Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jon Magda, Dragomir Cimeša, Miodrag Stoilović i Aleksandar Janković.
Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč ili neko ko nije iskoristio svoje pravo?
Gospodin Šami, izvolite.

Neću dugo govoriti, samo da podsetim gospodina ministra da mi duguje odgovor za amandman na član 4. zakona kojeg smo juče raspravljali. Očigledno nemate nameru da uvedete odredbu po kojoj decu valja učiti patriotizmu, istorijskim, kulturnim i socijalnim pričama zemlje Srbije, malo sam parafrazirao amandman. To je očigledno vaš definitivan stav, ali bih jako voleo da čujem obrazloženje, pa vas molim ako vam nije teško da mi to date.

Gospodin Žarko Korać.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, rekli smo da ćemo podržati ovaj zakon zato što praktično sankcioniše već postojeće stanje, a to je da više nema monopola Zavoda za izdavanje udžbenika. Promenio se društveni, ekonomski sistem u ovoj zemlji i ima dosta privatnih izdavača.
Ovaj zakon u stvari reguliše jednu veoma važnu oblast koja ne izgleda tako laicima sa strane važna, ali je u suštini od ogromne važnosti, jer su to udžbenici iz kojih uče naša deca i uče svi u ovoj zemlji. Nimalo nije svejedno iz kakvih udžbenika uče, ko ih piše, pod kojim uslovima se ti udžbenici odobravaju i ovaj zakon prvi put reguliše jednu oblast koja je, ruku na srce, poslednjih osam ili devet godina haotična, ko sme da izdaje, ko se sve bavi izdavanjem udžbenika, jer izdavanje udžbenika je vrlo profitabilan posao.
Svake godine se štampa toliko i toliko. Izdavaštvo je jedan od najboljih poslova, ako možete da zadovoljite uslove. Taj zakon je bio preko potreban i veoma je dobro da je ovaj zakon urađen. Urađen je na način da je, uz ove izmene koje su usvojene, vrlo teško imati neku suštinsku primedbu.
Pošto ono što sledi iz ovoga jeste da Ministarstvo napravi mnogo još težu stvar, a to je kriterijume kvaliteta udžbenika. Šta je kvalitet, jer je to sledeći korak koji je vrlo težak, i formalni i suštinski uslovi da bi udžbenik mogao da se smatra dobrim, jer od toga zavisi u ogromnoj meri kvalitet nastave. Nadam se da će Ministarstvo u nekom razumnom vremenu, znam da postoji jedna grupa koja to radi, znam da je čovek koji bi trebalo da vodi taj posao, jedan od mojih starijih kolega sa odeljenja za psihologiju je više nego kompetentan za tu temu. Od velike važnosti za ovu zemlju je kvalitet udžbenika.
Bilo je poslanika koji su ukazivali na neke gluposti u udžbenicima, počevši od toga da možete imati gluposti i netačnosti, do toga da nisu pedagoški i korektno sastavljeni, do toga da ne uvažavaju razvojne intelektualne faze deteta, da traže od deteta da nauči nešto što ne može da nauči, s obzirom na nivo svog intelektualnog postignuća.
Mislim da je to od ogromne važnosti. Znam da u Ministarstvu to znaju, ovo više govorim zbog javnosti i povoda, odnosno skupštinske rasprave, ali sledeći važan korak za ovu zemlju je da dobije jedanput i formalizovane kriterijume, odnosno da se precizno utvrdi šta udžbenik može, a šta ne može da ima.
Često govorimo o ideološkoj konfuziji, s tim završavam, u udžbenicima kod nas. To se posebno odnosi na udžbenike istorijske nauke, ali i u drugim udžbenicima ima jako mnogo stvari. Navešću samo primer, usvojili smo Zakon protiv diskriminacije.
Da li znate da analize našeg Instituta za psihologiju pokazuje da u nekim udžbenicima se veoma snažno podržava diskriminacija žene, pa onda imate da su žene uvek u zanimanjima domaćica, a muškarac je lekar, inženjer, direktor. To su stvari o kojima se treba ozbiljno voditi računa, kakvu sliku polova, odnosno razlika dajemo u udžbenicima. To su stvari moderne, neophodne ovom društvu o kojima jako moramo da vodimo računa. Uzgred budi rečeno, tamo se uvek baka prikazuje kao starica u crnini, a kao što znate danas baka više ne izgleda tako.
Neke stvari se moraju promeniti, zato bih uputio još jednu molbu Ministarstvu da što pre uradi te kriterijume, jer su oni direktan nastavak ovog zakona koji je osnova svega.

Gospođa Zlata Đerić.

