Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS - JS, posle njega narodni poslanici Jorgovanka Tabaković. Samo vas molim da se registrujete u sistem i molim sve poslanike – samo jedan pritisak na dugme, registrovani su u sistemu i više nije potrebno.

         Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministri, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o budžetskom sistemu predstavlja najznačajniji akt u oblasti javnih finansija kojim se reguliše planiranje, donošenje i izvršenje budžeta Republike, AP i lokalne samouprave, kao finansijskih planova republičkih fondova.
Prethodni zakon, kao što je između ostalog rečeno, donet je 2002. godine, nakon čega su vršene česte izmene i dopune u cilju unapređivanja budžetskog sistema, usavršavanje trezorskog poslovanja, pooštravanja odgovornosti i u trošenju sredstava. Novi zakon se donosi posle sedam godina. Moram da podsetim na jedan zakon koji traje već 18 godina i implementiran je konačno u ovaj zakon o budžetskom sistemu.
Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima je donet 1991. godine i predstavljao je sveobuhvatno regulisanje u oblasti javnih finansija. Sistem uređenje javnih prihoda i javnih rashoda utvrđen tim zakonom važi i danas, a zašto nije ugrađen u prethodni Zakon, verovatno postoji nekakav odgovor. Zaista zvuči neverovatno, ali je istinit, da je veliki broj agencija koje se finansiraju iz budžeta i troše novac poreskih obveznika u prethodnom periodu na određen način bio van kontrole. Ne mogu da se ne otmem utisku da su se one, sračunato na brzinu, namnožile i uključene u budžetsko finansiranje, i sve dobronamerne kritike na njihovo poslovanje i funkcionisanje u proteklom periodu su možda na jedan određeni način i bile na mestu i opravdane. Uključivanje agencija u sistem konsolidovanog računa Trezora treba da da bolju i efikasniju kontrolu ovih korisnika, odnosno racionalnije trošenje budžetskih sredstava. Smatram da je možda to na određeni način zakasnela mera, ali da treba iskontrolisati prethodno trošenje budžetskih sredstava.
Takođe, treba podržati i značajnu novinu u ovom zakonu, a odnosi se na uključivanje ustanova zdravstvene zaštite pod plašt indirektnih korisnika Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, što znači da će finansijski planovi ustanova zdravstvene zaštite biti uključeni u finansijski plan Republičkog zavoda.
Članom 2. ovog zakona jasno je definisano šezdeset osnovnih pojmova koji se odnose na javne finansije, a neke od njih, kao što je između ostalog i rečeno, po prvi put uvode. Posebno bih istakao ovde srednjoročno planiranje, koje je do sada na jedan određeni način bilo zanemareno, zatim definisanje razvojne pomoći EU i sufinansiranje razvojnih programa EU, čime se stvaraju uslovi za korišćenje tih sredstava, a posebno mi je drago što je vraćen termin rebalans budžeta, umesto dopunskog budžeta koji se svuda primenjuje, a i kod nas se uvek koristio i prosto smatram da ga nije trebalo ni menjati.
Osnovni budžetski ciljevi usmereni na održavanje ukupne fiskalne discipline, alokacijsku efikasnost, sveobuhvatnu kontrolu ukupnih budžetskih sredstava, niska inflacija, ekonomski razvoj i podsticanje regionalnog razvoja, moraju se poštovati i kod aktuelne vlasti prilikom pripreme i donošenja budžeta. Po mom mišljenju, ovi principi su do sada korišćeni kao osnova novoj vlasti u obračunu sa prethodnim, i to od republičkog nivoa pa do lokalne samouprave, što nije dobro.
Posebno je značajan član 10. ovog zakona kojim se jasno i precizno definiše otvaranje i vođenje podračuna, konsolidovanog računa Trezora i investiranje kojim se reguliše plasiranje sredstava, što je u dosadašnjoj praksi i predstavljalo problem. Sa tim u vezi je i član 33. koji treba da omogući veću transparentnost javnih investicija, način njihovih finansiranja, što je do sada bilo uopšteno i globalno prikazivano po pojedinim razdelima, odnosno po ministarstvima.
Investicioni radovi i njihovo finansiranje predstavljaju po mom ličnom viđenju jedan prostor za velike korupcije od postupka javne nabavke do njihove konačne realizacije. Poslovi javnog investiranja su prioritet i vezani su za izlazak iz ekonomske krize. Čini mi se da se svi u tome slažemo, utvrđuju i pravce budućeg razvoja, pa mi nije jasno zašto se odredbe zakona koje regulišu ovu oblast primenjuju tek od postupka izrade budžeta za 2011. godinu, odnosno odredbe programskog dela budžeta primenjivaće se u celini tek od 2015. godine.
Moje lično mišljenje je da budžetski korisnici u oblasti javnog investiranja treba hitno da pripreme srednjoročne planove i da ih Vlada Republike Srbije unese u Memorandum za narednu godinu, čime bi jasno opredelila svoj program rada i razvoja.
Pored toga, to bi bila i realna osnova za korišćenje razvojnih fondova i sredstava razvojne pomoći EU. Mislim da se to do sada radilo pomalo stihijski.
Takođe, smatram da poslovi javnog investiranja podležu posebnoj kontroli u trošenju sredstava, ali zakon ne propisuje posebno kontrolu ovih poslova. Smatram da prilikom podnošenja izveštaja, recimo, iz člana 76. ovog zakona, Vlada treba da podnosi i poseban izveštaj o realizaciji investicija i izveštaj o kontroli utroška sredstava, koji će raditi budžetska inspekcija ili Državna revizorska institucija.
Značajna novina je kod prinudne naplate na teret budžeta, imajući u vidu da je do sada najlakše bilo sprovesti prinudnu naplatu sa budžeta čime je ugrožavana likvidnost budžeta i menjana namena sredstava usvojenih budžeta, što je zapravo značilo, da su sudske presude bile iznad zakonodavne funkcije Republičkog parlamenta, Republičke skupštine.
Što se tiče rokova iz budžetskog kalendara i kalendara podnošenja godišnjih finansijskih izveštaja i završnog računa, mislim da ne treba da budu mrtvo slovo na papiru. U dosadašnjoj praksi ovi rokovi, u određenom kontekstu, nisu poštovani, što je vrlo često bilo predmet javne kritike i neozbiljnosti. Iako su razlozi bili, moram reći, uglavnom opravdane i objektivne prirode, posebno se moraju disciplinovati budžetski korisnici da blagovremeno izvršavaju zakonske obaveze u pogledu budžetskog kalendara.
