Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, govoriću u okviru onih 15 minuta koje naša poslanička grupa ima.
Poštovana potpredsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji ovaj prenos gledate, kako mi iz NS tumačimo ovaj zakon o kontroli državne pomoći reći ću vam u narednih nekoliko minuta. Kako što sam navikao, a mislim da ste i vi navikli, gospođo ministarka, na osnovu nekih primera iz običnog života, koje narod razume, postaviću vam neka pitanja i nadam se da ćete biti ljubazni, kao i do sada, da na ta pitanja odgovorite.
Zašto sam rešio da vas pitam? Zato što mi je, da tako kažem, u glavi ostalo još uvek kakav je bio vaš stav u ono vreme kada se govorilo o povećanju penzija.
Dobro, šefovi politički, premijer, znam ja kako Vlada funkcioniše, bar mi koji smo do juče bili u vladajućoj koaliciji, ali ja sam onako ljudski upamtio i stekao utisak da u ovoj eri finansijske krize, bez milosti, u jednoj ministarki finansija ovi građani možda imaju nekoga svog saradnika i nekog borca za pravdu i pravičnost, iako su pravda, odnosno pravo i pravičnost, kako većina građana Srbije to shvata, možda u raskoraku, pa ću vam postaviti nekoliko pitanja.
Da li je državna pomoć namenjena građanima Srbije i kakvu državnu pomoć oni mogu da očekuju ako pre nekoliko dana jednog gospodina, vrlo uglađenog, korektnog i vaspitanog, ministra trgovine, povodom zakona o zaštiti konkurencije zapitam... Sve je to povezano sa ovim zakonom, jer da te pravde ima, da se građanima ne guli koža i da ih državna i javna preduzeća ne pljačkaju, možda mi ovaj zakon o kontroli državne pomoći ne bismo morali da imamo, nego bi građani bili situirani, imućni, imali bi zaposlenja, dobre plate, pa bismo pričali o nekim višim nivoima života.
O čemu se radi? Radi se o čuvenom povećanju cene gasa. Lično sam čuo, a i svi građani Srbije, mislim da je tada bio direktan prenos, da je ministar trgovine rekao da ne zna kolika je cena gasa koji dobijamo iz Rusije ili odakle već dobijamo. Voleo bih da pitam vas da li vi znate. Ako znate, objasnite i meni i građanima Srbije koji koriste gas kao energent za grejanje svojih kuća, a njih je oko 200.000.
Ovde su neki pravili veliku političku karijeru i sticali jeftine političke poene (neću da pominjem koja je to poslanička grupa, oni danas nisu ovde prisutni) kada je cena gasa za individualna domaćinstva povećana 60%. Verovatno se ježite od cifre 60, u plusu ili u minusu; bilo šta da se smanji ili poveća 60%, nešto nije u redu.
Dakle, u oktobru mesecu cena gasa za grejanje individualnih domaćinstava povećana je 60%. Da vas podsetim, gospođo ministarka, kad se radi o gradu iz kog dolazim, Čačku, a siguran sam da je tako i u Vojvodini, u sekundarnoj mreži za gas građani su učestvovali sopstvenim sredstvima, i to iznosi negde i do pet-šest hiljada evra. Tada je objašnjavano na mnogobrojnim odborima za energetiku... U Skupštini su danima bile rasprave, i Čankove grupe i grupe nekih drugih, pretilo se i pominjala se gasna mafija, da će da padne Vlada i da će građanima biti vraćen novac, da mi trenutno ne znamo o čemu se radi i – „tresla se gora, rodio se miš“. Sada građanima dolaze računi. Ovoliko novca plaćate za jul, a ostalo, tih 60%, to će vam stići u oktobru.
