Iskorišćeno je minut i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 15. i ovaj amandman su dobar povod da se javnost Srbije obavesti o tome šta je na delu, jednostavno šta je to osmišljeno, kako je osmišljeno, šta se radi, šta se planira, da jednostavno građani mogu na vreme da se obaveste o tome, pa svako da izvuče neki zaključak i usaglasi svoje ponašanje sa onim što je nama namenjeno.
Ovo je član koji se odnosi na prisustvo predstavnika Međunarodnog krivičnog suda pred našim organima kada se raspravlja neko pitanje krivične odgovornosti, kolokvijalno rečeno, za ratne zločine. Ovo pitanje otvara i tera nas da se podsetimo šta je to sve bilo.
Samo da podsetim da i 92. i 93. godine, pa i kasnije, bez obzira u kom državno-pravnom statusu se nalazila Srbija, ona je pristajala na saradnju da i predstavnici međunarodne zajednice budu prisutni tokom sudskih postupaka u Srbiji. To nije zadovoljilo apetite ove zveri koja se usredsredila na Srbiju i srpski narod.
Formiran je Haški tribunal, potpuno nelegalna institucija, ovde su formirana odeljenja, posebni sudovi, tužilaštva, sve sa ciljem da budu pod kontrolom onih koji su odgovorni za brutalno razbijanje bivše SFRJ, jer oni jednostavno ne mogu da dozvole da se pred nekim nepristrasnim, objektivnim sudom utvrdi istina i na bazi istine odluči o individualnoj krivičnoj odgovornosti.
Naprotiv, potrebni su pravosudni organi pod budnom kontrolom NATO pakta i EU da ne promakne nešto kako bi neko zaključio da su oni glavni krivci. Ako Amerika ne dozvoljava da njihovi građani odgovaraju po Rimskom statutu, ne znam zašto bi Srbija to dozvolila. Onda imamo jedan proces, građani će da ga prepoznaju, on počinje rečima - Srbiji je potrebna dvostranačka Srbija, kako bi Havijer Solana, Oli Ren, NATO pakt imali pod kontrolom i vlast i opoziciju.
Kada samo jedan prodaje mleko, njemu dobro ide posao. Kada jedan kontroliše i vlast i opoziciju, takođe mu ide dobro posao. Mi danas na političkoj sceni, izuzimajući SRS, imamo sve druge političke stranke koje se trkaju u tome koja će bolje, efikasnije da ispuni ono što od njih očekuju NATO pakt i EU.
U toj svojevrsnoj trci nema mesta ni za KiM, ni za Srbe, ni za Vojvodinu, ni za Beograd, nema mesta ni za Prokuplje. Vlast je tako napravljena, ''Otpor'' je instaliran u svim strukturama, Amerikanaca ima koliko god želite, greškom progovore neki put srpski.
Pre nekoliko dana imali smo svojevrsni skandal u ovoj zgradi, pod predsedavanjem Sonje Liht, neke nevladine organizacije i ko zna ko se sve skupio.
Održali su neki sastanak, kao da je zgrada Narodne skupštine prostorija mesne zajednice za nevladine organizacije. Onda su se dogovorili da pričaju na engleskom. Ne interesuje ih srpski jezik.
Tako da niko ne treba da se iznenadi što pre godinu dana onaj što je lepio plakate sa natpisom "Bulevar Ratka Mladića" danas kaže, ma uhapsite ga što pre, nema potrebe da se uznemiravam, nemam potrebe da se sekiram. Nikakav problem nije da Oli Ren primi četničkog vojvodu. Sve je moguće.
Srbija treba da bude pod kontrolom mafije koja završava onaj finansijski deo posla i pod budnom paskom političkog uticaja NATO pakta i Evropske unije, a vi građani Republike Srbije glasajući za proevropske i evrofanatičke ideje pojedinih predstavnika i pojedinih političara, u stvari glasate protiv sebe. To je ta poruka.
To je ta poruka koja se instalira, zato se i menja propis o javnom informisanju, da to postane dominantan oblik razmišljanja u Srbiji, kako nema alternative.
Samo da vas podsetim, granica na Drini - nema alternative. Dejtonski sporazum - nema alternative. Rezolucija 1244 - nema alternative. Isporučimo Miloševića, svima će nam biti bolje, nema alternative, pa posle još dvadesetak ljudi je otišlo.