Na samom kraju, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, želim da kažem da će Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Radi se, dakle, po našem mišljenju, o sveobuhvatnom zakonu koji reguliše oblast javnih finansija, koristim priliku da poželim ministru što manje izmena i njegovo prilagođavanje pojedinim situacijama, i ministarstvima, kako ne bi, prosto, dožive sudbinu prethodnog zakonskog predloga.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, takođe, želim da kažem, da će i ovaj predlog imati podršku Poslaničkog kluba SPS-JS. Naravno, smatramo da je logično podržati razloge za donošenje ovih izmena i dopuna.
Zapravo, suštinski gledajući, reč je o propisivanju republičkih administrativnih taksi za radnje koje se vrše primenom Zakona o političkim strankama i podzakonskih akata donetih na osnovu Zakona o strancima.
Reč je o dva zakonska predloga koja su usvojena nakon poslednjeg usvajanja izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Takođe, želim da kažem, ono što je već, između ostalog, rečeno, dakle, u cilju podsticanja inovacionih delatnosti predlaže se smanjenje taksi za 50% i to u slučajevima, kada je podnosilac prijave za priznavanje patenta, malog patenta, topografije i integrisanog kola, odnosno prava na dizajn, fizičko lice, a takođe, ovim izmenama i dopunama se predlaže i smanjenje taksi za dozvole za međunarodni javni prenos stvari domaćem prenosniku.
Ovaj zakonski predlog će, takođe, imati podršku Poslaničkog kluba SPS-JS.
Kada je reč o Predlogu zakona o dopuni Zakona o radu želim da kažem da mi podržavamo nastojanja Vlade Republike Srbije, da na određeni način u situaciji kada se u poslovanju brojnih firmi i preduzeća osećaju negativni efekti ekonomske krize, kroz smanjenje obima posla i nedostatka posla, podržavamo nastojanja Vlade Republike Srbije da na jedan određeni način spreči formulisanje viška zaposlenih ili prestanak radnog odnosa u određenim firmama gde se negativni efekti ekonomske krize osećaju kroz formulisanje jednog pravnog osnova, da poslodavci mogu da upućuju zaposlene na plaćeno odsustvo i preko 45 radnih dana.
Mi, još jednom želimo potpuno jasno i precizno da kažemo da Poslanički klub SPS-JS podržava ovu meru nastojanja Vlade Republike Srbije. Smatramo da je ona u potpunosti opravdana, da zaslužuje podršku.
Ali, sa druge strane, Poslanički klub SPS-JS u dogovoru sa reprezentativnim sindikatom Srbije, podneo je i određeni broj amandmana sa ciljem da dobijemo kvalitetnije dopune Zakona o radu, odnosno da, po našem mišljenju, na što sigurniji i bolji način pokušamo da zaštitimo prava zaposlenih, odnosno prava radnika. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, zamenica predsednika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Zahvaljujem. Sednica zakazana sa četiri tačke dnevnog reda po mojoj proceni i proceni onih koji znaju koliko je ovaj zakon značajan, u stvari, biće posvećena samom Zakonu o  budžetskom sistemu.
Ovom prilikom ću, koristeći vreme namenjeno predstavniku poslaničke grupe, govoriti samo o tom zakonu i, zaista moram da priznam, da je čitav mandat jednog ministra i mandat jednog poslanika vredan ovakvog zakona po značaju koji ovaj zakon proizvodi. Ima zakona koji su važni, jer uređuju oblasti neke vrste delatnosti, uređuju život nekih grupa, mladih, starih, bolesnih, zdravih, kulture itd, ali Zakon o budžetskom sistemu nije samo zakon o jednom budžetu jedne fiskalne godine ili tri, kako predviđate, ovo je zakon kojim se uređuje i podupire ekonomska politika jedne zemlje, kojim se određuje kako se raspolaže javnim sredstvima, da li se ona kontrolišu, na koji način i mislim da je ovo jedan od najvažnijih zakona koji je došao u ovu skupštinu.
Tim povodom, želim da kažem da je zaista trebalo doneti ga kao nov zakon. Moram, i prvi put mislim da sam u prilici da to ovako kažem, jer se nikada ne stidim i nije mi neprijatno, jer ne umanjuje ni vrednost stranke kojoj pripadam, ni moju ličnu vrednost, da odam priznanje za trud ministra i najbolje namere koje su u ovom zakonu očigledne, da se profesorski precizan rečnik osobe koja želi da uredi ovu oblast na najbolji način vidi, ali, da vlast ume sama sve, opozicija ne bi bila potrebna. I zato, ne tražim izvinjenje, želim da između vas i mene kao opozicije i vlasti, u ovom trenutku, ne bude podignut zid nerazumevanja, već želim da otvoreno saslušate primedbe koje imam da iznesem, a sa jedinstvenim ciljem, da sutra, kada dođemo na vlast, nasledimo jedan dobar zakon koji neće kasnije biti potrebno da se menja i neće zavisiti od jedne do druge vlade.
Mislim da ovaj zakon daje dobar okvir, za takvu vrstu, da kažem, temelja, ali zaista, postoje primedbe koje mogu da svedem na ono što se zove život. Ako nam je namera da jedinstveno uredimo korišćenje javnih sredstava i njihovu kontrolu, da li ste sigurni, gospođo ministre, da će npr. Komisija za hartije od vrednosti i Komisija za zaštitu konkurencije, obe komisije, po ovom zakonu morati da vode budžetsko računovodstvo, da će za investiranje sredstava i deponovanje kod banaka morati od vas da traže saglasnost.
Da li će na njihova vrata jednako kucati budžetska inspekcija i, da li će i oni, kako mislim da treba, da iz ovoga zakona proizilazi, morati da vrše nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, jer potpadaju pod jedan od onih kriterijuma, da im je ili država osnivač, ili da imaju preko 50% neke vrste upravljanja države nad njima, ili da preko 50% prihoda ostvaruju od budžetskih, da kažem, korisnika, ili, pripadaju onoj grupi organizacija, uprava, agencija, koje na monopolu koji im je država dala da se bave nekom delatnošću, u stvari, ostvaruju značajne prihode?
Da li nam ovaj zakon garantuje da će se svi oni koje vi, i čestitam na tome što ste se izborili, a to je bio amandman Jorgovanke Tabaković, 4. marta 2008. godine, da svi korisnici javnih sredstava uđu u konsolidovan račun Trezora, čestitam vam što ste se izborili na tome, ali iz toga bi moralo da proiziđe jedna ovakva ujednačenost za koju će vam svako čestitati. Ako nešto u Srbiji nedostaje, to je da se zakoni odnose jednako na sve, i ako nešto narodu treba, to je da shvata da država od sebe polazi kada želi da obezbedi pravedno korišćenje onog što imamo, a to što imamo nije veliko.