Šta je moje pitanje? Kada je dat parametar da je 1000 kubika gasa koji se uvozi u našu zemlju 450 dolara, kurs dolara je bio 62 dinara. Uzimajući u obzir rast kursa dolara, koji je sada oko 70, i informacije koje imam, a to je da ministar trgovine nije znao ili nije hteo da proveri da je sada tih 1000 kubika gasa 290 dolara (i to već četiri meseca), dakle, znamo formulu po kojoj se cene naftnih derivata (benzina, dizela) povećavaju, plus ove akcize koje ste dva puta povećali, pa tako imamo najskuplji benzin u Evropi. To nam može biti jasno ili nejasno, koliko god vam se to ne svidelo, ali postoji neka formula. Da li postoji formula kada se određuje cena gasa za domaćinstva?
Znate, građani su, tako da kažem, „navučeni“ da lepo ulože po pet-šest hiljada evra i postoji monopol, državno preduzeće „Srbijagas“, koje građane, mogu slobodno da kažem, mislim da nisam poznat po nekim prejakim rečima, pljačka.
Dakle, tvrdim da 1000 kubika gasa koji ulazi u našu zemlju košta 290 dolara. To znači da tokom prethodna četiri meseca građanima ne samo da je trebalo da bude smanjena cena gasa, nego je trebalo da im se vrati novac, jer neko pravi ekstraprofit, a ja napominjem da je to državno javno preduzeće. To je preduzeće koje je u vlasništvu građana ove države. Vi ste trenutno ovde, nemojte lično da shvatite, eksponent države.
Pre dva meseca sam to postavio kao poslaničko pitanje, pa vas molim ovde, pred časnim domom i građanima Srbije koji ovo gledaju, da u četvrtak na Vladi podsetite ministra energetike, premijera da li oni treba da odgovore na ovo pitanje koje postavljam u ime mnogih građana Srbije, da mi koji smo uložili u ovo po 5.000-6.000 evra znamo... Moram da vam kažem da onih koji mnogo pričaju o Vojvodini danas nema; očekivao sam i od predsednice, jer je ona iz Šumadije i tamo je mnogo gasifikovanih; i potpredsednica je iz Vojvodine, očekujem da izađe za govornicu ili da me podrži u ovome što govorim.
U Vojvodini se 170.000 domaćinstava greje na gas i država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, odgovorno tvrdim, pljačka, jer ima ekstraprofit. Odakle pare „Srbijagasu“ za tolike plate? Odakle im pare da plaćaju profesionalne klubove i igrače iz Amerike po 10.000, 20.000 evra mesečno? To ne plaćaju ni direktor ni upravni odbor, nego građani Srbije. Kada biste tu cenu skinuli, kolika bi to državna pomoć bila za građane?
U članu 4. zakona koji danas predlažete, gde pišete da je dozvoljena državna pomoć, u tački 2) se kaže – koja se dodeljuje radi otklanjanja šteta prouzrokovanih prirodnim nepogodama ili drugim vanrednim situacijama. Kada grad (negde kažu tuča) uništi seljacima poljoprivredu, kada uništi njihov trud, znoj i krv koje su uložili tokom nekoliko meseci, pogotovo u valjevskom kraju, pre nekoliko dana u čačanskom kraju, na desnoj obali Zapadne Morave od Atenice pa sve do Kraljeva, trebalo je da vidite kako ti ljudi izgledaju na njihovim njivama koje izgledaju kao ratišta... Uništeno je sve.
Još nisu stigli ni da razmišljaju kako će te svoje proizvode da prodaju, kome će da prodaju, da li će moći da izvuku ono što su uložili; praktično je uloženo i od strane bogatih ljudi, od domaćina, koji su se na neki način zadužili, prateći ovu inflaciju i rast cena energenata, za njihove traktore, za njihove poljoprivredne mašine, a ipak su uspeli, to su vredni i radni ljudi (tako je i u Vojvodini i u drugim krajevima zemlje) da uzgaje po četiri-pet hektara povrća i voća.
