Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman kojim predlažem da se posle člana 81. uvede novi član 81a.
Odmah da kažem, svi ostali amandmani Demokratske stranke Srbije su u načelu bili takvi da se trude da poprave postojeći tekst na ovaj ili onaj način. Ovo je jedini amandman koji je podnesen zato da bi se regulisala materija koja ovim zakonom nije regulisana, a po našem mišljenju je valja regulisati.
Pročitaću vam amandman. Nažalost, morao sam da pravim ispravku zbog jedne slovne greške koja je menjala smisao. Falilo je jedno slovo, pa je moglo drugačije da se shvati. Amandman glasi: „Nepokretnosti koje su kao legati ostavljene pojedinim esnafskim organizacijama i koje su te organizacije koristile prelaze ravnopravno u vlasništvo svih organizacija tog esnafa pod uslovom da su postojale i aktivno radile najmanje deset godina pre donošenja ovog zakona. Nepokretnosti iz stava 1. ne smeju biti otuđene. Svojinska prava iz stava 1. ovog člana utvrđuju se u postupku pred nadležnim sudom.“
Odmah da kažem o čemu se radi, a posle ću da prokomentarišem i odgovor Vlade. Radi se o nečemu što nije definisano. Tačno je da se Vlada bavila, uglavnom, društvenom svojinom, ali činjenica je da su postojali legati, i to legati koji su ostavljani u jedno starije vreme, od pre Drugog svetskog rata, kada smo bili demokratska i pravna država, koji su ostavljani pojedinim esnafima i koje su ti esnafi koristili.
Naravno, posle Drugog svetskog rata legate su nastavile da koriste produžene ruke one jedine partije koja je tada postojala i vladala Srbijom, tadašnjom Jugoslavijom.
Ne treba da vas uveravam da su sva udruženja, bilo to udruženje zanatlija, književnika, novinara, koja su tada radila u suštini predstavljala produženu ruku te i takve vlasti.
Podsetiću vas da su nakon 1990. godine, kada je zvanično počeo višestranački sistem u Srbiji, a zapravo u mnogo čemu i dalje jednopartijski sistem, pojedina udruženja, odnosno pripadnici pojedinih udruženja bili primorani da organizuju paralelna udruženja, jer nisu želeli i dalje da budu produžena ruka tadašnje vlasti, odnosno režima Slobodana Miloševića.
Ovde u amandmanu vrlo precizno stoji da se radi o legatima koji nisu bili svojevremeno nacionalizovani, dakle, ne treba da čekamo zakon o denacionalizaciji da bi se njima raspolagalo.
Ali, po našem uverenju, trebalo bi dati mogućnost svim udruženjima jednog esnafa, naravno, onima koji su aktivno radili dovoljan broj godina, da se ne bi desilo da sad nas deset organizuje, iz materijalnih razloga, novo udruženje, pa se prijavimo da delimo vlasništvo. Treba omogućiti svim udruženjima koja su postojala da, naprosto, raspolažu tim legatima u one svrhe za koje su ti legati i dati.
Vlada je odbila amandman. Kaže: „Amandman se ne prihvata, budući da se predloženo rešenje sadržano u novom članu 81a Predloga zakona ne odnosi na predmet uređenja ovog zakona. Predlogom zakona se rešava isključivo pitanje društvene svojine, a naročito nepokretnosti u društvenoj svojini“, to nije sporno, niti mi sporimo da to treba rešiti, „na kojima su do sada pravo korišćenja imale društvene organizacije. Naime, određenje amandmanskog rešenja ne upućuje na rešavanje sudbine nepokretnosti u društvenoj svojini na kojima su društvene organizacije imale pravo korišćenja, već na nepokretnosti koje su kao legati ostavljene pojedinim esnafskim organizacijama, odnosno privatnu svojinu tih organizacija.“
U tome jeste stvar, što nije rešeno pitanje legata. Zato smo i podneli amandman, novi amandman. Ima više takvih primera, vi mislite da ima samo jedan, ali nije samo jedan, na koje bi se to primenjivalo. Vi veoma dobro znate za jedan primer, ali zbog ostalih poslanika ću reći – imate legat koji je 1934. godine ostavljen tadašnjem Udruženju novinara Srbije. Od tog vremena ga Udruženje novinara koristi. Koristilo ga je i ono Udruženje novinara Srbije u doba Josipa Broza, koristilo ga je Udruženje novinara Srbije u doba Slobodana Miloševića, ali je u doba Slobodana Miloševića napravljeno i Nezavisno udruženje novinara Srbije, iz razumljivih razloga. Nije svako hteo da sedi sa nekim Komrakovom u istom udruženju.
Zašto legat ostavljen novinarima Srbije ne bi i dalje koristili svi relevantni novinari Srbije? Uopšte ne sporim pravo ni Udruženja novinara Srbije, ni Nezavisnog udruženja novinara Srbije da koriste taj legat.
Takvih situacija imate i u nekim zanatskim udruženjima. To pouzdano znam. Ne vidim zašto ovaj zakon... Kažete da ne prihvatate amandman jer to nije predmet ovog zakona. To jeste predmet ovog zakona. Znate, nije predmet ovog zakona šta ćemo sa društvenom svojinom koja je nekad data nekom udruženju, sindikatu itd., državnom, komunističkom, da budemo do kraja precizni. Zašto ovaj zakon ne bi dao mogućnost, odnosno instruktivnu normu, a sud dalje neka raspetljava ko, kako, koliko itd? To je i predviđeno ovim amandmanom.
Ovo vam je verovatno poslednja prilika da prihvatite jedan amandman Demokratske stranke Srbije. Zahvaljujem.