Nisam sigurna da ovaj zakon to obezbeđuje, ne zato što rešenja u njemu nisu naznačena, ali mislim da je u nekim delovima bilo potrebno, zato smo amandmanski reagovali, još preciznije urediti neke oblasti. Kitnjaste izraze, rogobatne fraze, dvosmislenost terminologije trpi diplomatija. Budžet, brojke i naša ekonomija – teško. Pa tako izrazi ''izuzetno'', koje ću pojedinačno elaborirati svaki od njih, ne dopuštaju Vladi da bude izuzetno komotna kada uvodi privremeno finansiranje, kada sebi dozvoli dvostruko dug rok pa produži privremeno finansiranje sa tri na šest meseci, jer se onda dovodi u pitanje institut rebalansa, podrške Vlade da obezbedi usvajanje budžeta u ovakvom domu kao što je Skupština, u ovom zakonu ima previše komfora za Vladu, a to ne znači da ima i za vas lično.
Podnela sam čak i amandman u kojem ste vi kao ministar nepotrebno preuzeli odgovornost za izvršenje budžeta. U sledećem stavu tog člana se kaže da je pred Skupštinom Vlada odgovorna za izvršenje budžeta. Nama ne treba veća odgovornost od Vlade. Ja cenim vašu ličnu sposobnost i hrabrost da stanete iza izvršenja budžeta, ali to prosto ne znači u zakonskom smislu nama, pa, pretpostavljam i premijeru čiji ste vi izbor, i unutar Vlade vi sami ne možete ništa ako vam svi oni koji kreiraju prihode, koji troše sredstva, koji utiču na izdatke i primanja ne pomognu da vaša odgovornost za izvršenje budžeta znači odgovornost za uspeh, a ne odgovornost za krivicu.
Ne sumnjam da je vaša lična namera najbolja, ali je Vlada ovde sebi i suviše, pretpostavljam, pritiskala vas da unese jedan aktuelan trenutak.
Taj trenutak se zove Vlada ima tanku većinu, Vlada ide po ivici onih 126 i zato joj treba mogućnost da uvodi privremeno finansiranje u dvostrukom roku, da uvodi prekid obustave budžetskih sredstava, zato joj treba da kaže da će samo velika odstupanja u završnom računu biti obrazložena. Ne može samo velika.
Vi znate, završni račun se slaže ili se ne slaže. Odstupanja, i najmanje odstupanje mora da se obrazloži, jer je ovo vreme teško i ova situacija kada se troše budžetska sredstva moraju da budu obrazložena sva odstupanja.
Jer ono što je za vas možda veliko, za nas je mnogo veće, ono što je za vas malo, sa aspekta onih koji troše sredstva, za građanina Srbije je ogromno. Nemojmo da dozvolimo da nama relativni pojmovi magle sliku o jednom zakonu koji ima dobru nameru.
Pretežno zarađivanje, govorim o upotrebi neodređenih termina na koje amandmanski reagujem ali koja mi malo narušavaju onu dobru ocenu koju dajem preciznosti zakona, pretežno zarađivanje prihoda na tržištu – preko 50%, ali nije to da vi ne umete da se izražavate, to je zahtev onoga koji kaže: moja većina je tesna, onog koji daje naloge. Pa, ako ostavljate sebi diskreciono pravo da za nekog budžetskog korisnika, direktnog ili indirektnog, date saglasnost da drži svoja sredstva deponovana kod neke banke, a ne kod Trezora, to znači da će možda unutar Vladina većina biti ugrožena, pa ćete vi za nekog iz te koalicije morati da napravite izuzetak koji vi po kriterijumima i kao jedan pravičan i strog ministar finansija inače ne biste napravili, e ti izuzeci meni smetaju i ne smeju da se nađu u zakonu koji treba da traje i da bude ozbiljan i dobar.
Jer, kome treba nešto da bude zamagljeno ili da zavisi od volje jednog čoveka a da ne može da se proceni precizno zakonom? Pa treba onome ko bi voleo da se ne vidi, na primer, nered, zapuštenost u finansijama, na koju ste verovatno naišli ili mislite da je sve dovoljno jasno a da mi to ne vidimo baš najbolje. Ne, nije sve dovoljno jasno, počev od ciljeva budžeta.
Uopšte ne očekujem da mi odgovorite na pitanje. Prosto ne može se budžetskim ciljem nazvati mera, kao što vi u budžetskom cilju navodite da je budžetski cilj makroekonomska stabilnost, niska inflacija, ekonomski razvoj, podsticanje regionalnog razvoja i smanjenje finansijskog rizika Republike Srbije.
Ne, gospođo ministre, cilj budžeta i ekonomske politike i vođenja i vršenje vlasti – mora da bude smanjenje nezaposlenosti, uz postizanje održivog privrednog rasta.
Znači – da, ekonomski razvoj jeste cilj i uz poboljšanje standarda stanovništva.
Uveravam vas, nije u suprotnosti sa ekonomskim logikom da zaposlenost i plate budu osnovni cilj, jer to jeste smisao vršenja vlasti, a plate nisu trošak, plate zaposlenih su tražnja.
Onaj koji prima platu odlazi da kupuje u radnju, pa povećava zahtev za robama onih kojima ova vlada kreditima pomaže. Ne očekujem da vi to usvojite, ali zaista se čudim da smo izmešali ciljeve. Cilj je standard, plata, živeti, moći da živiš od svoga rada, ali ti to ne možeš, da primaš platu od koje možeš da kupuješ i da imaš pravu tražnju ako imaš visoku inflaciju ili ako nemaš makroekonomsku stabilnost, ti ono moraš da obezbediš kao uslove, ali cilj je zaposlenost. I, to što kažem nije samo moja logika življenja.
Vi znate da se projekat nemačke vlade za prevazilaženje krize upravo zove – obezbeđivanje zaposlenosti kroz jačanje privrede. Znači, i oni na koje se ugledamo, i oni čije banke, poput nemačke državne razvojne banke KFV, dolazi ovde da nam daje kredite, očekujem da jednog dana budemo kao oni, imajući svoju državnu razvojnu banku, to rade ne skrivajući šta im je cilj.
Dakle, zaposlenost kao cilj. Od sporenja o tome šta su nam ciljevi, do onog što vi na kraju kroz memorandumske zahteve sprovodite kao opisnu obavezu, da vršite upoređivanje odnosa zaduživanja, dugova i garancija, u skladu sa visinom BDP, samo nedostaje jedna mala stvar, a kojoj, to, vrednosti zaduživanja težimo kao zemlja?
Amandmanski sam reagovala tako da sam napisala, prepisala iz onog što je jedna velika Nemačka, kao bogata, sebi postavila kao cilj, koja može da otplaćuje kredite lakše nego mi, da je državno zaduživanje javnog sektora dozvoljeno u maksimalnoj visini 0,5% od BDP. Da, to je iz programa koji se očekuje, ne u ovako krizno vreme, da bude sproveden, ali mi moramo da imamo cilj koji se zove – da zaduživanje ove države u smislu zaduživanja državnog javnog sektora mora da ima neku granicu iznad koje ne možemo da idemo. Od te određenosti i sukobljavanja na tome šta su ciljevi ja ću samo nekoliko osnovnih da napomenem.