Mi koji se bavimo politikom godinama govorimo – selo nas je prehranilo. Kako mi vraćamo selu? Šta podrazumevate pod članom 2? Šta ćete konkretno da uradite? Čekam odgovor. Šta ćete da uradite da se tim ljudima pomogne? Ovog trenutka se prisećam čačanskog kraja, pričam o selima na desnoj obali Zapadne Morave, a da ne pričamo o Srbiji.
Zbog čega vas ovo pitam? Gospođo ministarka, devet godina sam narodni poslanik, svake godine je uz budžet bila sveska – zakoni o transfernim sredstvima, pa je svaka opština znala koliko dobija, ne znam da li je ta reč adekvatna za ono što hoću da kažem, od onoga što je oteto u Beogradu i iz centralne vlasti treba da se vrati, recimo, gradu Čačku.
Ne znamo ni te parametre. Ljudi bi se nekako prilagodili. Čekamo sednicu Vlade, kažu gradonačelnici, predstavnici opština, očajni ljudi, jer vide kako se puni budžet. Nije tako dobro kao što je u Čačku. U Čačku je za ove prilike izvanredno, ali u nekim manjim opštinama nema ni 50% punjenja budžeta, a oni iz Vlade Republike Srbije, mislim da ste vi najodgovorniji za to kao ministar finansija, nemaju nikakav odgovor. Koji su to parametri? Jedno vreme se govorilo da će od onih 40 milijardi 15 milijardi da se skine, a 25 milijardi da se vrati opštinama i gradovima, a sada nema nikakve preporuke. Znate, svi ti lokalni budžeti, i gradova i opština, koliko ja znam, prave se prema projekcijama koje da Vlada Republike Srbije. Imali ste rebalans pre mesec i po dana, pa smo i onda govorili da je on šupalj. Posle 20 dana se videlo da „ne pije vodu“. Šta sada da rade ovi gradovi?
Ponovo vas podsećam na ova sela na Zapadnoj Moravi i na život običnih ljudi. Možda bi opština rebalansom izdvojila dodatna sredstva, možda bi skratila neku investiciju. Šta da radimo, takvo je vreme. Moguće je da odložimo za neku godinu neke investicije, ali treba pomoći ljudima koji su ojađeni. Oni u ovom trenutku neće imati da jedu, da se oni hrane, a kamoli da proizvode hranu za nekog drugog. Da vidite voćnjake i njive – to je uništeno za sledećih pet godina. Ko nije imao novca da osigura, on je siromah sledećih pet godina.
Dakle, ja sam tako shvatio ovu državnu pomoć. Vidim da bi na lokalnom nivou trebalo da gradovi i opštine, i oni to rade, i moj grad Čačak se bori koliko može... Šta od vas očekujemo? Minimalno, da održite sednicu Vlade i da kažete koji su to parametri, da bi mogle da se zakažu sednice skupština gradova i opština i da izvrše rebalans budžeta, da neke investicije smanje, a da, kao u konkretnom primeru koji vam navodim, pomognu ljudima.
Kada se radi o javnim preduzećima, pošto ih pominjem već nekoliko puta, sinoć smo imali neke emisije i optužbe, i to se tako radi godinama, niko da se seti da podnese neku krivičnu prijavu, pa da utvrdimo da li je neko kriv. Ako nije kriv, znači da je nevin, a ako je nevin, neka neko odgovara, onaj ko takve vesti plasira i zamajava građane zbog ključne stvari, zašto nismo ovde imali u Skupštini raspravu o sporazumu sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Na prethodnoj sednici ili na jednoj od poslednjih sednica smo imali dnevni red (mislim da je i jedan od vaših zakona bio među tih 65, gospođo ministarka) gde su ratifikovani ugovori od 900.000 dolara. Kako je moguće da se zaduže tri milijarde evra, ne građani Srbije, nego i oni koji još nisu rođeni građani Srbije, a mi nemamo raspravu ovde? Imate većinu; naravno da bi i taj sporazum sa MMF bio usvojen. Koji je onda razlog da to ne dođe u Skupštinu na ratifikaciju, da malo popričamo, da vidimo gde ide tri milijarde evra?
