Da li još neko želi reč?
Na član 8. amandman je podneo poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici,  ovaj Predlog zakona o kontroli državne pomoći je jedan u nizu onih čuvenih kojima bi trebalo da se kao zemlja približimo EU, odnosno, što je možda bitnije reći, to je nešto što proističe iz obaveza koje je Republika Srbija preuzela iz SSP-a. Smatramo da još uvek ne postoji ambijent da bi se takav jedan predlog zakona mogao sprovoditi.
Podneo sam amandman u ime Poslaničke grupe SRS na član 8. stav 2. tačka 4). To je deo zakona koji se odnosi, pre svega, na imenovanja i prestanak mandata članova komisije. Predlažem da se briše četvrta tačka u stavu 2. Reč je o onim uslovima – ako je lice osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci.
Smatram da ovako predloženi zakon, s obzirom na ambijent u državi Srbiji, neće moći nesmetano da funkcioniše i da neće dovesti do onoga što predlagač zakona, odnosno Vlada Republike smatra da će time postići, a to je podsticanje privrednog razvoja u celini, a naročito poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja građana Republike Srbije.
Nama kao poslaničkoj grupi ništa drugo nije preostalo nego da principijelno kroz amandmane zatražimo brisanje, odnosno povlačenje jednog ovakvog zakonskog rešenja.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet imamo priliku da se uverimo kako nam pojedini predlozi zakona izlaze iz zabavišta „naša radost“, odnosno Vlade, izvinjavam se. Ovo treba da bude nagrađeno delo, kao što je bilo nagrađeno delo Božidara Đelića koji je u osnovnoj školi za jedan svoj literarni rad, zašto je voleo Tita, dobio nagradu.
Pitam, zašto u predlogu ovog zakona nema sankcija za onog ko prekrši zakon? Zašto nema kaznenih odredaba?
Što se tiče člana 8, moram reći ono što je poznato građanima Srbije – 25 ministarstva, 111 organa, desetine državnih sekretarijata i ostalih institucija previše su za poreske obveznike. Kožu dere ova vlada građanima Srbije i poreskim obveznicima; 380.000 činovnika u javnim preduzećima ne može ni Amerika više da spasava, niti da obezbeđuje potrebe koje oni imaju i koje ostvaruju u toku njihovog mandata. Zato treba znatno povećati porez na plate u javnom sektoru, kako bi se smanjio broj činovnika.
Postavljam jedno pitanje gospođi ministarki – zašto je u ovoj odredbi Predloga zakona predviđeno da se ove odredbe ne odnose na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo? Zašto ne predvideste nešto da se pomogne seljacima? Traktori su stari, drljače stare, sejačice stare, plugovi stari, sve staro, zarđalo, za otpad, a vi ste u ovoj godini smanjili budžet Ministarstva za poljoprivredu sa 27 na 20 milijardi dinara, ili 20%; realno je smanjen za oko 50%, uzimajući u obzir dugovanja Ministarstva iz 2008. godine. Dakle, nije jasno zašto država ne pomaže poljoprivrednicima i seljacima. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela poslanik Branka Ljiljak.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Na naslov iznad člana 9. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela poslanik Branka Ljiljak.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj član se odnosi na nadležnosti komisije: tačka 1) - prethodna kontrola; tačka 2), a na nju se odnosi moj amandman - postupak naknadne kontrole gde se odlučuje o usklađenosti dodeljene državne pomoći sa odredbama ovog zakona. U tački 1) se odlučuje o usklađenosti prijavljene državne pomoći sa ovim zakonom.
Dobro je primetio Jojić, ovo je jedan od retkih zakona gde nema kaznenih odredaba, a nema kaznenih odredaba jer „vrana vrani oči ne vadi“. Kako bi neko iz Vlade kažnjavao one koji su članovi komisije iz ministarstava, a korisnici oni koji se javljaju iz grupacije DS?
Sad pogledajte kako to besmisleno izgleda: znači, pored dozvoljene državne pomoći postoji i državna pomoć koja može biti dozvoljena; to je, recimo, tačka 4) - za unapređenje zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa. Sad komisija treba da procenjuje usklađenost tog zahteva i prijavljene državne pomoći sa odredbama ovog zakona. Ko je taj genije ko to može da završi? Ostalo je nejasno kako bi neka intervencija u očuvanju kulturnog nasleđa od republičkog značaja i ta pomoć mogla da naruši konkurenciju na tržištu. Molim vas, genijalci iz Vlade zvane „naša radost“, objasnite šta ste napisali.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke na Predlog zakona o kontroli državne pomoći podnosim amandman na član 9. koji glasi: tačka 4) se briše. Vlada nije prihvatila amandman.
Srpska radikalna stranka smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje jednog državnog organa kao što je komisija za kontrolu državne pomoći necelishodan potez Vlade Srbije.
Mogu reći da je zakon o kontroli državne pomoći potpuno nepravedan, diskriminišući, jer ne obuhvata sve građane Srbije jednako. Recimo, poljoprivredne proizvođače, koji su u celom kriznom periodu bili najugroženiji, a država nije imala sluha za njihovo stanje i rešavanje njihovih problema. Svi znamo da su jedina budućnost ove zemlje, oni kojima treba pomoći i da nemaju nikakvo pravo na državnu pomoć, a i ono što su dobijali u prethodnom periodu bilo je dosta selektivno.
Ovaj zakon promovišete kao evropski, da bismo se integrisali u EU. Mislim da će proći još dosta vremena do toga, a da ćemo ispunjavati još mnogo uslova do ulaska u EU.
