Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, valjda je ovaj predlog zakonika najbolji primer neodgovornosti, pre svega, Ministarstva pravde, pa onda cele Vlade RS, a bogami i vas gospođo Đukić-Dejanović i skupštinske većine, jer je ovo valjda jedina država na belom svetu gde se o ovako važnom predlogu zakona rasprava dok je ministar pravde u Vašingtonu, ili ma gde da je, ali u svakom slučaju nije ovde i nemamo s kim da komuniciramo, jer gospoda iz Ministarstva, čak i kada bi hteli nešto da nam kažu, ne mogu to. Iz skupštinske većine prisutno je šest ili sedam narodnih poslanika. Ne vidim ni jednog pravnika. Ne možemo ni u tom delu da ukrstimo mišljenja i stavove.
Ovo je teško izračunati, piše u razlozima za donošenje ovog zakona, da je Zakonik o krivičnom postupku donet 2001, pa menjan 2002, pa 2004, pa 2005, pa još jedanput 2005, pa 2007, i onda kažete da je to vezano za novi ustav Republike, pa onda vezano za doneti novi Krivični zakonik, pa onda zbog nekih ratifikovanih međunarodnih konvencija i ugovora itd.
Sve ovo mogu biti razlozi, ali u tom slučaju ne može ovako ozbiljan zakon da se kad god kome padne napamet, kad god ko ima nekog kome treba upodobiti tekst krivičnog postupka, da idemo na izmene zakona. Sedite jednom i napravite ljudski predlog. Donesite ga ovde, neka dođe ministar, pa da kao pravnici i stručnjaci raspravljamo o njemu.

Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Ilić, koja želi reč.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama ZKP predložila sam amandman na član 9. stav 1, tako što se u predloženoj dopuni člana 18. stav 1. iza reči "činjenicama" dodaje zapeta i reči "koje imaju dokaznu snagu" sa zapetom.
Članom 9. stav 1. predložena je izmena člana 18. stav 1. u kojoj se navodi da presuda ili rešenje koje odgovara presudi sud može zasnovati samo na činjenicama u čiju izvesnost je potpuno uveren. Ovim amandmanom navedena dopuna se dopunjuje tako što se može raditi samo o činjenicama koje imaju dokaznu snagu. Znači, o činjenicama koje imaju takav kvalitet da imaju dokaznu snagu u konkretnom postupku.
Kada činjenica može da ima karakter dokaza obrađeno je u teoriji dokaza, gde se posebno mora praviti razlika između dokaza i indicija, jer činjenica može da bude i indicija, na osnovu koje se često zasnivaju sudske odluke koje se po pravilu ukidaju.
Nije dovoljno navesti da se presuda ili rešenje koje odgovara presudi može od strane suda zasnovati samo na činjenicama, u čiju izvesnost je potpuno uveren. Sud može potpuno uveren u izvesnost jedne činjenice čije postojanje se ne može dovesti u pitanje. Kako bi ta činjenica bila upotrebljiva u postupku na osnovu koje može da se zasnuje odluka, ona mora da bude takvog kvaliteta da ima i dokaznu snagu.
Iz ovih razloga sam i predložila ovaj amandman, smatrajući da će se njegovim prihvatanjem poboljšati zakonski tekst tako što će biti jasan i nedvosmislen.
Imala sam priliku da o ovome razgovaram sa ljudima izuzetne stručnosti u ovoj materiji, sa dugogodišnjom praksom u neposrednom sprovođenju i tumačenju ovog zakonika. Isti smatraju da je formulacija koja je predložena u ovom predlogu zakona nedopustivo neodređena, bez neophodne zakonske preciznosti.
Sve pravno valjane i zakonite odluke sud može samo da donosi na osnovu dokaza, koji ne smeju da imaju ni delić sumnje, jer nepoštovanje ovog stava uvek ide u korist okrivljenog lica. U slučaju sumnje uvek se odluka donosi u korist okrivljenog.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković.