Poštovani gospodine ministre, samo kratkih par sugestija. Svakako očekujemo od ovog zakona da bude praćen u svojoj primeni, da ga dosledno primenjujete, a ono što je važno za vas kao ministra i za vaše Ministarstvo to je da pratite udžbenike i to njihov život na terenu.
Ono što sam vam sugerisala kroz jedan amandman znači da se redovno informišete u struci ili preko struke, preko onih koji udžbenike koriste. Bitne su vam te informacije. One usmeravaju i izdavače i autore udžbenika kako udžbenik treba kasnije da izgleda, jer udžbenik, to smo već napomenuli složiću se s prethodnim govornikom, svakako formira svest. Zato udžbenik nije knjiga. On je udžbenik. Njegov sam naziv to govori. Svakako da se obrati pažnja na onaj paraizdavački svet ili paraudžbenike, koji se pojavljuju na mala vrata u školstvu, donose velike prihode, vrlo su problematični često, a imate zanimljiv posao koji se ipak desio i koji je doneo veliki profit, a nije opravdao profit koji je doneo.
To su zbirke za polaganje prijemnog ispita u osmom razredu. Svi znamo koliko su realno koštale. Posle nekoliko godina kada se ponavlja ista zbirka, u njoj se promene samo dva ili tri pitanja, neopravdano su bile skupe za roditelje i neopravdano veliki prihode su donele onima koji su ih štampali, tako da treba obratiti pažnju na to, verujte da su roditelji to preračunali, i broj udžbenika, i broj štampanih zbirki i njihovo dva puta plaćanje, tako da obratite pažnju na takve stvari. Biće vam zahvalni i struka i roditelji.

Reč ima gospodin Nikola Savić.       

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne mogu a da ne primetim da ste vi i vaša ekipa koja je radila na ovim udžbenicima, pre svega na analizi amandmana koje su podneli narodni poslanici, uložili veliki napor i to govori i činjenica da ste usvojili veliki broj amandman, među kojima je, naravno, veliki broj amandmana SRS.
Ne čudi me što je usvojen ovako veliki broj amandmana na ove zakone, jer prosvetni radnici su obrazovani ljudi i oni su ovde te amandmane pisali, sa idejom da se zaista popravi ovaj zakon. Činjenica da ste usvojili ovoliki broj amandmana, automatski ne znači da su zakoni dobri.
Pre svega, imam primedbe na ovaj zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima. Neću da kažem da zakon nije potreban, i te kako je potreban. Njegova osnovna mana i osnovni nedostatak je u tome što je on iz jedne krajnosti, koja nije bila dobra, otišao u sasvim drugu krajnost, koja je još gora.
Kako ide izdavačka delatnost danas u Srbiji? Naime, svaki izdavač danas u Srbiji angažuje autora koji će da radi na određenom udžbeniku. S njim sklapa ugovor. Autor, nakon sklopljenog ugovora, piše tekst.
Posle toga, kada tekst bude gotov pronalazi se recenzent i kada taj posao bude gotov, onda se sve to tehnički uobličuje i udžbenik se štampa i stavlja u promet.
Naravno, svaki profesor, svaki nastavnik, svaki učitelj ima pravo, prema ovom zakonu, da shodno svojoj proceni preporučuje svojim učenicima koji će udžbenik koristiti.
Međutim, moram da napomenem ovde da se mnogo manje pažnje obraća na neke druge stvari, a ne na samu suštinu i kvalitet udžbenika, što je veoma važno.
O ovim stvarima sam govorio nešto više i u načelnoj raspravi. Zaista ću morati i ovde da pomenem, a ponovo ću se zadržati na udžbenicima istorije, jer istorija je, pre svega nacionalna istorija, pamćenje jednog naroda i jedne države. Udžbenici istorije, istorijski atlas i istorijske čitanke moraju da budu u skladu sa nacionalnim stremljenima jedne država.
Kao što sam na početku rekao, nemam ništa protiv toga da se donese ovaj zakon. Nemam ništa protiv toga da postoji konkurencija i da se razbijaju monopoli u ovoj oblasti. Imali smo prilike da vidimo da su godinama jedni isti izdavači i, što je još gore, jedni isti autori pisali udžbenike iz određenih predmeta. Tako da neki drugi ljudi, koji su možda bili i kvalitetniji i kompetentniji za sve ovo, nisu mogli da se ubace u ovaj posao.
Moram da primetim da ovo što danas imamo u ovoj oblasti više liči na divlji zapad nego na jednu tržišnu utakmicu među izdavačima. To možda ne bi bilo toliko strašno da se perfidno danas ne manipuliše najosetljivijim stvarima kada su u pitanju udžbenici, a pogotovo kada je u pitanju nacionalna istorija. Posledice udžbenika istorije mogu biti pogubne i po narod i po državu.
