Poštovani gospodine Buha, ekonomija je jedna dinamička stvar. To jeste i čudo za one koji znaju, a Srbija će biti snažna i veoma uspešna ekonomija. Ona je poslednjih godina bila u stanju da privuče 16 milijardi dolara investicija.
Kada govorite o liberalizaciji, krenimo od regiona. Ja nisam bio u Vladi kada je naša zemlja ispregovarala, posle toga usvojila i ovaj cenjeni dom ratifikovao CEFTA sporazum. U ovom momentu krize, statistički podaci o kojima ste pričali (sviđa mi se taj način pristupa rešavanju problema, kroz činjenice) pokazuju da je Srbija pobednica Cefte. Mi smo proteklih godina povećavali svake godine za 40% naš izvoz u toj zoni. Ukoliko pogledamo našu performansu, koja, svi ćemo se složiti, nije zadovoljavajuća u domenu izvoza, one zemlje gde imamo suficit, tj. gde više izvozimo nego što uvozimo, zapravo su zemlje u okruženju, članice Cefte. To se ponavlja i u ovim teškim godinama.
Zbog toga, kada pogledamo efekte liberalizacije, moramo to staviti u jedan širi kontekst. Prvo, od decembra 2000. godine EU je ukinula carine na izvoz srpskih proizvoda na to tržište, koje sada broji 500 miliona potrošača (to je najveće tržište na svetu u ovom momentu). Ima tu samo nekoliko izuzetaka, koji se tiču poljoprivrednih proizvoda, ali tu smo dobili i one kvote koje se primenjuju, npr. za šećer ili u domenu vinarstva.
Druga stvar koju moramo da vidimo jeste da su tamo gde želimo da izvezemo i oni koji žele da investiraju. U suštini, tu je povezanost između trgovine i investicija. Stabilne trgovinske veze sa EU, to će vam svaki ozbiljniji investitor reći, najvažnija su odrednica za bilo kog investitora iz EU za investicije u Srbiji. Niko od ozbiljnijih i većih firmi ne razmatra samo investicije da bi se pokrilo srpsko tržište, jer ono, prema onome što je evropsko tržište, nije veliko, nego se traži mogućnost, zahvaljujući talentu naših građana i ovom zakonskom okviru na kome ćemo svi zajedno raditi da bude još bolji, da mogu da proizvode i da izvoze svuda u svetu.
Moram da upotpunim ono što je rekao moj dragi kolega Šutanovac za Tursku. Tu su odnosi i u domenu bezbednosti, ali juče je potpisan i nadam se da će ovaj cenjeni dom brzo ratifikovati slobodnu trgovinu sa Turskom.
Ona nije članica Evropske unije, ali ima carinsku uniju sa EU već nekoliko desetina godina. Zašto je to važno? Daću vam samo jedan primer i da pričamo malo o Pirotu.
Na sastanku sa direktorom "Mišlena" u Davosu, koji je najveći proizvođač guma u svetu, na direktno pitanje - šta je to što Srbija može uraditi da bi se povećala proizvodnja u Pirotu i Srbiji onih proizvoda koje proizvodi "Mišlen", odgovor me je iznenadio, ali to vam je ta dinamika ekonomije, a odgovor je bio - potpišite sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom.
Razlog je što je Turska poslednje veliko tržište gde ta velika multinacionalna kompanija nema fabriku i zbog toga im je, to je čista industrijska logika, dva puta jeftinije da povećaju kapacitet kada za to dođe vreme, kada se završi ova kriza, i da se u Pirotu proizvodi mnogo više guma. Govorili su o tri puta većoj proizvodnji, o povećanju sa sadašnjih šest na 18 miliona guma godišnje. Ne za Srbiju, nego da, kao što je slučaj da 90% proizvodnje ide u izvoz, to ide u Tursku.
To je ta dinamika stvari. Imamo računicu, više puta sam govorio o njoj, radi se o pet miliona evra mesečno. U to su uračunati efekti koji nisu čisto efekti SSP-a, jer je naša zemlja odlučila da dodatno smanji, a na to nas nije obavezao SSP, carine na uvoz automobila. S druge strane, imamo mogućnosti da izvozimo. Ako pogledate izvoz prošle godine, da nemamo te odnose sa EU, naši izvoznici, domaći ili strani, morali bi da plate 385 miliona evra carine EU. To je na mesečnom nivou sedam puta više nego ovo što je manjak u državnoj kasi.
Samim tim, kada sagledamo i ove carinske odnose i investicije i region i mogućnosti koje to otvara u širem spektru stvari, vidimo da je korektna strategija za zemlju Srbiju da ima jednu otvorenu ekonomiju, da sklapa sporazume koji će omogućiti da naši građani proizvode za ceo svet. Hvala puno.
