Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danima već slušam ovde u sali kompleks nekih ljudi koji pripadaju nekoj političkoj stranci kada je reč o Otporu. Slušam razna imputiranja, kada je reč o nekim ljudima koji ovde sede u sali.
Umesto da se raspravlja o amandmanima, ovde se raspravlja o tome da li je možda neki visoki funkcioner Vlade Republike Srbije, državni činovnik, na platnom spisku Stejt departmenta.
Koliko je meni poznato, niko u Vladi Republike Srbije nije na platnom spisku Stejt departmenta. Koliko je meni poznato, niko ko sedi u ovoj sali ovde na mestima rezervisanim za ministre nije kazao - ako ikada NATO čizma kroči na Kosovo, da će se povući iz politike. Koliko je meni poznato, 1999. godine predsednik stranke kojoj pripada gospodin Aleksandar Martinović je to izjavio. NATO vojnici nisu došli bosi na KiM. Bio sam nedavno na Kosovu, svi nose čizme i vas ovde vidim kako delite lekcije iz patriotizma koje meni vrlo smetaju.
Ne smeta mi to kada pričate o Krivičnom zakonu sa aspekta struke kojoj pripadate. Ne smeta mi kada to pričate sa političke opcije kojoj pripadate, ali kada pokušavate da nekoga u zemlji Srbiji devet godina, deset godina posle NATO okupacije Kosova, deset godina posle dolaska NATO snaga na Kosovo, kako vi kažete, a ne ja, pokušavate da podelite na patriote i izdajnike, pokušavate da nekoga u ovoj sali podelite na službenike Stejt departmenta, zapitajte se pre nego što prolijete potoke krokodilskih suza - kolika je vaša odgovornost u dolasku tog NATO pakta na Kosovo?
Zapitajte se gde se bili 1999. godine? Zapitajte se kada nekada legnete da spavate da li sanjate kneza Lazara, Uroša, da li sanjate Stefana Dečanskog, da li ste ikada videli Pećku patrijaršiju, da li vam je to dedovina, očevina, da li ste to menjali džip Vilijama Vokera, da li ste vodili politiku koja je dovela do toga dela okupacije Srbije ili niste, pa onda delite ovde lekcije ko je ovde patriota, ko nije.
Molim vas da se usmerite na dnevni red i da raspravljate sa aspekta struke kojoj pripadate, a ne da nas delite na patriote i izdajnike. Ljudi koji sede ovde primaju platu od poreskih obveznika građana Srbije, ne od Stejt departmenta.
Građani Srbije znaju da vrednuju šta i ko koliko radi za Srbiju. Meni je žao što Otpor nije u jačoj poziciji da više vlada Srbijom, ne da vlada nego da upravlja. Jer Srbijom se ne vlada.
Vreme vladanja Srbijom je prošlo. Sada je vreme upravljanja Srbijom. Mi smo preuzeli odgovornost za taj posao, taj posao dobro radimo.
Građani su ga vrednovali i na parlamentarnim izborima, ali i na lokalnim izborima u Vrnjačkoj banji, gde vi niste prešli cenzus, u Knjaževcu gde vi niste prešli cenzus, i na sledećim izborima vam takođe preti da vi ne pređete cenzus.

Od vremena na raspolaganju poslaničke grupe ZES iskorišćeno je dva minuta i 57 sekundi. Da li želi pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi dobro da ovaj bivši Otporaš, čovek koji je i bio i sada je verovatno na platnom spisku Stejt departmenta, da malo on priča o predlozima zakona sa stanovišta svoje struke, umesto što narodnim poslanicima SRS iz sednice u sednicu pokušava da drži nekakve lekcije.
Od vas gospodine Milivojeviću nikada nisam čuo ništa o zakonskim rešenjima, čuo sam samo da spominjete Stejt department, kneza Lazara, Stefana Dečanskog, NATO pakt. Vama je sve to izgleda isto. Vi ni sami ne znate o čemu se radi. Dakle, gospodine Milivojeviću, nikada vi ne bi sedeli na mestima na kojima sada sedite da nije bilo Stejt departmenta, EU i NATO pakta.
Oni su vas doveli na vlast i prestanite već jedanput da se sakrivate iza naroda, iza volje građana itd. To ne kažem ja, gospodine Milivojeviću, uzmite knjigu Tima Maršala "Igra senki", oni će vam reći ko se sastajao u Budimpešti, ko se sastajao u Crnoj Gori, šta je ko izjavljivao za vreme NATO agresije, ko je imao zadatak da postavlja lokatore u vreme NATO intervencije itd.
Dakle, to ne kaže SRS, to kažu Englezi i Amerikanci, isti oni koji su vas školovali i koji su vas finansirali, koji to rade i dalje, jer oni svoj posao nisu završili.
KiM jeste okupirano, ali okupacija je privremeno stanje. To će da prođe. Sad pokušavaju da nam otmu Vojvodinu. Ko zna šta im neće pasti na pamet. Eto, vama je sticajem, da li srećnih ili nesrećnih, životnih okolnosti zapalo da se vi borite za američke interese ovde u Srbiji. Borite se tako kako se borite.
Mislim da Amerikanci prate sednice ove skupštine odmah bi vas izbrisali sa platnog spiska, jer vi na jedan vrlo smešan način reprezentujete američke interese. Verujem da u redovima DS ima mnogo pismenijih i školovanijih ljudi, koji bi verovatno na bolji način odradili te pare koje dobijaju.
Možda Amerikanci sad u vreme ovih godišnjih odmora neće imati šta da rade, pa će preko satelita da gledaju sednice Skupštine i onda kada budu čuli šta vi pričate, verujte mi, gospodine Milivojeviću, imaćete manje dolara u džepu nego što ih sada imate.