Politika uslovljavanja se vidi i na ovom predlogu zakona. Zadatak parlamenta je da se, ako je moguće, jedno 2000 zakona donese za 15 minuta, kako bi se dokazalo da je većina građana Republike Srbije na putu evroatlantskih integracija.
Naravno, građani Srbije ne mogu da vide da u centru Brisela njihovi farmeri, mlekari bacaju mleko, protestuju, da se u Nemačkoj pale fabrike, da su u pitanju neki nemiri.
Kada se to eventualno kod nas prikaže, ono se prikaže pre svega u funkciji "relaksiranja građana Republike Srbije", pa vidite, ako je teško u Briselu, onda je potpuno normalno da bude teško i u Beogradu.
Malo ko je u prilici da dobije informaciju da i oni koji su ušli u članstvo EU ne mogu da koriste pristupne fondove i sredstva EU zbog korupcije, kriminala itd. A ovde je sve u funkciji obezbeđenja da Srbija bude na beloj šengen listi, jer je to epohalni uspeh onoga koji je pre nekoliko godina u toku kampanje ispred ambasade jedne zemlje rekao: glasajte za mene, za dve godine neće biti ovih redova.
Danas svi konstatuju, fala za beli šengen, fala za pasoš, ali sa čim ću i gde ću, kako da prehranim porodicu. To je naša tema. To je tema o kojoj stalno moramo da razmišljamo, koju stalno moramo ovde da pokrećemo, da bi jednostavno u ovo doba prosvetiteljstva ljudi shvatili da nije baš sve prosvetiteljsko što se javlja kao neki navodno evropski standard.
Vidite i sami, malo-malo pa dođe neko od predstavnika međunarodne zajednice da povuče Borisa Tadića iz bazena da udahne malo vazduh, pa ga ponovo pljucne u vodu, da ga pritiska, da ga steže, kako bi se ovde završio najprljaviji posao prema ovom narodu i prema ovoj državi.
Inače, sa gledišta struke, pitanje nadležnosti, pitanje saradnje, ekstradicija, isporuka, predaja itd, pravno-tehnički rešivi problemi i nikad ne bi bili problem, ali ovde se nameće nešto što ugrožava dostojanstvo svakog čoveka koji živi u Republici Srbiji, bez obzira na bilo koji oblik međusobne razlike.
Svima je upropašćeno dostojanstvo, zahvaljujući pre svega ovoj vladi i ovakvim vladama, i ovakvoj političkoj sceni, gde se i najgrublja krađa mandata tretira kao nešto evropsko, evropski standard. Ideja o dvostranačkoj Srbiji je ideja da Havijer Solana i bratija, i oni njemu slični, kontrolišu i vlast i opoziciju i da imaju raskalašni zagarantovan položaj ovde. A gde su građani, gde su njihovi vitalni interesi - sporedna stvar, ukoliko može da se prikaže u nekom redu nekog saopštenja.
Mi imamo Vladu destrukcije. Koja oblast društvenog života koda nas normalno funkcioniše? Svi smo ugroženi. Kako da izađemo iz ove situacije? Kako da sprovedemo korenite promene i u osnove tih promena da stavimo čoveka i interese ovog naroda i interese ove države? O interesima ovog naroda da se sekira Boris Tadić, Mlađan Dinkić i ovi novi Evropejci koji se po hotelima sastaju na tajnim pregovorima sa tajkunima i ovim drugim stvarima. Oni državu mogu da izvuku iz ove krize - ne, oni mogu samo da prodube krizu?
Da prodube krizu, da potone svaki građanin sa bilo kojim razmišljanjem o tome da treba da živi. Zato mi nećemo da glasamo za ovaj predlog zakona, zato što je još jedan u nizu koji uništava Srbiju, ovaj pogotovo uništava dostojanstvo i naš pravni sistem.

Iskorišćeno je devet minuta od vremena na raspolaganju poslaničke grupe.
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 16. se predviđa da određene procesne radnje na teritoriji Republike Srbije mogu da izvrše i predstavnici Međunarodnog krivičnog suda.
SRS je predložila brisanje ovog člana, jer smatramo da se na taj način dovodi u pitanje suverenitet države Srbije koji je ionako ugrožen, između ostalog i od strane čoveka kome ste juče na skandalozan način, suprotno Zakonu o putnim ispravama, Oliju Renu, dodeli biometrijski pasoš Republike Srbije.