Ovde pre svega mislim na udžbenike pojedinih privatnih izdavača. Gospodine ministre, morate nešto da preduzmete da sredite stanje bar kada su udžbenici istorije u pitanju. Udžbenik nacionalne istorije nije isto što i bilo koji drugi udžbenik. Nemam ništa protiv, neka se državni i privatni izdavači takmiče u tome ko će napraviti bolji, raznovrsniji udžbenik iz bilo kog drugog predmeta, ali udžbenik istorije mora da ima poseban tretman i on pre nego što se pusti u promet, što uđe u upotrebu, mora da prođe veliki broj skenera i saglasnost većeg broja stručnih ljudi, pre svega, iz ove oblasti.
Neće biti strašno, recimo, ako naša deca ne nauče, a o tome nešto je govorio i kolega Šami, ili pogrešno nauče neke teoreme iz matematike, neku matematičku formulu, geografski pojam itd. Ne nauče dovoljno neki strani jezik, pa neće biti čak strašno ni to da naša deca ne nauče sve padeže. Znam iz iskustva da u nekim delovima naše zemlje ljudi ionako ne barataju najbolje padežima.
Biće, verujte mi, i strašno i tragično ako deca ne budu znala ko smo, šta smo i odakle smo. S obzirom kakvih sve udžbenika imamo i sa kakvim udžbenicima se sreću naša deca, od ovoga preti ne možda sutra ili u neko dogledno vreme, ali u nekoj perspektivi opasnost.
Privatni izdavači školskih udžbenika preuzimaju tuđa idejna rešenja i preuzimaju delove udžbenika ili kompletne udžbenike koji se koriste u drugim zemljama, kao što je recimo Hrvatska, Slovenija, a i Nemačka. Jedan takav primer, pominjao sam ga u načelnoj raspravi, jeste udžbenik istorije za šesti razred osnovne škole. Neću ovde pominjati autore, jer sam te autore pominjao kada je bila načelna rasprava. Pomenuću samo izdavača, izdavač je Izdavačka kuća "Klet". Ona je navodno iz Beograda, alu suština je u tome da je to jedna slovenačka, bolje rečeno nemačka firma.
Moraću zaista opet ovo, o čemu sam govorio, da potkrepim nekim primerima iz ovog udžbenika. Nemam ništa protiv izdavačke kuće pomenute, niti protiv autora, slično je i sa nekim drugim izdavačkim knjigama. Na strani 19. govori je lekcija ruske kneževine i samo jedna stranica je posvećena Rusiji kada je u pitanju ova knjiga, a govori se o celokupnoj evropskoj istoriji.
Nisam to rekao zbog toga. Ovde je na ovoj slici data je slika simbola Rusije, a to je Hram Vasilija Blaženog na Crvenog trgu u Moskvi. Ali, ispod ove slike ne stoji naziv Hram Vasilija Blaženog nego stoji naziv Hram Hrista Spasa u Moskvi.
Mogao bih da shvatim da je u pitanju neka crkva u nekoj manjoj zemlji, ali ipak ovo je slika koju maltene svakodnevno možemo videti na našem TV, jer nema neke informativne emisije da makar po jedna vest ne stigne iz Rusije, iz Moskve i da na našim ekranima ne vidimo ovo. Ne verujem da je ovo baš toliko slučajno.
Malopre sam to uočio, prethodna strana, a onda je ovde posebno izdvojeno i kaže - unija, objašnjavaju deci šta je unija, pazite deca šestog razreda, kaže, unija predstavlja ujedinjene hrišćanskih crkava pod vrhovnom vlašću rimskog pape.
Zaista mislim da nije neophodno za decu u šestom razredu da uče o tome šta je unija, šta je unijaćenje. Imam 50 godina, završio sam fakultet, kroz svoje celokupno školovanje nigde se nisam, verujte mi, susreo sa pojmom unija, a verujem i većina vas koji su stariji od mene ili određeni broj godina mlađi od mene. Ne znam kako je to danas.
Kada sam već kod ovog udžbenika, na strani 123. ovog udžbenika obrađuje se nastavna jedinica - sveštenstvo, i onda vidite, slika rimskog pape, slika katoličkog monaha, slika katoličkog manastira u Mađarskoj. Valjda svi dovoljno znamo da smo mi pravoslavna zemlja, većinski pravoslavna zemlja, izvinjavam se.
Da ne nabrajam dalje, ima još mnogo tu nekih stvari, recimo na strani 150, prošli put sam govorio, nalazi se slika pape Honorija Trećeg, za koga se tvrdi da je krunisao Stefana Nemanjića Prvovenčanog i uz tekst o tome kaže se - nakon pomenutog krunisanja ugled Srbije jako je porastao i Srbija je tada stekla svojevrsno međunarodno priznanje.