Narodni poslanik Srđan Milivojević želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana gospođo predsednice, predsedavajuća, mislim da je povređen član Poslovnika 100, 101, 102, 103. i 104, gde se vređa, između ostalog, i dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine Martinoviću, nema potrebe da vam repliciram, vama repliciraju građani Srbije na izborima. Od nekoga ko je bio na vlasti 99. godine ne očekujem da čita Bibliju pred spavanje, naravno čitate lekcije Tima Maršala. Ali, čitajte knjige od početka, ali ne od kraja.
Na devetoj strani knjige Tima Maršala piše da je gro novca koji je stizao od američke administracije davan za potkupljivanje ljudi iz vrha vlasti. Vaša stranka je tada bila u vrhu vlasti. Ako vam nisu dali onoliko koliko vam pripada, idite pa tražite da vam daju ono što vam pripada za ono što ste uradili ovoj zemlji 99. godine, ali nemojte to tražiti od građana Srbije, tražite od onih koji su vas prevarili.

Narodni poslaniče, nijedan od članova koje ste citirali nije povređen. Vaš zahtev i vaš predlog da se govori o dnevnom redu takođe ne stoji, pošto pažljivo slušam sve govornike vezano za amandmane, odnosno temu koja je na dnevnom redu, a zakon o saradnji i Međunarodnom krivičnom sudu, i pažljivim slušanjem i na bilo kojoj temi, a pogotovo na ovoj, morate dozvoliti vreme svim poslanicima da na slobodan način i shodno sopstvenim stilom i političkim stavovima ovde pokušaju da obrazlažu zašto je neki amandman koji oni imaju dobar za izmene i dopune zakona.
Kad to ide po ivici, onda starajući se o redu i na osnovu člana 27, sklonija sam da se pusti da diskusije ide po ivici, nego da se striktnom i strogom primenom Poslovnika sankcioniše nešto što ovakva tema ipak, po mom sudu, zahteva.
Slobodni ste da se Skupština izrazi o tome glasanjem u danu za glasanje. Nemam nameru da menjam staranje o redu, dopuštajući da poslanici bar po ovoj temi zaista na najširi mogući način pokušaju da dokažu kvalitet i potrebu za donošenjem svog amandmana.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je tačno da je na strani devet svoje knjige "Igra senki" Tim Maršal zaista konstatovao da su postojali određeni ljudi iz režima koji su sarađivali sa Amerikancima. Ali, gospodine Milivojeviću, niste rekli ništa novo. To što ste vi sada rekli, rekao je 2000. godine Vojislav Šešelj, predsednik SRS, kada je konstatovao jasno i glasno da nije moguća da ceo sistem prestane da funkcioniše za nekoliko sati, a da to nije bilo sprovedeno uz pomoć ljudi koji su bili u samom režimu.
Dakle, Miloševića su tog 5. oktobra na cedilu ostavili ljudi iz njegove partije, a ne iz SRS. Oni koji su komandovali vojskom, oni koji su komandovali policijom, oni koji su imali kontrolu nad državnom bezbednosti, oni su ostavili vama, NATO plaćenicima, na milost i nemilost šefa države i svog partijskog šefa, a ne niko iz SRS.
Da je bilo do nas iz SRS, plan Černomirdin - Ahtisari, koji je omogućio ulazak NATO trupa na KiM nikada ne bi ni bio usvojen. Vaša stranka i sve stranke u Skupštini Srbije, sem SRS, glasale su za taj sporazum.
Dakle, vi ste, gospodine Milivojeviću, omogućili da NATO pakt danas bude prisutan na KiM. Kad smo već kod KiM, gospodine Milivojeviću, nisam čuo jednu reč od vas, koji spominjete kneza Lazara i Stefana Dečanskog, činjenicu da već više od deset dana Srbi u Štrpcu nemaju struju, da je juče šiptarska policija prekinula sednicu SO Štrpce i da se nad srpskim narodom na KiM ponovo ponavlja 17. mart 2004. godine.

Gospodin Zoran Krasić ima reč.

Javio sam se, gospođo Dejanović, zbog ove promene predsedavajućeg, da iskoristim pravo na repliku. Ali, gospođo Čomić, 99. godine sam bio ministar...
(Predsednik: Izvinite, gospođa Čomić je ocenila da nemate pravo na repliku.)
Ona je ocenila da nisam bio 1999. godine ministar.

Bili ste ministar, to svi znamo, ali nemate pravo na repliku.

Na član 16. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? Izvolite, gospođo Radeta.