Kada sam vam rekao javna preduzeća, tražim od vas lično, kao ministra finansija, da proverite da li je Naftna industrija Srbije ovih dana uplatila jednoj privatnoj televiziji 600.000 evra. Taj papir sam video. Neka se bave poslom oni ljudi koji su zaduženi za to. Da li imate saznanje o tome? Šta je sa završnim računom NIS-a? Da li je sto miliona evra (nije to sto kilograma kukuruza, jedan džak, pa tamo-vamo) u minusu ili u plusu? Da li možete da nam date odgovor, pa bismo na osnovu toga videli da li je ovaj vaš zakon primenjiv?
Od 2000. godine smo, po mojoj skromnoj proceni, dobili stotine i stotine zakona, ne sumnjajući uopšte u dobru nameru onih koji su ih pisali; valjda se zakoni donose da bi građani imali neku korist od toga, ali oni ili se ne primenjuju ili su bili uslov za neke evropske integracije, a šta narod ima od toga? Hajde da opozicija zaćuti ovde, da se više ne javimo ni po jednom amandmanu. Kažu da su u Sloveniji ili Slovačkoj, u ono vreme kada je trebalo da budu primljeni u EU, nisam siguran, u danu glasali o 500 zakona. Što se tiče Nove Srbije, spremni smo na to, nećemo da podnesemo nijedan amandman. Koja je vaša garancija da će u ponedeljak, u utorak jedan, sto, hiljadu građana Srbije da oseti neku korist i boljitak od tih zakona koje nam predlažete?
Drugo, kada se govori o ovoj komisiji za kontrolu državne pomoći, vezano za ojađena sela na desnoj obali Zapadne Morave, vidim da je u ovoj komisiji predstavnik G 17 plus (gde su pare, tu je i predstavnik G 17 plus, obavezno neko mora da bude), ali ne vidim da je iko iz Ministarstva za poljoprivredu. To je prosto neverovatno. Moramo da se setimo tog Vinstona Čerčila, koji je bio veliki političar i koji je uvek govorio – kada nešto nećeš da uradiš, ti napraviš komisiju i mirna luka.
Od vas očekujem, zato što verujem u vas kao stručnjaka i čoveka, da se izdignete iznad stranačkih funkcija, podela i spahiluka, kako ova vlada vlada (a kako vlada, pokazali su građani i na nedavnim lokalnim izborima u tri opštine), i da odgovorite na ova pitanja. Ako budem zadovoljan, unapred kažem, ćutaću. Ako ne budem zadovoljan, tražiću repliku da vas pitam.
Moje prvo pitanje je, da vas podsetim, da li vi kao ministar finansija znate kolika je cena gasa? Državno preduzeće se bavi uvozom gasa, a posledice rada tog preduzeća, odnosno države, odnosno Vlade Republike Srbije imaju građani Srbije. Ponavljam, kada je povećana cena gasa 450 dolara je bilo za 1000 kubika, a sada je 290, zašto nema reakcije? Tako bismo najviše pomogli građanima, da ih oslobodimo nekih dažbina. Hvala lepo.

Na član 11. amandman je podnela narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Član 11. definiše odgovornost podnosioca prijave za istinitost i ispravnost, odnosno tačnost podataka navedenih u prijavi. Znači, za državnu pomoć koju će neko dobiti iz budžeta ili za smanjeni priliv u budžetu, zato što će neko imati bilo koju vrstu povlastice, dovoljno je da podnosilac prijave kaže da će odgovarati za istinitost i ispravnost, odnosno tačnost podataka.