Definicije koje ste dali u budžetu su zaista za pohvalu, od toga šta se smatra javnim sredstvima, šta se smatra prihodima, primanjima, izdacima, apsolutno je definisan i nivo države i šta je to konsolidovani račun Trezora i ih mnogo u članu 2, ali ona ključna koja se zove – budžet, opet je ostala namerno uskraćena za sve ono što se zove jasna slika o tome šta su obaveze države, šta je njena imovina, šta je njeno potraživanje i šta su njeni dugovi, pre svega.
U tom smislu mislim da je bilo potrebno da budžet definišete kao sveobuhvatan plan prihoda i primanja, ne samo po osnovu one finansijske, dakle, nefinansijske imovine, ono – zgrade, kupujemo i prodajemo itd, nego je trebalo da bude obuhvaćena i nabavka i primanja, kao i troškovi u vezi sa nabavkom te tzv. finansijske imovine.
Ne očekujem da mi kažete – prihod budžeta je kredit koji ove godine stiže u budžet, ali on jeste ove godine primanje i on kao takav mora da bude uložen negde, a da bi pratili gde je uložen, kontrolisali, moramo da ga prikažemo i da se obavežemo prikazivanjem tog prihoda, jer će on pre ili kasnije doći na naplatu.
Sami ne sporite da to jeste deo budžeta kada nabrajate primanja i izdatke države i kada navodite šta je ukupni fiskalni suficit, odnosno deficit. Vrlo otvoreno govorite da su pored subvencija, datih u formi budžetskih kredita, i nabavke finansijske imovine u stvari rashodi. Prosto je potrebno, znam da nećete prihvatiti, vaša metodologija je vaša stvar, ali bi bilo neophodno uneti u terminologiju budžeta sve ono što se smatra: primanjem, prihodom, i izdacima i rashodima. Kao što zameram, zašto niste u članu 14, isto onako kao što ste u članu 19, pobrojali one ostale javne prihode. U ostalim javnim prihodima ostavili ste kamate na investiranje sredstava.
Znači, budžetski korisnici koji u ovoj krizi imaju viška para, pa ih investiraju, protiv čega sam ja, Srpska napredna stranka, klub Napred Srbijo, jedino vama ostavlja pravo i odgovornost da investirate sredstva. Samo vi! Zato što vam verujemo, zato što od vas očekujemo odgovornost i to znate li samo kada?! Samo kada nemate emisiju hartija od vrednosti zbog premošćavanja tekuće nelikvidnosti i kada se ne zadužujete. Jer čovek koji treba da uzme kredit i da plaća kamatu na kredit ili na zapise, trezorske ili na hartije, ne može da dobije po jeftinijoj ceni kredit na drugoj strani, a da deponuje svoja sredstva negde po višoj. To, prosto, nije logično. Pitajte građane – da li postoji banka koja daje veću kamatu na uložena sredstva, nego što negde može da dobije kredit?
Znači, depoziti su po nižoj ceni i od njih se i na osnovu njih se formira cena kredita. Isključili smo vama pravo da investirate pare dok se zadužujete, na bilo koji način, ali ne mogu da se zadužuju ostala preduzeća, ni iz KRT-a, ni budžetski korisnici na lokalnom nivou, jer budžetski novac nije namenjen novčanim spekulacijama. Nije namenjen čuvanju, morate da obezbedite, i to ćemo od vas najžešće tražiti, uvid u novac koji se nalazi deponovan kod poslovnih banaka, a nije kod vas ili vas samo obaveštavaju o tome. Morate na osnovu raspolaganja tim novcem da napravite najveće učinke. To je pravi Pareto efekat ili ona alokacija koju pominjete u budžetu.
Ne da budete fini, pa da dozvolite da investiraju, pa da dobiju kamatu koju ne mogu da vidim u ovim javni prihodima ovde i ne može niko. Zato što nam prva tabela gde pokazujete budžet, dajte zbirno na osnovu člana 14 – ostali javni prihodi. U njima se nalazi kamata, prihodi od igara na sreću, samo značajne navodim, nalaze se prihodi od izdavanja u zakup, prihodi od nekretnina kojima raspolaže država. Ali, jednog prihoda nema čak ni tu.
Privatizacioni prihod uopšte nije prikazan kao poseban i samostalan prihod.
Pitam se – šta je bio kriterijum? Nije izdašan. Nije tačno, bio je najizdašniji. Jednokratan je, tako je svojevremeno govorio Đelić. On jeste jednokratan u smislu tog jednog preduzeća koje je prodato, ali nije nešto što se pojavljuje samo u jednoj budžetskoj godini. Privatizacija nije završena i za društvena preduzeća, biće i za javna. To je prihod koji kontinuirano postoji i mora da bude vidljiv.
Zašto mora da bude vidljiv?
Zato što morate da nam odgovarate za sredstva koja su po svom značaju predmet najvećih sporenja, ne novinskih tračeva, nego afera koje treba da dobijaju epilog na sudu, što su privatizacioni prihodi i privatizacioni promašaji razlog da mnogi protestuju i ne rade u svojim fabrikama. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Vreme na raspolaganju kao ovlašćenog predstavnika je isteklo.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Narodni poslanik Milorad Buha, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas imamo u raspravi Narodne skupštine Republike Srbije četiri vrlo bitna zakona, među njima je najvažniji Predlog zakona o budžetskom sistemu, jer je Zakon o budžetskom sistemu okosnica i temelj, kičma ekonomsko-finansijskog sistema i kao takav zaslužuje posebnu pažnju. Zbog toga je Poslanička grupa SRS posvetila mnogo vremena da izuči osnovne odredbe Predloga ovog zakona, da sugestije da i ponudi određena rešenja.
Međutim, na temelju naše analize smo došli do zaključka da je ovaj predlog zakona nepotpun, da je nesistematičan, da je nefleksibilan i SRS ga ne može prihvatiti. Daćemo posebno obrazloženje za svaku od ovih činjenica koje sam izneo i razgovaraćemo i ponuditi određene pravne, ekonomske i finansijske aspekte zbog čega ne prihvatamo odredbe ovog predloga zakona.
Pravno-tehnički aspekti ovog predloga zakona, oni koji su neprihvatljivi za SRS, predstavljaju određeni članovi koji nisu međusobno usklađeni, a nisu usklađeni ni u odnosu na važeći pravni sistem Republike Srbije.
