Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Radulović i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Čudno je da, u jučerašnjoj raspravi o zakonu o osiguranju a danas imamo raspravu o Predlogu zakona o udruženjima, vladajuća većina i nadležna ministarstva, a i sama vlada, ne nalaze za shodno da od tako konstruktivnih, pametnih i dobrih amandmana uvaže bar jedan amandman, što smo videli juče iz priloga diskusije mog uvaženog kolege prof. Zorana Šamija.
Demokratska stranka Srbije svakako smatra da treba doneti zakon o udruženjima i podržava u načelu da, u krajnjoj liniji, taj zakon bude što liberalniji i da svako ko želi da se organizuje u udruženje treba to da uradi bez većih poteškoća. Međutim, ne treba da dozvolimo da to ide u drugu krajnost, o čemu će poslanici DSS-a govoriti prilikom rasprave u pojedinostima, odnosno prilikom obrazlaganja svojih amandmana.
Što se tiče samog amandmana, predložili smo da se u članu 2. stav 1. briše reč „nedobitna“. U duhu predloženog zakona jasno je da će većina udruženja imati i profit (odredba člana 37) i deklarativna definicija u stavu 1. člana 2. prosto nema nikakve svrhe.
Samo ću u kratkim crtama da kažem. Aktivnosti udruženja član 37: „Udruženje može neposredno da obavlja i privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod navedenim uslovima...“. Tu imamo navedene uslove.
Mislim da je ovaj amandman svrsishodan i računam da ćete ga do kraja rasprave prihvatiti. Hvala.

Reč ima Radojko Obradović. Koristite vreme Poslaničke grupe DSS.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 2. definiše pojam udruženja, i to je nešto što ste pominjali u toku načelne rasprave. Vrlo je interesantan stav 2. člana 2. Stav 1. definiše šta su to udruženja, a stav 2. člana 2. kaže da se na političke stranke, sindikate, udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice itd., čiji je rad uređen posebnim zakonima, odredbe ovog zakona shodno primenjuju u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonima.
Kada pažljivo pogledate, a pažljivo sam pogledao svaki zakon kojim se uređuju ove oblasti, otvara se poprilično veliki prostor, za koji uslovno može da se kaže da se primenjuje i ovaj zakon. U načelnoj raspravi ste rekli, neću se osvrtati na političke stranke, pošto je sve što skraćuje prava političkih stranaka i sve što umanjuje i ograničava njihov rad postalo prilično popularno, da se ovaj zakon apsolutno ne primenjuje na rad političkih stranaka. Ali, kada pogledate sve drugo što je pobrojano ovde, prilično je nejasno koje se odredbe primenjuju a koje ne. To daje pravo onome ko tumači zakon da neke od tih stvari primenjuje na ta udruženja, odnosno daje mogućnost da se određene stvari različito tumače.
Ako ovaj zakon ne važi za bilo koga od pobrojanih, koji je onda smisao da se on uopšte navede u stavu 2. člana 2? To onda samo može da stvori dodatnu zabunu.
Primera radi, juče smo čuli jednu vrlo radosnu vest, a to je da je postignut dogovor da se neće primenjivati Zakon o budžetu na visokoškolske ustanove. Pregovarali su predstavnici Ministarstva i Vlade i dogovoreno je da onih 40% sopstvenih prihoda neće biti primenjeni. Pitam vas – kako to može da se radi ako se ne promeni Zakon o budžetu? Ako u Zakonu o budžetu piše takva odredba, odakle pravo bilo kome, pa da je i stvar koja je pozitivna, primenjuje, a da ne povredi zakon? Ili to znači da ćemo u sledećih nekoliko dana imati izmenu Zakona o budžetu 46. put?
Slična je stvar i sa ovim: svaka odredba koja je nejasna može da stvori ozbiljne probleme prilikom primene zakona. Hvala.

Reč ima gospodin Petar Jojić. Morate da se prijavite.

Gospođo predsedniče, koristio bih vreme poslaničke grupe.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je uložila više amandmana koji se odnose na Predlog zakona o udruženjima. Sa nekoliko reči bih ukazao, a to je rekao kolega Mijaljević, na to da u članu 1. stav 2. stoji da se ovim zakonom uređuje i status i delovanje stranih udruženja. Što se tiče udruženja, u Srbiji treba doneti poseban zakon koji se odnosi na strane nevladine organizacije ili strana nevladina udruženja.
U ime SRS sam izvršio analizu u odnosu na međunarodno-pravni okvir ostvarivanja prava na udruživanje i položaj nevladinih organizacija.
S tim u vezi, obratio sam posebnu pažnju na Evropsku konvenciju o priznavanju pravnog subjektiviteta međunarodnih nevladinih organizacija od 24. aprila 1986. godine.