Zaista moram da kažem ovde pred narodnim poslanicima da sam mislio da su ove reči novijeg datuma. Nisam znao da ove reči datiraju još iz vremena Nemanjića. Mislim da nije baš tako da je neko ovde pokušao da okrene istoriju naopako.
Postoji problem i sa drugim udžbenicima. Ne bih hteo da budem toliko maliciozan pa da kažem da autori ovog udžbenika nisu znali ili ne poznaju toliko istoriju, nego mislim da je pre svega u pitanju ovde prevođenje jednog stranog udžbenika.
Naravno to je bilo najlakše, najbrže prevesti, odnosno prevede se, daju se slike, daju se ilustracije i na taj način se ostvari onaj zadatak koji je dobijen od strane izdavača.
Ne želim ništa da kažem protiv autora i izdavačke kuće, jer možda udžbenik i nije loš kada je u pitanju država Slovenija ili država Nemačka, ali kada je u pitanju država Srbija, on je potpuno neprimeren, a pre svega i štetan.
Gospodine ministre, moram da vam kažem, vi možda nosite i bolje i skuplje odelo od mene, ali ako bih sada obukao vaše odelo, verujte, u vašem odelu bih izgledao samo smešan. Tako i mi, izučavanjem tuđe istorije, koja nije primerena nama, mi možemo ispasti samo smešni, i pred samim sobom i pred drugima.
Nije problem samo u ovim udžbenicima istorije, naravno on je najveći i najočigledniji, već taj problem se javlja i sa ostalim udžbenicima.
Kao što sam rekao, odomaćilo se prepisivanje, odnosno prevođenje udžbenika iz drugih zemalja, pre svega Hrvatske i Slovenije, i kao što to radite sa evropskim zakonima, to ste doslovno primenili u praksi kod udžbenika.
Tako jedna od izdavačkih kuća, koja sada konkurenciju optužuje da neovlašćeno preuzima tuđa idejna rešenja i delove udžbenika je Izdavačka kuća "Kreativni centar". Isto se tvrdi za Izdavačku kuću "Eduka", u čijem udžbeniku za prirodu i društvo traka koja prikazuje određeni vremenski period preslikana je iz udžbenika drugog izdavača i postavljena naopako.
Vodeći hrvatski izdavač udžbenika "Školska knjiga" u Srbiji nastupa pod imenom "BIGZ", pa je udžbenik tehničkog obrazovanja za peti razred osnovne škole ova dva izdavača potpuno istovetan, ali u srpskoj verziji udžbenika, to sam takođe pomenuo u načelnoj raspravi, saobraćajac koji reguliše saobraćaj na raskrsnici je u hrvatskoj, a ne u srpskoj uniformi.
Slično je i sa udžbenicima iz ostalih predmeta. Recimo negde su samo zamenjeni nazivi ličnih imena i geografskih pojmova. Tako je u jednom udžbeniku naseljeno mesto Županja, znamo svi da je to u Hrvatskoj, zamenjeno nazivom jednog naseljenog mesta iz Srbije - Lazarevac.
Što je još gore od svega, završiću, jer mi vreme polako ističe, u školama se koriste i udžbenici koji nisu odobreni od strane Ministarstva prosveta, a izdavačke kuće kojima je pre svega motiv profit, zato sam i podnosio amandmane na ovaj zakon, uveravaju i direktore škola, i profesore i nastavnike - da je procedura u toku i da je to svršena stvar.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, obratiće vam se predstavnik predlagača, gospodin Žarko Obradović, ministar prosvete.

Poštovane kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na sadržaj zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, hteo bih da kažem nekoliko rečenica o jednom pitanju koje je postavljeno danas ovde u raspravi, ali van ovog konteksta. Postavio ga je kolega Šami.
Čisto želim javno da kažem, vezano za unošenje reči "patriotizam" u sadržaj zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Gospodine Šami, verujte mi, kucate na otvorena vrata, ali niste vi meni odgovorili na nekoliko pitanja koje sam vama u raspravi još prošle subote postavio, vrlo glasno i jasno, jer smo nažalost ovih proteklih 19 godina bili u situaciji da sadržaj te reči tumačimo različito i da ga različito osećamo na svojoj koži.
Profesor Mićunović je govorio nešto o tome juče. Ja sam takođe imao vrlo različita negativna iskustva vezano za sadržaj te reči.
