DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA, 30.11.-0001.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA

30.11.-0001

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 12:10 do 17:15

OBRAĆANJA

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Božidar Đelić

Mada je to van teme danas, mislim da je važno pa ću u najkraćim crtama reći da, što se tiče naše državne politike, Srbija je pokrenula jednu inicijativu koju je pozdravila međunarodna zajednica. To se videlo tako što je ona sada ne inicijativa Srbije, već Skupštine UN, koja traži principijelni odgovor na jedno principijelno pitanje.
Poruka koju šalje Srbija nije - sačekajte, nego da one zemlje koje su pod ogromnim pritiskom u ovom momentu od strane određenih velikih sila shvate da ima mnogo potencijalnih sličnih problema u svetu, a veoma često i u samim tim zemljama. Tako da Srbija ne lobira, nego samo pokazuje gde se nalazi sopstveni interes i određenih zemalja, a i cele međunarodne zajednice.
Mi, naravno, znamo da će zaključak, tj. konsultativno mišljenje koje će doneti Međunarodni sud pravde biti u korist naše zemlje i to je za nas onaj momenat kada postoje sve okolnosti da krenu istinski pregovori, koji, nažalost, ne zbog našeg htenja, nego zbog određenih pritisaka, nije bilo i da dođemo do istorijskog pravog kompromisa između Beograda i Prištine. Hvala.

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Milorad Buha.

Ivan Jovanović

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je u malopređašnjem pitanju pomenuto pitanje konverzije aerodroma Lađevci, želeo bih, pre svega, da podržim tu akciju Ministarstva odbrane i lokalnih samouprava iz okoline aerodroma.
U prečniku od 100 kilometara tu živi otprilike 900.000 građana Srbije i postoji veliki ekonomski interes ovih opština i ovih gradova da se ta konverzija sprovede.
Želeo bih da postavim pitanje koje se tiče mirovnih misija UN. Postoji u javnosti velika polemika o tome i pojedine stranke sprovode kampanju protiv slanja naših vojnika u mirovne operacije UN. Pošto je ministar malopre pomenuo koje sve države učestvuju, dakle najrazvijenije zemlje sveta, najrazvijenije demokratije, želim da pitam – koje to benefite Srbija može da očekuje od učešća u ovim operacijama? To je pitanje za ministra odbrane.
Za gospodina Đelića je pitanje – pošto u junu očekujemo izveštaj o napretku Srbije, da li će on biti pozitivan i šta se očekuje od tog izveštaja? Hvala.

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima Božidar Đelić.

Božidar Đelić

Verovatno ste mislili na izveštaj o viznoj liberalizaciji, je l' tako? Mi taj izveštaj nismo dobili zvanično, ali nije nikakva tajna da se on pojavio na mnogim sajtovima nevladinih organizacija širom Evrope, tako da smo ga pročitali.
Mogu vam reći da je on pozitivan za našu zemlju i da je objektivan, što je veoma važno.
To je kompliment i ovom domu, jer je veoma jasno naznačeno da je velika aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije omogućila da Srbija u potpunosti ispuni zakonodavni deo agende oko dobijanja belog šengena za naše građane.
S druge strane, na nivou delovanja Vlade dobili smo pozitivan izveštaj i ostalo je nekoliko pitanja, o kojima sam već u dva navrata ovde pričao pa, ako mi dozvolite, ne bih i treći put. Samo da kažem da očekujemo da u nedeljama koje dolaze, posle konsultacija koje u ovom momentu sprovodi Evropska komisija sa zemljama članicama šengenskog prostora, imamo i formalnu komunikaciju sa Evropskom komisijom, da doradimo neke stvari ukoliko moraju biti dorađene, i na taj način upotpunimo izveštaj.
Sada da kažem šta su sledeći koraci. Češka, kao predsedavajuća, pokušava da do leta (oni su tu do kraja juna, a u julu je tu već Švedska) imaju na jednom od saveta ministara jedan pozitivan momenat, koji neće biti odluka, ali da se naznači da su zemlje Zapadnog Balkana, a možda naznači i one zemlje koje su ispunile te uslove, na dobrom putu da dobiju beli šengen.
Posle toga, zato što su to pravila EU, taj dokument će ići ka onome što će biti na jesen, sa jedne strane, konsultativno mišljenje Evropskog parlamenta, jer je ono nužno, i sa druge strane, da na nivou ministara unutrašnjih poslova i ministara pravde EU dođe do stava, a posle toga da i na samitu ministara EU dođe do konkretne odluke.
Zbog toga, što ne kažem sada ja, jer više puta su poštovani narodni poslanici danas postavili pitanje oko rokova, nego što je rekao i komesar Ren, što je rekao ministar spoljnih poslova Italije, što je nedvosmisleno rekao i predsednik Francuske prošle nedelje, da Francuska hoće da građani Srbije putuju bez viza u Francusku i druge zemlje šengena sledeće godine, to je sada stav, to su i rokovi koje sada nama kažu naši evropski partneri.
Neću danas govoriti o rokovima, ali sami vidite prema čemu mi u ovome radimo i koji je momenat kada očekujemo pozitivnu odluku za naše građane. Znači, odgovor na vaše pitanje je nedvosmisleno – izveštaj Evropske komisije je pozitivan za našu zemlju i naša zemlja će ispuniti, budite uvereni, sve uslove da već sledeće godine naši građani putuju bez viza u Evropu. Hvala.

