Dva minuta, narodni poslaniče, iskoristili ste vreme koje vam je na raspolaganju za isticanje povrede Poslovnika. Zahvaljujem.
Nema povrede Poslovnika, niti ste obrazložili na koji način je povređen član 27. Član 234, koji ste citirali, u celini se odnosi na prava i dužnosti narodnih poslanika.
Dužnost narodnih poslanika je da poštuju Poslovnik, a vi ste ga upravo zloupotrebili, jer taj član ne može biti prekršen tokom procedure, pogotovo ne neposredno pre nego što ste tražili reč. Upozoravam vas da to ne činite, jer me isti član 100. koji vama daje pravo na reč obavezuje da vam izričem kaznene mere.
Da li žele reč predstavnici predlagača?
Želite ponovo o povredi Poslovnika?
Narodni poslanik Dragan Todorović želi da postavi pitanje. Pitanje možete postaviti na osnovu člana 235. utorkom i četvrtkom, danas ne možete.
Da li želi reč ministarka Diana Dragutinović? (Da.)

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalaze predlozi dva zakona, o izdavanju garancije Republike Srbije u korist „Societe Generale“, po zaduženju Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i u korist Unicredit bank, po zaduženju Javnog preduzeća „Putevi Srbije".
Iskoristila bih ovu priliku da se svi zajedno podsetimo evolucije problema, koji bi se najvećim delom nakon usvajanja ovih zakona rešio. Problem dospelih dugova, docnji, prisutan je od osnivanja ovog preduzeća početkom 2006. godine. U trenutku osnivanja preduzeća, preduzeće je, kao pravni sledbenik, preuzelo docnje od Direkcije za puteve u iznosu od devet milijardi dinara. Dospeli dugovi preduzeća rasli su, tako da su krajem 2006. godine dostigli 21 milijardu dinara, krajem 2007. 25 i krajem 2008. 29 milijardi dinara. Dakle, ukupan dug Javnog preduzeća „Putevi“ prema domaćim poveriocima iznosi 29,7 milijardi dinara.
Iako nisam stručnjak, ima dosta objašnjenja zašto je Javno preduzeće „Putevi“ došlo u ovakvu situaciju u kakvu je došlo. Sigurno je da ne isključujem neracionalnost, ipak, analitičari kažu da je najveći uzrok gomilanja ovih dugova nesklad između obaveza preduzeća po osnovu izgradnje i održavanja puteva, s jedne strane, i prihoda, s druge strane.
Kao što vam je svima dobro poznato, dugovanja preduzeća utiču na formiranje lanca nelikvidnosti, posebno nakon prenosa efekata svetske finansijske krize: „Putevi“ duguju građevincima, građevinci svojim dobavljačima, bankama i zaposlenima. Zato je Vlada prihvatila informaciju o refinansiranju dospelih obaveza Javnog preduzeća „Putevi“ i dala saglasnost da se Javno preduzeće „Putevi“ zaduži. Pri tome, iznos od 20 milijardi dinara obezbeđuje se iz kredita, uz garanciju Republike Srbije.
Da vas podsetim, Zakonom o budžetu za 2009. godinu, takođe i Zakonom o rebalansu budžeta, predviđeno je da će Republika Srbija izdati garanciju u korist poslovnih banaka za finansiranje dospelih potraživanja Javnog preduzeća „Putevi“.
Želim da naglasim da je sprovedena javna nabavka za kredit. Javili su se sledeći ponuđači: „Sosijete ženeral“, „Unikredit“, „Hipo Alpe Adria“ i „AIK banka“. Najbolju ponudu dao je „Sosijete ženeral“. Kako je „Sosijete ženeral“ postavio, na neki način, najbolje uslove i referentnu vrednost, u bilateralnim pregovorima sa ostalim ponuđačima pokušano je da se obezbede isti uslovi. Nakon bilateralnih pregovora koji su vršeni u nekoliko krugova iste uslove ponudila je i „Unikredit banka“.
