Gospođo predsednice, u Predlogu zakona, u članu 26. u 1. stavu stoji - posle stupanja u posebno odeljenje osuđeni se upućuju u prijemno odeljenje. U prijemnom odeljenju osuđeni se može zadržati najduže sedam dana. U prijemnom odeljenju za taj period od sedam dana upoznaje se ličnost osuđenog sa psihološkog, kriminološkog i bezbednosnog stanovišta. Baš bih voleo da vidim koji su to stručnjaci koji za sedam dana mogu da sagledaju sve osobine osuđenog.
Na početku rasprave o ovom zakonu sam rekao da ovaj zakon nije u saglasnosti sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, jer ako pogledate član 63. stav 2. ZIKS-a, tu je predviđeno 30 dana. Očigledno je da je jedna grupa pisala izmene i dopune Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, a druga grupa pri Ministarstvu pravde izmene i dopune ovog zakona i da se oni nisu usaglasili.
Molim vas da prihvatite ovaj amandman, jer smatramo da rok od 30 dana je najmanje što je potrebno prihvatiti da bi se u tom periodu sprovelo sve ovo što predviđate članom 26. Jednostavno, rok od sedam dana nije dovoljan.

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? Gospođa Radović.

Ne razumemo uopšte logiku ovog člana 55. Ukoliko se kaže da se zakon donosi po hitnom postupku, kaže - predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku iz razloga što bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po bezbednost zemlje i rad državnih organa.
Ako je to već tako, onda zašto se ostavlja rok za izradu podzakonskih akata od šest meseci od samog stupanja na snagu ovog zakona. Ukoliko stvarno postoji potreba za brzim i hitnim donošenjem ovog zakona, onda se podrazumeva da su predstavnici Ministarstva pravde već unapred uradili sva ona podzakonska akta koja su neophodna za samo sprovođenje ovog zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KRIVIČNOM POSTUPKU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nenad Konstantinović, Petar Jojić, zajedno Milica Radović, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković, Mićo Rogović, Aleksandar Martinović, Gordana Pop-Lazić, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Aleksandra Ilić, Srđan Spasojević, Sreto Perić, Mirko Munjić, zajedno Judita Popović i Nebojša Ranđelović, Milorad Buha, Vladan Jeremić, Lidija Dimitrijević, Zoran Babić, zajedno Gordana Rajkov i Jelena Travar-Miljević, Vladan Batić, Mileta Poskurica i Gojko Radić.

Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, izveštaj Zakonodavnog odbora sa ispravkom izveštaja i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, što se tiče Zakonika o krivičnom postupku, odmah na početku da kažem da SRS smatra da nije trebalo vršiti ovolike intervencije, 150 članova novih ubaciti, menjati i dopunjavati, s obzirom da je postojeći, odnosno važeći Zakonik o krivičnom postupku ocenjen od strane, pre svega ministara Saveta Evrope, kao pozitivan i da je u skladu sa svim međunarodnim aktima i evropskim standardima.
SRS je zadovoljna što još uvek, posle devet godina, aktuelna vlast nije uspela da promeni i da napiše novi zakonik o krivičnom postupku. To je Krivični zakonik koji su pre svega radili članovi Savezne Vlade u SRJ.
Taj zakonik je ostao u primeni i zadržao je u pretežnom delu odredbe koje su usaglašene sa svim međunarodnim standardima, a pre svega su usaglašene sa odredbama kontinentalnog prava.
Što se tiče izmena ovog člana 2. koja se predlaže, smatram da je apsolutno bila je nepotrebna ta intervencija, jer je u članu 2. postojećeg i važećeg zakona rešenje za ovu oblast u procesnom pravu Srbije sasvim pravilno i precizno definisano.
Osim toga, u Zakoniku o krivičnom postupku, u Glavi prvoj, osnovna načela, i to u članovima 2, 3, 4, 5, 12, 13, 15. i 16. odredbe koje se predlažu su prepisane. Dakle, prepisane su iz onog Zakonika o krivičnom postupku kojeg su pisali srpski radikali u Saveznoj vladi.
Ponosan sam što smo tada imali dobre stručnjake sa fakulteta, sudova, tužilaštava, akademija i policije i da smo tada napravili izuzetno važan sistemski zakon.
Da bi se napravio jedan ovakav sistemski zakon u zemljama razvijenog prava radi se pre svega od 10 do 20 godina. Prema tome, i Institut za uporedno pravo dao je veliki doprinos da se donese jedan ovakav sistemski zakonik.
Međutim, ovde se narušava struktura, sistematizacija i remeti redosled pravnih normi u procesnom zakonodavstvu. Dakle, ovim se pokušava izvršiti puč na naše procesno i krivično zakonodavstvo.
SRS smatra da je potrebno da se zadrže rešenja iz postojećeg zakona i da na taj način ne činimo uslugu nikome, da ne prepisujemo ničije zakone, kao što je amerikanizacija u našem krivičnom pravu i u krivičnom procesnom pravu. Zbog toga smatram da nije bilo potrebe da se interveniše u 150 članova, a u određenim oblastima neki idu i korak dalje.
Radi toga smatram da je potrebno da se usvoji ovaj amandman i da se ne prepusti svakome da donosi određene zakone kada su u pitanju sistemski zakoni.
Molim vas, gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, stručnoj javnosti Srbije se obraćam, advokatura Republike Srbije nije učestvovala kao jedna ustavna kategorija. U Srbiji ima 7.500 advokata. Nisu konsultovani. Advokatska komora je dostavila i Skupštini i poslanicima primedbe zašto nije konsultovana i Advokatska komora da se oglasi i da da svoje mišljenje na predložene norme.
Posle Ustava, dame i gospodo, Zakonik o krivičnom postupku je osnovno merilo demokratije u jednoj državi. To se ogleda u osnovnim slobodama i ljudskim pravima u jednoj državi, a posebno u Republici Srbiji.
Mi smo 2001. godine izvršili jednu kodifikaciju Zakona o krivičnom postupku. Tu su poboljšane pretpostavke nevinosti.
Proširena je velika grupa prava lica lišenih slobode. Najvažnija novina je bila smanjivanje određenih ovlašćenja koje je imala policija i Udba ranije. Povećana je kontrola od strane tužilaštva nad licima lišenih sloboda koju vrše organi unutrašnjih poslova. Ograničeno je vreme pritvora.
Tu je bilo dosta određenih zahvata i mogu reći da su stručnjaci koji su radili ovaj zakonik o krivičnom postupku dali veliki doprinos i da se ne može intervenisati u svako vreme kada se nekome to bude svidelo ili bude nekoj političkoj strukturi odgovaralo. Ovde ne sme politika iznad prava da se stavlja. Mi smo protiv toga da se ovako donose određeni zakoni.
Narodni poslanik Momir Marković ispred SRS rekao je – donose se brojni zakoni. Mi imamo inflaciju zakona, ali postavlja se pitanje koji je kvalitet tih zakona, šta je u primeni od tih zakona, jesu li delotvorni ili nisu. Gospodin Marković je rekao – hajde da smandrljamo ovaj zakon i još neki koji bude predložen. Stvarno je ovo nedopustivo.
Ako želimo da budemo jedna moderna pravna država, onda u tom slučaju moramo voditi računa koje zakone donosimo, kakvi zakoni treba da se donose i koja osnovna prava naših građana treba da budu zaštićena.
Jer, u svakom slučaju, donošenjem brojnih zakona, u kojima ćemo imati kaznene definicije i kaznene sankcije, zaista je to neprimereno, i zbog toga treba u jednom zakonu predvideti i procesno i istovremeno i krivično pravo.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.

