Dame i gospodo narodni poslanici, tužni skupe, i večeras ću sedeti. Ne može ovaj dom kad ovako radi da bude dostojanstven dom i da mu se odaje dužno poštovanje.
Sinoć, još koliko sinoć, rekao sam da mi danas nažalost prisustvujemo sumraku srpskog parlamentarizma, a evo večeras sam sasvim slobodan da kažem da se radi o totalnom mraku. Ne ni zbog represije, ne ni zbog smešnih situacija, gde vidimo ministre da u brzom trku napuštaju svoje mesto, ne odgovarajući na postavljena pitanja.
Neko je, potpuno je jasno, rekao zgazite opoziciju, neće na nadležnom mestu niko da vam zameri, nadležno mesto nije u Srbiji, nažalost ono je negde drugde. Nije to problem. Šta je problem? Zašto je mrak? Zato što danas vi imate potpunu simbiozu između izvršne i zakonodavne vlasti u delu opozicije, i to je toliko očigledno i jasno da ovaj parlament više ne predstavlja instrument kojim se kontroliše i nadzire ova vlast, nego postoji jedna čudna simbioza.
Parama evropskih građana putovala je delegacija ovog parlamenta u Kanadu i, gle čuda, prisustvovali su zasedanju kanadskog parlamenta, bila je rasprava, a bogami i te kako se čuo žamor, govor, dobacivanje, do izliva neuobičajenog raspoloženja poslanika. To je Evropa, i svet i parlament, nije represija. Ali dobro, mi sad živimo u tome.
Da se vratim temi, bolje bi bilo nego da držim pridike, ionako od toga koristi nikakve ni za nas u opoziciji, ni za srpski narod biti neće. Vidite prazne redove, je l' tako, dva kompletna dela ovog zdanja potpuno prazna, tri, hajde neko kaže tri, tačno je tri, i u ovim ostalim delovima poneki samo, je l' tako, poslanik koji je, verovatno, po dužnosti, a bogami mi iz opozicije zato što želimo nešto i da kažemo, da damo izvestan doprinos ovim predlozima zakona koji nam se nude da budu prihvaćeni.
Imamo tri zakona kojima treba naša zemlja da se zaduži. Nije to ništa novo, zaduživali smo se i ranije. Pitanje je samo trenutka i šta ćemo time dobiti? To je nešto što je interesantno. Gospođa ministarka je apsolutno kompetentna. S njom da vodim, bilo bi smešno, razgovore i dijaloge, ali kao laiku mi je potpuno jasno da se globalna svetska kriza prelama i preko leđa malih država, malih naroda.
Potpuno mi je jasno da je kurs dinara otišao od septembra. Potpuno mi je jasno da je industrijska proizvodnja pala i to dobro. Sasvim mi je jasno da naš izvoz pada i to dobro. Sasvim mi je jasno da projektovani BDP neće biti ostvaren u meri u kojoj ste želeli i potpuno mi je jasno da kada pročitam da je 30 milijardi dolara duga već na našim leđima, da ne specificiramo kako i zašto, a 2000. godine bilo je negde oko 10 milijardi. To je realnost ovog trenutka u kome živimo i ovo su brojke koje ekonomisti nama laicima kažu.
Naravno, katastrofa će biti veća jer nema priliva direktnih investicija. Svetska banka priča celom svetu na sastancima da će doći do pada direktnih investicija i to je realnost. Kažete da se treba zaduživati, a Svetska banka, MMF su vaši partneri. Sa njima razgovarate.
Moje kolege stranačke iz SRS su, mislim, lepo predstavili obe ove institucije, a kao lekar, neka mi bude dozvoljeno, citiraću kako je u jednom engleskom časopisu, uglednom „British Medical Journal“, kada je bila serija članaka o Svetskoj banci i o projektima o zdravstvu, bilo napisano za tu instituciju, rekla je jedna Engleskinja, to je ugledni naučni radnik: Svetska banka je ona institucija koja u bogatim zemljama uzima od sirotinje da bi u siromašnim zemljama omogućila bogatima da budu još bogatiji. To je rečeno u Engleskoj. Koliko je tačno sravnjujte sami. Vrlo je poznata ličnost koja je to kazala.
Osvrnuću se na ovaj kredit o zdravstvu. Samo mi je jedno u glavi, jedna ideja, narodna. Narod kaže ovako – kada su teška vremena nemoj da uzimaš ono što ne moraš, da sutra ne bi morao da dođeš u groznu situaciju da nećeš moći da uzmeš ono što bi morao da bi preživeo.