Što se tiče osnovnih elemenata ugovora, sada ću ih taksativno navesti i za „Sosijete ženeral“, i za „Unikredit banku“. Dakle, elementi ugovora sa „Sosijete ženeral“ su sledeći: iznos kredita je sto miliona evra, odnosno dinarska protivvrednost; povlačenje sredstava u jednoj tranši; rok otplate - pet godina; period mirovanja - jedna godina. Uslov za povlačenje kredita jeste stupanje na snagu ovog zakona. Kamatna stopa je promenljiva i jednaka je zbiru jednomesečnog euribora ili referentne kamatne stope uvećane za maržu, tako da je marža od 4,05.
Što se tiče ugovora sa „Unikredit bankom“, iznos kredita je 75.000.000 evra; povlačenje kredita takođe u jednoj tranši; uslov za povlačenje kredita jeste, naravno, usvajanje ovog zakona; rok otplate je pet godina; grejs-period godinu dana; kamatna stopa jeste promenljiva, euribor plus marža od 4,05.
Takođe bih želela ovom prilikom da vas podsetim kakvi su trenutni uslovi zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu. Za zemlje iz okruženja koje se zadužuju na međunarodnom finansijskom tržištu marža je, ukoliko se zaduže na lokalnom tržištu, 5%, a na inostranom 9%. Hrvatska država se zadužila na domaćem tržištu po stopi od 7,9%, uključujući i Javno preduzeće „Autoceste“. Znate da je na eurobond hrvatske države kamatna stopa 6,5%. Takođe, neke druge države, baltičke države i njihova javna preduzeća za puteve zadužuju se po stopama između sedam i 11%.
Ne treba zaboraviti da je CDS, znači, nešto što je kao mera rizika, za Srbiju 495 baznih poena. Inače, CDS je javno dostupni podatak i on se može proveriti. Takođe, krediti koje odobravaju međunarodne finansijske institucije su oko 4%.
Stoga mislim da se u sadašnjim uslovima uslovi koje je Javno preduzeće „Putevi“ dobilo od „Sosijete ženeral banke“ i „Unikredit banke“ mogu smatrati veoma povoljnim.
Pozivam gospodu poslanike da podrže ove predloge i usvoje ova dva zakona. Hvala vam.

Da li reč želi ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić? (Ne.)
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora, Odbora za finansije? (Ne.) Da li želi reč izvestilac Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
U elektronskom sistemu prijavljeni su Čedomir Jovanović, predsednik Poslaničke grupe LDP, Tomislav Nikolić, predsednik Poslaničke grupe Napred Srbijo i Boris Aleksić, predstavnik Poslaničke grupe SRS i tim redom za sada, po prijavi, dobijaju reč. Izvolite.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, gospođo Dragutinović, sve to što ste nam rekli je nešto što ostaje u okvirima ove naše debate. Ono o čemu mi ovde raspravljamo je ono o čemu će se Skupština izjasniti svojim glasanjem, davanjem podrške ili ne. Zbog toga smo ovako reagovali na početku današnje rasprave i ukazali na čitav niz nedopustivih propusta koji nama ne omogućavaju normalan rad.
To što ste vi nas obavestili da je transformacijom 2005. godine JP „Putevi Srbije“ nasledilo 9 milijardi dinara dugova, a onda u 2006. godini to podiglo na 21 milijardu, pa u 2007. godini na 25, pa u 2008. na 29, ništa ne znači, jer ono što je za nas u ovom trenutku najvažnije pitanje jeste kako su ti dugovi stvoreni i da li ćemo mi blanko podrškom, koju vladajuća koalicija u tišini daje vašim inicijativama, praktično legalizovati nešto što je za svaku osudu, a to je neodgovorno poslovno ponašanje.
Javno preduzeće „Putevi Srbije“ je osnovala Vlada Republike Srbije. Vlada formira upravni odbor tog javnog preduzeća, Vlada imenuje direktora javnog preduzeća. Protiv dugogodišnjeg direktora tog javnog preduzeća vode se sudski procesi, a vi nam ovde uskraćujete osnovne činjenice koje su neophodne za naš normalan rad. Kako je moguće da se stvaraju ovi dugovi ritmom koji ste nam vi ovde sada predstavili i kakva je veza između stvorenih dugova i činjenice da oni koincidiraju sa izbornim kampanjama? Godina 2007 – 25 milijardi dinara duga, 2006 – 21 milijarda, za dve godine povećanje sa devet na 25. To su cene političkih kampanja koje su u ovoj zemlji vođene.
