Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što vidite, mi smo podneli više amandmana na član 6. koji je vezan za službeno opštenje sa Međunarodnim krivičnim sudom.
Mi smatramo da se tu pojavljuje nekoliko problema, a pre svega problem je u hitnosti. Dakle, Vlada Republike Srbije ima nameru da učini sve što je u njenoj moći da ubrza, čak da bude brzopleta u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom.
To je veoma pogrešan pristup, upravo iz razloga o kojima su govorile moje kolege, jer u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda zaista jesu najteži zločini po međunarodnom pravu, uključujući i genocid i ratne zločine, uključujući i zločin protiv čovečnosti, ali uključujući i zločin agresije.
Zločin agresiji je teži od svih ovih pobrojanih zločina. Nažalost, on faktički nije u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, zato što su pametni stratezi sa zapada, mogu da kažem i podmukli, namerno izostavili definiciju zločina agresije iz Statuta Međunarodnog krivičnog suda.
Oni su rekli da će se statut promeniti kada oni budu našli odgovarajuću definiciju zločina agresije. To je besmisleno iz prostog razloga što je zločin agresije definisan Rezolucijom Generalne skupštine organizacije UN iz 1974. godine, sadrži tačke od a) do f), pominje se još od Kelog-Brijanovog pakta, pominje se i u Nirnberškoj povelji, i u Tokijskoj povelji, tako da je to obrazloženje besmisleno.
Vlada Republike Srbije mora da poradi na tome da se utvrdi odgovornost za zločin agresije, jer, podsetiću vas, zločin agresije je i razbijanje SFRJ koje su izvršili SAD, Savezna Republika Nemačka i Vatikan, a prema tvrdnjama takvih intelektualaca i geopolitičara, kao što je general Pjer Mari Galoa, koji je od jedne Francuske svojom doktrinom strateškog odvraćanja napravio veliku silu nakon Drugog Svetskog rata. Takođe i brojni naši stručnjaci, poput profesora Smilje Avaramov itd.
Da se vratimo i da pojasnimo neke bitne stvari. SRS je jedina stranka koja je protiv saradnje sa Tribunalom u Hagu i to je činjenica. Kao što znate, svi oni koji pristaju na diktate EU, moraju da pristanu i na taj diktat saradnje sa Tribunalom u Hagu.
Dakle, EU je jasno rekla da ona neće integrisati Srbiju i Kosovo, koje gleda odvojeno od Srbije, ukoliko se ne sarađuje sa Tribunalom u Hagu.
Mi smo protiv saradnje sa Tribunalom u Hagu, zbog toga što je ta saradnja suprotna Povelji organizacije UN, a mi smo kao članica organizacije UN u obavezi da poštujemo Povelju organizacije UN.
Kao što znate, Tribunal u Hagu je osnovan kao pomoćni organ Sveta bezbednosti 93. godine, iako sud ne može da bude pomoćni organ, iako Savet bezbednosti osniva komisije, komitete ili izvestioca za specijalna pitanja. Sud ne može da se podvede ni pod jednu od ove tri kategorije. Ukoliko bi neko od prepametnih prozapadnih pravnika rekao da je ipak Tribunal u Hagu osnovan u skladu sa Glavom sedam Povelje organizacije UN koja se tiče uspostavljanja mira i bezbednosti, moram da vam podsetim da sud ne može da se formira zarad uspostavljanja mira i bezbednosti, već zarad utvrđivanja individualne krivične odgovornosti. Ali, čak i da je tako, čak i da je on formiran zarad očuvanja mira i bezbednosti, tj. uspostavljanja mira, podsetiću vas da je mir uspostavljen 1995. godine potpisivanjem Dejtonskog sporazuma.
Dakle, kao što vidite, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, Tribunal u Hagu, jeste jedna organizacija politička suprotna Povelji UN i ona vegetira u međunarodnom pravu suprotno osnovnim načelima tog međunarodnog prava.
Vidim da su ovde neki ljudi rekli da je za njih prihvatljiv Statut Međunarodnog krivičnog suda, a da o Tribunalu u Hagu nemaju neko pozitivno mišljenje. Upravo na zvaničnom sajtu Međunarodnog krivičnog suda, u delu pravna dokumenta i osnovna dokumenta, možete da vidite da se on poziva na praksu Tribunala u Hagu, Tribunala za Ruandu.