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Milorad Buha

Dame i gospodo, postaviću tri pitanja potpredsedniku Vlade gospodinu Đeliću.
Prvo pitanje je vezano za direktne i indirektne efekte jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma. Da li je Vlada ili neki državni organ u Republici Srbiji napravio analizu pozitivnih i negativnih efekata jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma? Primereno je u ovakvoj situaciji, kada se radi o bitnim fundamentalnim sporazumima, napraviti analizu koja će obuhvatiti sve finansijske, ekonomske, trgovinske i sve druge efekte koje će izazvati jedan sporazum.
Drugo pitanje. Koja je direktna šteta, iskazana novčano? Ona je morala biti navedena u ovoj analizi i računski obrađena. Koja je indirektna šteta, o kojoj niko ne govori? To je smanjenje proizvodnje zbog pojeftinjenja carine. Dalje, smanjiće se i obim domaće proizvodnje koji će ući u trgovačku sferu i time ćemo smanjiti finansijski promet domaćih proizvoda. Šta kažu tu analize?
Treće pitanje. Pre 15 dana sklopili smo ugovor sa MMF-om. Tim ugovorom smo utvrdili visinu deficita 3% bruto društvenog proizvoda. Juče smo u sredstvima informisanja mogli pročitati izjavu ministra finansija Diane Dragutinović, koja kaže da će se u analizi efekata ekonomske krize ići (to je odluka da li ministarstva njenog, Vlade ili ne zna se više koga) na povećanje deficita na 4%, što je u suprotnosti sa ugovorom koji smo sklopili sa MMF-om.
S druge strane, postavlja se pitanje povećanja PDV. Guverner Narodne banke kaže da bi trebalo povećati PDV na 19%. Predsednik Vlade takođe se zalaže za tu aktivnost. Nemojte vrteti glavom, njegova je izjava, koju je više puta ponovio, da ukoliko svi drugi efekti i mere Vlade ne pokažu rezultat, onda će se ići na povećanje.
Ministar finansija i vi niste do sada iskazali želju da se uđe u ovu meru. Da li imate tu analizu, ko je napravio i koji su efekti te analize ako je imate, ako ste je napravili? A primereno je da ste je pravili, da je imate i onda ne može biti razilaženja. Vi se razilazite. Znači, četiri...

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Tri minuta. Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade, Božidar Đelić.

