši ankete.
Drugo, NBS je odgovorna za to što je dinar oslabio. Onog trenutka kada je oslobođeno 50% obaveznih rezervi banaka, sve banke koje imaju centrale u inostranstvu su prenele te oslobođene devize za saniranje krize na zapadu, i, naravno, dinar je oslabio.
Obratite pažnju, NBS veoma manipuliše kursom. Ima tu mogućnost. Pozvao bih vas na iskustvo koje ima sistem federalnih rezervi, centralna banka SAD, koja je privatna institucija. O tome šta oni rade imate analize vodećih svetskih ekonomista, uključujući i one koji su dobili Nobelovu nagradu.
Takođe je i „Glas javnosti“ preneo da euribor pada, a rate su sve veće. Kaže: „Od oktobra prošle godine, kada je euribor imao rekordnu vrednost, kamata je pala za čak 72,72%. Ovo bi trebalo da bude dobra vest za klijente banaka, međutim, pošto su zajmodavci mahom odlučili da jeftiniji kapital pretvore u veći profit, građani i dalje otplaćuju jednako visoke mesečne rate.“ Kasnije se dodaje da su neke rate čak i povećane. Dakle, ako je pao euribor, morala je da padne i rata za kredit. Ako je prepolovljen euribor, morala je da bude prepolovljena u tom delu i rata za kredit.
Šta su, u stvari, uradile komercijalne banke, pa da vi možete to da prenesete guverneru Jelašiću, gde on da traži?
Mada, pošto imamo stručne inspektore NBS, mislim da su oni to utvrdili.
Međutim, guverner Jelašić ima diskreciona ovlašćenja da postupi po izveštaju inspektora NBS – on može da izabere da primeni mere koje inspektor predlaže ili da ne primeni, a ne bi smelo da bude tako, posebno kada je u pitanju kršenje zakona.
Nije bitno koja je banka u pitanju. Neću da narušavam reputacioni rizik bilo koje banke, tim pre što banke zapošljavaju veliki broj naših građana. Naša želja je da bude što više zaposlenih ljudi u Srbiji, a ne da ljudi dobijaju otkaze bezveze. Naravno, i da to zaposlenje bude definisano u skladu za Zakonom o radu.
Banke su u svoje ugovore o kreditu ubacile, između ostalog, i sledeću klauzulu: banka XY zadržava pravo promene kamatne stope, to jest banka može, do konačnog izmirenja svih obaveza korisnika kredita po ovom ugovoru, bez zaključenja posebnog aneksa menjati visinu kamatne stope iz prethodnog stava u skladu sa aktima posebne politike banke koji regulišu visinu i način obračuna kamate.
Da prevedemo na srpski jezik, oni ovde govore o marži, pošto euribor ne mogu da menjaju, euribor se određuje na drugom mestu, kao i libor.
Euribor, dakle referentna kamatna stopa na pozajmicu u evrima, među prvoklasnim bankama je dana 1. januara 1999. godine zamenio nacionalne referentne kamatne stope. Građani imaju mogućnost da prate stanje euribora na internet adresi www.euribor.org, mogu da se informišu tačno i precizno…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, 20 minuta. Vreme koje vam je kao ovlašćenom predstavniku na raspolaganju iskorišćeno je.)
Da li mogu još neki minut, ako nema nikog posle mene?
(Predsedavajuća: Još jedan minut, izvolite.)
Još jedan minut. Hvala. Libor – kamatna stopa na kratkoročnom međubankarskom tržištu u Londonu po kojoj banke jedna drugoj nude novac. Libor je referentna kamatna stopa i, kao što sam rekao, definiše ga pet glavnih londonskih banaka. Građani mogu da prate stanje libora na www.bba.org.uk; sajt je u Ujedinjenom Kraljevstvu, to jest u Engleskoj.
Hteo sam da napomenem i da istaknem ove važne detalje koji su vezani za kamatnu stopu.
Zato vas molim, prvo, da nam dostavite te ugovore o kreditu, a drugo, da proverite šta se dešava sa NBS, vezano za ove zelenaške klauzule. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Ne.
Da li neko od predlagača želi reč? Ne.
U tom slučaju, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: G17 plus, Poslanička grupa LDP, Poslanička grupa Napred Srbijo, Poslanička grupa SRS.
Po redosledu, a prema prijavama za reč, prvi ima reč narodni poslanik Jovan Nešović; posle njega, narodni poslanik Slobodan Maraš.

Jovan Nešović

Ujedinjeni regioni Srbije
Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su danas, u ovom kriznom vremenu, dva važna zakona, dva zakona o potvrđivanju garancija prema dve poslovne banke, a to su „Sosijete ženeral banka“ i „Unikredit banka“, gde se naše Javno preduzeće „Putevi Srbije“ zadužuje za ukupni iznos od 175.000.000 evra, a zadužuje se da bi se izmirila dugovanja prema preduzećima za puteve iz cele Srbije za izvedene radove na rehabilitaciji, sanaciji, izgradnji puteva, iz ranijih godina.