Nas interesuje opravdanost trošenja novca Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, interesuju nas efekti tog zaduživanja. Mi imamo razumevanje za one koji su radili te poslove, pa sada ne mogu da dobiju novac. To se i suviše često ponavlja. Tačno je da je u ovom trenutku država najveći dužnik privredi Srbije. Ona više duguje privredi nego što privreda duguje njoj. Mi jesmo za pronalaženje najefikasnijeg rešenja koje ne bi za posledicu dobilo ovo o čemu ste vi govorili: privredni haos, zbog činjenice da preduzeća kojima je država dužna ne mogu da izmiruju svoje obaveze, što urušava čitav ekonomski sistem.
Ono o čemu mi ovde želimo da razgovaramo sa vama je mnogo ozbiljnije od posledice na koju ste vi ukazali. Ako na ovakav način pređemo preko neodgovorno stvorenih dugova, onda će se zaduženja ponoviti.
Ono o čemu moramo voditi računa je nešto što ste vi napomenuli, pravdajući nastale dugove mišljenjem eksperata, a za mene ste vi najznačajniji ekspert Srbije u oblasti javnih finansija, apsolutno, koji su rekli da prihodi nisu bili dovoljni za obaveze koje su postavljene pred to javno preduzeće. Ko definiše obaveze za to javno preduzeće? Šta kaže Zakon o putevima, koji je usvojen 2005. godine? Da se Javno preduzeće „Putevi Srbije“ finansira od putarina. U ovom trenutku u Specijalnom sudu se vodi sudski postupak zbog pljačke u Javnom preduzeću, i to u sektoru naplate putarina. Direktor Javnog preduzeća nije smenjen kada je uočen taj propust.
Potom se kaže da se Javno preduzeće finansira naplatom 10% od akcize na derivate nafte. Plaćamo najskuplju naftu u Evropi.
Danas građani Srbije plaćaju litar dizela ili benzina kao da barel nafte košta 140 dolara, a noćas su nas obavestili na CNN da je skočio optimizam u svetu i da je cena barela 66 dolara. Mi u Srbiji plaćamo dva puta i po veću cenu. Kako je moguće da svi ti izvori finansiranja JP „Putevi Srbije“ nisu bili dovoljni?
Potom, budžet Republike Srbije, treći izvor finansiranja. Budžet Republike Srbije je bio u suficitu i 2005. i 2006. godine. To su bile izborne parole tadašnje vladajuće koalicije. Da li treba da vas podsetim na NIP? U NIP se slilo 1.500.000.000 evra dobijenih po osnovu privatizacije „Mobtela“, uplatom „Telenora“; kako je moguće da to nije bilo dovoljno za jedno razumno finansiranje Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, koje mora da posluje u skladu sa zakonom?
Mi sada ovde treba da se složimo sa činjenicom da smo dobili kamatnu stopu koja je niža od kamatne stope koju dobija Republika Hrvatska. Republika Hrvatska je dužna četrdeset milijardi dolara. Izvori finansiranja Republike Hrvatske su drugačiji od izvora finansiranja Srbije. Mi mislimo da je svaka kamatna stopa koja se pominje u toku ove diskusije, pa i u vašem predstavljanju ovog zakona, morala biti sastavni element zakona o kojem ćemo glasati. Toga nema.
U ovom zakonu su precizno utvrđeni iznosi za koje mi dajemo garancije: sto miliona banci „Sosijete ženeral“, 75.000.000 „Unikredit banci“. Nigde se ne pominje kamata, nigde se ne govori o kamati. Pitam vas, zašto je to tako? Na kom je još mestu, osim u Skupštini Srbije, moguće garantovati za neki kredit, a pri tom ne dobiti zakonsku osnovu u definisanoj kamati? Kakav god kredit da preuzmete u Srbiji, bilo da ste žirant, da položite hipoteku u drugom redu, da uzimate taj kredit, osnovni element ugovora je i kamatna stopa. Toga ovde u zakonu nema.
Apsolutno vam verujem to što ste vi rekli, nemam razloga da sumnjam. Mislim da je kamatna stopa euribor plus 4% u ovim okolnostima nešto što je prihvatljivo, ali neka to bude u zakonu. Toga u zakonu nema, a mi garantujemo nešto tako.