Član 1. Predloga zakona koji definiše predmet uređenja zakona ne obuhvata budžetski sistem autonomnih pokrajina. U članu 3. Predloga zakona, koji daje definiciju budžetskog sistema, izostala je odredba o budžetskom sistemu autonomnih pokrajina. Osnovna primedba proizilazi upravo iz ove konstatacije.
U članu 1. Predloga zakona kažete da se, između ostalog, vrši planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta autonomnih pokrajina. U članu 3. nigde ne postoji u okviru budžetskog sistema budžetski sistem autonomnih pokrajina, ali i same odredbe Predloga zakona koje u lingvističkom smislu kažu autonomna pokrajina, pretpostavljamo da se odnosi na AP Vojvodinu, a ne na obe autonomne pokrajine. Zbog toga vas upozoravamo i u ustavnopravnom smislu na odredbu i jezičko iznošenje pojedinih pojmova i to morate uskladiti.
Kada normirate odgovornost za donošenje i izvršenje budžeta, sistem konsolidovanog računa Trezora, način investiranja sredstava iz budžeta, nigde se ne spominje budžet autonomnih pokrajina. Kada govorite o vrstama javnih prihoda i primanja navodite ih kao izvore finansiranja nadležnosti autonomnih pokrajina, to je u članu 24. Predloga zakona. Odjednom se pojavljuje budžet autonomnih pokrajina, a do člana 24. ne postoji nijedna odredba o budžetima autonomnih pokrajina.
Kada se definišu pojedini rokovi koji predstavljaju budžetski kalendar ili kada se govori o fiskalnoj godini i privremenom finansiranju, nigde se ne spominju rokovi za donošenje budžeta autonomnih pokrajina, a Predlogom zakona se daju jasni rokovi za donošenje budžeta Republike Srbije, lokalne samouprave, kao i rokovi koji čine fiskalnu godinu i uslove način privremenog finansiranja.
Odredbe Predloga zakona koje se odnose na postupak pripreme, sastavljanja i podnošenja godišnjih finansijskih izveštaja, završnog računa, odnose se samo na republički budžet i budžet lokalne vlasti, dok su tu izostale odredbe o budžetima autonomnih pokrajina. Dakle, nepotpun sistem i u pravnom, a u krajnjem slučaju i u finansijskom smislu, jer ako želite zaokružiti finansijski sistem i budžetski sistem, onda morate uključiti, po nama, i budžete autonomnih pokrajina.
Nadalje, sledeća primedba. Nigde ne postoji, odnosno niste ugradili u budžetski sistem budžete glavnoga grada, budžete gradova. Zašto? Kao i kod autonomnih pokrajina, postoje u pravnom sistemu budžeti Republike, budžeti autonomnih pokrajina, budžet glavnog grada, budžet gradova i budžet lokalne samouprave. Onda ste na sistematičan i celovit način rešili budžetski sistem. Bez autonomnih pokrajina, bez budžeta glavnog rada, bez budžeta gradova, nema celovitog budžetskog sistema.
U kojoj ste kontradiktornosti govori najbolje član 85, gde kažete da je predviđeno formiranje budžetske inspekcije na teritoriji AP koja obavlja poslove inspekcije na području AP. Ova zakonska manjkavost što se tiče budžeta AP, budžeta grada, budžeta glavnog grada, mora se ispraviti jer nemate jedinstven budžetski sistem.
Kada govorimo o budžetu autonomnih pokrajina, posebno sa aspekta AP Vojvodina, iza svega ovoga postoji i politička pozadina i na nju moramo ukazati.
Više od godinu dana postoji razilaženje između centralne republičke vlasti i pokrajinske vlasti oko davanja saglasnosti na odredbe statuta. U međuvremenu, Vlada je počela pripreme na donošenju zakona o prenošenju nadležnosti.
Postavlja se pitanje od strane SRS – da li je ovo namerno izbačeno iz jedinstvenog budžetskog sistema ili se radi o slučajnosti? Po nama, ne radi se o slučajnosti jer vi znate više nego što znamo mi ,i zbog toga vam ukazujemo da ne možete raditi na način kako ste predložili ovim predlogom zakona.
Ovo je nepotpuno i kao takvo krajnje je neprihvatljivo iz političkog, iz pravnog, ekonomsko-socijalnog itd. razloga. Zato tražimo da se ovaj zakon povuče, da se napravi jedna celina budžetskog sistema u koji će ući i budžeti autonomnih pokrajina, budžeti glavnog grada i budžeti gradova.
U odredbama koje se odnose na primanja i prihode nigde nemamo jasno navedene izvore primanja prihoda grada, takođe, nemamo ih ni na rashodnoj strani. Neprihvatljivo je ostaviti to definisanje do nekog drugog zakona.
Imamo Zakon o glavnom gradu, imamo Zakon o gradovima i kao takvo ne možemo, mi usitnjavamo kroz druge zakonske propise, ovaj zakonski propis koji mora da bude kičma ekonomskog, finansijskog i socijalnog sistema.
U članu 71. koji definiše pitanje odgovornosti za namensko korišćenje sredstava nigde nije obrađena stvarna materija nenamenskog korišćenja sredstava. Ovde smo rekli ko odgovara za namensko korišćenje sredstava.
U kaznenim odredbama imamo samo jednu odredbu, kaznenu odredbu, koja se odnosi na nezakonito korišćenje sredstava. To je loša praksa koju ste morali ispraviti, a koju niste ispravili. Kaznena politika koja je predviđena članom 103. ili 105. je, takođe, loša. Mi imamo samo jedan član koji se odnosi na kaznenu politiku i kao takav je nepotpun, necelishodan i neće dati rezultate.
U dosadašnjoj praksi, a posebno posle 5. oktobra, imamo na hiljade primera nenamenskog korišćenja, neracionalnog korišćenja sredstava, samovolje u korišćenju javnih sredstava i zbog toga ste morali posvetiti posebnu pažnju kaznenoj politici. Iskustva koja imamo u ovih devet godina pokazuju da bez ozbiljne kaznene politike, bez ozbiljnog rada budžetske inspekcije i budžetskih inspekcija na pokrajinskom i lokalnom nivou nema namenskog korišćenja sredstava.
Što se tiče budžetskog kalendara, budžetski kalendar koji ste predvideli ovde je nasleđen i sa aspekta SRS neprihvatljiv. Mi svake godine u decembru mesecu imamo paniku od strane vlasti da se usvoji budžet.
Bili smo svedoci da smo ovde doživljavali ovacije kada se usvoji budžet. Budžet predstavlja kičmu ekonomsko-finansijskog sistema, on zaslužuje posebnu pažnju i mora izazvati ovacije, ali ne samo usvajanje, nego odredbe koje definišu budžetski sistem kao celinu i budžet kao najviši akt u oblasti finansija.