Tamna je noć, prođete li Beogradom, gledate ljude kako po kontejnerima traže hranu, ne druge stvari. Tamna je noć, a po danu kada se prođe beogradskim ulicama tezge ljudi koji rade. To ste kritikovali u vreme Miloševića žestoko, a sada se ljudi bore da prežive, da obezbede koru hleba i na ovaj način.
To je realnost. Realnost je kada Odboru za zdravlje stigne dopis tuberkuloznog bolesnika, piše njegova sestra i traži susret sa predsednikom Odbora za zdravlje, naivna, misleći da nešto predsednik Odbora može da joj pomogne i daje recept za lek koji taj bolesnik mora da uzima, težak je bolesnik, a daje u isto vreme i njegov ček, gde se vidi da cena leka prevazilazi iznos penzije. Onda srpski zakon kaže da je lečenje zaraznih bolesti besplatno. Imamo strategiju o borbi protiv tuberkuloze i to vam je današnja Srbija.
Pre par nedelja, Evropski centar za mir i razvoj održao je svoju, ne znam već koju, letnju školu menadžmenta u zdravstvu. Imao sam priliku da budem predavač sa šest interesantnih ljudi. Bio je gospodin Ola Vori iz Finske, ekspert zdravstvene organizacije, gospodin sadašnji ministar crnogorski Radunović, bio je Ivanić iz Republike Srpske, bio je sadašnji živi ekspert Đorđe Jakovljević. Držali smo ove godine predavanja u toj školi.
Tema je bila – ekonomska kriza i kako iz nje izaći. Čitav svet raspravlja o tome kako izaći iz ekonomske krize, da ne dužim, poruka je svih nas bila, svi smo se složili, pare ne tražite, para biti neće. Te pare koje dobijete mogu da vas sutra mnogo koštaju.
Šta smo poručili zdravstvenim radnicima? Pričao sam o očuvanju reproduktivnog zdravlja. To mi je bila tema. Rekao sam – uradite ono što nismo i što možemo, a to je promocija i prevencija bolesti jeftinim kost-benefit merama. To je ono što ovde izvršna vlast, oličena u kabinetu u kome i vi sedite, ne razume, ne zna i neće da primeni, a hoće u vreme najveće globalne krize, koja nas nije pogodila punom merom bar kada je zdravstvo u pitanju, da intenzivno uzima kredite.
Samo da vas podsetim, nedavno smo uzeli kredite za obnovu kliničkih centara, sad uzimamo kredit za neki informacioni sistem. Čudim se vama, gospođo ministarka, verujem da ste ozbiljna žena, sigurno dobar stručnjak, da možete da branite na ovakav način, laički, vi ekonomista, potrebu uzimanja kredita za zdravstvo. Otkud vam te hrabrosti.
Izgleda da ste i vi oguglali u ovoj sprezi između vladajućih činilaca naše zemlje, pa vam ne smeta da olako nas pokušavate da ubedite da je ovo u interesu srpskog naroda. Ako čovek pročita obrazloženje koje ste dali, prethodno se kaže da je to deo jednog projekta koji se zove Projekat zdravstva i da je taj projekat doprineo nekim stvarima u našoj zemlji, naravno da je doprineo, naravno da te pare koje su trošene sigurno su i donele dobrobit, i recimo u tački 2. kažete rekonstrukcija i sanacija četiri opšte bolnice u Kraljevu, Valjevu, Vranju i Zrenjaninu.
Ovaj projekat je samo u Valjevu uspeo. Ovaj projekat u Kraljevu nije završen, eno ga direktor kuka i plače, leleče i traži dodatna sredstva. U Vranju nije urađen, zbog njega je menjan projekat. Prema tome, ovo navesti kao primer loše je i dezinformacija, zašto vi nas dezinformišete, mi znamo, lekar sam, u Valjevu sam savetnik i radim u valjevskoj bolnici, operišem, znam kakva je situacija.
E sad, vi kažete, i to treba da bude ključno da biste nas ubedili, gospođo ministarka, tokom sprovođenja projekta ukazala se potreba za obezbeđivanjem dodatnih sredstava za finansiranje. Šta to znači potreba? To znači da projekat nije realno bio planiran.