Nacionalni propisi koje sam uzeo u razmatranje i izučavanje tiču se osnivanja, registrovanja, organizacije, funkcionisanja i prestanka rada nevladinih organizacija, kako domaćih tako i stranih, u nekim državama Evrope. To se odnosi na zemlje EU, koje sam uzeo u obzir prilikom ove analize. To su: Austrija, Belgija, Grčka, Estonija, Italija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Švajcarska, Švedska i Španija. U tom pogledu došao sam do zajedničkog prikaza nacionalnih fiskalnih odredaba koje se tiču nevladinih organizacija, domaćih i stranih.
Analiza o normativnom regulisanju stranih nevladinih organizacija u ovim zemljama normira postupak i način registracije stranih nevladinih organizacija. Kao prvo, organ nadležan za registraciju, osnov za zabranu rada strane nevladine organizacije, organ za donošenja odluke o zabrani rada, podnošenje izveštaja o radu strane nevladine organizacije, organ za vezu sa stranom nevladinom organizacijom i način ostvarivanja te saradnje; zatim, poreske i druge olakšice koje se daju u ovim državama EU nevladinoj organizaciji.
Nevladina organizacija označava pravno lice koje se u datom pravnom sistemu ne smatra delom vladinog sektora i koje ne služi za sticanje profita, a ako se stiče bilo kakva druga dobit, ona ne može kao takva biti distribuirana. Ovde ne spadaju sindikati, političke partije, zadruge i drugi delovi profita i crkve.
U različitim zemljama o kojima sam izvršio analizu veoma širok i raznovrstan krug organizacionih oblika mogao bi da bude podveden pod citiranu definiciju, pri čemu svi oblici nemaju uvek uniformni pravni status, odnosno regulisani su različitim propisima, od kojih neki sadrže bitno specifična rešenja.
Međutim, prilikom ove analize orijentisao sam se ne onaj krug organizacija koji bi odgovarao našim udruženjima građana, s tim što u zemljama o kojima je reč osnivači i članovi udruženja, pored fizičkih, mogu biti i pravna lica.
Kada govorimo o našim zadužbinama, fondacijama i fondovima, u zemljama o kojima je reč za ove oblike organizovanja koristi se naziv – fondacija. To je jedan širi prikaz koji se tiče organizacije i delovanja udruženja, odnosno stranih nevladinih organizacija, a sve se svode u međunarodnoj zajednici, a posebno u EU i zemljama o kojima sam govorio, na fondacije.
Ono što je posebno važno ovde istaći, kada je u pitanju Srbija, da spomenem i pitanje bivše SFRJ, nevladine strane organizacije su pomogle i doprinele dodatno da se razbije SFRJ; doprinose i danas da se razbije Srbija.
To delovanje stranih međunarodnih organizacija nije uređeno na odgovarajući način, sveobuhvatan, da bi se onemogućilo delovanje stranih nevladinih organizacija koje se bave i profitom a, osim toga, i politikom u našoj zemlji.
Nevladine organizacije moraju biti tako predviđene i normirane u zakonu, kako bi njihov rad bio doveden u okvire koji ne zadiru u ustavno uređenje, ne otežavaju politiku i delovanje određenih državnih organa, ne učestvuju u kriminalnim radnjama, ne učestvuju u političkim institucijama, niti državnim institucijama. Međutim, državne institucije u Srbiji pune su nevladinih stranih organizacija. Zbog toga ovaj zakon mora na drugi način da reguliše pitanje stranih nevladinih organizacija.
Nama je dobro poznato šta su sve strane nevladine organizacije obuhvatile u okviru svog delovanja. Ko je sve to dozvolio? Nije bilo kontrole, preko stranih nevladinih organizacija dolazila su ogromna finansijska sredstva pre 5. oktobra, da bi se izveo 5. oktobar. Podsećam vas samo na Mađarsku, odakle su određena sredstva dolazila.
Kada je u pitanju strana nevladina organizacija, o njoj se mora doneti poseban zakon, jer strana nevladina organizacija ili udruženje u Srbiji ne može imati status udruženja pecaroša ili lovačkog udruženja. To je apsolutno neprihvatljivo. Zato je u ovom zakonu trebalo posebno regulisati delatnost, registraciju, njenu sadržinu, organ koji to registruje, ko će da prati kontrolu, ko će da kontroliše, da li se tu ostvaruju finansijska sredstva, da li je to profitabilna ili neprofitabilna organizacija.
Smatram da treba, a ministar Marković je tu prisutan, možda će prihvatiti ideju SRS, da se donese poseban zakon o stranim nevladinim organizacijama.
U ime SRS pripremio sam takav zakon, mogu da vam ga pokažem, ali na poslaničkom klubu dogovorićemo se hoćemo li ga staviti u proceduru da bi došao na dnevni red pred Skupštinu.
