Izvinite zbog ove male neažurnosti.
Podneli smo amandman na član 37. Predloga zakona, odnosno na član 152, kojim tražimo preciziranje u tom smislu da se unese reč "uredno". Naime, ovaj član se bavi određivanjem pritvora okrivljenim licima i on govori o prisustvu javnog tužioca, odnosno branioca, na prvom saslušanju okrivljenog, odnosno saslušanju prilikom samog određivanja pritvora okrivljenom.
Ovako kako je predviđeno u članu 152, ukoliko bi ostalo ovakvo rešenje, bez naše intervencije, smatramo da bi izazvalo niz samih problema u praksi. Ono što je najvažnije jeste da bi doveli u pitanje pravo na pravičnost suđenja samog okrivljenog i debelo bi zadiralo uopšte u pravo okrivljenog predviđeno članom 4. ovog predloga zakona.
Zbog toga smatramo da je najbolje ovaj predlog zakona, tačnije stav 3. člana dopuniti na taj način što bi on glasio - saslušanje se može obaviti i u odsustvu uredno obaveštenih lica. Ovako ako bi ostalo nije definisano precizno i smatramo da otvara mogućnosti za mnoge zloupotrebe.

Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 38. predložio sam da se ceo stav 1. briše. Postojeće rešenje u zakonu je da je adekvatno i ne treba ga menjati.
Ovaj član koji kompletno govori o tome da se 24 sata zamenjuju rečima 12 sati je neodrživ. Ne vidi se bilo kakav razlog da se ovaj rok smanjuje od 24 sati na 12 sati, tako da će to dosta toga uneti kao problem ukoliko se ovakva izmena Zakona o krivičnom postupku prihvati, jer jednostavno stranke ne mogu dovoljno i adekvatno da odreaguju u ovom skraćenom vremenu. Potpuno je neprihvatljivo, kao što sam i u prepodnevnom delu rasprave govorio, ide se ka jednom postupku da će tužioci voditi istragu, gde se potpuno gubi identitet praktično stranaka i skraćenje ovog roka bi unelo dodatne probleme u taj akuzatorski postupak koji će se od 2011. godine primenjivati.
Smisleno tome, predložio sam da se u članu 38. stav 1. briše.

Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite. Ne želite? Hvala.

Na član 43. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Izvolite, gospođo Pop-Lazić, samo se prijavite.

SRS traži da se član 43. ovog zakona  briše iz razloga što nam nije jasno zašto se u sve ovo, odnosno u nadzor nad pritvorenicima meša izvršna vlast.
Do sada je predsednik suda ili sudija koga on odredi bio dužan da najmanje jedanput nedeljno obiđe pritvorenike. Ako nađe da je potrebno, i bez prisustva nadzornika i stražara, o tome obavesti nadležne, odnosno predsednika suda. A sada kažu da o tome treba da obavesti, o svim nepravilnostima koje je uočio prilikom obilaska zatvora, bez odlaganja ministarstvo nadležno za pravosuđe, koje je dužno da u roku od 15 dana od dana prijema obavesti predsednika suda, odnosno sudiju o merama preduzetim za njihovo otklanjanje.
Nedopustivo je da se izvršna vlast meša u ovako nešto, pogotovo što je ovo jedan zaobilazni put i duže traje. Ako neke nepravilnosti postoje, pre će se otkloniti ukoliko predsednik suda odmah reaguje, nego ako se o tome obavesti ministarstvo, pa ministarstvo posle obaveštava predsednika suda šta je uradilo ili nije uradilo.
Neko vam je ovde očigledno rekao da treba da vodite računa o izvesnim povlašćenim pritvorenicima, da o njima može da vodi računa jedino Vlada, odnosno ona koja za to ima interesa i na taj način suzbijate nezavisnost sudstva, jedne grane vlasti, i zbog toga SRS smatra da je postojeće rešenje mnogo bolje nego ovo. Nije vam prvi put da pokušavate da mešate babe i žabe.

Prošlo je dva minuta.

Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite, gospodine Spasojeviću.

