Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Gojko Radić. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 37. amandman je podneo poslanik Zoran Antić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na naslov iznad člana 40. i član 40. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENjU KRIVIČNIH SANKCIJA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Srđan Spasojević, Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Miroslav Petković, Milica Radović, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić, Petar Jojić, Sreto Perić, Dejan Mirović, Mirko Munjić, Boris Aleksić, Dragan Stevanović, Milorad Buha, Gordana Pop-Lazić, Milan Avramović, Vladan Jeremić, Goran Mihajlović, Nenad Konstantinović, Zoran Krasić, Bojan Mladenović, Vučeta Tošković, Veroljub Arsić, Paja Momčilov, Zoran Antić i Božidar Delić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade.

Na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio kao nepotpune sledeće amandmane: na član 15. koji su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić, na član 37. koji je podneo narodni poslanik Vučeta Tošković, na član 114. kojim se menja član 266, sa ispravkom, koji je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.

Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima nećemo glasati.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada smatra da u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija reč „zavodskih“ treba da se zameni rečju „krivičnih“.
Međutim, ako pogledate Zakon o izvršenju sankcija videćete da se 99% njegovih odredaba u stvari odnosi na izvršenje kazne lišenja slobode. Kazna lišenja slobode se izvršava u ustanovama zavodskog tipa. Zaista je nejasno zbog čega Vlada Srbije reč „zavodskih“ zamenjuje račju „krivičnih“, kada je krivična sankcija mnogo širi pojam nego što je kazna lišenja slobode.
Postoji i novčana kazna. To je, takođe, krivična sankcija. Novčana kazna kao krivična sankcija se suštinski ne izvršava po odredbama ovog zakona, zato što novčanu kaznu kao krivičnu sankciju izvršava lice koje je osuđeno na tu novčanu kaznu uplatom odgovarajućeg novčanog iznosa i onda taj novčani iznos postaje prihod budžeta Republike Srbije. Tu nema nikakvog posebnog postupka izvršavanja novčane kazne.
Ono što se izvršava jeste kazna zatvora kojom je zamenjena novčana kazna, ali onda se izvršava kazna zatvora, opet u ustanovama zavodskog tipa. Ne izvršava se novčana kazna. Novčanu kaznu može da izvrši samo onaj ko je na novčanu kaznu osuđen. Ako ne plati odgovarajući novčani iznos na koji glasi novčana kazna, kazna novčana zamenjuje se drugom kaznom, kaznom zatvora, ali onda se više ne izvršava ta novčana kazna, nego se izvršava neka druga sankcija. To je kazna lišenja slobode po odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.
Predložili smo da se u članu 1. zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija briše stav 1, u kojem se reč „zavodskih“ zamenjuje rečju “krivičnih“. Smatramo da je takvo rešenje mnogo celishodnije, mnogo logičnije, imajući u vidu gotovo celokupnu sadržinu Zakon o izvršenju krivičnih sankcija.

Gospodin Zoran Krasić se prijavio. Neće, ne želi po ovom amandmanu.

Na član 2. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Da) Reč ima Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je formulacija iz člana 2. potpuno neadekvatna, odnosno da je neprecizna i da ne pogađa suštinu svrhe izvršenja krivičnih sankcija.
Naime, u članu 2. Predloga zakona se kaže – svrha izvršenja sankcija je izvršenje pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka radi zaštite društva od krivičnih i drugih kažnjivih dela.
Svi oni koji iole poznaju krivično pravo znaju da je svrha izvršenja krivičnih sankcija dvojaka. S jedne strane, to je da se drugi ljudi, drugi građani odvrate od vršenja krivičnih dela. S druge strane, svrha izvršenja krivičnih sankcija je da se sam učinilac krivičnih dela odvrati da više ne čini krivična dela.
Međutim, članom 2. obuhvata se samo ova, rekli bismo, generalna prevencija kriminaliteta, ali se potpuno ispušta onaj drugi vid svrhe izvršenja krivičnih sankcija, a to je specijalna prevencija kriminaliteta.
Dakle, potpuno se ispušta iz vida činjenica da država želi ili bi trebalo da želi da onaj koji je izvršio krivično delo, nakon što se nad njim izvrši krivična sankcija, dakle, nakon što se resocijalizuje, nakon što prođe taj program prevaspitavanja, postane uobičajeni, normalni član društva koji više neće činiti krivična dela.
Formulacijom kakva je predložena u članu 2. delimično se obuhvata generalna prevencija kriminaliteta, ali se specijalna prevencija kriminaliteta potpuno ispušta iz vida, a ona je u stvari u Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija najvažnija, jer se svaka krivična sankcija izvršava nad pojedincem kao učiniocem krivičnog dela, sa krajnjim ciljem da on, nakon što izdrži krivičnu sankciju koju mu je izrekao sud u odgovarajućem krivičnom postupku, više ne čini krivična dela.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Gospođa Milica Radović ima reč.