Sada, gospodine Homen, vi kao bivši vođa Otpora i kao čovek koji se svojevremeno nalazio na platnom spisku Stejt Departmenta, nalazite se u jednoj nezgodnoj situaciji.
Nama obrazlažete Predlog zakona po kojem mi treba da isporučujemo naše građane Međunarodnom krivičnom sudu i da čak dopuštamo da predstavnici Međunarodnog krivičnog suda vrše procesne radnje u Republici Srbiji, a vaši nalogodavci, vaši sponzori neće da predaju ratifikacione instrumente generalnom sekretaru UN i, taj bastion svetske demokratije tzv, ovaj Međunarodni krivični sud i njegov statut uopšte ne obavezuje.
Sad se ovde postavlja pitanje elementarnog morala ljudi koji obrazlažu ovakva zakonska rešenja - napravili ih Amerikanci, Amerikanci ih finansirali i sada mi treba da izvršimo sve što Amerikanci zamisle.
A oni, koji od 1945. godine ne prestaju da ratuju, oni koji su podržavali sve diktatorske i neofašističke režime u svetu, oni koji su u stvari pravi krivci za razbijanje bivše Jugoslavije, oni koji danas ratuju u Iraku, u Avganistanu, koji se spremaju da započnu neke nove ratne pohode - njih statut Međunarodnog krivičnog suda ne obavezuje.
Dakle, gospodine Homen, ako statut Međunarodnog krivičnog suda ne obavezuje Amerikance, koji su stvorili i finansirali Otpor, koji danas Vlada srpskim pravosuđem, zašto bi onda država Srbija bila obavezna da dozvoli predstavnicima Međunarodnog krivičnog suda da rade u Republici Srbiji sve ono što im padne na pamet?

Od vremena na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 25 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, rasprava u pojedinostima, na osnovu vremena poslaničke grupe.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danima već slušam ovde u sali kompleks nekih ljudi koji pripadaju nekoj političkoj stranci kada je reč o Otporu. Slušam razna imputiranja, kada je reč o nekim ljudima koji ovde sede u sali.
Umesto da se raspravlja o amandmanima, ovde se raspravlja o tome da li je možda neki visoki funkcioner Vlade Republike Srbije, državni činovnik, na platnom spisku Stejt departmenta.
Koliko je meni poznato, niko u Vladi Republike Srbije nije na platnom spisku Stejt departmenta. Koliko je meni poznato, niko ko sedi u ovoj sali ovde na mestima rezervisanim za ministre nije kazao - ako ikada NATO čizma kroči na Kosovo, da će se povući iz politike. Koliko je meni poznato, 1999. godine predsednik stranke kojoj pripada gospodin Aleksandar Martinović je to izjavio. NATO vojnici nisu došli bosi na KiM. Bio sam nedavno na Kosovu, svi nose čizme i vas ovde vidim kako delite lekcije iz patriotizma koje meni vrlo smetaju.
Ne smeta mi to kada pričate o Krivičnom zakonu sa aspekta struke kojoj pripadate. Ne smeta mi kada to pričate sa političke opcije kojoj pripadate, ali kada pokušavate da nekoga u zemlji Srbiji devet godina, deset godina posle NATO okupacije Kosova, deset godina posle dolaska NATO snaga na Kosovo, kako vi kažete, a ne ja, pokušavate da podelite na patriote i izdajnike, pokušavate da nekoga u ovoj sali podelite na službenike Stejt departmenta, zapitajte se pre nego što prolijete potoke krokodilskih suza - kolika je vaša odgovornost u dolasku tog NATO pakta na Kosovo?
Zapitajte se gde se bili 1999. godine? Zapitajte se kada nekada legnete da spavate da li sanjate kneza Lazara, Uroša, da li sanjate Stefana Dečanskog, da li ste ikada videli Pećku patrijaršiju, da li vam je to dedovina, očevina, da li ste to menjali džip Vilijama Vokera, da li ste vodili politiku koja je dovela do toga dela okupacije Srbije ili niste, pa onda delite ovde lekcije ko je ovde patriota, ko nije.
Molim vas da se usmerite na dnevni red i da raspravljate sa aspekta struke kojoj pripadate, a ne da nas delite na patriote i izdajnike. Ljudi koji sede ovde primaju platu od poreskih obveznika građana Srbije, ne od Stejt departmenta.
