Dvadeset pet, u redu.
U članu 7. stav 1. kaže se – stepen razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave utvrđuje se primenom pokazatelja razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave, u skladu s ovim zakonom, a na osnovu podataka organa nadležnog za poslove statistike.
Moj amandman, i na član 13. i za član 7, odnosio se na objavljene podatke nadležnog organa za poslove statistike.
Vlada kaže da je zvanični svaki podatak koji izda Republički zavod za statistiku.
Ne mogu s tim da se složim, mogu, čak, da tvrdim da postoje interna dokumenta i interni podaci koji mogu da služe kao neka osnova, ali ne mogu da služe kao podaci na osnovu kojih će biti doneti neki zakonski ili podzakonski akt koji ima određenu pravnu snagu. Slično nešto piše i u članu 13.
Žao mi je što sada gospođa Kalanović nije tu da mi odgovori gde to piše. Tu je, krije se. Gde to piše u zakonu da Vlada isključivo uzima zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku? Voleo bih da mi na to pitanje odgovori, ali očigledno je bila želja samo da se odbije amandman. Verovatno niko ne sme da dira u feud Mlađana Dinkića.
Još nešto, dame i gospodo, u članu 5. se nešto provlači, neke kolege su o tome pomalo govorile. Pazite, ima sedam regiona, Vojvodina, Beogradski region, Zapadni region, Istočni region, Centralni region, Južni region i Region KiM-a, jer neko ne primećuje da ste autonomne pokrajine izjednačili sa statističkim regionima. To se možda neće svideti autonomašima.
Ja bih čak voleo da je, u neku ruku, tako, ali me je strah da ste statističke regione izjednačili s autonomnim pokrajinama i da je ovo samo prvi korak ka potpunoj podeli Republike Srbije.
Ko garantuje da za godinu ili dve nećete da napišete ustavne amandmane ili da predložite novi ustav narodu, koji je napaćen i koga je lako prevariti?
Zato smatram da je ovaj zakon u ovom trenutku potpuno suvišan i predlažem još jednom Vladi da ga povuče.

Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi Napred Srbijo je četiri minuta i 30 sekundi.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Upozoravaju me moje kolege da nema povrede Poslovnika, jer prejudiciraju ono što ćete vi reći, ali hajde da probamo.
Dakle, mislim da ste povredili opšte odredbe člana 27, jer nisam pronašao, uprkos pažljivom čitanju Poslovnika, nijednu odredbu koja vas ovlašćuje da tokom izlaganja narodnog poslanika, šta god on rekao obraćajući se vama, vodite dijalog s njim. Da biste odgovorili narodnom poslaniku, možete iskoristiti pravo na repliku i javiti se za reč, kako to Poslovnik predviđa, tako što ćete zamoliti nekog od prisutnih potpredsednika da vas za to vreme zameni, jer je tako predviđeno Poslovnikom. Hvala vam.

Nema povrede člana 27, kao što ste i pretpostavili da će vam kolege poslanici, s pravom, kazati.
Moja intervencija je primena člana 27, jer je narodni poslanik Veroljub Arsić izrazio sumnju u to da s pažnjom pratim sednicu i da ću mu omogućiti da govori, kao i vreme koje mu je na raspolaganju za amandman i vreme poslaničke grupe, verovatno ne prateći da sam svaki put, svakom govorniku rekla kada je dva minuta, a kada još ima vremena koje mu je na raspolaganju kao pripadniku, predsedniku, ili ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe.
Dužnost mi je da, starajući se o redu, uveravajući narodnog poslanika da ne mora da bude zabrinut, imam i koncentraciju i jednak stav prema svakom od narodnih poslanika.
Narodna skupština će, na predlog, odnosno zahtev narodnog poslanika Miloša Aligrudića o izrečenoj povredi, glasanjem odlučiti o tome u danu za glasanje.
Na glavu iznad člana 14, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je član koji definiše koji su to razvojni dokumenti kojima bi trebalo da se bavimo. Značajni su stavovi 2. i 3. Analizirajući ih, čovek, u stvari, može da shvati potpuno indolentnost ove vlade i ovog ministarstva, predlagača ovog zakona, i nerazumevanje značaja prostorne, planske i razvojne dokumentacije.
Ovde kažete da razvojni dokumenti regionalnog razvoja predstavljaju jednu od polaznih osnova za izradu dokumenata prostornog planiranja i dokumenata za sprovođenje prostornih planova. Zatim kažete da se razvojni dokumenti regionalnog razvoja izrađuju u skladu s važećim dokumentima prostornog planiranja.
Gospođo Kalanović, rekao sam tri puta danas i, evo, četvrti put, 80% opština nema validnu plansku dokumentaciju. Znate li šta to znači? Starija je od 20 godina. Sada ćete na osnovu tih bajatih planskih dokumenata da pravite razvojnu dokumentaciju u duhu evropskih standarda, a onda će ti razvojni dokumenti da budu polazna osnova za izradu planskih dokumenata i programa njihovog sprovođenja!
To ni na šta ne liči, koliko god je ovo važno i bitno. Dobra je, možda, stvar definisana kroz zakon, ali vaša indolentnost u proteklih devet godina i neposvećivanje pažnje planskoj dokumentaciji su obesmislili dobru nameru.
Recite mi, pitao sam vas i ovo veselo društvo pored vas, koji su rokovi za izradu razvojne dokumentacije? To me interesuje. Čini mi se da to treba da odgovorite, jer će od njih štošta da zavisi u duhu ravnomernog regionalnog razvoja u Srbiji. Koji su rokovi za izradu razvojne dokumentacije? Hvala.

