Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Krstin, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, gospodine ministre koji ste na putu... Ali, on izgleda dolazi preko mosta koji ide preko Ade Ciganlije. Tako su neki građani obećali i on je mislio da mora, samo da dođe do Narodne skupštine od Vlade, kako ste vi rekli.
Ispred Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 63, gde tražim da se u članu 63. stav 3. briše, jer SRS smatra da strana udruženja ne treba da budu predmet ovog zakona.
Zašto ovo govorim? Ta strana udruženja su nama dobro poznata još od pre 19 - 20 godina; ta strana udruženja su krenula od Slovenije, Hrvatske, BiH, Kosova i Metohije i mislim da tu još nije kraj; sada se nalaze u AP Vojvodini.
Prema tome, SRS ima jasan stav. Nemamo poverenja u ta strana udruženja, jer to su udruženja CIA, „mia“ i tako dalje. Mi za ovaj zakon sigurno nećemo glasati, jer smatramo da strana udruženja ne treba da se unesu u ovaj zakon, nego u novi zakon, kojim će biti definisan registar stranih udruženja. Hvala.

Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite, gospodine Ljubenoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o udruženjima na član 63, koji glasi – stav 4. briše se. Vlada nije prihvatila amandman.
Srpska radikalna stranka smatra da strana udruženja ne treba da budu predmet ovog zakona. U Srbiji postoje udruženja koja deluju dosta dugo, udruženja koja čuvaju kulturu našeg naroda, udruženja koja deluju po osnovu struke, strukovno udruženje inženjera i tehničara, sportska udruženja, lovačka udruženja i mnoga druga. Ali, postavlja se pitanje kako država gleda na mnoga udruženja koja razbijaju državu i rade protiv interesa države? Da li neko zna koliko tačno ima nevladinih organizacija u Srbiji? Prema nekim procenama, ima ih oko 3.000. Postavlja se pitanje ko ih plaća, koji je izvor finansiranja i koja je njihova uloga?
Najveći problem Predloga ovog zakona jeste sam način finansiranja nevladinih organizacija. Nemam iluziju da ova vlada može da reši isključivo ovim zakonom finansiranje i delovanje stranih udruženja, koja su duboko ušla u funkcionisanje države.
Građani Srbije se s pravom pitaju kako je moguće da Srbija blagonaklono gleda na delovanje stranih organizacija, kako je uopšte moguće da se neko iz Vlade nije suprotstavio organizaciji koja radi na razbijanju države preko nevladinih organizacija. Postoje mnogi ciljevi ovih organizacija koje one sprovode i kreiraju odnose sa javnošću, sprovode civilne, vojne operacije, utiču na politiku zemlje. Setimo se organizacije „Otpor“ i njoj sličnih organizacija nevladinog tipa, koje su u Srbiji žarile i palile i kojih se treba paziti jer su dobro organizovane u ovom delovanju. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 63. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić i Nataša Mićić.

Gospodin Zoran Ostojić.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege, poštovani građani koji nas gledate, pošto moram vama da se obraćam jer ministra nema, a možda on negde gleda ovaj prenos, jasno je da u ovoj skupštini ima političkih snaga koje kada se kaže stranac misle - neprijatelj, posebno ako je stranac sa zapada. To su oni koji se sa nostalgijom sećaju vremena kada je za strance bio skuplji hotel, kada je za strance bio skuplji benzin itd. Ali, ta vremena su, srećom, nepovratno prošla.
I udruženja građana, recimo, ljubitelja Sadamove nafte, iako nema Sadama, treba da budu registrovana, i ova strana udruženja i ova domaća koja su formirana, kao, na primer, „Obraz“ – to je udruženje građana formirano u Domu Vojske, pa je zato drago, za razliku od nekog koje je formirano u inostranstvu ili na mrskom zapadu. Sva ona treba da budu registrovana. Naš amandman i svi amandmani odnose se na to gde će svi ti da budu registrovani, i ovi stranci i ovi domaći, „Dveri“, akrepi i ostali.