Božidar Đelić

Poštovani gospodine Buha, ekonomija je jedna dinamička stvar. To jeste i čudo za one koji znaju, a Srbija će biti snažna i veoma uspešna ekonomija. Ona je poslednjih godina bila u stanju da privuče 16 milijardi dolara investicija.
Kada govorite o liberalizaciji, krenimo od regiona. Ja nisam bio u Vladi kada je naša zemlja ispregovarala, posle toga usvojila i ovaj cenjeni dom ratifikovao CEFTA sporazum. U ovom momentu krize, statistički podaci o kojima ste pričali (sviđa mi se taj način pristupa rešavanju problema, kroz činjenice) pokazuju da je Srbija pobednica Cefte. Mi smo proteklih godina povećavali svake godine za 40% naš izvoz u toj zoni. Ukoliko pogledamo našu performansu, koja, svi ćemo se složiti, nije zadovoljavajuća u domenu izvoza, one zemlje gde imamo suficit, tj. gde više izvozimo nego što uvozimo, zapravo su zemlje u okruženju, članice Cefte. To se ponavlja i u ovim teškim godinama.
Zbog toga, kada pogledamo efekte liberalizacije, moramo to staviti u jedan širi kontekst. Prvo, od decembra 2000. godine EU je ukinula carine na izvoz srpskih proizvoda na to tržište, koje sada broji 500 miliona potrošača (to je najveće tržište na svetu u ovom momentu). Ima tu samo nekoliko izuzetaka, koji se tiču poljoprivrednih proizvoda, ali tu smo dobili i one kvote koje se primenjuju, npr. za šećer ili u domenu vinarstva.
Druga stvar koju moramo da vidimo jeste da su tamo gde želimo da izvezemo i oni koji žele da investiraju. U suštini, tu je povezanost između trgovine i investicija. Stabilne trgovinske veze sa EU, to će vam svaki ozbiljniji investitor reći, najvažnija su odrednica za bilo kog investitora iz EU za investicije u Srbiji. Niko od ozbiljnijih i većih firmi ne razmatra samo investicije da bi se pokrilo srpsko tržište, jer ono, prema onome što je evropsko tržište, nije veliko, nego se traži mogućnost, zahvaljujući talentu naših građana i ovom zakonskom okviru na kome ćemo svi zajedno raditi da bude još bolji, da mogu da proizvode i da izvoze svuda u svetu.
Moram da upotpunim ono što je rekao moj dragi kolega Šutanovac za Tursku. Tu su odnosi i u domenu bezbednosti, ali juče je potpisan i nadam se da će ovaj cenjeni dom brzo ratifikovati slobodnu trgovinu sa Turskom.
Ona nije članica Evropske unije, ali ima carinsku uniju sa EU već nekoliko desetina godina. Zašto je to važno? Daću vam samo jedan primer i da pričamo malo o Pirotu.
Na sastanku sa direktorom "Mišlena" u Davosu, koji je najveći proizvođač guma u svetu, na direktno pitanje - šta je to što Srbija može uraditi da bi se povećala proizvodnja u Pirotu i Srbiji onih proizvoda koje proizvodi "Mišlen", odgovor me je iznenadio, ali to vam je ta dinamika ekonomije, a odgovor je bio - potpišite sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom.
Razlog je što je Turska poslednje veliko tržište gde ta velika multinacionalna kompanija nema fabriku i zbog toga im je, to je čista industrijska logika, dva puta jeftinije da povećaju kapacitet kada za to dođe vreme, kada se završi ova kriza, i da se u Pirotu proizvodi mnogo više guma. Govorili su o tri puta većoj proizvodnji, o povećanju sa sadašnjih šest na 18 miliona guma godišnje. Ne za Srbiju, nego da, kao što je slučaj da 90% proizvodnje ide u izvoz, to ide u Tursku.
To je ta dinamika stvari. Imamo računicu, više puta sam govorio o njoj, radi se o pet miliona evra mesečno. U to su uračunati efekti koji nisu čisto efekti SSP-a, jer je naša zemlja odlučila da dodatno smanji, a na to nas nije obavezao SSP, carine na uvoz automobila. S druge strane, imamo mogućnosti da izvozimo. Ako pogledate izvoz prošle godine, da nemamo te odnose sa EU, naši izvoznici, domaći ili strani, morali bi da plate 385 miliona evra carine EU. To je na mesečnom nivou sedam puta više nego ovo što je manjak u državnoj kasi.
Samim tim, kada sagledamo i ove carinske odnose i investicije i region i mogućnosti koje to otvara u širem spektru stvari, vidimo da je korektna strategija za zemlju Srbiju da ima jednu otvorenu ekonomiju, da sklapa sporazume koji će omogućiti da naši građani proizvode za ceo svet. Hvala puno.