Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Donka Banović i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Ovde je u pitanju samo jedna tehnička stvar. Kao što vidite, gospodine ministre, mi nismo imali amandman na visinu kazni koje su zaprećene zaposlenima u fondu ako ne dostave određene stvari na uvid ili nesavesno rade svoj posao.
Prosto smo smatrali da prethodni amandmani koji govore o javnosti fonda, koji govore o reviziji spoljnoj, o transparentnosti fonda i došli smo ovde u situaciju da su ovde kaznene odredbe u sedmom delu, a mi smo ubacili dva nova dela, tako da su kaznene odredbe pod delom devet i to je u stvari jedna tehnička stvar. Kako se vi niste izjasnili o prethodna dva naša amandmana? Onda je potpuno besmisleno da mi sada govorio o ovom devetom delu.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić i Donka Banović zajedno su podneli amandman na naziv poglavlja VIII. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Dragan Stevanović.

Gospodine ministre, smatram da je rok koji sam predvideo dobar. Ne bih da govorim o ovom amandmanu. Iskoristio bih ova dva minuta, koja imam po Poslovniku, da na neki način uputim jedan apel vama.
Zamolio bih vas samo za malo pažnje. U postupku usvajanja zakona, odnosno seta zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine, moja koleginica Marina Raguš je pokrenula ovde jednu temu ovde pred vama i pokušala je i vizuelno da vam skrene pažnju na jedan ekološki problem, problem zaštite životne sredine koji se dešava u mojoj opštini, opštini Surdulica. Inače, to se odnosi i na deponiju industrijskog otpada firme "Knauf".
Lično mislim i smatram da ste vi u vezi sa tim dobili neke informacije, imate određena saznanja. Ovo ne govorim sa aspekta osporavanja investicije, investicija zaista jeste dobra i svi su standardi, sem standardi u oblasti zaštite životne sredine, ispoštovani.
Građani Surdulice i ja zaista očekujemo od vas da preuzmete sve mere koje su u nadležnosti vašoj i vašeg ministarstva, da pokrenete određene mehanizme, da utvrdite činjenično stanje, ne govorim o monitoringu vazduha i presiji na vazduh.
Govorim konkretno o deponiji industrijskog otpada koja se nalazi u krugu fabrike na otvorenom i koja predstavlja zaista ozbiljan problem koji se svakodnevno, maltene i fizički, oseća u gradu u kome živi 20 i kusur hiljada ljudi.
Smatram da treba ovo da uradite. Čini mi se, imam informacije da ste u međuvremenu bili na štandu te iste fabrike na sajmu građevine, znate o kome se i o čemu se radi i očekujem da se u interesu građana, ponavljam, moje opštine vaši nadležni organi interesuju u tom slučaju.

Reč ima ministar Oliver Dulić.

Kada je narodna poslanica Marina Raguš izašla sa tim problemom hitno je reagovala inspekcija.

Mi smo tada i dali informaciju i sve je to bilo u javnosti, da se "Knauf" tada nalazio u nekoj vrsti remonta i da je to bio razlog zbog čega je imao taloženje da li sada materija koje služe za proces proizvodnje. U svakom slučaju, mislim da je ona tada bila zadovoljna odgovorom. Ne znam u ovom trenutku i naravno da inspekcije mogu da izađu na teren da utvrde činjenično stanje.

Otvorili su ovo pitanje koje je suštinsko i koje je neka vrsta i odgovora i narodnom poslaniku Iliću i svima onima koji u suštini ne pomažu da mi dođemo do rešenja jednog ogromnog krupnog problema koji kao država imamo.

To je pitanje - gde odlagati na jedan ispravan, organizovan, moderan i ozbiljan način industrijski otpad koji nastaje širom Srbije u procesima proizvodnje?

Naša namera je bila da otvorimo jedan pogon koji bi bio državni pogon, u kome bi se takve vrste otpada na dobar način skladištile, neutralisale, reciklirale itd.

I ako će svaki put kada mi pronađemo lokaciju gde je to moguće, koja odgovara svim onim standardima koji postoje, a radi se o tehnologijama koje su moderne, koje ne zagađuju životnu sredinu, ne predstavljaju bilo kakvu opasnost po zdravlje ljudi i nalaze se na onim mestima koja i infrastrukturno i dovoljnom udaljenošću ljudskih naselja mogu da ispunjavaju te standarde, ako će svaki put neko zbog lokalne političke priče ili trenutnog političkog interesa da podigne građane, a tvrdim da su ovi ljudi što su ovo potpisali izmanipulisani i da su potpisivali nešto što nisu ni znali šta potpisuju i da su pre toga bili zaplašeni i zbog, dakle, ponavljam zbog dnevnog političkog interesa, mi nikada u Srbiji nećemo pronaći lokaciji na kojoj mogu, između ostalog, da se dese ti problemi.

Mi smo sada otvorili u stvari jedno pitanje, jako je mnogo fabrika, 440 lokacija u Srbiji postoji gde u ovom trenutku stoji industrijski otpad, generisan decenijama unazad, bez pravog nadzora i koji predstavlja potencijalnu ekološku opasnost.

Mi u državi Srbiji nemamo mesto gde sa njim možemo da rukujemo na adekvatan način i svaki pokušaj da se to mesto pronađe uglavnom se osujeti akcijom nekih političkih stranaka koji pokušava na taj način da zarade neki politički poen, navodno da štite zdravlje stanovništva i životnu sredinu, a da mi pri tom dolazimo sa stručnjacima, sa naučnicima, pokušavajući da objasnimo da nije tačno da ti pogoni na bilo koji način ugrožavaju životnu sredinu.