Pripadnik sam političke stranke, koji je doživeo da posle 2000. godine bude prokazan kao izdajnik države. Bio sam u situaciji da od pripadnika, tada vaše poslaničke grupe, kao državljanina Republike Srbije, da me neko šalje u mesto rođenja. Nisam bio podoban očigledno za neke ciljeve koji su tada bili promovisani.
Nećemo mi decu naučiti da vole ovu zemlju, jer rodoljublje, koje je po Vujakliji ljubav prema zemlji, time što ćemo koristiti jednu reč više ili manje, nego što ćemo ustanoviti sistem vrednosti, što ćemo znati šta smo, ko smo, odakle smo, šta nam je istorija, šta nam je sadašnjost i da se naučimo da trasiramo budućnost. Potpuno sam uveren u ovo.
Smatram da zakon ima puno, puno dobrih stvari, koje apsolutno buduće generacije mogu usmeriti da i te kako poštuju, vole ovu zemlju i da čuvaju svoj identitet, i naravno da svi budu državljani Republike Srbije i da promovišu vrednosti Republike Srbije. Naravno, i svoj nacionalni identitet i identitet pripadnika neke određene manjinske grupe - ali svi da poštuju pripadnost državi Srbiji i da afirmišu državu Srbiju.
Čini mi se da smo mi, dozvolite da to bude moj lični stav i moja lična greška, kao država napravili veliki korak prošle godine formiranjem Vlade u tom pravcu, jer smo jednostavno formiranjem nove Vlade neke stvari koje su do tada bile bar mnogo izražene nekako stavili u drugi plan.
Možda grešim, ali neka to bude moja lična zabluda, ali smatrao sam da treba ovo da vam kažem. (Narodni poslanik Zoran Šami, sa mesta: Zahvaljujem. Bilo vas je važno čuti.)
Kada je reč o zakonu o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima mislim da je reč o jednom dobrom zakonu. Ovo je zakon koji prvi put posle 93. godine uređuje na potpun i sveobuhvatan način postupak odobravanja izdavanja rukopisa. Zašto?
Imali smo jednog državnog izdavača, čiji je položaj bio uređen zakonom iz 93. godine, i imali smo privatne izdavače, čiji način rada je bio uređen zakonom iz 2004. godine jednom odredbom koja se odnosi na ogled.
I imali smo situaciju da je položaj jednih uređen na jedan način, a položaj zavoda na drugi.
Nama su potrebni i privatni izdavači, a potreban nam je i Zavod. I jedni i drugi imaju apsolutno svoj smisao, sadržaj i postoji potreba za njihovim radom.
Zavod se bavi, pored ostalih stvari, i poslom koji drugi ne rade, bar do sada, možda će neko raditi u budućnosti - to su niskotiražni udžbenici.
Opet privatni izdavači imaju i te kako svoj značaj. Kao ministar moram reći da sam se sa ovim problemom suočio prošle godine, otprilike čini mi se krajem avgusta, kada sam ni kriv ni dužan saznao da je prethodni ministar zabranio upotrebu 100.000 udžbenika privatnih izdavača.
Čeprkajući malo po tom problemu, shvatio sam da je reč o udžbenicima koji nisu prošli stručnu verifikaciju Ministarstva prosvete.
Jedini greh, ne mislim da je bio greh odmah da vam kažem, mog kolege prethodnika je bio u tome što je reviziju tih udžbenika od prvog do šestog razreda tražio u martu, a privatni izdavači su štampali te knjige u januaru, bez odobrenja struke, bez odobrenja Ministarstva.
U medijima su promovisani stavovi da ministar, odnosno Ministarstvo ne želi da te udžbenike pusti u nastavu. Tada sam, moram biti iskren, saznao koliki je značaj ovog problema i koliko je to važno pitanje - za mene kao ministra prosvete je važno kao obrazovno pitanje, za druge kao obrazovno, ali za neke kao potpuno ekonomsko pitanje. Neko je pomenuo i to ne treba prenebregnuti - mi imamo 905.000 đaka u osnovnim i srednjim školama, i ako uzmete da je komplet udžbenika od 30 do 50-60 evra - izvolite, sami pomnožite ovaj broj sa cenom kompleta, pa ćete videti o kom novcu je reč.
Ali, ta ekonomska dimenzija nas ne interesuje, pošto računam da ćemo, bože zdravlja, u budućnosti tu ekonomsku dimenziju staviti u drugi plan i da će ovaj projekat besplatnih udžbenika, koji smo započeli ove godine zahvaljujući profesoru Mićunoviću i nama u Ministarstvu, polako godinu za godinom i polako tu ekonomsku dimenziju stavljati u drugi plan, osloboditi roditelje brige da li će imati novca u avgustu za 1. septembar, da njihova deca znaju da imaju besplatne udžbenike, a onda opet sa izdavačima da konkretno dogovaramo sve stvari vezano za izdavanje tih udžbenika.