Prema iskustvu za ovih devet godina, kada su u pitanju svi zakoni koji su podrazumevali odgovornost, na sličan način definisanu, koja nije završila kaznom za neodgovornost ili zloupotrebu, u ime Poslaničkog kluba Napred Srbijo, SNS, tražila sam da se doda rečenica: „što se dokazuje dokumentom ili izvodom iz dokumenta izdatog od ovlašćenog organa i potpisanog od ovlašćenog lica, a koji sadrži podatak naveden u prijavi.“
Od procesa privatizacije, gde je bilo lako reći „garantujem“, a onda sakriti zgrade, mašine, hiljade kvadrata u prospektu za privatizaciju, u Zakonu o javnim nabavkama, gde se takođe garantuje ispravnost i tačnost, a onda se utvrdi da postoje zloupotrebe, smatrala sam da zaista nije Vladi na štetu, nego joj je korist da dobije dokumenat kojim se dokazuje ispravnost podataka koji se iznose.
U obrazloženju za odbijanje amandmana dobijem od Vlade odgovor koji se svodi na sledeće: obrazac prijave, gde će biti sadržani elementi potrebni da ih popuni u obrascu prijave onaj ko podnosi zahtev, sadržaće kao obavezan elemenat izjavu o istinitosti i ispravnosti. Vlada naivno veruje da će na taj način biti obezbeđena neophodna sigurnost u pogledu istinitosti i ispravnosti, odnosno tačnosti podataka navedenih u prijavi.
Pitam vas, gospodo iz Vlade, a verovatno bi pitao i svaki oštroumni građanin, da li država od građanina, kada treba da ostvari neko pravo, traži dokaz da je platio porez ili kaže – ne, gospodine Petre Petroviću, dajte vi meni izjavu o istinitosti i tačnosti podatka da ste platili porez? Da li ovo deluje smešno? Ne dokaz da je neko platio porez, nego izjavu da jeste.
Da li država, kada je u pitanju zakonom propisano pravo na lečenje, na naknadu iz zdravstvenog i penzionog osiguranja, kaže – dajte mi izjavu kojom garantujete da je vaše zdravstveno stanje takvo i takvo, ili traži lekarsku dokumentaciju, potpisanu od strane ovlašćenih lica i ovlašćenog organa, pa čak traži lično prisustvo ljudi koji su u najtežem zdravstvenom stanju da bi se npr. komisija uverila da ti ljudi zaslužuju da dobiju lek pod povoljnijim uslovima, odnosno beneficiranoj ceni ili, ne daj bože, da ostvare pravo, zaista vrlo teško ostvarivao, na penziju, invalidsku ili bilo kakvu.
Za sve što država daje, ona traži da joj se dokumentuje dokazima koje potpisuje ovlašćeni i izdaju nadležni organi. Ali, u ovom slučaju, u slučaju privatizacije, u slučaju javnih nabavki, dovoljna je izjava da su podaci ispravni i tačni! Ni jedan jedini argument, ni jednu jedinu rečenicu neću reći, a neka građani procene kako se njihova i moja država ponaša i kome ide naruku propisujući ovakva pravila ponašanja.

Zahvaljujem. Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 12. amandman je podnela Vlada.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Nikolić, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o kontroli državne pomoći da se u članu 12. stav 3. tačka 2) briše. Vlada nije prihvatila amandman. Suština amandmana je da pokaže i dokaže da su komisije bespotrebne. Gledajući kroz ove zakone koji su sada na dnevnom redu, desetak komisija, agencija i saveta se osniva, a sve to da bi se zaposlio određeni broj ljudi na teret budžeta.
Ako uzmemo da postoje ministarstva i da je ovde propisano koje radnje treba da obavlja Ministarstvo: prima prijave i druge podatke o državnoj pomoći i obrađuje ih, priprema odluku komisije, vodi evidenciju o državnoj pomoći, priprema predlog godišnjeg izveštaja, sarađuje sa drugim državnim institucijama, revizorskim kućama, budžetskom inspekcijom itd., šta onda treba da radi komisija? U tim okolnostima posao komisije je bespredmetan.