Predlog SRS je da se ova odredba izmeni, u desetom mesecu se mora doneti budžet, bez obzira na sve probleme u ekonomsko-finansijskom sistemu, u sistemu funkcionisanja države, a posebno privrede. To će nam uliti sigurnost. Bez toga ćemo svake godine biti u muci, a posebno vi iz vlasti, da saberete, oduzmete, da usaglasite i stvorite pravne pretpostavke, a kasnije i finansijske pretpostavke za donošenje budžeta.
Što se tiče budžetskih ciljeva, mislim da ste apsolutno promašili. Ove odredbe koje ste definisali članom 4. nepotpune su, nejasne i zbog toga vam predlažemo sledeće: budžetski ciljevi moraju biti sve ono što čini sastavni deo budžeta i u političkom i u pravnom smislu.
Nadalje, budžet u pogledu ciljeva mora dati jasnu sliku monetarne stabilnosti, makroekonomske stabilnosti, održivog i stabilnog ekonomskog razvoja, povećanja standarda stanovništva, to nam mora biti cilj, cenovne stabilnosti, socijalne sigurnosti i potreba i posebne društvene brige o posebnim kategorijama stanovništva, vođenje fiskalne politike koja će voditi računa o ravnopravnom fiskalnom opterećenju koje odgovara ekonomskoj snazi svakog pojedinca. Nadalje, najvažnija stvar u celokupnom budžetskom sistemu mora biti finansijska disciplina.
Odredbe koje ste ugradili u ovaj predlog zakona, a odnose se na budžetsku inspekciju, nepotpune su, nejasne, a ako tome dodamo kaznenu politiku onda dobijamo pravu sliku da ćemo imati isto stanje kao što smo imali do sada. Dakle, ''džabe smo krečili'', u savremenom žargonu rečeno.
Nejasnoće oko određivanja pojma direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava ovim zakonom nisu rešene. U praksi se javljaju problemi oko pojedinih pravnih lica, društava i asocijacija koje se finansiraju iz pojedinih budžeta, misli se i na budžet autonomnih pokrajina, lokalnih samouprava, budžeta gradova itd. Po svome karakteru rada i delovanja, tu se misli na ova pravna lica, društva i asocijacije, ne bi trebalo da imaju pravo na korišćenje javnih sredstava. Ovaj zakon to nije razrešio. Ovaj zakon nije dao jasna načela na kojima će vršiti odobravanje javnih sredstava, prenošenje tih sredstava i ograničio određena društva, asocijacije, udruženja građana koja ne smeju dobijati sredstva iz budžeta, pojedinih budžeta, a dobijaju ih.
Kada govorimo o primanjima i prihodima budžeta, osnovna primedba je da privatizacioni prihodi nisu sastavni deo budžeta. Oni moraju po svom karakteru biti sastavni deo, jer se radi o društvenoj svojini i kao takvi moraju biti iskazani u budžetu.
Mi ukazujemo na kršenje odredaba člana 61. Zakona o privatizaciji koji predviđa da se 50% sredstava iz postupka privatizacije usmeri u privredni razvoj i zapošljavanje putem Fonda za razvoj. Nažalost, ova zakonska odredba se ne poštuje.
U više navrata SRS je ukazivala na ovu odredbu i obavezujuće usmeravanje sredstava u Fond za razvoj. Lično sam postavio nekoliko poslaničkih pitanja tražeći informaciju o tome koliko je sredstava prebačeno u Fond za razvoj i koliko je otišlo stvarno u razvoj, a koliko je otišlo u zapošljavanje – odgovor nisam dobio. Ne zato što ga nemate, nego zato što ne smete izneti te podatke. Ovo je direktno kršenje zakonskih odredaba i neko će za ovo odgovarati.
Vi ćete, gospođo Dragutinović, morati jednoga trenutka odgovarati za neizvršenje određenih zakonskih propisa.
Dalje, kada govorimo o usmeravanju sredstava, zanimljivo je spomenuti odredbe koje se odnose na subvencije i ono što se dešava u Ministarstvu poljoprivrede. Ministarstvo poljoprivrede i dan-danas iz budžeta izdvaja, a ovo je budžetska 2009, zaostatke za 2008. godinu. Nijedna odredba ovog predloga zakona se ne odnosi na to, na tu docnju, to kašnjenje u isplati ne samo subvencija, nego svega onoga drugoga što se odnosi na neisplaćene naknade, obaveze iz prethodne godine.
Evo, ovde ću pročitati samo deo tog poslaničkog pitanja, a jasno govori o karakteru međuresorskog rada ministarstava, a posebno je to bitno sa aspekta izvršenja obaveza prema poljoprivrednicima.
Ministar poljoprivrede Saša Dragin je izjavio u dnevnom listu "Politika" od 23.05.2009. godine da je u veoma teškom trenutku zbog globalne ekonomske krize i u nepovoljnim uslovima preuzeo rukovođenje Ministarstvom poljoprivrede, i da je minus u agrarnom budžetu bio 12,5 milijardi dinara i milijardu dinara u oblasti veterine. Ministar poljoprivrede i njegovo ministarstvo sa stručnim službama često je putem sredstava javnog informisanja isticao da je u ovoj godini vršio i isplate zaostalih naknada koje nisu isplaćene zbog nedostatka sredstava po prošlogodišnjem budžetu.
Moje pitanje se odnosilo na sledeće:
– Kako finansijski objasniti minus u agrarnom budžetu, zašto minus? Dalje, ko je stvorio tako visok minus u agrarnom budžetu u 2008. godini? Koji korisnici agrarnog budžeta su zakinuti usled minusa od 13,5 milijardi u 2008. godini? Koje naknade poljoprivrednicima nisu isplaćene u kalendarskoj i budžetskoj 2008. godini? Po kom pravnom propisu su isplate vršene u toku 2009. godine za obaveze nastale u 2008. godini? Koji su finansijski razlozi kašnjenja u isplati? Koliko je sredstava isplaćeno po pojedinim korisnicima itd, itd? Sve to jasno govori o tome – da nemamo sređen pravni sistem, da nemamo sređen finansijski sistem.
Ovaj predlog zakona to ni ne omogućava – da dobijemo sveobuhvatan, celishodan i jedan efikasan sistem u kome ćemo iskazati sva primanja i sve budžetske rashode, kako na republičkom nivou, tako i na nivou pokrajina, gradova, glavnog grada, lokalnih samouprava. Hvala vam. (Aplauz.)

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Ako ne, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: Poslanička grupa SPS – JS, Poslanička grupa Nova Srbija, Poslanička grupa Napred Srbijo, Poslanička grupa DSS i Poslanička grupa SRS.
Prelazimo na deo rasprave. Po redosledu narodnih poslanika i prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu, o predlozima zakona od 1. do 4. tačke dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, a posle njega Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS – JS je izneo stav poslaničke grupe o predlogu sva četiri zakona koja se danas nalaze na dnevnom redu.