U obrazloženju, koje sam počeo da čitam pre nego što sam grubo prekinut, dokazao sam da je član zakona koji kaže da se udruženja registruju u Agenciji za privredne registre protivustavan. Naprosto, ovde se radi o ljudskom pravu i Ustav se neposredno primenjuje. Jasno je da taj registar mora da vodi državni organ i jasno je da Agencija za privredne registre nije državni organ. Sada, zamislite, Agencija za privredne registre, dođe neko udruženje i kaže – mi se u našem programu zalažemo za to da Cigani (ne Romi) ne mogu da rade u državnoj službi. Sada će neko tamo u Agenciji za privredne registre da bude sposoban i svestan da li će da ga registruje ili neće.
Zato mi insistiramo da to bude u nadležnosti neopravdano odsutnog ministra Markovića, jer je to državni organ. Hvala bogu, ova vlada ima toliko ministarstava i toliko državnih činovnika i toliko je skupa ova država da zaista mislim da ne treba da izbegava ovo što mu je obaveza.
Pošto je registrovanje udruženja u Agenciji za privredne registre kršenje Ustava, idemo dalje. Član 26. tog predloga zakona koji to propisuje, a svi ovi naši amandmani odnose se faktički na taj član, utiče na suštinu ostvarivanja Ustavom zajemčenog prava na slobodno udruživanje, imajući u vidu da Agencija za privredne registre, za razliku od organa državne uprave, nije stručno osposobljenja za vođenje registra udruženja i upravo sam pokazao zbog čega nije stručna. Jednostavno, ta dva posla se razlikuju.
Na vođenje ovog registra primenjuju se međunarodni pravni standardi zaštite slobode udruživanja koji su, između ostalog, propisani Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda, a Srbija je tu konvenciju ratifikovala, i praksom Evropskog suda za ljudska prava, a to se ne primenjuje na privredne subjekte, nego na udruženja građana.
Osim toga, iako se u obrazloženju predloga navodi da je ovo rešenje ekonomičnije i efikasnije, možete misliti, sada slušajte koliko je ekonomičnije i efikasnije – vođenje registra udruženja od strane Agencije svakako će poskupeti postupak registracije i na taj način, i to je važno, otežati ostvarivanje prava na slobodno udruživanje, tj. uticati na suštinu njegovog ostvarivanja.
Naprosto, oni koji imaju novac, a to su verovatno ovi sa mrskog zapada, neće imati problem, ali oni koji nemaju novac, kao što je „SOS telefon“, imaće problem. „SOS telefon“ je možda najstarije udruženje građana i ovih dana apeluje da mu se pomogne zbog toga što ne može da plaća prostor. Svi ljudi tamo rade volonterski, ne mogu da plate telefon ni prostor, a država ne može da uradi onaj posao koji već godinama radi to divno udruženje građana zbog onoga što se dešava sa nasiljem u porodici. S druge strane, Rasim Ljajić finansira i Ravnogorski pokret, i Srpski četnički pokret i ne znam koliko ostalih udruženja građana. Dobro, kada vi socijalisti nađete Dražu, kazaće vam se samo.
Prema podacima objavljenim na veb-sajtu Agencije, naknade za registraciju kod te agencije iznose od 2.040 do 10.200 dinara, za promenu podataka od 1.560 do 9.600, za registraciju ostalih podataka od 420 do 5.100 dinara, za izdavanje izvoda iz registra 1.560 dinara. Pored toga, za privredno društvo koje se osniva plaća se i administrativna taksa od 1.750 dinara.
Nasuprot dosadašnjoj praksi, prema kojoj se za registraciju kod državnog organa, kod ministarstva nadležnog za taj posao (mi mislimo da treba da bude ovaj neprisutni ministar Marković), plaćala samo administrativna taksa, koja je regulisana zakonom, Agencija pored toga naplaćuje i naknadu za usluge i administrativnu taksu. Zato će ovo poskupeti registraciju udruženja građana, što nije u duhu Ustava i zaštite ljudskih prava i prava na udruživanje.