Gospodin Palalić želi reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, još u toku načelne rasprave mi smo ukazali prvo na značaj ZKP, a drugo o intenciji predlagača zakona da, tako da kažemo, ubrza sudske postupke, sa ciljem da se što pre okončaju donošenjem pravosnažnih presuda.
U javnosti je naravno isticana kritika da je veliki broj predmeta koji dugo traju, da postoje problemi u zastari predmeta, da jednostavno oni koji su oštećeni u vršenju krivičnih dela ne mogu da dočekaju pravdu i to sve stoji. Naravno, u mnogo slučajeva razlozi su u čitavom pravosudnom sistemu. Bilo je neophodno učiniti napor i korak da se pokuša da čitav dokazni postupak i rešavanje u drugom stepenu i uopšte rešavanje po pravnim lekovima što kraće traje.
Po našem mišljenju ovaj zakon ide u pravcu restrikcije prava osumnjičenih i optuženih. To može u javnosti izgledati lepo, izgledati demagoški. Čim je podneta krivična prijava, on je kriv, počela je istraga, nema šta da se priča, dajte da to što pre završimo i čoveka osudimo.
Slika koja se stvara u javnosti o licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvršili krivično delo je manje-više takva. Tu ulogu imaju i sredstva informisanja da mora biti osuđen, inače je smak sveta.
Nije sporno da kada se utvrde sve relevantne činjenice, kada se dokazni postupak sprovede po zakonu, da se to i desi. Ali, olako obećana brzina u rešavanju predmeta kao koncept reformi, a zarad dobijanja podrške birača, nije način da se dođe do sudske istine. Upravo u nizu rešenja u ovim izmenama ZKP poseže se za tim stvarima.
Kada je u pitanju proširivanje razloga za pritvor, kada je u pitanju pretresanje stana, pa i u ovom slučaju kada je u pitanju ukidanje pojedinih vanrednih pravnih lekova. To može da se uklopi u koncept, evo zašto bi ulagali vanredni pravni lek za ublažavanje kazne, za preispitivanje presude. Nema više mogućnosti, nema potrebe, to da odugovlači postupak, dajte da to ukinemo.
Potreba za pravdom je najvažnija u pravosuđu, da se učinilac krivičnog dela osudi, da se utvrde činjenice i sudska istina i da oštećeni bude zadovoljan. Ali, ako se to sprovodi na način da možda se nisu utvrdile sve činjenice, da možda sudije nisu pravilno primenile materijalno pravo na možda tačno utvrđenim materijalnim činjenicama, jer nije bilo mogućnosti da oni koji imaju više iskustva, znanja, kao što su sudije viših sudova, eventualno preispitaju presude donete na nižim sudovima, ta pravda može da bude nepravda za nekog drugog.
Velika je greška što se poseglo za ukidanjem vanrednih pravnih lekova i mi smatramo da to neće da uspori čitav sudski postupak. Sudski postupak usporava problem procesni, a to znači obezbeđivanje svih učesnika u postupku na pretresima gde se utvrđuje činjenično stanje. Tu mogu da se nađu načini kako da se učesnici u postupku, svedoci, veštaci, optuženi dovedu ili kazne za slučaj izbegavanja prisustva pretresu, da se uredi dostava koja pravi velike probleme u postupcima, ali ne da se ukidaju pravni lekovi koji služe da se donese kvalitetna presuda.
U tom smislu ovaj amandman je uložen i smatram da treba da se preispita čitav taj koncept. Narod više ima izreka, ali što je brzo to je i kuso, sasvim sigurno može da proizvede nepravdu i na drugoj strani.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji ima reč.