Naravno, glavna diskusija, priča, odnosi se na Zakon o budžetskom sistemu kao veoma važnom aktu iz sistemskih zakona.
Želim u toku jedinstvene rasprave da u ima SPS posvetim nekoliko reči jednom predlogu zakona koji ne bi smeo da ostane u senci prethodnih zakona, a to je Predlog zakona o dopunama Zakona o radu. Imajući u vidu, pre svega, programska opredeljenja moje partije mi smo dužni da o tome kažemo nekoliko reči.
Predlog zakona o dopunama Zakona o radu je vrlo kratak. Sadrži samo dva člana. Citiraću iz obrazloženja dva stava gde se tačno može videti suština Predloga za dopunu ovog zakona. Ovim zakonom se predviđa mogućnost upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo zbog privremenog prekida rada, što je i do sada bilo ili zbog smanjenja obima rada, što je novo u Predlogu, u dužem trajanju od 45 radnih dana u kalendarskoj godini (do sada je bilo 45 radnih dana), uz prethodnu saglasnost ministra nadležnog za poslove rada. To je ceo zakon. Odnosno, predlog za dopunu zakona.
Time se stvara pravni osnov da poslodavci moraju da upućuju zaposlene na plaćeno odsustvo i preko 45 radnih dana, umesto da utvrđuju viškove zaposlenih i prestanak radnog odnosa u slučajevima nedostatka posla i smanjenja obima posla zbog dejstva svetske ekonomske krize.
Drugi stav je sledeći.
Predloženo zakonsko rešenje omogućiće poslodavcima smanjenje troškova rada u dužim intervalima prekida rada i smanjenja obima rada, a da pri tome i ne moraju pribegavati otkazima ugovora o radu, što je u interesu i poslodavca i zaposlenih.
Dakle, iz samo ta dva stava obrazloženja jasna je namera Vlade Srbije zbog čega predlaže ove dopune.
U vezi sa tim želim da jasno iznesem podršku SPS u nameri Vlade da u uslovima svetske krize preduzima mere podsticaja, pomoći privrednim subjektima da lakše prebrode krizu, a da pri tom istovremeno ispune svoju obavezu i omoguće maksimalnu zaštitu radnika, što je na kraju i politika Vlade u ovim uslovima, a to je da je prioritet da se sačuvaju radna mesta.
Ideja, namera Vlade je da se na ovaj način omogući poslodavcima da mogu da lakše prebrode krizu, a da istovremeno brinu i o zaposlenima, jer potpuno nesporno i ona zaslužuje podršku. Niko to ne dovodi u pitanje.
Želim ipak da ukažem na nekoliko pitanja koja javnost postavlja i pre svega sindikati, i to ne jedan. Obratili su nam se Samostalni sindikat Srbije, Udruženi sindikati Srbije "Sloga" i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata. Sva tri sindikata ne dovode nameru u pitanje, ali ispoljavaju strah od zloupotrebe od strane poslodavaca u primeni ovog zakona.
Molim Vladu, Ministarstvo da te primedbe ozbiljno uvaži, da jasne odgovore da i javnosti i sindikatu, a pre svega da obeća, da utvrdi kao obavezu, da neće dozvoliti zloupotrebu u primeni ovog zakona.
Ovde su tri stvari u pitanju. Prvo – šta izaziva kod njih nedoumicu? Smanjenje obima rada koje zahteva duže odsustvo. Šta je do duže? Neograničeno, ljudi se plaše da ne bude previše dugo, neodređeno itd. Tu se plaše mogućnosti zloupotrebe.
Drugo u okviru prvog pitanja – upućivanje na duže odsustvo. Opet ljudi pitaju i oni imaju pravo da dobiju jasan odgovor – šta je tu duže odsustvo? Da li je to još 45 dana kako predlažu, 90, 180, do kraja godine itd?
Naravno, treba da budemo svesni da vlasniku kapitala, poslodavcu nije u interesu da dugo drži na plaćenom odsustvu radnike, iz prostog razloga što plaća nešto što i njemu treba da je u interesu da što pre, odnosno što kraće to traje, da bi mogao da radi punim kapacitetom. To traži jasan odgovor i jasno obrazloženje ne samo sindikatima, nego i javnosti.
Drugi segment, koji se odnosi na taj zakon, jeste da se može uputiti na plaćeno odsustvo uz saglasnost, pretpostavljam, nadležnog ministra, ministra rada.
Tu mislim da treba jedno pitanje ozbiljno sagledati, jednu primedbu. Ako bi to bilo samo tako, da ministar daje saglasnosti na odluku poslodavca da uputi na plaćeno odsustvo, mislim da je to prevelika odgovornost za ministra da rešava ta pitanja.
Zašto tako mislim? Mislim da u tom lancu, ministar i njemu treba da je u interesu da obezbede u tom postupku mišljenje sindikata kada se pojavi zahtev poslodavca za upućivanje na plaćeno odsustvo. Nije to malo pitanje. Jer ako je takvo mišljenje potrebno kod otkaza ugovora o radu, kada se uskraćuje pravo na rad, isto tako bi trebalo da bude mišljenje i ovde kada se umanjuju prava po osnovu rada.
Mislim da ministar treba ozbiljno da sagleda taj konkretan amandman, da ministar u postupku izdavanja saglasnosti zatraži mišljenje reprezentativnog sindikata granske delatnosti te oblasti. Time oslobađamo jedan deo odgovornosti i kod ministra, s jedne strane. Ministar, gospodin Rasim Ljajić, koji dobro radi svoj posao, ne sme da bude doveden ovim zakonom u situaciju da pre podne daje saglasnosti, a popodne ide među radnike da utišava nezadovoljstvo itd.
Molim vas, razmotrite još jednom da ministar pre davanja saglasnosti zatraži mišljenje sindikata. Mislim da je to pitanje važno i još u nečemu. Nema napretka, nema ni izlaska iz ove krize bez socijalnog dijaloga u Srbiji. Mislim da ova vlada treba da učini dodatni napor da podstiče socijalne dijaloge, od firme do nivoa države, samo na taj način, pri tome izbeći onaj stereotip da uvek jedan dobija, jedan gubi, ili poslodavac dobija ili zaposleni, a ovaj drugi gubi. Ne, nego, šta je to minimum zajedničkog interesa i poslodavca i zaposlenog u preduzeću, da bi preduzeće moglo da funkcioniše na najbolji način, a, sa druge strane, radnik bio zaštićen.