Pošto ne podržavam komisiju, želeo bih da postavim konkretno pitanje Vladi i da dobijem odgovor. Odnosi se na Ministarstvo poljoprivrede, koje je pre tri-četiri godine bespovratno dodelilo sredstva za zemljoradničku zadrugu „Ari nova“ iz Arilja za izgradnju hladnjače za čuvanje jabuka, a to je suma od 400.000 evra, odnosno 35.000.000. Hladnjača je napravljena uz dosta problema, ne radi, a sada državne institucije kontrolišu šta je rađeno. Početni zadrugari, koji su menicama garantovali ulaganje i kredite banaka, primorani su da napuste zadrugu, neki dobrovoljno, a neki su morali jer su prevareni. Posle se pojavljuju novi zadrugari, sa učešćem od 1.000 dinara, koji verovatno žele da na neki način ostvare materijalnu korist i da dođu do kapitala. Molim da dobijem informaciju da li je Ministarstvo poljoprivrede obišlo i vodilo računa kako se troše državna sredstva.

Zahvaljujem. Na naslov iznad člana 13. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.

Gospodin Popović želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman koji glasi: „Naslov iznad člana 13. briše se.“ Član 13. govori o postupku prethodne kontrole koju sprovodi komisija koja se obrazuje članom 6. Predloga zakona o kontroli državne pomoći.
U obrazloženju Vlade za ovaj član se kaže: „Ovaj član propisuje najpre postupak utvrđivanja da li se prijava uopšte odnosi na državnu pomoć ili ne, i obaveštavanja podnosioca prijave ukoliko se ne odnosi na državnu pomoć. Stoga je najsigurnije da kada potencijalni davalac državne pomoći nije siguran da li planirana dodela sredstava ima status državne pomoći podnese prijavu komisiji i sačeka sa dodelom dok komisija ne donese odgovarajuću odluku.“
Ako komisija donese odluku o usklađenosti ili neusklađenosti prijave za korišćenje državne pomoći, šta se dalje dešava sa realizacijom prijave, pod uslovom da je komisija donela odluku o usklađenosti? To ovaj predlog zakona ne govori, u smislu da se nekim podzakonskim aktom ili zakonom proisteklim iz ovog predloga zakona reguliše obim i rok za dodelu tražene pomoći.
Predlaganjem i usvajanjem ovih zakona nastojite da pažnju građana skrenete sa neispunjenih predizbornih obećanja. Podsetiću na neka od njih: zaposlenje 200.000 ljudi, obračun sa kriminalom, 1.000 evra od besplatnih akcija, 700.000.000 evra „Fijatovih“ ulaganja u „Zastavu“, odbrana Rezolucije 1244 o Kosovu i Metohiji. Hvala.

Na član 13. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Branka Ljiljak.

Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, za SRS ovaj zakon je bespredmetan, besciljan i nefunkcionalan i predlažemo da se kao takav povuče iz procedure.
Zašto je besciljan? Zbog toga što Predlogom zakona nisu utvrđeni razlozi za donošenje ovog zakona. Koji su to razlozi? Oni se moraju zasnivati na pravilima Svetske trgovinske organizacije, pravilima EU i pravilima srpskog zakonodavstva. U kom domenu? U domenu državne pomoći. Predlagač zakona je morao jasno da kaže šta je to državna pomoć, da tačno da kvalifikaciju i vrste državne pomoći, način dodele te pomoći, a s druge strane, sve druge elemente koji su bitni za tu pomoć, i na kraju - sankcije. Ovo je jedan od retkih zakona koji nema sankcije za zloupotrebe, za prekršaje, privredne prestupe, pa i moguća krivična dela.
Ono što je predlagač zakona trebalo da napravi, a nije napravio, to je da se definiše pitanje državne pomoći kroz nacionalnu strategiju o načinu i uslovima dodele državne pomoći. Tom nacionalnom strategijom mora se utvrditi sve ono što je bitno za državnu pomoć. Nacionalne strategije nema. Vi ste ovde promašili temu. Čak ste nabacali neke stvari koje ne pripadaju ovde.