Ovo govorim i na osnovu iskustva koje smo imali sada. Moram vam reći da taj projekat ide odlično, da smo imali sastanak sa privatnim izdavačima i sa, naravno, Zavodom.
Deset izdavača učestvuje u ovom projektu, 44 su kompleta udžbenika, komplet udžbenika podrazumeva udžbenik i radnu svesku, znači onaj obični udžbenik, ima više udžbenika za pojedine predmete, zato 44 kompleta za šest plus dva predmeta u prvom razredu, šest ovih obaveznih, dva, kako da kažem, izborna obavezna.
Mi smo njima podelili sve podatke, poštovali smo izbor učitelja nižih razreda, aktiva učitelja, oni su te podatke dobili, dobili mogućnost da to provere i sklopili smo ugovor. Oni su prihvatili, i tu im se javno zahvaljujem, da cene kompleta budu do 30% niže od prodajne cene. Mi ćemo, naravno, taj projekat realizovati.
Moram to da pomenem, projekat će biti realizovan ne samo zahvaljujući Vladi Republike Srbije, nego i zahvaljujući predsedniku Izvršnog veća, gospodinu Pajtiću, zahvaljujući gospodinu Đilasu, predsedniku grada Beograda, zahvaljujući gospodinu Stanojeviću, predsedniku grada Čačka i zahvaljujući gospodinu Markoviću predsedniku grada Jagodine, jer su se oni uključili u ovaj projekat i oni su za decu prvake sa teritorije u ovom slučaju autonomne pokrajine, odnosno gradova Beograda, Čačka i Jagodine, prihvatili obavezu da finansiraju buduće prvake i na tome im se zahvaljujem.
Mi smo predvideli puno, po nama, logičnih stvari u celom ovom postupku izdavanja udžbenika.
Jedna stvar koja nas raduje, ne kažem da je idealna i da je dobra, nijedan zakon nije sam po sebi idealan, ali je dobra stvar što smo mi ovaj zakon uradili zajedno sa državnim i privatnim izdavačima, i što smo održali 10 radnih grupa, utvrđujući sadržaj, i što smo praktično zajedno utvrdili proceduru i predvideli puno toga, puno kontrolnih mehanizama kako bi ceo postupak izdavanja udžbenika i kvalitet bili osigurani.
Tu želim da kažem gospodinu Saviću, gospodine Saviću, mi ćemo se potruditi i to smo predvideli kroz ovaj sadržaj zakona, da apsolutno postoji višestepena kontrola sadržaja udžbenika, i ono što je govorila gospođa Đerić, da struka ima svoju reč u tome.
Mi smo, ako ste primetili, kada Nacionalni prosvetni savet objavi izdavački plan, plan izdavanja udžbenika, onda izdavač svaki angažuje autora, ali istovremeno i recenzente, gde smo tražili, gospođo Đerić, da jedan od tri recenzenta obavezno bude neko se bavio praktičnom nastavom, da zna sadržaj onoga o čemu će se pisati.
Onda ta recenzija od tri člana daje svoje stručno mišljenje, to kasnije proverava Zavod, pa NPS proverava Zavod da li je u skladu sa onim nastavnim planom i programom koji stoji, ministru ostaje samo da potpiše i da se onda ne dešava bilo koja stvar koja je možda do sada bila prisutna sa stanovišta sadržaja.
Znači, ovo je strašno važno, uvažavajući apsolutnu struku u nastavi, jer do sada smo imali jednu situaciju, moram to iskreno reći, bar prema onim primerima koji su meni kao ministru predočeni, da je bilo puno udžbenika čiji je sadržaj bio vrlo čudan.
Na jednoj konferenciji za štampu, prilikom posete Leskovcu, javno sam postavio pitanje, da se kao ministar pitam da li oni koji pišu udžbenike za decu imaju decu i da li razumeju, da li znaju kom se uzrastu obraćaju sa stanovišta izbora reči i sadržaja tog udžbenika?
Bilo je puno reči čiji se smisao nije mogao razumeti i puno nekih primera i pojmova koji jednostavno nisu bili adekvatni za taj uzrast.
Međutim, mislim da ćemo sada napraviti jedan red. Nacionalni prosvetni savet je stvorio standarde znanja do osmog razreda, sad će se to spustiti za svaki razred pojedinačno. Biće i nastavni planovi i programi, biće plan udžbenika. Uz ovu proceduru mislim da ćemo doći do kvalitetnijih udžbenika nego dosad.