U ime poslaničke grupe Nova Srbija podneo sam amandman na član 46. stav 2, da se posle reči "promene adresu'' briše tačka i dodaju reči "i ako je ostavljeno obaveštenje, a pismeno se vratilo sa naznakom da ga primalac nije tražio".
Obrazloženje ovog amandmana jeste, kada su u pitanju tačne adrese ili adrese u predloženom stavu 2, u velikom broju slučajeva se dešava da dostavljač koji ne zatekne primaoca ostavi obaveštenje u koje vreme će ponovo pokušati dostavu ili da se pošiljka može podići u određenom vremenu u nadležnoj pošti.
U ovom drugom slučaju se primalac ne odazove, to jest ne dođe da primi pošiljku, već se ista vrati na naznakom da nije tražio. Ne vidim razlog, gospodine Homen, da ovaj amandman koji sam predložio, jer problem u praksi pravi dosta problema sudu, da niste prihvatili.
Amandman je celishodan, u stvari pomaže sudu da vodi postupak, jer znamo da je često izbegavanje adrese veliki problem, i ovo je jedno rešenje koje bi bilo izuzetno adekvatno. Ovo je rešenje koje bi koristilo u sudskom postupku.
Iskoristio bih priliku, pošto je bilo određenog nesporazuma, da se vratim na član 42. stav 6, posle reči "pritvorenog lica" stavlja se tačka i ostali deo rečenice briše se.
Obrazloženje ovog amandman je da je predloženo rešenje neprihvatljivo jer se brišu određene radnje koje kako usporavaju komunikaciju lica lišenih slobode sa sudom, tako i otežavaju rad suda.
U praksi postoji veliki broj takvih pismena, najčešće pisanih rukom lica lišenih slobode, gde on uvek jedan primerak zadržava za sebe, a drugi upućuje sudu, pa je stoga bilo kako pečaćenje, preterivanje u opreznosti vezanih za takve pošiljke. Uostalom, dugogodišnja praksa nije ukazala na probleme vezane za sadržaj takve koverte.
Ne mogu se složiti da u ovoj situaciji, pošto sam se u praksi često nalazio u tim raznoraznim prepiskama koje idu ka sudu, koje idu ka braniocu, jer doći ćemo u situaciju da će praktično biti veliki broj pošiljaka koji mora da se pečatira, pa da se otvara, pa u nečijem prisustvu.
Ne vidim nijedan razlog zašto se ovakva vrsta komunikacije na ovako složen način sada predlaže, jer to su praktično pismena gde pritvorena lica najčešće koriste da zatraže nešto ili od predsednika suda ili od istražnog sudije, ili da se požale na nešto, ili da im je otežana komunikacija sa braniocem.
Ne vidim razloga da se ide u tolike krajnosti, da se traži nešto što je za ovakvu vrstu posla, za ovakvu vrstu komunikacija, molim vas da se pečate pošiljke koje idu iz pritvora ka sudu, ili ka braniocu, to je potpuno jedna suvišna radnja koja će sigurno u praksi biti dosta otežavajuća za sud.

Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što je skandalozno u Predlogu ovog zakona, to je mogućnost sporazumevanja tužioca sa okrivljenim. Okrivljeni će biti dužan, odnosno imaće pravo da prizna svoju krivicu, a tužilac mu onda garantuje da će doći do ublažavanja izrečene kazne.
U pitanju su krivična dela za koja je zaprećena kazna za zatora do deset godina. Dakle, u pitanju su, s obzirom na zaprećenu kaznu, nimalo bezazlena krivična dela i ta mogućnost sporazumevanja u krivičnom postupku je zaista jedna skandalozna novina, koja će u potpunosti da diskredituje princip pravde i pravičnosti u krivičnom postupku.
Inače, da vas podsetim, da je između ostalog u Haškom tribunalu Biljana Plavšić svojevremeno zaključila neku vrstu sporazuma ili nagodbe sa tužilaštvom Haškog tribunala. Ona je prva optužila vojsku Republike Srpske za genocid u Srebrenici. Tužilaštvo je obećalo Biljani Plavšić da će nakon tog priznanja da bude puštena na slobodu, međutim, to se nije desilo i evo Biljana Plavšić danas izdržava kaznu zatvora u Švedskoj sa narkomanima i umno poremećenim osobama.
Sada se postavlja pitanje šta će biti ako se iste stvari počnu dešavati i u Republici Srbiji, da okrivljeni kaže - dobro, evo, ja ću da priznam da sam izvršio krivično delo, još ću i da vam odam neke podatke vezane za još nekoliko izvršilaca, potpuno ću da sarađujem sa tužilaštvom. Tužilac obeća - da, dobro, doći će do ublažavanja kazne zatvora, i onda sud kaže - mene baš briga šta ste se vi dogovorili, taj i taj okrivljeni dobiće kaznu po zakonu.
To se desilo Biljani Plavšić. Nema šta nije rekla na račun Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika, Ratka Mladića, kada je došlo vreme...

Gospodine Martinoviću, imate još dva minuta i 15 sekundi kao ovlašćeni predstavnik. Možete to koristiti ako želite.