Svi imaju u vidu samo nekoliko organizacija čiji se šefovi ovde pominju, a zaboravlja se da u Srbiji ne postoji 3.000, nego možda i preko 10.000 nevladinih organizacija i udruženja građana. Oni će ovim biti oštećeni. Ovde kao da je neko hteo da nastavi sa ugrožavanjem slobode udruživanja, koja je u principu i onim zakonom o političkim partijama ozbiljno narušena.
Pri proceni ovih troškova koje će imati udruženje građana prilikom registracije, ako ostane ova odredba, treba imati u vidu i odredbu člana 87. Predloga zakona, koji se odnosi na preuzimanje registra društvenih organizacija i udruženja građana, predmeta, arhive i registraturskog materijala nastalog u radu na vođenju registra u ovim dosadašnjim ministarstvima koja su to do sada radila. Sve to moraju da plate ova udruženja građana, kao i obavezu udruženja da statut i druge opšte akte usklade sa odredbama ovog zakona.
Odredbe člana 26. Predloga su u suprotnosti sa članom 11. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i praksom Evropskog suda za ljudska prava koje propisuju da svako ograničenje slobode udruživanja mora biti, pod jedan, propisano zakonom; pod dva, mora da služi legitimnom cilju i pod tri, mora biti proporcionalno legitimnom cilju kojem služi.
Odredbe člana 26. Predloga ne ispunjavaju treći od navedenih kriterijuma, jer iz svega ovog što sam rekao očigledno je da se ekonomičnost i efikasnost u postupku vođenja registra udruženja ne mogu ostvariti kršenjem Ustavom zajemčene slobode udruživanja. Saglasno odredbama člana 18. Ustava, ustavne odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.
Treba napomenuti da, prema saznanjima Liberalno-demokratske partije, iz svih ovih razloga niti jedna druga zemlja članica Saveta Evrope nema ovakvo sui generis rešenje upisa u registar udruženja. U svim zemljama članicama upis u registar udruženja vodi sud, nadležno ministarstvo ili drugi organ državne uprave.
Takođe napominjemo da odredbe ovog člana koji propisuje da se udruženja građana registruju u Agenciji za privredne registre nisu bile predmet mišljenja eksperata Saveta Evrope, s obzirom na to da ovo rešenje koje je u ovom zakonu, u ovoj verziji zakona koji je sad pred nama, nije bilo u Predlogu zakona koji je povučen, čini mi se, negde u decembru.
Svojim rečima ne bi mogao da kažem ovako lepo kao što piše u ovom obrazloženju. Zbog građana i svih onih koji su zabrinuti zbog ugrožavanja prava u ovoj zemlji, zbog čega postoje (i postojaće) nevladine organizacije, pa i one iz inostranstva, uveren sam da bi ministar Marković, da je ovde, promenio svoje mišljenje i prihvatio ovaj amandman.
Nažalost, nema ga, a ja sam se nadao da će u danu za glasanje, ako Vlada prihvati ovaj amandman, ova vlada pokazati da želi da očuva postojeći nivo sloboda ljudskih prava i građanske Srbije, koji je debelo bio narušen u prethodne dve-tri decenije.
Baš zbog onoga što se u Srbiji dešavalo, zbog zločina, pljački i razaranja, ratova i svega, i zbog pokušaja da se zabije glava u pesak i da se kaže – puj pike ne važi, to je bilo, mi smo se pomirili, naše dve partije su potpisale deklaraciju o pomirenju, baš zbog toga i zbog ovakvih pokušaja, nevladin sektor će, verujem, nastaviti da jača; baš zbog toga će postojati ti iz inostranstva koji će nas, da tako kažem, naučiti redu, kad već sami nismo u stanju.
