Poštovana koleginice, potpredsednice Narodne skupštine, mislim da ste vi u ovoj sali jedini moje izlaganje usmereno na gospodina Mijaljevića i gospodina magistra Mirovića protumačili na taj način. Daleko od toga da je bilo kakvog ismevanja. Možda su vas malo zbunili neki pojmovi ili neka imena. To svakako nije bilo ismevanje.
Rekao sam da veoma cenim ovo što je gospodin Mirović rekao, ali želim da ukažem, evo sad malo i da proširim tu tezu, da je ustavnopravni razvitak Srbije potpuno drugačiji nego razvitak Ruske Federacije. To gospodin Mirović sasvim dobro zna. U Srbiji sloboda udruživanja ima sasvim drugačiji istorijski osnov nego u Ruskoj Federaciji,, koja praktično nije nikad ni zaživela kao građansko društvo.
Hteo sam reći da bi u Srbiji, gde imamo građansko društvo u smislu liberalnog kapitalizma, da odmah pojasnim, pošto je tamo gospodi jasno, dakle, u Srbiji, u kojoj slobodu udruživanja imaju neke organizacije stare po 120-130 godina, gde je ona tako široko prihvaćena u svojim najrazličitijim oblicima, ciljevima, vidovima ispoljavanja, bilo krajnje neprimereno postaviti ograničenja o kojima je govorio gospodin Mirović, koja postoje u Ruskoj Federaciji, jer to bi ovde nesporno bilo sužavanje prava građana na udruživanje.
Daleko od toga da sam nešto ružno rekao o Ruskoj Federaciji. Štaviše, meni je Ruska Federacija mila i draga. To, nažalost, nije tema, ali, recimo, i tu će se gospodin Mirović složiti sa mnom, Semjuel Hantington je govorio o... On ima jedan model civilizacija; jedna od civilizacija, kojoj mi pripadamo, po profesoru Hantingtonu, jeste i ta istočna, pravoslavna civilizacija, u kojoj Rusija... Vrlo interesantno, to je moj predlog da pročitate, ne znam sad kako se zove delo, ne mogu da se setim. Daleko od toga da je bilo bilo kakvog ismevanja.
Što se tiče gospodina Slađana, moja primedba je bila zašto se zadržao na Hobsu, jer je Hobs osnova državnog apsolutizma, zašto nije otišao korak dalje, na Loka. Rekao sam da bi najteže bilo da je pričao o Rusou, ali daleko od toga da je neko ovde mislio da na bilo koji način ismeva, a još manje da vređa bilo čija osećanja, posebno (verujte, ne znate ni kakva su moja) kada je u pitanju Ruska Federacija. Kao i mnogi ovde, i ja sam rastao čitajući Dostojevskog, pa onda možete da razumete kakva su moja osećanja kada je u pitanju Ruska Federacija.
Ali, pravo i zakoni su nešto drugo. Naš pravni sistem je uglavnom po ugledu na nemački pravni sistem. Za nas pravnike jedan od oslonaca u razvijanju našeg razmišljanja o pravnom sistemu jeste upravo Vajmarski ustav iz 1919. godine. Naše pravo je bilo pod velikim uticajem nemačkog prava i prosto imamo drugačiji ustavnopravni razvitak nego što ima Ruska Federacija. Samo sam u tom smislu reagovao i rekao gospodinu Mijaljeviću, ne gospodinu Miroviću, zašto se sa njim ne slažem. Gospodine Miroviću, ako sam na bilo koji način bilo šta rekao, evo, drago mi je da ste razumeli na pravi način moje izlaganje. Hvala.