Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od onih tehničkih  amandmana. Hteli smo samo da malo konkretizujemo, da preciznije označimo ovaj član zakona, te smo iz tog razloga tražili da se u prvu grupu regiona, čiji je stepen razvijenosti najmanje 75% republičkog proseka društvenog bruto proizvoda po glavi stanovnika, unese jedna prihvatljiva rečenica, umesto rečenice koju je Vlada stavila u Predlog zakona.
Vlada predlaže da to budu oni čiji je stepen razvijenosti 75% i iznad 75% republičkog BDP-a. Zar nije mnogo jednostavnije, racionalnije i pametnije da se označi samo donja granica, najmanje 75%?
Međutim, očigledno da nema nikakve volje da se prihvataju amandmani opozicije, pa pretpostavljam da je iz tog razloga odlučeno da se ovaj amandman odbije, koji je zaista tehničke prirode, mnogo pojednostavljuje i daje mogućnosti da se bolje tumači ova odredba zakona. Očigledno da Vlada polazi od te pretpostavke da joj se može. Prema tome, ako joj se može, onda tako i radi. Nema ozbiljne volje da se sarađuje s opozicijom.
Jednom sam već istakla da je ovaj zakon sam po sebi loš. Ovaj zakon ne valja ni politički, ni pravno, ni na bilo koji drugi način.
Koristiću još malo vremena koje mi je preostalo. Rekla sam i da neću više govoriti o amandmanima, međutim, s obzirom na to da ste malopre pogrešno protumačili sopstveno objašnjenje zašto se amandman odbija, smatram da je ipak potrebno da vam se ukaže na svaku grešku koju činite, pa tako i u vezi s jednim najobičnijim tehničkim amandmanom.
Predlažem da ipak odlučite da ga usvojite.

Na član 9, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9, amandman je podnela Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

U članu 9. je definisano razvrstavanje regiona prema stepenu razvijenosti, i to u dve grupe: u prvoj grupi bi bili regioni čiji je stepen razvijenosti 75% i iznad 75% republičkog proseka BDP-a po glavi stanovnika, u drugoj grupi – oni regioni čiji je stepen razvijenosti ispod tog republičkog proseka BDP po glavi stanovnika.
Amandmanskom intervencijom sam, bez ikakve zlonamernosti, iz razloga što nigde nisam pronašla objavljen taj podatak, ne samo ja, nego ni sve moje kolege koje se bave strukom, ljudi koji pišu naučne radove, pa im nedostaje taj podatak, precizirala odredbu da osnov za utvrđivanje stepena razvijenosti iz stava 1. ovoga člana bude podatak o BDP-u po glavi stanovnika, ne mešajući se u način kako ste vi to definisali, ali koji je objavio organ nadležan za poslove statistike za prethodnu godinu.
U obrazloženju ste mi rekli da su svi podaci koji se upotrebljavaju zvanični, a kažem vam da sam amandman podnela zato što je taj podatak nedostupan, nigde nije objavljen. Zašto niste dali obrazloženje meni kao poslaniku, tako što biste u odgovoru na odbijanje amandmana rekli – taj podatak iznosi toliko i toliko za prošlu godinu, a u ovoj godini ga objavljujemo? Verovala bih vam da imate taj podatak. Vi ga možda i imate, ali ga javnost nema. Ne možemo da tvrdimo da je to kriterijum i merilo ako ne znamo šta je polazna osnova za utvrđivanje stepena razvijenosti.
Našla sam podatak na sajtu Ju-Es-Ejda (USAID), kao procenjen.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Zahvaljujem.

Na naslov iznad člana 10, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, najavljivali smo i u načelnoj raspravi i u pojedinostima, malopre, da je ovaj način razvrstavanja regiona prema stepenu razvijenosti prilično nedorečen i banalan. Na neki način ste sve to poprilično uprostili, pozivajući se na evropske standarde. Bilo bi interesantno da nam kažete da li ste mogli da primenite evropski prosek, pa da definišete razvijenost regiona i da li postoji neki od regiona koji ste definisali u ovih sedam koji bi mogli da ispune uslov nekog od evropskih regiona?
Smatramo da ovakva banalna podela, u principu, sakriva disparitete Beograda i svih ostalih regiona u Srbiji i da bi bilo prihvatljivo i pametno da se to još slojevitije napravi, jer će ovakvom podelom pojedini regioni, koji jesu ispod proseka u odnosu na grad Beograd, biti definisani kao regioni, a objektivno ne zaslužuju, po ekonomskim i statističkim parametrima, da budu svrstani u isti koš.
To je jedan od dokaza da niste bili spremni da se ozbiljno posvetite policentričnosti, odnosno razvoju pojedinih centara, ali da to ne bude samo pet ili sedam centara u Srbiji, nego da se podiže nivo razvijenosti lokalnih samouprava, pograničnih i ruralnih područja, što bi na jedan ozbiljan i celishodan način obezbedilo uravnoteženi razvoj Republike Srbije.
Ovako, podeliti to banalno, samo u dve grupe…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)