Možete, takođe, da vidite da on ima posebnu stavku za nacionalno zakonodavstvo Kosova ili u bukvalnom prevodu – državno zakonodavstvo Kosova. Dakle, to se vidi lepo, podvukli smo. U okviru te stavke oni su ponudili nekoliko izvora prava sa Kosova, koje oni smatraju nezavisnom državom. Između ostalog, to je Etički kodeks sudija na Kosovu.
Dakle, mi smo i protiv izručenja građana Republike Srbije Međunarodnom krivičnom sudu upravo iz ovih razloga. Oni slede pravnu praksu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, Tribunala u Hagu, i oni na svom sajtu Kosovo tretiraju kao nezavisnu državu, kao subjekt međunarodnog prava i međunarodnih odnosa. Zbog toga smatramo da naša država ne sme da sarađuje sa ovim sudom.
Ako uzmemo u obzir ovu priču koju sam ispričao vezano za zločin agresije, ukoliko uzmemo u obzir da Međunarodni krivični sud primenjuje tekovine, tj. da će verovatno primenjivati tekovine Tribunala u Hagu, kao što je udruženi zločinački poduhvat, a to može da se vidi i iz analize njihovih vodećih pravnika, koje su takođe objavljene na zvaničnom sajtu Međunarodnog krivičnog suda, gde se pruža podrška konceptu tzv. udruženog zločinačkog poduhvata, a kroz široko tumačenja člana 25. statuta Međunarodnog krivičnog suda, onda je zaista sve sasvim jasno. Međunarodni krivični sud postaje polako produžetak Tribunala u Hagu i njegove nakaradne prakse.
Podsetiću vas, recimo, da je Tribunal u Hagu u optužnici protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ naveo da su Srbi na Kosovu Polju 1389. godine stvarali Veliku Srbiju. Dakle, zamislite taj idiotizam sudija Haškog suda.
Kad je u pitanju udruženi zločinački poduhvat, podsetiću samo da je to jedan nakaradni koncept koji predstavlja uvođenje kolektivne krivične odgovornosti, po stavu brojnih pravnika i sa zapada i sa istoka, između ostalog i profesora Alena Deršovica, profesora sa Harvarda, profesora sa Stenforda Dženi Martinez i profesora Vilijama Šabasa, koji je profesor na nekoliko univerziteta u SAD i u Irskoj, koji je inače pristalica Tribunala u Hagu, ali koji otvoreno govori da je treća kategorija udruženog zločinačkog poduhvata koncept kolektivne krivične odgovornosti.
Dakle, on krši i Povelju organizacije UN, i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, uopšte taj koncept kolektivne krivične odgovornosti, kolektivnog kažnjavanja krši osnovna ljudska prava.
Udruženi zločinački poduhvat jeste koncept koji se primenjuje od 2001. godine, obratite dobro pažnju, dakle osam godina od stvaranja Tribunala u Hagu.
Osam godina ga nisu primenjivali, a onda kad se pojavio sudija Muhamed Šahabudin, kao predsedavajući žalbenog veća u postupku protiv Duška Tadića, oni su prihvatili jednu takvu optužnicu.
Dakle, osam godina od rada Tribunala u Hagu oni su izmislili novo krivično delo. To je otvoreno kršenje ljudskih prava i najosnovnijih normi međunarodnog prava.
Od tog trenutka, prema podacima sa Univerziteta Stenford iz SAD i Univerziteta Berkli, takođe iz SAD, do 2004. godine 84% optužnica se zasniva na konceptu udruženog zločinačkog poduhvata. Predstavnici tužilaštva Tribunala u Hagu neformalno ovaj koncept nazivaju "srebrnim metkom" protiv Srba. Dakle, tretiraju Srbe kao zveri.
Još jednom vas podsećam da se upravo na ovu pravnu praksu poziva Međunarodni krivični sud. To je jedan od razloga zbog kojeg smo mi protiv izručenja naših građana Međunarodnom krivičnom sudu i zbog kojeg smo jedina stranka koja je protiv saradnje sa Tribunalom u Hagu. Toliko za sada.