Kada je u pitanju ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, nesporna je potreba njegovog usaglašavanja sa samim zakonom. Ali, mi prosto moramo da reagujemo jer smo to činili i onda kada je to bilo vreme, da se to čini sa velikim zakašnjenjem.
Kao poslanička grupa smo nekoliko puta do sada ukazivali na vreme da je neophodno sve zakone uskladiti sa Ustavom, kako je to propisano samim Ustavnim zakonom, do 31. decembra 2008. godine.
Kao što vidite, mi to sada sa nekim zakonima radimo, osam ili sedam meseci nakon proteka tog roka, što smatram potpuno neopravdanim.
S druge strane, kada je u pitanju ovaj amandman koji smo podneli na član 2, jasno je da je predlagač krenuo od jednog potpuno drugačijeg definisanja svrhe izvršenja krivičnih sankcija.
U našem zakonodavstvu već je stavom 2. člana 4. Krivičnog zakonika dato određenje svrhe izvršenja krivičnih sankcija i najmanje što je predlagač mogao jeste da je dosledno poštovao odredbu Krivičnog zakonika koji je već to pitanje reguliše.
Suprotno tome, potpuno je otišao u drugom pravcu i faktički imamo sukob ove dve odredbe, koje se bave definisanjem istog pojma.
Mislim da predlagač ne bi smeo u definisanju svrhe izvršenja krivičnih sankcija da odstupi od člana 3. i 4. Krivičnog zakonika, koji u prvi plan stavlja zaštitu čoveka, a ne društva. One označavaju da je čovek jedan od najvažnijih društvenih vrednosti, koji zaslužuje da ima posebno poimanje u samom predlogu zakona, što sam predlagač uopšte ne čini.
U najrazvijenijim savremenim društvima već se odavno uvidelo da se pozivanjem na zaštitu društvenih vrednosti krivično pravo često zloupotrebljava upravo na potpunu štetu onoga što treba da predstavlja njegovu svrhu, a to je zaštita samog čoveka.
Upravo zbog toga smo mi u članu 2. predvideli potpuno drugačiju definiciju svrhe izvršenja krivičnih sankcija, rekli smo da svrha primene krivičnih sankcija jeste suzbijanje dela kojim se povređuje ili ugrožava čovek i druge osnovne društvene vrednosti. Ova svrha se ostvaruje putem izvršenja pravosudnih i izvršnih sudskih odluka.
Pošto moje kolege nemaju mogućnost da obrazlažu amandman koji smo podneli na član 15, jer je Zakonodavni odbor iz potpuno neobjašnjivih razloga njega odbacio kao, koliko sam shvatila, nedopušten, mislim da je neophodno da dobijemo jedno adekvatno tumačenje koji su kriterijumi kojima se rukovodio Zakonodavni odbor da donese jednu ovakvu odluku.
Član 15, na koji smo mi podneli amandman, odnosi se na izmene i dopune Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, član 15. izmena i dopuna tretira član 27. važećeg zakona. Ukoliko se uđe u analizu onoga što smo mi predlagali samim amandmanom, onda se vidi da smo intervenisali u tom pravcu što se ne slažemo da za upravnika zavoda ne važe pravila koja važe za sve funkcionere u izvršnoj vlasti.
Naime, predlagač zakona je u članu 15, koji tretira član 27. važećeg zakona, faktički obrisao odredbu o dužini trajanja mandata upravniku zavoda. Mi sada imamo situaciju da se upravnik zavoda postavlja na to mesto bez ograničenja trajanja njegovog mandata.
Ranije je rešenje bilo da mu mandat traje pet godina. Upravo samim brisanjem člana 15, na šta se i odnosi naš amandman, želelo se intervenisati u tom smislu da se staro rešenje zadrži To je osnovna pravna logika, ukoliko mi brišemo član 15. izmena i dopuna, to ne znači da mi brišemo član 27. važećeg zakona.
Znači, brisanjem samog člana 15. izmena i dopuna podrazumeva se da član 27. važećeg zakona želimo da ostavimo nepromenjenim. To je upravo bila svrha podnošenja ovog amandmana i zbog toga ne vidim razlog zašto je Zakonodavni odbor i na osnovu kojih kriterijuma ovakav amandman odbacio, posebno kada se zna kakvu materiju on reguliše i koliko je važno da se ograniči trajanje mandata samog upravnika zatvora.
Takođe, podneli smo suštinske amandmane i na član 14, gde smo smatrali da je potpuno neprimereno ukidati ograničenje koje predviđa postojeći zakon u pogledu vrste poslova na kojima mora da ima radno iskustvo kandidat za mesto direktora uprave.
Tačno je da se sada povećava radno iskustvo koje je neophodno da bi direktor uprave uopšte mogao da bude kandidat na to mesto. Ali, nije dobro zato što ne vidim na kojim poslovima on treba da ima radno iskustvo. Za sada toliko. Svojim kolegama ću prepustiti dalje obrazlaganje.