Koji su to oblici državne pomoći koje ste pomenuli ovde, a koji tu ne pripadaju? To su socijalna davanja, koja ni po svom karakteru, ni po pravilima Svetske trgovinske organizacije, ni po pravilima EU nisu državna pomoć i kao takva ne smeju se ovde ni ubacivati, nema razloga.
S druge strane, pitanje subvencija, a posebno subvencija u oblasti poljoprivrede, nema potrebe da izbacujete. To jeste vid državne pomoći i po pravilima EU, ali nema kontrole, jer se ne narušava slobodna ekonomska utakmica. Znači, samo u uslovima kada se narušava slobodno tržište moramo vršiti kontrolu. Ko vrši kontrolu? Nezavisan državni organ. U Evropskoj uniji je to Evropska komisija. U našem slučaju ste inaugurisali komisiju za kontrolu državne pomoći. Nepotrebno.
Posebna stvar koju ste morali ovde obraditi, a niste je obradili, jeste način dodele. Koji su to prioriteti države i u koje namene ćemo izdvajati državna sredstva? Koji su to prioriteti? Da li je jednim slovom to ovde rečeno? Nije.
S druge strane, niste rekli kako se narušava slobodno tržište. Koji su to parametri? Koji su to kriterijumi? Koji su uslovi narušavanja tržišta? Tada je bitna kontrola i tada reaguje državni organ. On mora biti nezavisan. Ne može biti državni organ, u ovom slučaju komisija za kontrolu državne pomoći, sastavljen od onih činilaca, u ovom slučaju su to uglavnom ministarstva, četiri predstavnika ministarstava... Ministarstva i državni činovnici u ministarstvima vode globalnu politiku u oblasti ekonomije, privrede itd.
Posle toga prave analize, donose rešenja itd. i onda vrše kontrolu. Kako da vrše kontrolu? Ko će Mlađana Dinkića kontrolisati? Neko iz njegovog ministarstva? Nemojte, to je jako smešno. Može samo jedan nezavisni organ.
Predlog SRS je da to bude odbor, odbor Skupštine. Skupština ima te ingerencije. Član 98. Ustava kaže da Skupština ima kontrolnu funkciju nad radom izvršne vlasti i to je moralo biti ugrađeno i inkorporirano u ovaj zakon. Niste to napravili.
S druge strane, za poljoprivredu i ribarstvo imate takve formulacije da je čak Vlada morala uputiti amandman. Sad ću pročitati te formulacije, one stvarno nemaju smisla. Začuđujuće je da ste i u Predlogu zakona, a i u kasnijem amandmanu promašili temu.
Dozvolićete, jedan minut ću samo uzeti da pročitam. U Predlogu zakona, stav 2. kažete: „Odredbe ovog zakona se ne odnose na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i ribarstvo.“ U amandmanu Vlade menjate odredbu u članu 1. stav 2. i kažete: „Odredbe ovog zakona ne odnose se na poljoprivredne proizvode i proizvode ribarstva.“
Kakve to ima veze? Kakve to ima veze sa državnom pomoći i kontrolom državne pomoći? Apsolutno nikakve veze. Morali ste reći šta je državna pomoć i da li državna pomoć u oblasti poljoprivrede predstavlja klasičnu državnu pomoć ili ne. Kakve veze imaju proizvodi? Kakve veze imaju ribarstvo i proizvodi ribarstva sa državnom pomoći i kontrolom državne pomoći? Apsolutno ste promašili temu.
Pored toga, definicija državne pomoći koju ste izveli ovde ne odgovara logičkom sledu svega onoga što ste naveli u zakonu. Čak je bolje rešenje i definiciju državne pomoći dala državna komisija, koja je počela da radi 2004. godine, u svojoj analizi i izveštaju koji je usvojila Vlada. Upravo zbog toga što niste napravili pravu definiciju državne pomoći, niste rekli u šta će država ulagati, koji su prioriteti države u ulaganju sredstava, sve ostalo je nadalje promašeno. Samo toliko. Hvala.