Ono što je važno na početku reći jeste da ovaj dug nije nastao za vreme ove vlade. I ministar finansija je rekao da je taj dug nastao ranije; u 2006. godini, kada je formirano preduzeće „Putevi Srbije“, bio je devet milijardi, na kraju 2006. godine 21 milijardu, 2007. godine 25 i na kraju 2008. godine 28 milijardi dinara.
Ono što je važno i o čemu treba diskutovati na početku jeste da li je ovaj dug opravdan ili nije opravdan. S jedne strane, moramo priznati da 2004, 2005, pa i ove godine, u kakvom su nam stanju putevi Srbije, odnosno govorim o putnoj privredi...
Iskreno govoreći, putevi nisu na onom nivou kakav bismo mi želeli. Potrebno je ulaganje da bi se kvalitet puteva podigao na viši nivo, da bismo dobili nove puteve i da bi, na kraju krajeva, a pre par dana razgovarali smo o bezbednosti saobraćaja, bezbednost saobraćaja na putevima Srbije bila bolja.
S druge strane, svi koji se bave politikom znaju da je u ranijim periodima preduzeće „Putevi Srbije“ bilo deo kampanje pojedinih političkih stranaka i sredstvo za ostvarivanje političkih ciljeva pojedinih političkih stranaka.
Iskreno verujem da su ta vremena iza nas i da se nikada više neće desiti da preduzeće „Putevi Srbije“ bude sredstvo za ostvarivanje određenih političkih ciljeva, a to znači za pridobijanje određenih glasova.
Ono što je takođe važno naglasiti u ovom trenutku jeste da ove dugove država mora da izmiri. Mora da ih izmiri iz nekoliko razloga. Jedan je to što naša preduzeća trenutno ne mogu da odrade onaj posao zbog kog su formirana, a to je održavanje puteva.
Kada govorimo o preduzećima koja su izvođači, ona imaju potraživanja od Javnog preduzeća i ne mogu više da se zadužuju kod poslovnih banaka, a samim tim nemaju sredstava ni za zimsko održavanje, a to znači za kupovinu soli, rizle i svega što treba za zimsko održavanje, kao i za letnje, a to je bitumen i ostale stvari koje su važne za izgradnju i rehabilitaciju puteva.
S druge strane, čim su podigle kredite kod poslovnih banaka putarske firme imaju svoje probleme, a to su problemi likvidnosti, što znači da je pitanje da li mogu da isplaćuju i plate, koje su važne za njihove radnike. Dalje, podizvođači su potrebni preduzećima kada se rade putevi ili kada se vrši sanacija i rehabilitacija puteva; čim nemaju prihode od Javnog preduzeća, oni ne mogu da plate svojim podizvođačima. Imate jedan veliki lanac nelikvidnosti. Taj čvor mora u jednom trenutku da se prekine. Mislim da je ovo dobar put da se taj čvor u ovom trenutku prekine.
Ovde je iskreno rečeno kako su „Putevi Srbije“ dobili ovoliki dug, pa se pominjalo da je država u jednom trenutku, da bi se postigao sporazum sa MMF-om, predvidela pet milijardi, pa je povukla pet milijardi itd.; optuživani su pojedini ministri finansija. Samo želim da podsetim na prostu stvar: na početku godine 2006. dug je bio devet milijardi, a na kraju 2006. godine dug je bio 21 milijardu; 2006. godine napravljen je dug od 12 milijardi, a treba da se setimo da je 2006. godina bila izborna godina i tada je napravljen najveći dug.
S druge strane, gospodin Dinkić nije bio predlagač budžeta za 2007. godinu. Ako se setimo, izašao je iz Vlade u oktobru mesecu 2006. godine. Prema tome, ne možemo optuživati gospodina Dinkića da je on kriv zbog toga što nije pet milijardi uplaćeno na račun „Puteva Srbije“, nešto je skinuto zbog dogovora sa MMF-om. Na kraju krajeva, mi poslanici treba da budemo korektni, naročito kada kritikujemo. Pa, poslanici iz tih poslaničkih grupa glasali su za budžet za 2007. godinu. Zašto su pustili budžet, bili su deo vladajuće koalicije, za 2007. godinu ako je bilo važno tih pet milijardi? Vrlo je važno u ovom trenutku reći da se ne može krivica svaliti na neke ljude koji zaista nisu glavni krivci za ovaj dug.
U prilog tome da se nešto čudno dešava u vezi s izgradnjom puteva, a tu je ministar infrastrukture, ponoviću ono što je napisano u nekoliko dnevnih novina – da je za koncesiju Horgoš-Požega, koja je raskinuta, bilo predviđeno da kilometar autoputa kroz Vojvodinu košta dva miliona evra. Kada je bila javna nabavka, ista ta firma, „Alpina - Por“, za kilometar autoputa, ako se ne varam, kroz Vojvodinu, predvidela je 700.000 evra. Nisu dobili. Dobile su naše firme za šeststo i nešto hiljada evra.
Zaista je malo čudno da za godinu dana, iako je kriza, imate, maltene, trostruku razliku u izgradnji kilometra od iste firme. Čini mi se da je to prostor u kome bi državni organi trebalo malo da porade, da vide zbog čega je tolika razlika.