Od vremena poslaničke grupe iskoristili ste osam minuta.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo poslanik Mićo Rogović?

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, zaista sam mišljenja da predstavnici Ministarstva pravde, kao nadležni i dovoljno stručni, pogotovo u pogledu primedbi na član 6. ovog zakona, za koje vidite da su u ovolikom obimu i od strane Srpske napredne stranke, treba još jednom detaljno da razmotre i uvide mogućnost dalje promene i dorade člana 6. koji se bavi službenim opštenjem sa Međunarodnim krivičnim sudom.

Iz obaveza koje smo mi, kao suverena država, potpisali vezano za Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda, proizišla je i obaveza implementacije navedenog međunarodnog ugovora u naš pravni sistem i oko toga nema nikakvog posebnog dvoumljenja.

Čak vi u objašnjenju pojedinih rešenja, prvenstveno od člana 1. do člana 10, nijednog trenutka ne navodite ono što navodite u stavu 3. i 4. člana 6, i to je sporno.

Sporno je da državni organi mogu da službeno opšte sa Međunarodnim krivičnim sudom iz svih ovih razloga kao što ste naveli, ali nema nikakve hitnosti, niti razloga da se to radi posredstvom Međunarodne organizacije krivične policije, tj. Interpola, i pogotovo u članu 4, što će obrazložiti moj kolega Babić, znači, da Ministarstvo može da odvija svoja službena opštenja diplomatskim putem.

Tu je i situacija da se stav 3. i stav 4. ovog člana 6. delimično nalaze u kontradiktornosti jedan s drugim i s obzirom na primedbe koje su na Predlog ovog zakona u najvećoj meri iznete na član 6, još jednom apelujem na vašu stručnost da uzmete ove argumente i da još jednom pokušate da, s obzirom na predložene amandmane svih poslanika vezano za član 6, prihvatite određene primedbe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić. Da li neki želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS, podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom. Ovim amandmanom se predviđa brisanje stava 4. člana 6. ovog predloga zakona.
Naime, ovaj stav je u suprotnosti sa stavovima 2. i 3. člana 6. ovog predloga zakona, ali i u suprotnosti sa članom 87. Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, u kojem se u stavu 1. jasno kaže: "Zahtev se prosleđuje diplomatskim putem ili na drugi odgovarajući način koji je država članica predvidela ratifikacijom, prihvatanjem, odnosno izjavljivanjem saglasnosti na dokument o osnivanju suda i na statut suda". Znači, diplomatskim putem ili na drugi način, a ne u svakom slučaju diplomatskim putem, kako ste predvideli ovim stavom 4.
S druge strane, stavovima 2. i 3. člana 6. predvideli se da se službeno opštenje državnih organa i Međunarodnog krivičnog suda odvija diplomatskim putem, ali iz razloga hitnosti i putem Interpola, a onda predlagač zakona, ovim opterećujućim stavom 4, definiše opštenje ministarstva, kao da ministarstvo nije državni organ, kao da je ministarstvo iznad države Srbije.
Takođe bih na ovaj način izrazio i skepsu da komunikacija iz razloga hitnosti ide posredstvo Interpola i to iz jednog jednostavnog razloga.
I za Hašimom Tačijem i za Agimom Čekuom, na osnovu zahteva sudstva Republike Srbije, podignute su crvene Interpolove poternice. Ta lica su u nekoliko navrata pritvarana, Tači je privođen u Mađarskoj, a Agim Čeku u Sloveniji, Mađarskoj, Kolumbiji i poslednji put u Bugarskoj.
Međutim, ta lica, i pored dokazanih zločina nad Srbima i nealbancima na KiM, ni dan danas nisu isporučena Srbiji.
U tome se ogleda saradnja Interpola sa Srbijom i zbog toga i zbog sveta prethodno navedenog pozivam vas da prihvatite ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela poslanica Vjerica Radeta. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Javnost Srbije, a pre svega pravnička javnost, treba da zna da mi danas raspravljamo o setu krivično-pravnih zakona koji nas uvode u potpunu amerikanizaciju našeg pravnog sistema.