Ono što je veoma važno i preko čega ne može da se pređe je ta poslovna politika javnih preduzeća ove zemlje. Toliko smo insistirali na departizaciji i depolitizaciji, a sada ste dobili kvorum od jedne opozicione stranke, od Nove Srbije. Bez Nove Srbije ne biste mogli da počnete raspravu, ne biste mogli da objedinite tačke. Mislim da su i oni zainteresovani da se dobije rešenje ovog problema sa kojim se sada suočavamo. Samo, Nova Srbija je u okviru prethodne vlasti uspostavila partijski monopol u sektoru rada JP „Putevi Srbije“. Funkcioner Nove Srbije je bio direktor JP „Putevi Srbije“ i protiv njega je sada Vlada podnela krivičnu prijavu, vode se krivični postupci. Da li je to sada kompenzacija za neke međusobne ustupke koje ćete učiniti jedni drugima?
Ostao je dug od sto miliona iz NIS-a. Sada nas obaveštavate da je 300.000.000 dug JP „Putevi Srbije“. Koliki je dug Železnica, koliki je dug JAT-a? Ko odgovara za tako nešto i da li će se jednom uspostaviti princip odgovornosti ljudi koji vode javna preduzeća? To je pitanje za vašu vladu. Pre nego što ste došli ovde sa idejom da mi treba da garantujemo zaduženje zemlje morali ste da sankcionišete one koji su neodgovornom politikom doveli Javno preduzeće u tako haotičan položaj i uništili čitavu privrednu granu.
Što se tiče onoga o čemu je malopre govorio jedan predstavnik opozicione stranke pominjući 2001, 2002. i 2003. godinu, ni dinar duga nije ostao 2004. godine putarima Srbije, ni dinar duga nije ostao iza vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Koliko je ostalo? Milijardu. To su bili operativni troškovi, s obzirom na to da je Vlada pala, ali to nisu bili dugovi stvoreni na ovakav način. Naša vlada je smenjena u Skupštini u novembru 2003. godine. Raspisani su vanredni izbori.
Mi smo zaustavljeni godinu i po dana pre isteka mandata, na način koji je karakterističan za parlamentarnu demokratiju, ali su prekinuti naši planovi. O tome se radi. Preduzeće koje je tada funkcionisalo u ovom sektoru radilo je profesionalno.
Kada govorimo o JP „Putevi Srbije“, onda govorimo o problemu koji treba da bude rešen. Mi smo raspoloženi da pomognemo jedno takvo rešenje, da deblokiramo taj sektor.
Dajte nam garancije da ćete insistirati na utvrđivanju odgovornosti za one koji su napravili ovakvu poslovnu štetu. Nije važno da li je ona posledica neke loše namere ili neznanja, ali u svakom preduzeću, u svakoj kompaniji podrazumeva se da poslovnu štetu koja se stvara prati neka vrsta odgovornosti.
Ko će odgovarati za ovakvu politiku? Ne postoji kompanija u svetu koja bi tako nešto dopustila. Zašto je to dopušteno u Srbiji i da li je to cena jedne političke koalicije koja je napravljena u junu 2007. godine, pre dve godine, kada smo vas kritikovali, pre svega Demokratsku stranku, zbog načina na koji se pravi ta koalicija, zbog parcelizacije zemlje?
Amateri su nam vodili državu godinama i sada plaćamo cenu za tako nešto. Izborne kampanje su se svele na lopatu ašova – država uzme od građana, pa im onda vraća u izbornoj kampanji. Nikakvog plana nije bilo, nikakve sistemske gradnje. Sada slušamo priče o Koridoru 10. Zašto taj koridor nije napravljen? Koncesija je raspisana, pa propala. Država će sama praviti, a mi nemamo novac za tako nešto. Vi vrlo dobro znate, nemamo novac da pokrijemo dugove javnog preduzeća iz prošlosti, a kamoli da pronađemo novac za finansiranje autoputeva u ovoj zemlji. Tu treba povući crtu.