Poštovani građani Srbije, ovo je najbolja slika kako neodgovorna vlast ima odnos prema veoma važnom zakonu. Mi raspravljamo u pojedinostima na ZKP, a mnogi od onih koji su u prilici da prate ovaj prenos znaju šta to sve reguliše i šta sve treba da se uradi.
Imaćemo situaciju da će gospodin Homen, kao državni sekretar, vrlo brzo izaći na neke TV i radio emisije i govoriti o ovom zakonu. Sa aspekta demokratskih principa, čini mi se i sa aspekta principa SAD, ako se ministar pravde nalazi danas upravo kod njih, to je čini mi se vis maior, viša sila, i stoga je postojalo dosta ozbiljnih razloga da se danas po ovom pitanju ne obavlja rasprava. Ne bih da uvredim ljubitelje golubova, ali ne donosimo zakon o udruženju golubara nego ZKP.
SRS smatra da u članu 15. treba intervenisati, a on se odnosi na član 71. ZKP, gde je tačno i decidno pobrojano u kojim slučajevima se po službenoj dužnosti određuje branilac, ukoliko to lice koje u postupku samo ne odredi branioca. Tu su tačno pobrojani načini. Mi tu nemamo intervenciju.
Predlog u članu 15. jeste kada, u kojim slučajevima i na koji način će biti određen branilac po službenoj dužnosti i mi tu imamo praktično veoma ozbiljnu primedbu. Rečeno je da će Advokatska komora dostaviti organima unutrašnjih poslova i sudu spisak advokata po azbučnom redosledu koji će biti angažovani kao branioci po službenoj dužnosti. Mi smo predložili da se povremeno dostavlja izveštaj od strane sudova i od strane organa unutrašnjih poslova, odnosno policijske stanice ili policijske uprave, kako i na koji način oni angažuju branioce. Jer, vi kažete da je sud, odnosno predsednik suda obavezan da angažuje branioca po azbučnom redosledu, a nema sankcije šta ako ne uradi.
Mi u SRS odgovorno tvrdimo, jer to znamo iz prakse, da postoji korupcija i da postoje privilegovani advokati, koji su uvek angažovani po službenoj dužnosti i oni koji neće nikada biti angažovani.
Mi ne tvrdimo da je ovo uobičajena praksa, da je u svim slučajevima. Veliki broj sudija i predsednika sudova svoju pravosudnu funkciju obavljaju na vrlo korektan način, dostojan onome što rade. Ali, ima i drugačijih slučajeva.
Mislim da je gospođa Vjerica Radeta dala dovoljno argumenta. Sada sam ovo uključio kao viša sila da se o ovome prestane raspravljati, nego kada budemo imali adekvatnog predstavnika Vlade.

Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Ilić. Izvolite.

Povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku predložila sam amandman na član 15. stav 2, kojim se menja član 71. stav 5. Amandman glasi: Umesto reči ''po azbučnom redu'' stajaće reči ''po redosledu upisa u registar''.
U Predlogu zakona članom 15. stav 2. menja se član 71. stav 5. osnovnog zakona tako da glasi:'' Za branioca će se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajuća advokatska komora. Advokatska komora dostavlja spisak advokata po azbučnom redu. Prilikom postavljanja branioca po službenoj dužnosti sud je dužan da poštuje redosled sa spiska.''
Ukoliko bi advokatska komora dostavljala spisak advokata po azbučnom redu, po kome će se redosledu od strane predsednika prvostepenog suda postavljati branilac po službenoj dužnosti, morao bi prilikom svakog novog upisa advokata da se pravi novi spisak i dostavlja sudovima, umesto dopune već postojećeg.
Dopunom već postojećeg spiska advokata, kome se dopisuje novoregistrovani advokat po redosledu registracije, lakše i pravilnije će sud pratiti i voditi računa o redosledu određivanja branilaca po službenoj dužnosti.
Pored navedenog, upis novog advokata i ubacivanje istog po azbučnom redu dovodi do situacije da novoupisani advokat zbog azbučnog reda dođe odmah ili vrlo brzo na red za službenu odbranu, što sigurno nije korektno u odnosu na advokate sa već postojećeg spiska koji bi došli na red za službenu odbranu nakon više godina.