Na član 10, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Gospodo narodni poslanici, nastaviću tamo gde sam stao prošli put. Jasno je da ni posle donošenja ovog zakona, ako ga usvojite onako kao što je predložen, delovi Srbije van teritorije AP Vojvodine neće imati sve one organe koje ima Vojvodina. Možemo da očekujemo da ćemo posle ovog zakona, verovatno, dobiti neke nove propise, moguće je i amandmane na Ustav Srbije, a moguće je i potpuno novi ustav, ko zna, gde ćete regione pretvoriti ne samo u statističke, nego i u administrativno-teritorijalne i političke jedinice. Onda ćete moći da kažete da Srbija više nije asimetrično uređena, da su svi njeni delovi uređeni po istom obrascu i da svi uživaju isti stepen nekakve autonomije, ili nekakve samouprave.
Takav koncept decentralizacije, za koji se vi zalažete, građani Srbije i privreda Srbije, koja, na kraju krajeva, sve ovo mora da plati da bi se obezbedila neophodna finansijska sredstva, neće moći da izdrže.
Ako vam je zaista bilo stalo do ekonomskog razvoja svakog dela Srbije, onda ste morali da krenete potpuno drugačijem putem. Morali ste da ojačate srpsku ekonomiju, da ojačate naš finansijski sistem, morali ste da omogućite pravosudnim organima, nadležnim državnim organima i državnim organima uopšte da sprovedu do kraja borbu protiv kriminala i korupcije. To su osnovni preduslovi da bi Srbija, uopšte, počela ekonomski da se razvija.
Krenuli ste potpuno drugačijem putem. Krenuli ste da podelite Srbiju, da je isparcelišete na veći broj feuda i onda mislite da će samo po sebi to da reši probleme. Nažalost, neće, to će stvoriti neke nove probleme i onda ćemo ući u lanac problema. Jedan problem će da rađa drugi, još veći.
Onda se postavlja pitanje, šta će, na kraju krajeva, biti s našom državom, kako će ona da funkcioniše, po kojim parametrima?

Zahvaljujem, narodni poslaniče. Iskorišćeno je vreme koje je namenjeno raspravi o amandmanima.
Na član 10, amandman u istovetnom tekstu podnele su narodni poslanici Zlata Đerić i Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10, amandman, s ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Odmah ćemo preći na stvar.
Predlagač zakona je u prethodnom članu utvrdio dve grupe regiona, u jednu bi spadali oni regioni čiji je stepen razvijenosti takav da je najmanje 75% od proseka BDP-a po glavi stanovnika, ili iznad toga, a u drugu grupu spadaju oni regioni čija je razvijenost ispod 75% tog proseka.
U sledećem članu, na koji se ovaj amandman odnosi, definišu se nedovoljno razvijeni regioni. U prvu grupu, s pravom, spadaju regioni koji su u drugoj grupi u 1. članu; to su regioni koji imaju ispod 75% proseka BDP-a po glavi stanovnika.
Problem nastaje što postoji još jedna grupa regiona koja bi spadala u nedovoljno razvijene po ovom predlogu zakona. To su oni koji su doživeli demografski pad u periodu od popisa 1971. godine, do momenta kada se posmatraju, a to je pad ukupnog broja stanovnika u tom području.
Verujte mi, to nije dovoljan argument. Mi smo podneli amandman, s ispravkom, koji kaže da bi uz taj uslov trebalo dodati još jedan, kumulativni, da to budu oni regioni koji spadaju u prvu grupu od 75% proseka do proseka, ne preko proseka, jer samo ta dva udružena argumenta mogu dati rezultat, ostalo je zaista smešno. Možete zamisliti situaciju u kojoj imate ispod 50% stanovnika a da žive svi jako dobro, ovi koji su ostali. Teoretski je moguće.

Na naslov iznad člana 11, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Dragan Stevanović.