Mislim da i ovo što smo krenuli sa izdavanjem besplatnih udžbenika će uvesti apsolutno jedan red. Zašto? Mi smo sada rekli da postoji nešto što se zove komplet udžbenika, to je osnovni udžbenik i radna sveska. Imali smo situaciju da za jedan predmet, primera radi, izdavači, neću pomenuti nikog ponaosob da se neko ne bi osetio uvređen, ali imali smo primere i slučaj da za maternji jezik imamo pet udžbenika kod jednog izdavača.
Znate kako, neko se opredeli, bila je praksa do sada, sad više neće biti, za tog izdavača, uopšte ne znate po kom kriterijumu i tih pet udžbenika idu na teret roditelja. Roditelj, ni kriv ni dužan, 1. septembra kad dođe u školu suoči se sa situacijom da mu se kaže – morate da koristite udžbenike tog izdavača. Naravno, roditelj, šta će, obrazovanje je jako važno, ima ili nema novca, to ga niko ne pita, ali mora da plati.
Mi smo sada doveli u situaciju ovim našim projektom besplatnih udžbenika da se izaberu najbolji udžbenici bez obzira ko je izdavač, pa imate za maternji jezik jednog, za matematiku drugog, za svet oko nas trećeg, za muzičko ili likovno četvrtog. Čak su mi učitelji rekli, primera radi, za muzičko i likovno, da ima udžbenika da oni i ne smatraju da su toliko potrebni.
Problemi o kojima je govorila gospođa Đerić, na nekim udžbenicima za prvi razred se piše; tačno, piše se, i onda je u javnosti bilo – Ministarstvo želi da eliminiše te udžbenike. Nije tačno, jer imate i drugu vrstu udžbenika na kojima se ne piše. Ako je i jedne i druge odobrila struka, izvinite, u čemu je prednost jednih ili drugih? Struka je odobrila jedno, struka je odobrila drugo, a učitelji biraju. Zašto apriori nekoga eliminisati.
Čak su mi neki izdavači rekli, i to nije nikakva tajna i ovo javno govorim i vama i ostaloj javnosti Srbije da zna, da je moguće sadržaj udžbenika promeniti, pojedinih, ne govorim svih, pa ono što je, recimo, sadržaj udžbenika sada da se piše u njima, da iduće godine može biti u radnoj svesci.
Ali, kako god okrenete, ovi problemi s kojima smo se mi suočili sada u ovom projektu besplatnih udžbenika za prvi razred oko toga gde se piše ili ne piše, na kojim udžbenicima se ne piše, ne postoje više u drugom i trećem. Svi smo srećni ako nam deca u petom i šestom razredu uopšte i nose knjige, a kamoli da po njima pišu.
Znači, mnogo je tu bilo do sada različitih situacija koje mi želimo jednostavno sad da sredimo.
Ne kažem da je ovo idealan zakon, ali činjenica je da smo se mi iz Ministarstva složili sa državnim izdavačem, da smo se složili sa privatnim izdavačima, da smo utvrdili određena pravila procedure, kontrolni mehanizam da proveravamo kvalitet, jer tamo, čini mi se, član 37. govori o kvalitetu, da će posle izvesnog vremena biti vrednovan sadržaj, postoji višestepeni kontrolni mehanizam, ovo ipak govori da je reč o ozbiljnim stvarima.
Moram vam reći da smo mi, kao i prilikom ovog prethodnog zakona, usvojili čini mi se četvrtinu amandmana kolega narodnih poslanika. Od 43 amandmana mi smo prihvatili 11 i mislimo stvarno da oni u značajnoj meri unapređuju sadržaj ovog zakona.
Za nas je problematičniji u raspravi bio član 15. Međutim, tu smo prihvatili amandman kolege Magde, koji je u prvom delu istovetan amandmanu DSS-a, ali u drugom delu proširuje sadržaj ovog člana i daje veće mogućnosti, pa bih želeo, iz bojazni izdavača da mogu biti na bilo koji način ugroženi, da im to kažem, da se članom sada 15. dodaju odredbe koje glase – zahtev za odobrenje udžbenika izdavač podnosi Ministarstvu do 1. oktobra školske godine, koja prethodi školskoj godini u kojoj će se udžbenik odobriti.
I novi stav 2, koji svima ide u prilog, a i nama u sistemu – izuzetno, u slučaju kada sudi novi nastavni program, izdavač podnosi Ministarstvu zahtev za odobrenje udžbenika najmanje 60 dana od dana donošenja novog nastavnog programa, najkasnije do 1. maja kalendarske godine u kojoj se uvodi novi program.
Stvorili smo situaciju, ukoliko se naravno novi nastavni program usvoji, da može da postoji i zakonski osnov da se može to izvršiti na vreme.
