Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovana gospođo ministarka, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, odmah hoću da kažem u ime poslanika Nove Srbije – mi ćemo ovaj zakon podržati i jasna nam je izmena ovog zakona. Naravno da umetnicima, vajarima, slikarima i svim ljudima od kreacije treba priznati neke troškove i taj deo im uračunati u olakšice i oslobađanja od poreza.
Zašto sam se javio, pošto je ovo izmena i dopuna ovog člana koji nije ni trebalo da bude donet? Ima mnogo članova u budžetu koji nije trebalo da budu doneti. Mnogo dobrih predloga je opozicija i poslanička grupa NS predlagala, pa se to ili usvoji, pa se realizuje posle godinu dana, ili se ignoriše.
Javio sam se zato što me je zainteresovala diskusija gospođe Mojović. Naravno, svakom čoveku, iole obrazovanom, jasno je da nisu u istoj poziciji oni koji pišu knjige i oni koji štampaju knjige; nisu u istoj poziciji vajari koji vajaju umetnička dela i oni ljudi koji kopaju glinu; nisu u istoj poziciji slikari i oni koji prave umetnička dela i oni radnici u hemijskoj industriji koji prave slikarske boje. Ali, gospođa Mojović je zaboravila jednu stvar: i ti koji štampaju knjige, i ti koji prave boje, i to koji kopaju glinu treba da žive od nečega.
Onda se stvara gorak osećaj da se izmene i dopune ovog zakona (koje će, kažem, poslanici NS podržati) donose na brzinu i hitno zbog toga što su vajari, umetnici, slikari poznati i ugledni ljudi (i treba da budu ugledni ljudi), marketinški zanimljivi.
Onda se stiče utisak da je to zbog toga. Gde je onda ravnopravnost građana? Zar to nije diskriminacija? Zar nisu diskriminisani građani kojima je danas poskupelo 10% korišćenje mobilnih telefona? Ko će o njima da kaže, o milionima ljudi koje niko ne poznaje? Poznajemo ih mi poslanici kada moramo da se vratimo iz ove skupštine i da im objašnjavamo da li smo mogli više da se izborimo za njih. Dosta više tog marketinga. To ste znali i u februaru, pričali smo o mnogim članovima zakona gde se ljudi oporezuju, a da ne znaju ni dosadašnje dažbine kako da plate. Vi mislite da samo marketingom možete da vladate, ali ima neko gore ko je sudija svima nama. Tako odemo na Rolan Garos, samo marketing, pa onda svi naši teniseri ispadnu.
Daj Bože da ne dožive građani Srbije ovo što vi ovim budžetom radite. Koristim priliku, gospođo ministarka, da vas pitam – dobro, zar vi kao stručnjak... A, znate kako smo razgovarali uoči Nove godine, i nasamo, i udvoje i utroje, povodom budžeta. Nova Srbija vam je pokazala da joj je važniji budžet i država nego njen politički interes. Mislim da je pokazala i mislim da biste o tome mogli da svedočite. Zar se vi ne biste sigurnije osećali da je tri milijarde evra... Mi se ovde ubismo, 65 tačaka, ratifikacija za 900.000 dolara, mesec dana o tome pričamo. Zar se vi ne biste sigurnije osećali da je tri milijarde evra došlo ovde na raspravu, na ratifikaciju? Očigledno je da još uvek imate većinu, to bi bilo izglasano. Čega se vi plašite? To neće vraćati Mišković, ni MP centar, ni svi ovi sa „Davosa“, oko predsednika Demokratske stranke, koji su zimus bili na Kopaoniku. To će naša deca da vraćaju, naši unuci. Zašto onda da ne čuju gde su te tri milijarde evra?
Da li ste vi čuli da je predsednik Vlade, koga sam pitao gde su naše devizne rezerve, koliko one iznose i pod kojim uslovima su plasirane, odgovorio da je to državna tajna? Naravno, ujeo se za jezik, pošto sam ga pitao na kojoj sednici Vlade je doneta odluka da je to državna tajna. Dobio sam odgovor od potpredsednika Vlade gospodina Dačića. Ali, mi nemamo odgovor, osim onog što vi kažete – ove tri milijarde evra, sporazum sa MMF-om, to će se iskoristiti ako bude zatrebalo.