Vrlo je jasno šta se ovim zakonom pokušava. Ovim zakonom vi praktično pokušavate da pokrijete štetu koja je u prošlosti stvorena, a da se pri tom ne postavi pitanje političke odgovornosti za tako nešto, a to je nemoguće. Zašto se ne postavlja pitanje odgovornosti? Zato što je vaš današnji koalicioni partner, potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, bio ministar finansija u toj vladi. Ministar za NIP u prethodnom sazivu je visoki funkcioner Demokratske stranke Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda. Ko je pravio te planove ako nije Ministarstvo za NIP i ako nije ministar finansija? Ko je odlučivao o troškovima javnog preduzeća, ako ministarstvo koje se bavi javnim finansijama nije izvršilo nadzor ili nije bilo u prilici da izvrši nadzor? O tome treba da pričamo.
Teška je situacija. Nećemo da je otežavamo. Hoćemo da pomognemo i vama, ministre Mrkonjiću. Nemojte da očekujete od nas da mi pređemo sami taj put. Napravite i vi korak, ne ka Liberalno-demokratskoj partiji, nego ka onom delu društva koji sada trpi. Hiljade porodica je na rubu egzistencije zbog toga što ljudi ne dobijaju novac od kompanija u kojima su angažovani. Mašine stoje kraj puteva, ne mogu da odu, jer nema nafte za njih.
Mi želimo to da rešimo. Hajde da to rešimo na takav način da se nikada više taj problem ne ponovi, da utvrdimo jasnu odgovornost i da vi to ovde saopštite. Nema završnih računa za 2005, 2006, 2007, 2008. i 2009. godinu. Prvo treba Vlada da da završni račun za budžet, pa javno preduzeće, pa onda da razgovaramo o tome da li će LDP da podnese na internet sajtu imena svojih finansijera ili ne.
Država treba da da primer. Dajte nam završne račune za sve prethodne godine, pa i za „Puteve Srbije“, da vidimo kako su dugovi nastali. Ako završnih računa nema, onda je to još gore. Ako novo rukovodstvo ne insistira i ne radi, ako ne može da uradi danas, recite - biće za mesec dana, i verovaćemo, eto, bićemo još toliko naivni. Pokažite nameru da menjate sistem.
Strašno je veliki novac za koji mi sada polažemo garancije. To je gotovo polovina novca koji smo dobili privatizacijom NIS-a, a dugovi JP „Putevi Srbije“ su 75% novca koji smo dobili za privatizaciju NIS-a. Ta privatizacija je proglašena istorijskim poslom u našoj zemlji.
Dakle, 400.000.000 za NIS, a 300.000.000 minusa su napravili „Putevi Srbije“, a nijedan autoput nemamo završen, nijedan sistemski problem nemamo rešen. Pravili su se putevi tamo gde je nalagala izborna kampanja, pa su se onda ministrima za života dizali spomenici i kačile ploče po crkvama, jer su bili dobrotvori kraja koji je za njih zbog toga glasao. Mi želimo sa tom praksom da prekinemo.
Kako bismo mogli to da uradimo, potrebna je ozbiljna državna administracija koja pred parlament izađe i kaže – evo zakona, u zakonu dajemo garancije za 100.000.000 ili 75.000.000 glavnice i pripadajuću kamatu, euribor plus 4,05, što je dobra kamata; posle toga nam ministarka obrazloži i navede primere i mi kažemo – u redu, ali hajde sada da vidimo kako su dugovi nastali, ko za to odgovara i kako se taj problem rešava.
Zakon o privrednim društvima nas obavezuje na tako nešto. Član upravnog odbora, svako od predsednika, do poslednjeg člana na kraju, svojom imovinom garantuje za nastalu štetu, ukoliko je šteta posledica nesavesnog poslovanja. Da li je neko odgovarao u Srbiji za tako nešto? Nije. Želimo to da promenimo. Imaćete podršku LDP-a ako otvoreno budete govorili o problemu koji sada pokušavamo da rešimo. Ako se to pretvori u ćutanje čitave vladajuće koalicije, u tišinu ministarke koja nam je nešto predstavljala i sada, šta da radi, pošto je dobila taj vruć krompir; u vašu nemoć, pošto ne znate šta ćete jer vas svakog dana jure putari kojima ste dužni novac, a sa druge strane imate neku svoju agendu, pa valjda nešto mora da se uradi, onda svi zajedno imamo problem. Mi u tom problemu ne želimo da učestvujemo, nego ćemo iz njega iskoračiti i reći ne ovakvim zakonima. Neka glasa Velimir Ilić za ove zakone, jer je on svoju politiku na ovakav način realizovao.