Na član 14, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada pogledate član 14. Predloga zakona i kada obratite pažnju na dokumentaciju koja treba da bude pripremljena da bi počeo taj regionalni razvoj u Srbiji, stičete utisak da su, manje-više, svu ovu dokumentaciju mogle da pripreme i opštine i gradovi.
Nisu vam bile potrebne ni te vaše agencije, ni ti vaši saveti, ni te vaše asocijacije. Manje-više, svu dokumentaciju koja se tiče razvoja opština i gradova mogle su da pripreme same jedinice lokalne samouprave.
Samo vas podsećam da, po postojećem zakonu o lokalnoj samoupravi, opštine i gradovi donose programe razvoja. Zaista je bilo nepotrebno ovo dodatno administriranje i stvaranje nekih novih birokratskih aparata na nivou regiona i na nivou cele Srbije; sve te poslove su mogle da rade opštine i gradovi, preko svojih kadrova u skupštinama opština, odnosno opštinskim i gradskim upravama.
Umesto ekonomskog razvoja, vi ste građanima Srbije ponudili stvaranje nekih novih birokratija, nekih novih činovničkih aparata. Pri tom, vi ste propustili da ovim zakonom definišete kakav će biti status članova ovih vaših agencija i ovih vaših saveta. Da li će to biti državni službenici, da li će to biti službenici lokalne samouprave, kako će se finansirati njihove plate, da li će uopšte biti plaćeni, a pretpostavljam da hoće?
Dakle, postoji čitav niz nepoznanica. Vi ste krenuli u jednu avanturu, ne znate ni sami kuda ta avantura može da vas dovede, umesto da ste pošli od onoga što u Srbiji realno postoji, što egzistira i što zaista treba da se razvija, a to su opštine i gradovi, kao i jedinice lokalne samouprave.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Sve ostalo je potpuno nepotrebno. Hvala.

Na član 14, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do četvrtog poglavlja u zakonu, ono se odnosi na vrste razvojnih dokumenata. I u članu 14, stav 1. se odnosi, pre svega, na vrste razvojnih dokumenata regionalnog razvoja.
Ovde ih nabrajate: Nacionalni plan regionalnog razvoja, regionalna razvojna strategija, programi finansiranja razvoja regiona, itd.
Ono što ste zaboravili, a čini mi se da je i te kako važno, to je naš amandman, jeste politika regionalnog razvoja. Mi smo smatrali da je to prvi sveobuhvatni dokument, koji treba da stoji na prvom mestu, a zatim sve ove sledeće tačke koje ste naveli, posebno tačka 1), posebno tačka 2) i tako dalje redom. Ono što smo mi predvideli svojim amandmanom jeste da tu politiku regionalnog razvoja, koja je, kažem ponovo, sveobuhvatni dokument, treba da donese Narodna skupština.
Kada sam pomenula Narodnu skupštinu, shvatila sam zbog čega niste hteli da ovako razvijate dalje svoj zakon – zato što vama ne odgovara da se bilo šta govori javno na Narodnoj skupštini. Ovaj noćni prenos, koji će se gledati večeras, noćas, u stvari, od tri pa do, recimo, devet ujutru, sigurno neće doprineti javnosti i demokratičnosti rada Narodne skupštine, ali će vama i te kako značiti, jer će se ova škakljiva tema odložiti za neko bolje vreme, naročito kada tog trenutka na televiziji ide snimak dramatično važne utakmice, košarkaške utakmice, koja i te kako znači za građane ove zemlje.
Mislim da je amandman koji smo mi podneli amandman koji je potpuno u skladu s nečim što se zove demokratija i ako razumete šta je to, vi ćete prihvatiti amandman. Hvala.

Na član 14, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 14, amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 14, amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.