Ovim predlogom zakona, pre svega, reguliše se delovanje stranih nevladinih organizacija na teritoriji Republike Srbije, njihova obaveza da svoje delovanje prijave nadležnom organu, da se donese registar tih organizacija i podaci koji se u isti upisuju, kao i razlozi i postupak za brisanje iz registra.
Ključna stvar jeste organizacija strane nevladine organizacije, registar i upis.
Po našem mišljenju, strana nevladina organizacija u smislu ovog zakona jeste pravno lice sa sedištem u drugoj državi, osnovano i registrovano po propisima te države radi ostvarivanja ciljeva u oblasti, ovo je jako važno, napominjem, humanitarnih aktivnosti, zdravstva, vaspitanja i obrazovanja, nauke i kulture, zaštite životne sredine, zaštite i ostvarivanja prava čoveka i građanina i drugih aktivnosti u opštem društvenom interesu, čije delovanje nema za cilj sticanje i raspodelu profita.Dakle, po našem mišljenju, u pogledu tog zakona, norma ne bi trebalo da se odnosi na specijalizovane organizacije iz sistema OUN i druge organizacije čije je delovanje u Republici Srbiji uređeno međunarodnim ugovorima, kao ni na političke stranke, sindikate i druge društvene, političke i verske organizacije registrovane u inostranstvu.
Mi smatramo da strane nevladine organizacije mogu da deluju slobodno na teritoriji Republike Srbije ako njihova delatnost nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije (a mi smo imali brojne dokaze da su neke strane nevladine organizacije delovale suprotno odredbama Ustava, Krivičnog zakona i ostalih propisa na teritoriji Republike Srbije, kao i da su delovale suprotno međunarodnim ugovorima koje je ona zaključila); ako te delatnosti ne usmeravaju na ugrožavanje mira ili ravnopravne međunarodne saradnje, na izazivanje nacionalne (ovo je isto tako važno), rasne, verske i druge netrpeljivosti i mržnje; i ako imaju registrovano predstavništvo u Republici Srbiji, u skladu sa ovim zakonom. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Antić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska napredna stranka je podnela niz amandmana na zakon o udruženjima. Smatramo da je za građane Srbije, uopšte za našu državu i za nas kao političku stranku ovaj zakon od izuzetnog značaja. Međutim, čini mi se da je u dobrom delu ovaj zakon nedorečen. Činjenica da postoji preko 30.000 udruženja, koja imaju jako različite oblasti delovanja i interesovanja, ukazuje na to da je morao da bude znatno kompleksniji.
Moj amandman nema neku suštinsku težinu, on je više terminološke prirode. To je jedna tehnička redakcija zakona, moglo bi tako da se formuliše, znači, neće bitno da utiče na kvalitet ovog zakona. Nisam za njega našao razumevanje kod predlagača, ali se nadam da će predlagač i sam ministar u daljem toku rasprave imati znatno više razumevanja za one amandmane SNS koji su suštinskog karaktera i da ćemo kroz raspravu o tim amandmanima ipak doći do nekog poboljšanja ovog zakona, koji će, čini mi se, u jako kratkom roku morati da dođe ponovo u republičku skupštinu i ubrzo ćemo morati da idemo na izmene i dopune ovog zakona. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Božidar Delić, izvolite.

Suština ovog predloga amandmana je da se u članu 2. stav 1. posle reči „nedobitna“ dodaju reči „i nestranačka“. Iako se u stavu 2. člana 2. govori o tome da političke stranke, sindikati i razna udruženja koja obavljaju određene delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije, verske zajednice imaju posebne zakone, a da se odredbe ovog zakona shodno primenjuju samo u onim pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom, SNS je smatrala da svakako treba u tekstu ovog stava 1. dodati i reč „nestranačka“.
Što se tiče obrazloženja predlagača da se amandman ne prihvata budući da nije u skladu sa standardima prihvaćenim međunarodnim aktima, to je nešto što je još problematičnije, posebno ovo objašnjenje o pravnom statusu nevladinih organizacija, gde se kaže da nevladine organizacije treba da budu slobodne da podrže određenog kandidata ili partiju na izborima ili referendumu, pod uslovom da su svoju motivaciju iznele na transparentan način. Ovo „transparentan“, posebno kada je u pitanju Srbija, uvek je vrlo, vrlo problematično.
Na kraju krajeva, kad je u pitanju ova odredba i preporuka Komiteta ministara, smatram da ovaj naš predlog apsolutno nije u suprotnosti sa tim.
Postoje mnoge nevladine organizacije, imamo čak i članove jedne nevladine organizacije koji su poslanici ovde u Narodnoj skupštini, što znači da su učestvovali u izbornom procesu, ali kada se kaže „nestranačka“, smatram da time nismo prekršili ovu preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope. Hvala.