Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, osvrnula bih se veoma kratko na neke od vaših diskusija.
Kao prvo, gospodin Krasić jeste u pravu. Upravljanje javnim dugom jeste posao Ministarstva finansija, ali u čitavom periodu od 2001. godine do danas javni dug, i to ne može da se porekne, opada. I pored toga što je krajem prošle godine došlo do depresijacije, i pored toga što su postojale neregulisane docnje JP „Putevi“ prema putarima, javni dug nije veći od 30%.
Normalno je, gospodine Krasiću, opet ću ponoviti, ne postoji zemlja koja se ne zadužuje. Zato postoje u razvijenom svetu razvijene javne agencije za upravljanje dugom. Šta će te agencije ako se zemlje ne zadužuju i razdužuju? U normalnim zemljama, kada su vremena dobra, javni dug se smanjuje; kada su vremena loša javni dug se povećava, jer to jeste način da se neutrališe pad privatne tražnje i kriza učini manje bolnom.
Gospodin Obradović je pitao (njega sada ovde nema, ali nema veze) šta je garancija da se istorija neće ponoviti. Činjenica jeste da je Javno preduzeće, prvo Direkcija, a onda i Javno preduzeće „Putevi“, tokom godina povećavalo svoje docnje i dugovanje.
U uvodnom izlaganju sam rekla da neću da isključim neke neracionalnosti, ali meni se kao laiku čini, kada je taj posao u pitanju, da postoji neki nesklad između prihoda koje to preduzeće ostvaruje i njegovih obaveza prema zakonu.
Šta je garancija da se neće ponoviti? Recimo, jedna od garancija mogao bi biti taj program koji sada imamo sa Međunarodnim monetarnim fondom. Taj program traje dve godine i u tom programu jasno stoji da se neće dozvoliti generisanje docnji ili neplaćanje obaveza. Pri tome, za razliku od našeg budžeta, u programu sa Međunarodnim monetarnim fondom, kada govorimo o državi, ta država uključuje i Javno preduzeće „Putevi“.
Dakle, kada govorimo o prihodima i o rashodima države, to što smo dogovorili sa MMF-om uključuje i prihode i rashode Javnog preduzeća „Putevi“. Na svaka tri meseca vršiće se kontrola prihoda i rashoda. Mislim da je to dovoljna garancija da se, makar u ovom periodu od dve godine, docnje neće povećavati, odnosno neće stvarati.
Državna revizorska kuća, gospodine Maraš, vi to dobro znate, odgovorna je Skupštini. Prema tome, pretpostavljam, kada bi Skupština pozvala državnu revizorsku kuću, ona bi kontrolisala završne račune Javnog preduzeća „Putevi Srbije“. Mislim da Zakon o državnoj reviziji, mislim da je to član 5, ovlašćuje revizorsku kuću da to uradi ukoliko joj parlament da taj zadatak.
Mogu da kažem da je budžetska inspekcija bila u Javnom preduzeću „Putevi“. Posao još nije završen do kraja, još nema finalnog izveštaja, ali na osnovu prvog izveštaja koji je podnela budžetska inspekcija podneta je krivična prijava. Ali, kapacitet budžetske inspekcije u odnosu na kapacitet državne revizorske kuće je daleko manji.
Gospodin Šami je rekao da će ova vlada biti zapamćena po tome što je to vlada koja neće da gradi Koridor 10, zato što nisu odvojena nikakva sredstva. Možemo govoriti o tome da li su ta sredstva velika ili mala, ali prosto nije tačno da nisu odvojena nikakva sredstva.
Dakle, sigurno znam, gospodin Mrkonjić može da potvrdi, činjenica jeste da je budžetom za 2009. godinu iz budžeta Republike Srbije (to ponavljam jer to nije jedini budžet iz koga će se finansirati Koridor 10) bilo odvojeno pet milijardi dinara. Rebalansom, zahvaljujući tome što prihodi nisu toliki koliko smo očekivali, ta sredstva su umanjena na tri milijarde.
Ponavljam, budžet Republike Srbije nije jedini finansijer Koridora 10.
Pored budžeta Republike Srbije, za onaj deo koji se odnosi na obilaznicu oko grada Beograda deo sredstava će se obezbediti iz budžeta Beograda; takođe, deo sredstava, opet nisu velika ali jesu budžetska sredstva, iz budžeta Vojvodine. Dakle, ne sporim da ta sredstva nisu velika, ali nije tačno da se iz budžeta ništa ne izdvaja.
Takođe, nije tačno da se ovako veliki projekti rade budžetskim sredstvima. Tačno se zna, kada imate normalan nivo kapitalnih izdataka, neka redovna održavanja, to je dva-tri posto društvenog proizvoda. Ukoliko imate krupne privremene projekte, jer jednom kad počnete projekat, završite, znači, privremeno imate potrebu za većim kapitalnim izdacima, po pravilu se takvi izdaci finansiraju iz kreditnih izvora.
Napominjem, kada usvajamo budžet Republike Srbije mi ne usvajamo samo raspodelu budžetskih prihoda, mi usvajamo i garancije koje se daju Javnom preduzeću „Putevi“ ili Železnici za Koridor 10, usvajamo i zajmove države za te namene. Prema tome, mislim da je krajnje nepravedno govoriti da se radi samo o tri milijarde dinara.
U svakom slučaju, hvala vam na ovim diskusijama.