Da li je taj novac uopšte došao u našu zemlju? Zašto sa tim informacijama ne dođete u Skupštinu, pred građane, pred poslanike, i suzbijete glasine da se već prave spiskovi tajkuna koji će da dobiju taj novac, po 50, 100, 200, 300 miliona evra, jer, zaboga, kod njih hiljade radnika radi. Kao da su te radnike primili zato što ih vole, a ne zato da im deru leđa i zarađuju na njima, inače im ne bi davali tako male plate, platili bi doprinose i penzijsko osiguranje za hiljade i hiljade radnika. Siguran sam da vi znate i imate spisak firmi koje ne plaćaju doprinose za te radnike.
Dakle, pitanje je, a mi sada raspravljamo, mnogo su važne ove izmene i dopune... Da je sreće, ovako ne bi ni bilo doneto u budžetu. Ali, važno je Demokratskoj stranci, sve je marketing, zato što su se opravdano pobunili ljudi, umetnici, a oni su poznata lica u ovoj zemlji, ko zna koliko glasova iza njih stoji. Neke od tih sportista ne smete ni da pitate – u kojoj državi vi plaćate porez kada ste tolike patriote? A ja drhtim u nedelju, da dobijem srčani udar zbog toga da li će neko da izgubi neki meč tamo, kao i milioni građana. Nećete, zato što smatrate da je ovaj narod stoka, da je stoka. Tako vi građane Srbije tretirate.
Zašto ne oporezujete ove koji imaju stotine i milijarde evra? Napravite sada, lepo je vreme, početak je juna, ne morate da se gore skijate i sankate, evo, na Zlatiboru napravite skup i privedite te ljude. Vidite li vi kako se to u drugim državama rešava? Ne tako kao vi - reagujete samo kada se pobune poznati ljudi, odnosno poznati građani ove zemlje.
Ponavljam, da nam se slučajno ne spočitava da smo protiv ovoga, podržavamo izmene i dopune Zakona i u danu za glasanje ćemo glasati. Kada ćete vi nama ovde da podnesete zakon o transfernim sredstvima za prenos opštinama? Deveta je godina da sam poslanik i svake godine je dolazila u Skupštinu knjižica gde se zna, od Babušnice do Beograda, koliko će ko iz budžeta da dobije tih transfernih sredstava. Znamo da će biti za 15 milijardi umanjeno, a kome i kako – ne.
Postavio sam ovde pre nekoliko dana vrlo nezgodno pitanje, gospođo ministarka, niko me nije demantovao ni potvrdio, da li je istina da 6,5 milijardi ide Vojvodini zato da bi neke poslaničke grupe ovde glasale za najobičnije zakone, i to opštinama sa većinskim mađarskim življem. Da li je to istina ili nije?
Da li je istina da donošenje zakona o iznosima transfernih sredstava, koliko će opštine ili gradovi da imaju, sprečava gradonačelnik Beograda Đilas jer se ne slaže sa 7,5 milijardi za Beograd? Da li mi treba da pomislimo u Srbiji da je Srbija i Čačak, i Kruševac, i Užice i Kosjerić, da li je to Srbija? Da li treba ponovo da aktuelizujemo temu – Srbija radi, a Beograd se gradi? Kako je moguće da je takav standard kod gospodina Đilasa ovde u centru Beograda, kada nijedna firma ne radi?
Znate kako, gospođo ministarka, mi koji smo iz ovog dela Srbije putujemo preko Topole, a čim izađemo iz Topole, tu počinje Beograd. Dakle, sve elektrane, tamo gde se naplaćuju velika sredstva, to se vodi pod Beogradom. Ako nekom smeta narod na ulici, on bi ga ovako buldožerima sklonio.
Zašto onda ne preselite Ministarstvo za ekonomiju u grad Čačak, pa da mi iz Čačka zaposlimo 500 ljudi u ministarstvu? Verujte mi na reč da nam neće smetati građani iz cele Srbije koji budu dolazili da se bune. Kako je to u Evropi?
Gde je u Evropi sedište ministarstva za privredu? Nije ni u Bonu ni u Berlinu, nego u Štutgartu. Zašto su sva ministarstva u Beogradu? Zašto je Beograd centar ekonomske, političke i svake druge moći?
Zašto ovo pitam? Jer je sramno ovo što su neki poslanici ovde rekli – nije isto kada je u pitanju onaj koji štampa knjige i onaj koji piše knjige. Da li smo mi debili ovde? Da li su građani Srbije debili? To je svakom jasno. Vama nije jasno da i taj koji štampa knjige za tom štamparskom mašinom treba od nečega da živi.
