Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Homen, šta vas toliko tera na ponižavanje? Ne vas lično, mi o tome ne vodimo računa.
Mi vodimo računa o interesima građana Srbije i zbog toga ne dozvoljavamo i borićemo se protiv ovoga.
Obrazlažući ovaj amandman, moram malo suprotstaviti mišljenje svojim uvaženim kolegama, dobro obaveštenim i odličnim pravnicima, gospodinu Martinoviću i gospodinu Krasiću.
Ne dobijaju oni više novac iz Stejt departmenta, dobijali su ranije kad je predmet rušenja bio režim, a sada kad oni imaju cilj da unište srpski narod, a pre svega one koji se suprotstavljaju tome, oni onda ne šalju njima novac, nego treba da dođu ovde da pokupe naš novac.
Kad sam, obrazlažući amandman na član 7, rekao da SRS poštuje i želi da afirmiše pravni sistem Republike Srbije, pri tome sam mislio i na jednu odredbu Ustava Republike Srbije, koja kaže da je sudijska funkcija kod nas stalna.
Ovde na jedan način, u stavu 2. člana 22. ovog zakona predlažete i pozivate predstavnike Međunarodnog krivičnog suda, vi pozivate, to nije ni predviđeno Rimskim statutom, da dođu i da budu prisutni prilikom predaje određenih lica. Vi na taj način želite da izvršite trijažu, odnosno na njihovu preporuku, predstavnika Međunarodnog krivičnog suda, ko dalje može da bude nosilac sudijske funkcije u Srbiji.
Na jednoj strani zakona je sve više, a na drugoj strani, građani Srbije imaju sve manje slobode, sve manje posla i sve je više gladnih stomaka. Zalažete se za neku proceduru, a svakodnevno je kršite.
Delimično smo mi iz SRS hteli da ublažimo ovo i rekli smo da član 22. stav 2. treba promeniti i samo da vaša obaveza, dakle vaša, vas iz Otpora, bude da ih obavestite, a da ih i ne pozivate.
Ovde postoji jedan gospodin koji se poziva na nake izborne rezultate.
Sećam se izbornih rezultata iz 2003. godine u decembru, takođe je bio kandidat za narodnog poslanika i lista na kojoj je on bio nije prešla cenzus. Ali, to samo ukazuje da su se oni vešto podelili, napravili nekoliko kolona, kao što i danas čine sa pozicijom i opozicijom, napravili nekoliko kolona da bi prevarili građane Srbije. Tad u potpunosti nisu uspeli i nadam se da neće uspeti ni sledeći put.
Treba postaviti nekima pitanje - da li su se svi vratili koji su odlazili na obuku, koji su odlazili da preuzmu novac te 2000, a možda i ranije? Odgovor na ta pitanja ćemo verovatno dobiti kada bude neko osetio potrebu da samo deklarativno pomene Kosovo i svetinje sa Kosova, a da nikad ništa ni on ni politička stranka kojoj sada pripada ne čini da bi zaštitili građane Srbije uopšte, a naravno i naše građane koji žive na KiM.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe su prihvatili ovaj amandman, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji želi reč.

Stav 4. člana 24. kaže da pritvor određen rešenjem istražnog sudije može trajati najduže mesec dana, a ja tražim 15 dana. Odlukom nadležnog veća može se produžiti najviše za dva meseca, a ja tražim za mesec dana, uz obrazloženi predlog javnog tužioca.
U obrazloženju neprihvatanja ovog mog amandmana vi kažete da smatrate da je dužina pritvora primerena dužini trajanja postupka. Zaista me ne čudi ovo vaše obrazloženje. Smatram da je za vas i dužina od sedam godina, koji je period koliko se naš predsednik stranke nalazi u Haškom kazamatu, koji je takođe sličan ovom Međunarodnom sudu, za vas takođe primerena dužina.
Međutim, šta je poenta ovog amandmana? Kao i Haški tribunal, tako i Međunarodni sud je jedna tipična antisrpska tvorevina. Desetine i desetine slučajeva procesuiranih pred ovim sudom to potvrđuju. Politika dvostrukih standarda, politika dvostrukih aršina koji se primenjuju u ovom sudu, koji se tiču posebno dosuđene kazne za srpske i nesrpske osuđenike, to zaista pokazuje.
Zato je osnovni cilj ovog amandmana što kraće zadržavanje u pritvoru svih onih koji će sutra biti izručeni Međunarodnom krivičnom sudu, a samim tim i pokušaj da se u nekoj meri smanji intenzitet kršenja ljudskih prava građana Srbije, onih građana koji će sutra biti izručeni ovom sudu. Pun legitimitet i apsolutna opravdanost ovog amandman je obzirom na okolnost da predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj skoro sedam godina tamnuje u Haškom kazamatu i da mu suđenje još nije okončano.
Međutim, on, kao i uostalom SRS, uvek će stremiti višim ciljevima koji se u potpunosti poistovećuju sa srpskim nacionalnim interesima. I njemu, kao i nama, biće uvek važniji jedan dan biti čekić, nego sto dana nakovanj. Siguran sam da mnogi od vas to ne razumeju i ne tražim da to razumeju, ali mi je drago i siguran sam da oni koji treba to da razumeju, a to su građani Srbije, to odlično znaju.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe su prihvatili amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke je u stvari pojašnjenje predloženog člana 26, i to u stavu 1, a u skladu sa članom 22, odnosno stavom 3. ovog predloga zakona.
Član 26. stav 1. glasi - o zahtevu za predaju okrivljenog Međunarodnom krivičnom sudu odlučuje nadležno veće. Amandmanom je predviđeno da se tačka briše, a da se dodaju reči "Okružnom sudu u Beogradu", što je potpuno u skladu sa članom 22. stav 3, kako sam rekao, koji glasi - za odlučivanje o postupku predaje nadležan je Okružni sud u Beogradu.
Međutim, Vlada je dala sledeće obrazloženje: da ne prihvata amandman iz razloga što su prihvaćeni amandmani narodnog poslanika Nenada Konstantinovića na član 22. i 24. Predloga zakona, koji uređuju nadležnost suda u postupku predaje okrivljenog Međunarodnom krivičnom sudu, ovo sada je bitni deo rečenice - a koji su usklađeni sa odredbama novog zakona o uređenju sudova.
Suštinski, ovim amandmani, tj. moj i amandman gospodina Konstantinovića jesu u nekom delu slični, odnosno isti, ali se potpuno slažem sa mišljenjem koje je Vlada ovde dala, odnosno obrazloženjem da amandman kolege narodnog poslanika Nenada Konstantinovića bolje reguliše pitanje nadležnosti sudova, kao i eventualni vakuum koji bi nastao od okružnog suda do formiranja višeg suda u Beogradu.
Međutim, postavlja se pitanje - kakve to zakone piše Vlada, odnosno nadležno ministarstvo, kada su u stvari neusaglašeni sa drugim zakonima? Ovde je sama vlada priznala da su amandmani koje je predao gospodin Konstantinović, odnosno predložio, usklađeni sa odredbama novog zakona o uređenju sudova, što znači da Predlog zakona koji je pred nama nije usklađen.
Dakle, šta piše Vlada, kakve to zakone predlaže, kakve zakone predlaže nadležno ministarstvo?
Meni kao narodnom poslaniku jeste dozvoljeno da ne poznajem sve zakone iz neke oblasti, međutim, Ministarstvo odnosno Vlada takav luksuz sebi ne može da dozvoli.
Postavlja se pitanje sposobnosti ljudi koji sede u ministarstvu ili u Vladi, da li čitaju svoje zakone koje su sami predložili i ova ih Narodna skupština usvojila, postavljam pitanje vama, a vi ga postavite na kraju krajeva sami sebi.

Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.

Inspiraciju za javljanje povodom ovog amandmana sam dobila u jednom dobacivanju ovlašćenog lica za zastupanje ovog zakona, koji je na primedbu mog kolege da je reč o nedopustivom ponašanju Vlade koja bi, kao nadležna i kao predlagač, morala da uskladi sve zakone koje ovde predlaže, a reč je o organizaciji sudova.
Na primedbu da to nije uradila začulo se dobacivanje da zakon stoji ovde godinu dana. Imam samo jednu primedbu, narodni poslanici još uvek nisu uspeli da uvrste ni jednu jedinu tačku dnevnog reda ni u redovnom zasedanju, a u hitnom to i ne mogu. To znači da dnevni red uređuje Vlada svojom većinom, ali Vlada tako ume da u toku rada ili pred samo podnošenjem zakona amandmanima suštinski izmeni zakonski predlog, čime vaše obrazloženje kojim pokušavate da se opravdate apsolutno otpada.
Zakon o javnom informisanju, amandmani u toku rada i to da mi juče nismo znali o kom predlogu govorimo jer nismo imali mišljenje, ide na teret Vlade i ni u kom slučaju ne može ići na teret poslanika.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić. Da li neko želi reč? (Da.) Stefan Zankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Delić je u ime poslaničkog kluba Napred Srbijo Srpske napredne stranke podneo amandman na član 26. stav 4. koji se odnosi na odlučivanje o zahtevu Međunarodnog krivičnog suda.
Stav 4. kaže da veće donosi rešenje o predaji okrivljenog Međunarodnom krivičnom sudu kada utvrdi: da se zahtev odnosi na okrivljenog protiv koga se vodi postupak predaje itd, da su ispunjeni uslovi iz člana 91. Statuta koji se odnose na sadržinu zahteva, da se protiv okrivljenog vodi krivični postupak za krivično delo koje je u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, da ne postoje smetnje za predaju okrivljenog Međunarodnom krivičnom sudu.
Kolega gospodin Delić je svojim amandmanom predložio da se doda još jedna tačka u ovom stavu koja kaže da je okrivljeni zdrav i da može podneti postupak pred Međunarodnim sudom, što utvrđuje posebno formirana komisija Ministarstva zdravlja.
Smatramo da je ovo celishodno, iako Vlada u svom mišljenju kaže da nije, jer je jedan od glavnih uslova koji se odnose na okrivljenog, da je zdrav i da je sposoban za suđenje, da bi on na tom suđenju učestvovao i da bi bio praktično izručen.
Ukoliko kod okrivljenog postoje zdravstveni problemi zahtev nadležno veće treba da odbaci. Iskustvo iz rada Haškog tribunala i posebno ispoljena nebriga prema zdravlju okrivljenih daje osnova za jedno ovakvo naše mišljenje koje smo ovim amandmanom pustili u proceduru.
Ovo nije nešto što je nepoznato u zakonodavstvima drugih zemalja i samo bih naveo primer Hrvatske.
Vlada je u svom obrazloženju zašto ne prihvata amandman navela, pored toga, da nije celishodno, što je nebitno, kaže - nije propisano u zakonu koji uređuje međunarodnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima i upravo je ovaj amandman razlog više da se ova materija potpunije i ova oblast potpunije uredi i ovaj naš amandman je prilika, odnosno njegovo prihvatanje, da tako i bude.