Ono što hoću da kažem jeste da su razgovori o namirenju ovih dugova počeli, ako se ne varam, još za vreme prošle vlade. I Odbor za saobraćaj i veze posvetio je jednu sednicu tome. Takođe, meni je važno ono što je rekla gospođa ministar finansija, da je javna nabavka od strane „Puteva Srbije“ potpuno sprovedena i da su sve poslovne banke koje posluju na teritoriji Srbije mogle da učestvuju u davanju ponude za ovaj kredit; da je najbolja bila ponuda banke „Sosijete ženeral“ i da je njihova kamata euroribor plus 4,5%, a da je druga banka, „Unikredit“, imala nepovoljniju ponudu, pa se pregovorima vratila na ovu ponudu „Sosijete ženeral banke“.
Imam samo jednu jedinu zamerku predlagaču – ovo se moglo staviti makar u obrazloženje ovog predloga zakona. Vaše usmeno obrazloženje na sednici Skupštine za mene lično je sasvim dovoljno, ali prihvatam da je, zbog javnosti i zbog poslanika, to trebalo staviti u obrazloženje zakona. To je još samo nekoliko rečenica i mislim da bi to bilo sasvim uredu.
Ono što je takođe važno, član 4. oba ova zakona govori o tome da Javno preduzeće „Putevi Srbije“ treba da vrati ovaj dug. Važno je u ovom trenutku sagledati da li Javno preduzeće „Putevi Srbije“, uz ovakvo poslovanje, zaista može vratiti ovaj dug. Država sigurno vraća one dugove koji su ratifikovani sporazumima sa međunarodnim kreditnim institucijama Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, za rehabilitaciju, održavanje i izgradnju puteva. Čini mi se da će Ministarstvo finansija, Ministarstvo infrastrukture i poslovodstvo „Puteva Srbije“ morati ozbiljno da povedu računa da li „Putevi Srbije“ za godinu dana, koliko traje grejs-period, može iz svojih izvornih prihoda vraćati ovaj kredit. Znam da su izvorni prihodi „Puteva Srbije“ prihod od putarine, prihod iz dela akcize na gorivo i dobro je da je taj procenat koji se izdvaja za putnu privredu, odnosno za „Puteve Srbije“ veći nego što je bio ranije, kao i onaj njihov prihod koji se odnosi na priključenje komercijalnih objekata na regionalne, magistralne i autoputeve.
Koliko se sećam, „Putevi Srbije“ imaju oko 50 milijardi prihoda godišnje. Mislim da se tu mora tražiti rešenje da „Putevi Srbije“ sami refinansiraju svoj dug, a da država bude, a mi dajemo danas ratifikaciju, odnosno glasamo o ovom zakonu, garant; ako slučajno dođe do određenih poremećaja, država mora u tom trenutku, da ne bi društvo u celini imalo negativne posledice, da izmiri taj dug prema poslovnim bankama.
Takođe, Ministarstvo za infrastrukturu i „Putevi Srbije“ moraju da vode računa o tome da ovo ne ugrozi tekuće poslovanje „Puteva Srbije“.
Koridor 10 i neki drugi pravci će se graditi iz kredita koje će država povući od stranih kreditora, stranih poslovnih banaka, ali mi moramo da vodimo računa o tekućem održavanju autoputeva, magistralnih i regionalnih puteva.
Mora se voditi računa da preveliko opterećenje „Puteva Srbije“ ne dovede do toga da nam putna mreža propada, a znamo, ako više propada, da ćemo kasnije za saniranje morati da izdvojimo mnogo novca, a siguran sam da država nije toliko bogata.
S druge strane, usvojili smo Zakon o bezbednosti saobraćaja; tekuća aktivnost „Puteva Srbije“ mora da bude na višem nivou, jer ako imate rigoroznije kazne i politiku prema vozačima, onda morate imati kvalitet putne mreže. Važno je da tekuća aktivnost „Puteva Srbije“ nikako ne sme da se dovede u pitanje.
Na kraju, zamolio bih ministra da preduzeće „Putevi Srbije“, vraćam se na početak, više nikada u životu ne bude političko sredstvo pojedinih partija za ostvarenje političkih ciljeva, a to znači za dobijanje glasova.
Svi znamo, važno je u svakom selu imati asfaltni put, važno je da imamo kvalitetne ulice, važno je da imamo kvalitetne puteve, ali ne možemo, da bismo dobili glasove, praviti dugove, a onda će posle nekog vremena te dugove neko drugi da finansira. Moramo da ih finansiramo sada kada su krizna vremena, a ovo je jedna od najdubljih kriza, ne samo kod nas nego i u svetu.
Sagledavajući sve ovo, Poslanička grupa G17 plus će u danu za glasanje podržati ova dva predloga zakona. Nadam se da će za onaj dug koji ostaje, do 27-28 milijardi, Vlada, Ministarstvo i „Putevi Srbije“ naći rešenje da se i on finansira i da posle nekoliko meseci ili godinu dana imamo zdravo preduzeće, koje će biti na ponos Vlade, a i države u celini. Hvala.