Koliko god se vama, dame i gospodo iz skupštinske većine, žurilo na godišnje odmore, nedopustivo je da mi danas o ovim predlozima zakona, i to kada su u pitanju amandmani, raspravljamo u odsustvu ministra pravde, zapravo u odsustvu svih ministara, jer danas ovde nikog nema.
Poštovane kolege pravnici, koji eventualno pratite rad ovog parlamenta, ako vam se učini da bi neki od naših amandmana trebalo da postane sastavni deo zakona, moram da vas obavestim da je to nemoguće zato što danas nema ovde gospođe Malović koja je, mediji su nas tako obavestili, u Americi.
Valjda je otišla tamo da se pohvali kako smo mi u Srbiji, odnosno Vlada Srbije veći katolik od Pape.
Ozbiljno strahujem od njenog povratka, jer svaki put kada se gospođa Malović vrati iz belog sveta, ovde dođe sa nekim svojim mišljenjem koje joj tamo lepo izdiktiraju i to je onda još neki novi udarac na pravosudni sistem, na sudije, na tužioce.
Da se sad ne vraćam, biće prilike da govorimo i o tome koliko će sudija i tužilaca ostati bez posla, koliki deo Srbije bez pravne zaštite, ali sada je tema zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom i mislim da je dobro da podsetimo da ovaj statut, Rimski statut, još uvek nisu ratifikovale SAD i nemaju nameru, zato što oni štite na taj način svoje ratni zločince, i one iz Gvantanama, i one iz Iraka, i one iz Avganistana, ali zato svima drugima koji su poslušni, nameću obavezu da izručuju svoje građane, svoje heroje, svoje junake, kao što to Srbija radi već celu deceniju.
Da podsetimo da je bez pravnog osnova i bez zakona Vlada Zorana Đinđića isporučila Slobodana Miloševića u Hag, da je Milošević tamo umro, odnosno da je ubijen u Hagu i da je zato posredno odgovorna DOS-ova vlast, da je Vlada Zorana Đinđića i Zoran Đinđić lično tražio od Karle del Ponte da Vojislava Šešelja odvede u Hag i da ga odande ne vraća iz apsolutno političkih razloga, jer mu je bilo nepodnošljivo da ima takvog političkog protivnika na političkoj sceni Srbije.
Kao što je to danas nepodnošljivo Borisu Tadiću, pa čini sve i učinio je dosta toga da Vojislav Šešelj već do sada ne bude na slobodi. O tome smo govorili i govorimo sve ove godine, a intenzivno od septembra prošle godine i svima je već u Srbiji jasno šta se tu dešavalo i ko je tu i na koji način odgovoran.
Šta mi imamo kada je u pitanju država Srbija i odnos sa Međunarodnim krivičnim sudom, i to ovim tzv. ad hok sudom, Tribunalom? Imamo bruku i sramotu od nadležnih organa koja se pokazala juče, videli smo u medijima da Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom da je doživotna kazna Milanu Lukiću, kako su rekli, adekvatna za izvršeni zločin.
Neverovatno je da neko ko predstavlja državu Srbiju može da konstatuje da je predstavnik ovog naroda zaista izvršio neki zločin pre nego što postane pravosnažna presuda, pa makar i takvog, i antisrpskog, i anticivilizacijskog i kako god hoćete Haškog tribunala.
Mnogo manje su komentarisali oslobađajuću Haradinajevu presudu i gotovo oslobađajuću Orićevu presudu, pogotovo posle packi kada ih je po prstima malo udario Bramerc zbog izjava koje su pokušali da daju kao pravi predstavnici države Srbije. Sad se očigledno klone i toga, već potpuno otvoreno svi staju na stranu onih koji su takođe potpuno otvoreno i neskriveno protiv Srbije, protiv građana Srbije i protiv interesa srpskog naroda i države Srbije.
Ovaj amandman koji sam podnela trebalo bi da bude usvojen i verovatno, pošto je ministarka Malović u Vašingtonu, nije bila ni u mogućnosti da u elektronskoj sednici Vlade kaže da se ovaj amandman usvoji, jer je neprimereno da u jednom propisu, jednoj pravnoj normi stoji da ministarstvo može u svakom slučaju zahtevati da se službeno opštenje sa Međunarodnim krivičnim sudom odvija diplomatskim putem.