Građani Srbije znaju da vrednuju šta i ko koliko radi za Srbiju. Meni je žao što Otpor nije u jačoj poziciji da više vlada Srbijom, ne da vlada nego da upravlja. Jer Srbijom se ne vlada.
Vreme vladanja Srbijom je prošlo. Sada je vreme upravljanja Srbijom. Mi smo preuzeli odgovornost za taj posao, taj posao dobro radimo.
Građani su ga vrednovali i na parlamentarnim izborima, ali i na lokalnim izborima u Vrnjačkoj banji, gde vi niste prešli cenzus, u Knjaževcu gde vi niste prešli cenzus, i na sledećim izborima vam takođe preti da vi ne pređete cenzus.

Od vremena na raspolaganju poslaničke grupe ZES iskorišćeno je dva minuta i 57 sekundi. Da li želi pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da ovaj bivši Otporaš, čovek koji je i bio i sada je verovatno na platnom spisku Stejt departmenta, da malo on priča o predlozima zakona sa stanovišta svoje struke, umesto što narodnim poslanicima SRS iz sednice u sednicu pokušava da drži nekakve lekcije.
Od vas gospodine Milivojeviću nikada nisam čuo ništa o zakonskim rešenjima, čuo sam samo da spominjete Stejt department, kneza Lazara, Stefana Dečanskog, NATO pakt. Vama je sve to izgleda isto. Vi ni sami ne znate o čemu se radi. Dakle, gospodine Milivojeviću, nikada vi ne bi sedeli na mestima na kojima sada sedite da nije bilo Stejt departmenta, EU i NATO pakta.
Oni su vas doveli na vlast i prestanite već jedanput da se sakrivate iza naroda, iza volje građana itd. To ne kažem ja, gospodine Milivojeviću, uzmite knjigu Tima Maršala "Igra senki", oni će vam reći ko se sastajao u Budimpešti, ko se sastajao u Crnoj Gori, šta je ko izjavljivao za vreme NATO agresije, ko je imao zadatak da postavlja lokatore u vreme NATO intervencije itd.
Dakle, to ne kaže SRS, to kažu Englezi i Amerikanci, isti oni koji su vas školovali i koji su vas finansirali, koji to rade i dalje, jer oni svoj posao nisu završili.
KiM jeste okupirano, ali okupacija je privremeno stanje. To će da prođe. Sad pokušavaju da nam otmu Vojvodinu. Ko zna šta im neće pasti na pamet. Eto, vama je sticajem, da li srećnih ili nesrećnih, životnih okolnosti zapalo da se vi borite za američke interese ovde u Srbiji. Borite se tako kako se borite.
Mislim da Amerikanci prate sednice ove skupštine odmah bi vas izbrisali sa platnog spiska, jer vi na jedan vrlo smešan način reprezentujete američke interese. Verujem da u redovima DS ima mnogo pismenijih i školovanijih ljudi, koji bi verovatno na bolji način odradili te pare koje dobijaju.
Možda Amerikanci sad u vreme ovih godišnjih odmora neće imati šta da rade, pa će preko satelita da gledaju sednice Skupštine i onda kada budu čuli šta vi pričate, verujte mi, gospodine Milivojeviću, imaćete manje dolara u džepu nego što ih sada imate.

Narodni poslanik Srđan Milivojević želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana gospođo predsednice, predsedavajuća, mislim da je povređen član Poslovnika 100, 101, 102, 103. i 104, gde se vređa, između ostalog, i dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine Martinoviću, nema potrebe da vam repliciram, vama repliciraju građani Srbije na izborima. Od nekoga ko je bio na vlasti 99. godine ne očekujem da čita Bibliju pred spavanje, naravno čitate lekcije Tima Maršala. Ali, čitajte knjige od početka, ali ne od kraja.
Na devetoj strani knjige Tima Maršala piše da je gro novca koji je stizao od američke administracije davan za potkupljivanje ljudi iz vrha vlasti. Vaša stranka je tada bila u vrhu vlasti. Ako vam nisu dali onoliko koliko vam pripada, idite pa tražite da vam daju ono što vam pripada za ono što ste uradili ovoj zemlji 99. godine, ali nemojte to tražiti od građana Srbije, tražite od onih koji su vas prevarili.