Mislim da se dijalogom obezbeđuje, s jedne strane, fleksibilnost kapitalu, a, sa druge strane, obezbeđuje se zaštita, odnosno sigurnost potrebna radnicima. Naravno, pri tom ministar kada daje saglasnost, sigurno treba da proceni opet uz mišljenje sindikata, da li je baš sve ekonomska kriza. Da li se još nešto krije iza toga? Da li su to, recimo, i firme koje dobijaju podsticaje kroz stimulativne kredite, ali uz uslov da ne otpuštaju radnike, i čitav niz da li je?
Na kraju krajeva, mislim da je potrebno da se suoči i verujem da će se suočiti sa jednom reči koja je postala razorna u Srbiji, a to je ''trošak''. Ne sme sve da bude trošak! Nije radnik trošak! Radnik je čovek koji radi, doprinosi. Nije ono davanje koje se daje trošak, nego podsticaj itd.
Na kraju, treća primedba koju ljudi upućuju, a zahteva jasan odgovor, to je – dokle će da važe ove dopune zakona? Zašto to kažem? Tamo kaže – zakon stupa na snagu posle osam dana.
Svi mi znamo da se ovo sada donosi zbog svetske ekonomske krize, ali nema u ovom zakonu nigde ograničenje. Vlada je, donoseći mere za ovu godinu, ograničila ih za ovu godinu, pa će sledeće godine ako treba doneti ponovo. Mislim da i ovde, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, takođe, treba da postoji jedna odrednica, kad ta svetska ekonomske kriza prođe – zakon ne bi trebalo više da važi.
Da ne dužim, u načelu podržavamo namere Vlade da se donese ovakav zakon, jer jeste u interesu poslodavca i zaposlenih, a, sa druge strane, tražimo da država učini sve, pa i kroz prihvatanje ovih amandmana sindikata, da se pre svega spreče zloupotrebe u primeni ovog zakona.
Zato mislim da ima razloga da Vlada prihvati amandmane sindikata. Hvala lepo. (Aplauz.)

Zahvaljujem, reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, koji trenutno nije u sali.
Dajem reč, vreme je već registrovano tako da ne ulazi u obračun, ali hvala na upozorenju, a reč ima gospodin Zoran Kasalović. Preostalo vreme je pet minuta.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, uvažavajući diskusije mojih prethodnih kolega iz Poslanička kluba SPS-JS koje su opširnije govorili o svim predloženim zakonima koji su na dnevnom redu današnje načelne rasprave, svakako obrazlažući stav SPS-JS da podrži sve ove zakonske predloge, pokušaću, pre svega, s obzirom na vremensko ograničenje, da prodiskutujem o veoma značajnom zakonu, o budžetskom sistemu, a to pre svega iz ugla o novinama koje su vezane za pripremu i planiranje, odnosno izvršavanje i kontrolu budžeta lokalnih samouprava, a koje po mom ubeđenju mogu biti početak značajnih pozitivnih promena u tom smislu.
Pre svega, u prvom delu, želeo bih da naznačim neke novine koje su proizašle iz dosadašnje prakse, a svakako su interesantne i olakšaće posao svima onima koji se bave finansijama u opštinama.
Tu pre svega mislim na odredbe člana 5. kojima se rešava problem transfera namenskih sredstava od drugih nivoa vlasti i donacija koje nisu mogle biti planirane, a ovim se putem planira i otvara mogućnost da se otvore odgovarajuće aproprijacije.
Takođe, svakako i u slučaju kada korisnik budžetskih sredstava ostvari sopstveni prihod u većem iznosu od planiranog, postoji mogućnost da se za uvećaju odobrene aproprijacije za izvršavanje rashoda iz tih prihoda. Svakako da će ove odredbe doprineti da se prevaziđu potrebe za jednim necelishodnim zahtevom da se donesu rebalansi budžeta u tim slučajevima.
Takođe, budžetski kalendar u članu 31. je jasno propisao krajnje rokove, a treba spomenuti što će svakako biti doprinos uslovima kada postoje problemi oko usvajanja budžeta, da je članom 46. stavom 10. propisano da period privremenog finansiranja izuzetno može biti produžen za još tri meseca ako se budžet ne donese do 15. marta tekuće godine, što će svakako omogućiti da se u tim slučajevima u jednoj boljoj atmosferi dođe do jednog dobrog budžeta.
Naravno da treba spomenuti da se u slučaju prestanka postojanja budžetskog korisnika predviđa mogućnost da se ta sredstva prenesu u tekuću budžetsku rezervu i da se mogu koristiti za namene za koje su inače bila predviđena sredstva, stalne budžetske rezerve, što je propisano u članu 61, s tim što je članom 70. proširen krug vanrednih okolnosti za koje se mogu koristiti sredstva stalne budžetske rezerve na klizišta, snežne nanose, grad, životinje i biljne bolesti. Takođe, mislim da treba pomenuti odredbe u članu 52. Predloga zakona gde se prevazilaze određene uočene dileme u praksi kroz propisivanje da se izvršavanje rashoda prvo vrši iz drugih izvora ukoliko su planirani, pa potom iz planiranih budžetskih sredstava.
Ono što želim, a čini mi se da predstavlja jednu novinu i uvod u nešto novo, poseban osvrt i komentar mislim da zaslužuju odredbe člana 42. stav 4, člana 76. i člana 92. Predloga zakona, jer će se, po mom ubeđenju, doslednom primenom stvoriti određene pretpostavke da se značajno poboljša postupak i kvalitet planiranja, donošenja, izvršavanja i kontrole budžeta lokalnih samouprava.
Naime, neposredno učešće građana u javnom životu na lokalnom nivou jedno je od osnovnih prava u demokratskom društvu i svakako da u Republici Srbiji postoje potrebe za unapređenjem pravnog okvira i prakse u cilju jačanja i pospešivanja takvog jednog učešća građana. Naravno, preduslov za to je svakako da oni budu dobro informisani, blagovremeno i adekvatno, kako bi mogli da daju svoj puni doprinos i svoje komentare i na taj način da podele odgovornost na nivou jedinica lokalne samouprave, a što je uostalom i preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope.
Zato je neophodno da se finansijska budžetska dokumenta objave što pre i ako je intencija ovog člana da se nastoji da se izbegava dosadašnja praksa, da se uglavnom prezentiraju samo završni računi budžeta, na ovaj način će se omogućiti građanima da ih analiziraju i blagovremeno daju svoje komentare, što svakako čini jedan od glavnih argumenata transparentnosti. Uostalom, na taj način će se afirmisati princip donošenja odluka lokalnih vlasti baziranih na potrebama građana i uzimanju u obzir njihovih stavova.
Odredbe člana 42. stav 4. svakako predstavlja unapređenje pravnog okvira i upravo propisuje obavezu...
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Kasaloviću.)
...privešću kraju, da lokalni organ nadležan za finansije u trenutku upoznavanja upozna i građane, što je svakako preduslov za potpunije informisanje. Želeo bih, takođe, da spomenem ...