Dakle, postavio sam mnogo teških pitanja i u danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, na šta imamo pravo – niko me nije udostojio da odgovori. Moguće je da vi smatrate da smo mala poslanička grupa. Verujte mi da bi milioni građana želeli da imaju takvu šansu i privilegiju, kao ja, da budu narodni poslanici i da ovde pitaju. Šta ćemo sa njima da radimo?
Šta ćemo sa troškovima obolele dece, penzionera? Šta ćemo sa TV pretplatom i istovremenim plaćanjem kablovske? To nema nigde na svetu. Da li je tačan podatak da skoro 88.000 penzionera u Srbiji prima manje od 11.000? Da li znate koliki su im mesečni troškovi za korišćenje kablovske mreže i pretplatu za Javni servis? Jednu penziju, gospođo ministarka, daju godišnje.
Zašto vama lično pominjem penzije? Zato što ste se vi borili i imali ste jasan stav prilikom povećanja i regulisanja penzija. Zašto ste posle odustali? Zašto ste pristali da vam politički šefovi naređuju? Koliko znam, vi ste bili neko ime u ekonomiji pre ovoga. Da li vam je važnija funkcija ili ti građani koji nemaju od čega da žive? Onome ko ima penziju deset hiljada povećaćemo za 900 dinara, a onome ko ima 80.000 dodaćemo celu jednu penziju. Da li je to pravda? Da li je to evropska Srbija?
Zašto se ovolika buka ne digne za stotine i stotine hiljada ljudi koji ne mogu da kupe lekove? Imate ih svaki dan pred Vladom, imamo ih i mi u Skupštini. Ne mogu da prehrane decu. Kako će oni da plate povećan porez na imovinu i na sve živo? Kako će da plate ljudi koji nemaju posao, a imaju kuću od 150 kvadrata i još im se desilo u drugoj zoni, a ne daj Bože u prvoj zoni u centru Beograda. Izgubili su posao ljudi i imaju 60 godina, ne trebaju nikom. Kako će oni da plate taj porez?
Da li vas to interesuje? Kako se pune budžeti opština i gradova? Ili su vam gradovi interesantni samo politički, oni koji su na televiziji već Evropa, oni su prvi u Evropi; a na kasi kod vas, gospođo ministarka, neki gradovi ne mogu da plate javnu rasvetu. Na televiziji su to najbolji gradovi, zato što su deo vaše vladajuće koalicije, odnosno ljudi u tim gradovima.
Da li je to pravda? Kada ćemo o tome da pričamo? Mogao bih da pričam do ujutru, ne iz moje glave, ne iz moje pameti, samo na osnovu toga što me narod sreće na ulici i pita, kao sve vas iz vladajuće koalicije. Isto ovo vi dobro znate, možda i bolje, da kažete nego što sam ja rekao ovde. Ja sam to sam iskusio, draga gospodo i gospođe iz vladajuće koalicije. Moj je greh što sam glasao za mnoge zakone, a pre svega za Zakon o privatizaciji, gde su ljudi obogaljeni i osiromašeni, stotine hiljada ljudi. Molim ih da mi oproste.
Vi donosite bolje zakone i pobunite se protiv svojih šefova i ministara, da se ne biste kajali kao što se ja sada kajem i kao što me boli duša. Verovao sam nekim ljudima, verovao sam DOS-u, da oni to rade iz najbolje namere, da se pomogne narodu. Opljačkali su Srbiju i sada će naša deca i naši unuci da rade kod njih dvadeset. Dvadeset ljudi su vlasnici Srbije, dvadeset. To su vaša gospoda sa Kopaonika; svima po deset miliona evra, eto dve milijarde evra. Ne treba nam MMF. Dve i po milijarde Luka Beograd, MPC; da li su te cifre vama kao ekonomisti zanimljive, gospođo? Zašto se prekida emisija odjedanput? Čak ni ta televizija, toliko hrabra, ne sme; prekida odjedanput. Da li da poverujemo u to da para vrti gde burgija neće?
Upozoravam vas – verujte, dolazim iz provincije, vi u Beogradu malo živite u oblacima, ne znate vi kako narod živi – blizu je socijalna eksplozija. Ja to ne želim nijednoj državi, pa naravno ni vašoj. Opametite se, gospodo, i pogledajte malo kako ovaj narod živi. Hvala lepo.