Da li je neko uradio evaluaciju? Gde je ta evaluacija? Zašto je potreba? Onda se kaže u nastavku – a radi postizanja ciljeva koji su prvobitno predviđeni. Onda kaže, i radi sprovođenja projekta zdravstva u proširenom obimu. Šta to znači?
Ako ovde kažete da će ovim parama, ovih 10,5 miliona evra, nabrojali ste taksativno pet stvari koje će navodno biti urađene. Tu je prvo uvođenje informacione mreže koja će omogućiti povezivanje 400 zdravstvenih ustanova. Lepo.
Onda ove ostale su neke popisne stvari koje ne bih nabrajao, ovo je jedino numerički dato i za to čovek jedino može da se uhvati.
Od 2000. godine srpsko zdravstvo boluje od projekata. Projekti ubijaju srpsko zdravstvo. Ako odete na sajt Ministarstva zdravlja, završenih projekata ćete videti 39, u radu trenutno 37.
Tu su oni slavni projekti o transfuziji 5,5 miliona evra, pa još 2 miliona evra, pa ponovo zakon smo ovde raspravljali prošlu noć, ponovo se pare našle, dva i nešto miliona, ponovo se tu nešto radi i još nije jasno, a vezano je za transfuziju.
Kod ovih realizovanih projekata interesantna su dva za ovu priču. Evo, jedan zove se Funkcionalna analiza zdravstvenog informacionog sistema u Srbiji. Što ne dadoste tu funkcionalnu analizu. Ne mora sve. Bar da nam date reference gde mi to možemo pogledati, potražiti ili da nam date izvode. Samo da kažete šta Srbija ima od informacionog sistema, da pobrojite šta ima od hardvera, softvera.
Govorite o integracionom informacionom sistemu. Koga integrišete? Pretpostavljamo, ovo je zemlja koja ima 140 i nešto hiljada zdravstvenih radnika, ima 35.000 privatnika. Hoćete da uklopite i privatni sektor da bi mogli da imate kompletne podatke. Ništa vi o tome ne govorite.
Vi se prema nama odnosite sramno i nedozvoljeno, kao da mi mozga nemamo, kao da nismo misleći ljudi, vi jednostavno napišete floskule, opšta mesta i hoćete od nas poverenje. Sramota će biti moje časne kolege narodne poslanike koji će za ovo dizati ruku, bez ubeđenja da je to u interesu i njihove dece, i njihovih roditelja i srpskog naroda. Ali, takva su vremena.
Drugi projekat koji je završen je Razvoj zdravstvenog informacionog sistema za osnovne farmaceutske zdravstvene usluge. Tu piše da je otišlo 3,3 miliona evra. Kako izgleda realna situacija? Niko u Srbiji ne može da vam kaže koliko je do sada para potrošeno na informacioni sistem.
Mi znamo da je nabavljen hardver i softver za Republički zavod za zdravstveno osiguranje, za njegove filijale, da su one umrežene, i da je nabavljen i hardver i softver za Batut, i za institute i zavode koji postoje. Da li su umreženi, to niko ne zna, kakav je softver i to niko ne zna.
Ove četiri bolnice što ste naveli, to je kreditima kupovana oprema i nikoga ne možete više da uhvatite koliko je para potrošeno. Kada novinari pitaju gospodina ministra, imam njegov odgovor, kaže, mi smo potrošili 3,3 miliona evra za ovo. U Zrenjaninu se drži svečana promocija, Zrenjanin je jedan od centara gde se sprovodilo ovo informatičko veselje i tamo oni kažu četiri miliona evra. Jedan jedno priča, drugi drugo priča, a zna se, obećano je.
Vreme jeste nevreme kolega, a to što dobacujete, to je sramota. To što vas predsedavajući ne opominje, to je njena sramota. Nemam ništa protiv. Navikli smo i mi smo oguglali.
(Predsednik: Gospođo Radeta, molim vas, nemojte dobacivati.)
Dobacuju meni, gospođo predsedavajući, dobacuju meni da je vreme. Čujem, imam dosta godina. Nije važno.
Izvinjavam se vama što vas maltretiram i pričam, ali ne pričam vama, nemojte se ljutiti, pričam građanima Srbije, pričam zbog svog deteta, pričam zbog srpskog naroda…
(Predsednik: Gospodine Momčilov, zahvaljujem.)
Nisam gotov, izvinite.
(Predsednik: Prošlo je 19 minuta.)
Prošlo je vreme? Žao mi je. Hvala.