Tim pre što u drugom stavu istog ovog člana stoji da se službeno opštenje državnih organa i Međunarodnog krivičnog suda odvija diplomatskim putem.
Potpuno nepotrebna norma, ali nažalost, zato možda i malo manje govorimo o ovim konkretnim normama, zato što bi to bila prazna priča, s obzirom da gospoda iz ministarstva mogu samo da nas slušaju i da nam se dive, ali nemaju mogućnosti da prihvate ono što nudimo. Hvala.

Od vremena na raspolaganju poslaničkoj grupi iskorišćeno je četiri minuta i 25 sekundi.
Da li još neko još želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS poštuje pravni sistem Republike Srbije, a odlučno se suprotstavlja amerikanizaciji i tribunalizaciji pravnog poretka u Srbiji.
Gospodine Homen, vas ne zovu ministar trgovine, vas su često nazivali poštar, iz razloga što je poštar Ćirić prosledio ono obaveštenje do vas, a vi ste prosledili vršiocu dužnosti predsednika Vrhovnog suda.
Moram da vam kažem, s obzirom da ste vi jedan ili jedini čovek koji u ime Vlade ovde sedi, da je naslov iznad člana 7. definisao njegovu sadržinu. I ovo što je SRS svojim amandmanom koji sam potpisao predložila da se briše, to je moralo tako biti urađeno.
Naslov glasi - Primena zakonodavstva Republike Srbije, i u prvom stavu se kaže da nadležni državni organi u postupku saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom preduzimaju radnje na način propisan zakonom i drugim propisima Republike Srbije.
Stav 2. glasi: Odredbe ovog zakona i drugih propisa koji se primenjuju u postupku saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom tumače se u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.
Tu dolazi tačka, a vi dodajete ''na način koji odgovara ciljevima, u smislu statuta.'' Mi dobro znamo šta kaže član 194. i 195. Ustava Republike Srbije, on na precizan i jasan način utvrđuje odnos pravnih akata u pravnom sistemu Republike Srbije i nije moguće ništa, ni više ni manje, dodavati na ovo.
Kada bi se sad malo upustili i u nešto što je lepo u našem jeziku i mi bi mogli da utvrdimo da statut ne može da ima neki cilj koji njemu odgovara, vama i meni kao fizičkim licima može nešto da odgovara, objektima teško da mogu da odgovaraju ovi ciljevi koje ste vi predvideli, ali vredi ovde postaviti i mislim da je veoma značajno i još jedno pitanje - zbog čega je tek danas ovaj zakon na dnevnom redu, a Zakon o potvrđivanju Rimskog statuta o Međunarodnom krivičnom sudu je donet 2001. godine?
Mi iz SRS prepoznajemo zbog čega se čekalo osam godina. Iz razloga što je vama dobro poznato da je Haški tribunal neuporedivo krvoločniji po građane Srbije nego što će biti ovaj. I kada vam se učinilo da ste možda raščistili sa vašim neprijateljima, a vaši neprijatelji, neprijatelji DOS-a, DS, jesu oni građani Srbije koji se na odlučan način suprotstavljaju svemu onom što je upereno protiv Republike Srbije.
Navešću samo dva, izvinjavam se mnogim drugima, pre svega dr Vojislav Šešelj i Slobodan Milošević svakako zaslužuju da njihova imena budu izdvojena, naravno i ostali Srbi koji se tamo nalaze, pa kad vam se učinilo da je tu negde kraj, onda može i ovaj Međunarodni krivični sud.
Mi izražavamo sumnju da Specijalni sud koji radi u Srbiji neće ništa biti manje opasan za građane Srbije, one koji Srbiju najviše vole i ništa ne žale da daju za nju, neće ništa manje biti opasan od samog Haškog tribunala, pa i ovog Međunarodnog krivičnog suda.
Da imate ovlašćenje, pretpostavljam da bi na osnovu ovog što nije možda suština, ali je mnogo ispravnije, prihvatili ovaj amandman SRS.