Diana Dragutinović, ministarka finansija.

Samo sam htela da kažem da je odnos Vlade, a posebno Ministarstva finansija, prema Javnom preduzeću prilično promenjen. Dakle, dugovi se na neki način moraju regulisati, zato što to prouzrokuje mnogo veće probleme nego samo nerešavanje problema u odnosu na Javno preduzeće „Putevi“. Ne možete sve probleme rešiti. Činjenica je da je ovo nasleđeni problem. Međutim, od 1. januara 2009. godine JP „Putevi“ je u obavezi da nas svakog meseca, pored toga što nas izveštava o prihodima i rashodima, uvek gledamo rezultat, izveštava i o projekciji poslovanja za narednih godinu dana. Neće se dozvoliti više gomilanje dugova JP „Putevi“.

Narodni poslanik Velimir Ilić ima pravo na repliku na osnovu direktnog pominjanja, u trajanju od tri minuta. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da na ovom pitanju sada ovde neko stiče neke političke poene i da pričamo priču koja nije argumentovana. Želim da iznesem argumente o čemu se zapravo radi i otkud dug u preduzeću „Putevi Srbije“. Od 2000. godine, a možda i ranije, preduzeće „Putevi Srbije“ je donelo dug kao Direkcija, koja je bila budžetski korisnik.
Direkcija za puteve Srbije imala je dug u iznosu od 10,2 milijarde u momentu kada je u srpskom parlamentu ugašena Direkcija i napravljeno JP „Putevi Srbije“. Vlada Republike Srbije bila je dužna da istog dana razduži Direkciju i da sa saldom nula formira JP „Putevi Srbije“.
Međutim, tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić dao je obećanje da će u roku od tri meseca to da uradi. Poslanici parlamenta Srbije su to prihvatili i Vlada Republike Srbije je preuzela obavezu da se u roku od tri meseca „Putevima Srbije“ razduži dug od 10,2 milijarde dinara. To je dug od 2000, 2001. godine, ona obnova posle bombardovanja itd.
Samo dug na Feketiću bio je tri milijarde dinara. To je van ove 10,2 milijarde, jer je tada blokiran budžet Republike Srbije i od finansija je pola, a pola od „Puteva Srbije“ skinuto sa računa u blokadi koja je usledila. Smenjen je pravobranilac koji je štitio interese, jer nije obavestio Vladu da je postupak u toku. Tada smo platili jedan put koji ne vredi ni deseti deo, sa kamatama koje su bile u onim inflatornim godinama tri milijarde, i oštetili „Puteve“, oštetili budžet Republike Srbije.
Prema tome, ministar finansija već pet godina nije razdužio Direkciju, koja je bila budžetski korisnik. Putari su imali mogućnost da od budžetskih korisnika odmah naplate blokadom budžeta, međutim, u javnom preduzeću oni su morali da plaćaju kamate pet godina na 10,2 milijarde.
Mlađan Dinkić je to uradio i zbog toga je trebalo, po svim zakonima, krivično da odgovara. On je dalje prošao i to je otišlo tako kako je otišlo, do dana današnjeg. Sledeći ministar finansija, Mirko Cvetković, u ovom parlamentu i na Odboru za saobraćaj i veze dao je obećanje da će on u roku od mesec dana uzeti kredit, pre dve godine, i ovaj sada kredit koji se pojavljuje i razdužiti taj dug od prelaska Direkcije za puteve u JP „Putevi Srbije“. Međutim ...
(Predsedavajuća: Tri minuta, vreme za repliku je završeno.)
Ne replika, iskoristiću sada i ovaj stranački deo.

Nećete, narodni poslaniče, dobili ste pravo na repliku.
Pravo na reč, kao predsednicima poslaničkih grupa, već je dato narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću i Borisu Aleksiću. Jedino ako se oni slažu da kršimo Poslovnik zajedno i da gospodin Velimir Ilić nastavi, ali se ja ne slažem. Molim vas da se držimo reda.

Evo, Nikolić mi ustupa preko reda.