Mogu konstatovati da je nadležnost komisije u članu 9. tačka 4) centralizovana i da lokalne samouprave i pokrajina nemaju baš nikakve ingerencije. Komisija je pre svega stranačka, što omogućava još jedan vid korupcije. Umesto da se borimo protiv korupcije, mi je na ovaj način podstičemo, a poznato je, kada je korupcija u pitanju, na kom se mestu nalazi Srbija. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Rade Obradović.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što je tu i gospođa ministar. Imao sam već izlaganje, ako bude vremena, govoriću na kraju o nekim drugim aspektima ovog zakona, a ovaj konkretni amandman je upravo imao za cilj da pojača transparentnost i izveštavanje i upoznavanje sa svim detaljima vezanim za državnu pomoć.
Već sam rekao da je ovo izuzetno važan i potreban zakon, ali isto tako zakon koji mora da reguliše jednu izuzetno, da tako kažem, opasnu oblast.
Ako se tu ne povede računa i ako tu nemamo dovoljnu transparentnost, postoje mogućnosti za zloupotrebu.
Amandman kaže da komisija treba da sastavi godišnji izveštaj i dostavi ga Narodnoj skupštini na upoznavanje. Moram da vam pročitam komentar, ne znam da li ste imali priliku da vidite, ali javnosti radi – amandman se ne prihvata iz razloga što komisiju obrazuje Vlada, na predlog četiri ministarstva i Komisije za zaštitu konkurencije, a ne Narodna skupština. Drugim rečima, kada Vlada nešto uradi, onda to Narodna skupština ne treba da zna. Ovo je, naravno, potpisao predsednik Vlade.
Za vašu informaciju, sada ću vam navesti bar nekoliko organa koji imaju obavezu da obaveste Narodnu skupštinu, iako su direktno sastavni deo Vlade i iako Skupština nema apsolutno nikakve ingerencije nad tim organima.
Jedno je, na primer, Uprava za javne nabavke. Vi znate da mi kao Skupština dobijamo mesečno izveštaje Uprave za javne nabavke o svim postupcima javnih nabavki koje se sprovode i o svim, a posebno hitnim, postupcima kada se zaobilazi direktno zakon.
Kada prođe dva minuta, molim da računate vreme poslaničke grupe, gospođo Čomić.
Komisija za zaštitu prava ponuđača nam svakog meseca dostavlja izveštaj, iako Skupština nema apsolutno nikakve nadležnosti nad tim organom. Zakon o budžetskom sistemu – budžetska inspekcija je obavezna da dostavlja izveštaj Skupštini preko Vlade, a budžetska inspekcija je jedan sektor u Ministarstvu finansija.
Prema tome, molim vas da ovakva obrazloženja za odbijanje amandmana budu bar u skladu sa nekim poznatim i ustrojenim pravilima i sa nekim drugim zakonima. Ne znam ko je ovo pisao, ali očigledno je da ne poznaje veliki broj pozitivnih propisa.
Koliko je opasno i koliko pažnje moramo da posvetimo izveštavanju? Moram da vas podsetim da do pre dve godine jedan od najvažnijih zakona, koji je pobuđivao najviše pažnje u Skupštini, nije bio budžet Republike Srbije. Vi ste tada bili viceguverner, možda niste pratili dešavanja u Skupštini. Budžet je uvek prolazio sa mnogo manje diskusije, nego zakon o transfernim sredstvima opštinama i gradovima. To je zakon koji je uvek interesovao apsolutno sve narodne poslanike. Budžet je uvek prolazio i izglasavan je, odnosno rasprava je trajala jedan ili dva dana, a o ovom zakonu je bilo neuporedivo više amandmana zato što je to direktno doticalo sve narodne poslanike i sredine iz kojih dolaze.
Pre dve godine, 2007. godine, u Predlogu budžeta, kada je predsednik Vlade bio gospodin Koštunica, a ministar finansija sadašnji predsednik Vlade gospodin Cvetković, taj zakon je ukinut i transferna sredstva, odnosno iznos transfernih sredstava je postao sastavni deo memoranduma o budžetskoj i ekonomskoj politici. Taj zakon više nismo usvajali, ali smo mi kao narodni poslanici i javnost na osnovu memoranduma mogli da steknemo uvid.
Vidite u kakvoj se situaciji nalazimo danas – niste nam dostavili memorandum, izmenjen memorandum za 2009. godinu, iako su transferna sredstva smanjena sa 40 na 25 milijardi dinara. Vlada je usvojila memorandum nekoliko dana nakon onog roka od 1. maja, ali u memorandumu za 2010. godinu nema raspodele transfernih sredstava. Na osnovu kog akta mi narodni poslanici, građani Srbije i predstavnici opština i gradova možemo da se upoznamo sa detaljima vezanim za iznos transfernih sredstava?
Ako pričamo o transparentnosti, recite nam samo kako možemo da dođemo do toga. Morate priznati da je to izuzetno važna stvar. Prvih šest meseci je prošlo; kada uzmete u obzir koliko je ovo smanjenje, računicom vrlo lako dolazite do toga da opštine i gradovi praktično do kraja godine imaju vrlo malo, da ne kažem nimalo sredstava za finansiranje. Na bazi toga treba da planiraju svoj rad, kao što i Vlada, odnosno ministarstva planiraju svoje aktivnosti.
Imam samo još jedno pitanje. Kada je bila rasprava o zakonu u načelu rekli ste da se na sajtu Ministarstva finansija nalazi izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći 2006. i 2007. godine. Pažljivo sam pogledao taj sajt, nisam uspeo da pronađem, pa ako biste... Ne mislim da je zla namera, negde ga ima, samo ako biste bili ljubazni da nam date informaciju gde te podatke možemo da pronađemo.
Mislim da na osnovu ovog obrazloženja vidite koliko je važna transparentnost. Nije dovoljno da se samo članovi Vlade upoznaju sa podacima. To treba da bude slučaj i sa javnošću i sa narodnim poslanicima.