Kako će se to sve završiti? Prosto, onako kako se završilo sve oko nas. Srbija možda može da bude izolovano ostrvo, ali to je bilo moguće u devedesetim.
Sada, na kraju prve decenije 21. veka, to neće biti moguće. Oni koji, kako da kažem, u svakom strancu vide mrskog neprijatelja treba da objasne svojim biračima zašto je benzin u ovoj zemlji najskuplji i najlošiji. Upravo zbog toga što su ruke svih ovde, i s ove strane i s one strane, dignute da se strancima srpski državni monopol pokloni ili preda. Gospodo, ako je to tako, onda nemojte praviti razlike među strancima, nego budite dosledni. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 63. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Donka Banović.

Gospođa Donka Banović ima reč.

Hvala, gospođo predsednice. Zamolila bih vas da proverite da ministar, s obzirom na to da putuje već dva sata do Skupštine, nije otišao u onu zgradu preko puta, u Kralja Milana, ušao u salu i sad čeka da svi mi dođemo. Zaista, to njegovo putovanje dugo traje.
Podnela sam amandman na član 63. Naslov iznad člana 63. je „Prijava za upis i upis predstavništva stranog udruženja u registar stranih udruženja“. Ovaj član je deo glave tri, koja nosi naslov „Strana udruženja“.
Dakle, u ovom delu su regulisane sve obaveze, prava i sve što se tiče registracije i prijave za upis stranih udruženja u Srbiji.
Sam amandman predviđa da se u članu 63. posle stava 3. doda novi stav 4. koji glasi: „Strana udruženja mogu se osnivati samo u skladu sa članovima 2. i 3. ovog zakona“. Mislimo da to nije dovoljno precizno regulisano u samom članu, ali ukoliko usvojite ovaj naš amandman i unesete ovaj novi stav 4, to će biti preciznije.
Recimo, pročitaću stav 2. ovog člana 3, koji glasi: „Ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije...“. Ide dalje taj stav, neću sve čitati, da ne trošim vreme.
Mislim da sada kada je preregistracija pred nekim udruženjima građana, ukoliko se agencija u kojoj će se registrovati ova udruženja građana bude držala slova ovog zakona, mnoge (i neke domaće) nevladine organizacije neće moći da budu upisane u registar.
Svedoci smo da je, recimo, pre otprilike godinu dana izašla jedna knjiga, čije je štampanje i izdavanje platila jedna domaća nevladina organizacija, a na naslovnoj strani te knjige je bila Srbija bez Kosova i Metohije. To je sasvim dovoljan razlog da se ta nevladina organizacija više nikada ne upiše ni u kakav registar. Hvala.

Na član 63. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS, a na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnela sam amandman na Predlog zakona o udruženjima na član 63. stav 5, kojim se predlaže brisanje tog stava.
Kao što smo već u nekoliko navrata istakli, mi nismo protiv stranih udruženja, ali smatramo da zbog negativnog delovanja nekih stranih udruženja imamo puno pravo da tražimo da rad stranih udruženja mora biti ozbiljnije regulisan i tretiran, ali i kontrolisan.
Naše iskustvo sa stranim udruženjima i nevladinim organizacijama u proteklih dvadesetak godina nije baš pozitivno. Činjenica je da strana udruženja nisu dobronamerna, a njihov uticaj na ponašanje naših institucija je ogroman. Putem svog novca koji plasiraju kroz svakojake, navodno humanitarne ili neke druge, nevladine organizacije, one ostvaruju svoje ciljeve na našim prostorima.
Vlada je ovaj amandman odbila, kao i ostale amandmane Srpske radikalne stranke. Svi naši amandmani podneti su s namerom da se dobije jedan kvalitetan tekst zakona, a naročito ovi amandmani koji se odnose na brisanje članova koji definišu rad udruženja na našoj teritoriji. Zbog svih tih razloga predlažemo da se strana udruženja izbace iz ovog predloga zakona i da se tretiraju posebnim zakonom. Hvala vam.