Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, uložio sam, u ime SRS-a, amandman na član 35. stav 1. tačka 4.
Zbog građana Srbije ću da ga pročitam. U tački 4. se kaže da regionalna agencija obavlja sledeće poslove, pa kaže: "koordinira radom oblasnih asocijacija u svom regionu''.
Stav SRS-a je da kroz ovoliki broj agencija ostavljamo mogućnost kroz ovo zakonsko rešenje da i u okviru oblasti imamo određene asocijacije, koje će ponovo biti finansirane od nekoga i onda, u okviru regiona, imamo više oblasnih asocijacije koje će kasnije prerasti u samostalne institucije, pravne subjekte, u koje će se izdvajati određena sredstva.
Onda imamo gomilanje i imamo probleme u sistemu obezbeđenja sredstava za ovoliki obim javne potrošnje.
Da se vratim na određene podatke koje sam dobio od Vlade, a odnose se na međunarodnu pomoć koja je morala biti usmerena, između ostalog, u ekonomsku i razvojnu politiku i planiranje i u socijalna pitanja, rad, zapošljavanje itd.
Postavlja se pitanje, u okviru ovih sredstava koja su došla u Srbiju, koliko je stvarno izdvojeno u rad, zapošljavanje, regionalni razvoj i koji su efekti?
Da li iko u ovoj državi to zna? Da li imamo određene analize? Da li pratimo to stanje? Da li imamo pripremljene programe za sve ovo?
Nemamo. Stihijski su sredstva dolazila, stihijski su trošena, a završavala su po osnovama političkog unitarizma.

Na član 35, amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Gospodine Novakoviću, vi ste, i svi to znamo, korektan čovek i verovatno vam je poprilično neprijatno što ste dobili zadatak da nijednom narodnom poslaniku ne dozvolite da završi rečenicu istekom dva minuta, pa makar to trajalo i jedan sekund, kao malopre, u slučaju gospodina Buhe, ali, dobro, popravljate se, popravljate se, približavate se gospođi Čomić i gospođi Đukić-Dejanović.
Član 33. govori o regionalnom razvojnom savetu i govori šta taj regionalni savet obavlja, a član 35. kaže šta obavlja regionalna agencija. U tački 5. člana 33, gde sam, takođe, predložila brisanje kroz malopređašnji amandman, kažete da taj regionalni razvojni savet formira radne grupe na nivou regiona za određena pitanja od značaja za region.
Dakle, neverovatno je koliko će tu biti angažovano ljudi o državnom trošku, odnosno koji će biti plaćeni iz budžeta i iz džepova građana Srbije. Bilo bi lepo da ste ovoliko radnih mesta obezbedili negde u proizvodnji. Verujte, građani Srbije bi vam bili zahvalni, a mi bismo vam odali priznanje za takav trud, odnosno za takav uspeh.
Vi ovde samo nepotrebno gomilate administraciju, pa onda u ovom članu 35. tački opet 5. kažete da regionalna agencija priprema i sprovodi programe stručnog usavršavanja za potrebe razvoja privrednih društava, razvoja infrastrukture, i razvoja institucija...

Vreme. Nisam nikoga isključio, samo uđem u rečenicu, pokušavajući da ipak dozvolim da se misao završi.

Kao što ste meni sada dozvolili? Hvala. Dve reči su mi ostale da izgovorim do kraja. Hvala, Nikola.

Na član 35, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Novakoviću, potpuno sam svestan činjenice da ne mogu da vas ubedim u štetnost i pogubnost jednog ovakvog projekta, koji može da se poistoveti s poslednjom fazom u rasturanju Republike Srbije. Znate, besplatan sir se nalazi u mišolovci i vrlo je opasno kada ''svaka vaška krene obaška''.
Upravo ovaj član, u tački broj 6, predviđa to. Možete da zamislite Boška Ristića ili, recimo, Veroljuba Stevanovića, da u sedištu svojih budućih statističkih regiona krenu s operacijom pozajmljivanja i uzimanja kredita u inostranstvu radi razvojnih projekata, a to su, navodno, studije izvodljivosti, to nije riljanje, da znate, i nema tu nikakvog ravnomernog razvoja, nego udomljavanje i približavanje, navodno, nekim fondovima, koji samo čekaju nas.
Samo da vas podsetim, mi već devet godina čekamo onih 6,5 milijardi koje ste pomenuli 5. oktobra 2000. godine da su tu, preko puta, preko granice; samo čekaju da sklonite Miloševića, i odmah ulaze. Inače, to su sve vaši partneri.
Vaši partneri su nam uzeli KiM. Ovo je poslednja faza rasturanja Republike Srbije, osmišljena na najpokvareniji način. Kako? Onog momenta kada je krenula rasprava, ili serija mitinga SRS-a i tribina po Vojvodini, gde smo kritikovali statut AP Vojvodine, vi ste se brže dosetili da kažete – regionalni razvoj, pa ste organizovali sastanak u Nišu, pa u Kragujevcu, pa u Užicu. Kao – svima će da bude bolje kada se rasturimo.
Sećam se jednoga koji je rekao da Srbija treba da se digne iz pepela, pa pošto nema pepela, hajde da zapalimo sve, i prvo je stradala ova zgrada.
Nemoguće je, gospodine Novakoviću, popraviti ovaj zakon koji, u suštini, predstavlja rasturanje Republike.
Na član 35, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem. Samo da nastavim tamo gde je gospodin Krasić stao, da biste mogli da pratite argumentaciju SRS. Regionalna agencija bi trebalo, po vašem predlogu, da obavlja poslove međunarodne i međuregionalne saradnje iz svoje nadležnosti.
Samo hoću da vas podsetim, trebalo bi to da znate, da, recimo, jedna lokalna samouprava, ukoliko želi da uspostavi neke kontakte i ozvaniči te kontakte i odnose bilo kakve vrste, makar i kulturne, samo sa nekom lokalnom sredinom u inostranstvu, mora da dobije saglasnost Ministarstva inostranih poslova. To se tako radi u ozbiljnim državama.
Mi ovde nigde ne obavezujemo ove regionalne agencije na tako nešto, niti ih bilo koji drugi zakon na to obavezuje. Oni mogu da stupaju u kontakte bilo koje vrste i zarad bilo kojih poslova, s bilo kim, a da to država, da to Vlada ne zna.
Pitam vas – da li je to normalno? Da li zaista miševi mogu kolo da vode, ovako kako ste zamislili?
Odličan primer je dao gospodin Krasić, takvih regionalnih paša biće mnogo. To zaista može da vodi rasulu države, a nikako njenom jačanju ili uspostavljanju bilo kakve bolje saradnje.
Sada, recimo, imamo primer privatizacije Sajma. Država velikodušno kaže – evo, 50% novca ostaće gradu Beogradu, zbog toga što ide Sajmu još 11 hektara zemlje. Pitam vas – ko je tu ostao bez para...

Zahvaljujem vam, ali vreme ...

Nastaviću kasnije.