Znači, mislim da nema potrebe i nema bojazni vezano za sadržaj udžbenika šta će u njemu stajati, to je pomenuo neko od kolega. Ako pročitate član 22. stav 4, kao i član 4. ovog zakona, videćete da je to vrlo taksativno uređeno, tako da mi nemamo tu nikakve dileme.
Evo recimo, stav 4. kaže - nadležni savet neće predložiti ministru odobravanje udžbenika koji nije usklađen sa standardima kvaliteta, znači cela procedura plus standardi kvaliteta, čiji su sadržaji suprotni odredbi člana ovog zakona koji sadrži marketinške, reklamne i propagandne poruke.
Opet se u članu 4. navodi vrlo taksativno šta je uslov za sadržaj i oko standarda kvaliteta. Moram vam reći da nam je prof. Ilić mnogo pomagao u izradi ovog zakona i pomagaće nam i u drugim poslovima koji budu vezani, jer činjenica je da donošenje ovog zakona treba da prati i nekoliko podzakonskih akata i mi ćemo to uraditi u roku od narednih nekoliko meseci, opet zajedno sa ostalim kolegama koji su i te kako zainteresovani za ovo pitanje.
Oko pitanja organa autonomne pokrajine nadležnog za oblast obrazovanje i vezano za odobravanje i korišćenje udžbenika i nastavnih sredstava, moram da kažem da je ovo rešenje iz Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine iz 2002. godine, ko ne veruje neka pogleda „Službeni glasnik RS“, broj 6 od 2002. godine.
Što se tiče pripadnika drugih manjina, moram reći da smo u Republici Srbiji prihvatili amandman kolege Rize Halimija koji glasi: „Ministar, na obrazloženi zahtev odgovarajućeg stručnog organa, može da odobri udžbenik za odgovarajući predmet i razred, koji je u upotrebi u zemlji matici, koji štampan na jeziku i pismu pripadnika nacionalne manjine, uz pribavljeno pozitivno mišljenje Nacionalnog saveta nacionalne manjine i Zavoda“.
Potpuno smo sve manjine u Republici Srbiji stavili u isti položaj, bez bilo kakve diskriminacije. Ovaj nam je amandman pomogao da to rešenje bude isto za sve.
Ono što je važno još pomenuti, „Politika“ je danas objavila, koleginice su mi pokazale, konkurs za izdavanje udžbenika za sedmi razred o ogledu i možda će i Zavod imati na osnovu onog svog zakona određeni deo još poslova, ali usvajanjem ovog zakona mi konačno uvodimo red.
Svi izdavači su se složili da, bez obzira na pojedinačan odnos njihov prema nekim odredbama zakona, moram reći, neki su postavili pitanje - da li treba da postoje licence ili ne, kao ministar smatram da licenca treba da postoji, jednostavno, treba da se zna ko se bavi izdavaštvom u ovoj državi.
Mislim da sada dobijamo nešto što se zove uređeni sistem i onda će nam dati mogućnost da radimo. Ako bude problema – promenićemo zakon.
Govorim vam gledajući kako smo realizovali ovaj projekat besplatnih udžbenika, pošto smo imali jednu javnu raspravu, prof. Mićunović je organizovao, pa smo bili u situaciji da čujemo predstavnike različitih izdavača o tom sadržaju zakona.
Usuđujem se reći da smo puno problema rešili samom činjenicom da smo taj problem stavili na svetlo dana i otvorili ga prema javnosti Srbije, a pogotovo kada smo ušli u ovaj projekat besplatnih udžbenika i kad budemo sada usvojili ovaj zakon.
Neću sada preterano da hvalim zakon, praksa će pokazati njegovu vrednost, ali činjenica da je postignuta saglasnost oko najvećeg dela sadržaja ovog zakona od strane onih koji su najzainteresovaniji, a to je Ministarstvo, jer nama je struka važna, kvalitet i da učenici dobiju najkvalitetnije udžbenike, i da postoji jedna procedura koja utvrđuje ceo taj proces, da su saglasni i privatni i državni izdavač, govori da smo ipak na dobrom tragu da na dobar način uredimo ovo pitanje.
U svakom slučaju, zahvaljujem, kao i sinoć, svima vama koji ste učestvovali u raspravi o ovom zakonu, jer čini mi se, kao i sinoć, da jednostavno mi koji raspravljamo o ovim prosvetnim zakonima na jedan suptilniji način možda doživljavamo i koristimo i ovu salu Narodne skupštine Srbije na način koji meni apsolutno odgovara. Zahvaljujem vam na tom dobrom pristupu da kvalitetnim predlozima, rešenjima, a pogotovo diskusijom o problemima obrazovanja unapređujemo obrazovanje u Republici Srbiji. (Aplauz.)