Gospodin Miroslav Petković ima reč.

Poštovana predsednice, gospodine Homen, ministre u najavi izgleda, s obzirom da ministarka nije tu, ali dobro, vreme je pred vama, nadam se iskreno da ćete shvatiti nameru poslaničke grupe DSS, jer smatramo zaista da članom 2. Predloga zakona želite da promenite odredbu o svrsi izvršenja krivičnih sankcija.
Pokušali smo da damo jednu definiciju koju smo uskladili sa Krivičnim zakonikom, sa njegovim članom 3, koji niste menjali ovim predlogom izmena i dopuna. On i dalje ostaje na snazi. Zbog toga smatram da ćemo se oko toga sigurno složiti, čovek jeste svakako najvažnija društvena vrednost, i njegove i verske, i polne slobode, i imovina i sve ostalo treba da budu zaštićene ovim propisom. Zaista, postojala je najbolja namera da to obuhvatimo upravo ovim amandmanom.
Ne vidim razlog zbog čega je ovo odbijeno. Pokazalo se da određene društvene delatnosti, pa bilo da se radi o službenoj dužnosti, saobraćaju, privredi, ne mogu da se porede sa zaštitom čoveka ako želimo da ga istaknemo u pravi plan.
Zbog toga vas molim još jednom, ukoliko postoji mogućnost, da se ova definicija prihvati, jer na jedan sveobuhvatan način, u skladu sa Krivičnim zakonikom, na mnogo bolji način definiše ovu materiju.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ostajem kod ovog amandmana i njegovog sadržaja koji sam podneo u ime SRS. Imam brojne primedbe u odnosu na predloženi zakon koji je danas na dnevnom redu. Pitanje je da li se postupak o izvršenju krivičnih sankcija poštuje u skladu sa Ustavom, međunarodnim pravnim aktima, poveljama i konvencijama.
Da li uvodimo torturu prema zatvorenicima? Da li su ti postupci u skladu sa pravima na fizički i psihički integritet čoveka i ljudsko dostojanstvo?
Zakon i podzakonski akti koji se tiču ljudskih prava o kojima je ovde reč predstavljaju neku vrstu savremenih bukagija, ako se ovde dodaju elektronski uređaji koji se predviđaju prikačiti ljudima na određene delove tela. Da li se vraćamo u vremena u kojima je čovek ponekad bio okovan, kako jedan teoretičar reče i stručnjak, od vrata do gnjata?
Naveo bih ovde nekoliko primera vezano za izdržavanje krivičnih sankcija kada je u pitanju Srbija. Prema godišnjem izveštaju Uprave za izvršenje zavodskih sankcija za 2007. godinu, broj osuđenih na 40 godina zatvora je 19, broj osuđenih na 15 do 20 godina je 33, osuđenika i od 10 do 15 godina bilo je 144. To znači da je ukupan broj ovih najokorelijih, kako neko kaže, osuđenih na kazne preko deset godina, tek 166 osuđenika.
Kriminologija na sreću ima dovoljno saznanja o etiologiji i fenomenologiji kriminaliteta i nije našla bilo kakvu razliku između nekadašnjih i sadašnjih opasnih kriminalaca. Svi oni su isti, pa jedan Al Kapone, Dilinger, ni drugi nisu ništa manje opasni od sadašnjih mafijaša. To isto važi i za kriminalce iz našeg podneblja.
Nekadašnji žestoki momci sa naših ulica nisu mogli da to budu u zatvorima jer nisu imali podršku političkih moćnika. Ovi sadašnji su opasniji samo zato što ponekog iz političko establišmenta drže u šaci uslugama koje su im učinili, pa su utoliko opasniji ukoliko više znaju, a ne zato što su moćniji i beskrupulozniji od nekadašnjih.
Takav stav stvara i određeni strah. Zato se nameće potrebu da se u zatvorskom sistemu Republike Srbije izvrše drugačije reforme, jer ne odgovaraju određenim potrebama demokratskog društva, pa čak ni evropskim standardima. Zbog toga smatramo, SRS, da su po pitanju izdržavanja krivičnih sankcija ugrožena osnovna ljudska prava.