Vlada i Odbor za pravosuđe su prihvatili amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.

Ako možete, gospođo Đukić Dejanović, da mi kažete koliko je vremena poslaničke grupe preostalo.

Za poslaničku grupu 2 minuta i 30 sekundi, a vama kao ovlašćenom predstavniku tri minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 2001. godine pa do danas materija krivičnog postupka menjana je sedam puta. Ovo će biti osma izmena našeg krivično-procesnog zakonodavstva.
Po svim merilima struke i nauke to je izuzetno visok broj, koji govori o tome da država Srbija nažalost nema uređeni sistem krivičnog postupka, da se luta u traženju najboljih rešenja i to proizvodi negativne posledice u sudskoj praksi, pre svega kada su u pitanju ljudska prava i slobode.
Poznato je da u dobro uređenim demokratskim državama zakonik o krivičnom postupku i krivični zakonik se ne donose tako često. Donesu se jednom, ali onda traju nekoliko decenija, pa čak i duže, i onda to pokazuje stabilnost pravnog sistema.
Mi, nažalost, od 2001. godine tu stabilnost nemamo i kako se koja DOS-ovska garnitura smeni ova nova koja dođe kaže - ove izmene i dopune krivično-pravnog zakonodavstva su najbolje moguće. Njihovi prethodni to isto pričali godinu ili dve godine ranije.
Sada se prosto postavlja pitanje - da li će neko da snosi odgovornost za činjenicu da smo imali u jednom trenutku dva krivična zakona, dva zakonika o krivičnom postupku, da se nije znalo šta važi, šta ne važi i ko će da snosi odgovornost za činjenicu da su od 2001. godine, a posebno u martu 2003. godine, kada je reč o krivičnom postupku, masovno gažena ljudska prava i slobode građana Srbije.
Naravno i ova vlada sada tvrdi da su ove izmene i dopune Krivičnog zakonika, odnosno Zakonika o krivičnom postupku idealne, sjajne, da će da reše sve probleme. Nažalost, nisu takve i za vrlo kratko vreme ćemo se suočiti sa činjenicom da ćemo morati opet da menjamo nešto što u startu nije valjalo.
Tako naše krivično-procesno i materijalno zakonodavstvo funkcioniše od 2001. godine. SRS je na Zakonik o krivičnom postupku podnela dosta amandmana, sa jednim jedinim ciljem ako je ikako moguće da se isprave sve one pravničke i logičke greške koje su sadržane u Predlogu ovog zakona.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, koja želi reč.