Mi ćemo pronaći tu lokaciju i mi očekujemo da će uvek imati neko nešto protiv, pogotovo ljudi koji žive u blizini toga, ali ćemo insistirati na tome da uverimo i te građane i celu javnost Srbije da kada ovo ministarstvo hoće da investira svoj novac u ovakav jedan objekata da svi moraju da budu sigurni da će to sigurno da bude u skladu sa osnovnim standardima i merilima EU, jer takvi pogoni postoje svugde u Evropi.

Alternativa tome je da sada uzmemo pa da izvozimo sve to i to će koštati i stotinama puta više nego da mi u Srbiji imamo neki pogon u kojem bi sa tim materijama postupali na način kako to predviđaju i domaće zakonodavstvo, kako predviđaju i međunarodne norme.

Dakle, ako vi imate konkretno problem molim vas da se javite Ministarstvu, molim i opštinu, koga god, mi ćemo uvek izaći u susret građanima i uvek ćemo da utvrdimo pravo stanje što se tiče životne sredine o kome god pogonu u Srbiji se radi, ali nam pomozite da dođemo do pogona u kojem će se rešavati problem Knauf i svih drugih Knaufa u Srbiji koji generišu otpad i ne znaju šta će sa njim.

Eto, to je ono što je prosto moj poziv, a ovoj peticiji, zaista mi ćemo izaći u susret ovim građanima, njih je 10.000 to potpisalo i šta ćemo da uradimo?

Sledeći put ćemo izabrati neku drugu lokaciju, opet će vaša ili neka druga stranka organizovati građane, jer misle na taj način da mogu da pridobiju ljude za neke naredne lokalne izbore i upropastiće nešto što je nacionalni projekat.

Kada mi stanemo sa svom stručnošću koju znamo i sa autoritetom Ministarstva i kažemo - ljudi, ne postoji opasnost po životnu sredinu, dame i gospodo narodni poslanici, nemojte da lažete ljude, nemojte da ih plašite, jer ne postoji bilo kakva opasnost, naravno, to niko ne sluša, jer je važniji taj neki politički interes nego nešto što je strateško razmišljanje kako da izađemo na kraj sa tim problemom.

Pravo na repliku, narodni poslanik Dragan Stevanović, izvolite.

Gospodine ministre, poslednja namera moja kada je u pitanju Knauf zaista jeste da stičem jeftine političke poene, ako ste kroz svoju diskusiju to hteli da mi stavite na teret.
Naime, fabrika Knauf je, ponavljam, izuzetno dobra u ekonomskom smislu investicija i njeno prisustvo na teritoriji opštine Surdulica je ceo grad osetio. To ne želim da osporim, ali svi standardi su ispoštovani, dok se došlo do standarda u oblasti zaštite životne sredine. Vrlo dobro znate kakav tretman takve i slične fabrike imaju u Hrvatskoj, recimo, pa im se zabranjuje da rade u određenom periodu.
Vi ste pogrešno informisani. Ova fabrika radi, a industrijska, odnosno deponija industrijskog otpada o kojoj je tada bilo reči do dana današnjeg nije pomerena, isto je, samo nije visoka koliko jeste, jer je angažovanjem građevinske operative otpad u obimu povećan, odnosno oborena je visina, a obim je isti ili je veći.
Ne mislim i ne smatram da je problem lak za rešavanje, ali kao građanin te opštine i svi dole zaista želimo da osetimo da država i nadležni državni organi nešto po tom pitanju preduzimaju, jer je status kvo od momenta kada je na vas odavde apel uputila gospođa Raguš, pa do dana današnjeg tu se zaista ništa nije desilo.

Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Donka Banović i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Bojan Mladenović želi reč, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima na raspolaganju svo vreme, 15 minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, četiri zakona su spojena u jednu tačku dnevnog reda tako da ću u okviru svog izlaganja govoriti o katastru, o zemljištu, o planiranju, o legalizaciji, o održivom razvoju i zaštiti životne sredine.
Što se tiče upravljanja zemljištem, ono obuhvata brojne aktivnosti u vezi sa poljoprivrednim imanjima, rudarenjem, upravljanjem velikim nepokretnim dobrima, izgradnju i upravljanje komunalnim sistemima i objektima, upravljanje šumama i vodama, prostorno planiranje i planiranje i uređenje naselja, implementaciju zemljišne politike, ocenu uticaja na okolinu i slično.
Najvažniji deo upravljanja zemljištem su investicije, bilo da se ulaže u poljoprivredu, odnosno u proizvodnju ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, stočarstva, povrtarstva itd. ili se ulažu u oplemenjivanje zemljišta infrastrukturnim sistemima, vodovod, kanalizacija, toplovod, gasovod, elektrika, PTT, kako bi se zemljište osposobilo za izgradnju stanova, poslovnih objekata, industrijskih postrojenja ili javnih, školskih, kulturnih, zdravstvenih i drugih objekata.
Višenamenski katastar nepokretnosti ima nekoliko bitnih funkcija. Napomenuo bih samo neke. Katastar je značajan kako za svakog pojedinca, tako i za zajednicu u celini. Koristi od svojinskih evidencija u višenamenskim katastrima vide se iz sledećih elemenata: upravljanje imovinom, prenos vlasništva, sigurnost kredita, demografske analize, kontrola razvojnih procesa itd. Sigurnost kredita i zajmova, zemljište je najbolja garancija hipotekarnih kredita, koje banke odobravaju za unapređenje poljoprivredne proizvodnje ili za izgradnju poslovnih, stambenih i industrijskih objekata.
Ažurirani svojinski katastri omogućavaju jednostavan promet nekretnina, zatim smanjenje, pa i eliminisanje sporova i parnica. Najčešća su sporenja u Srbiji, nažalost, oko međa, olakšava reformu zemljišta, parcelacije, konsolidacije i slično i omogućava unapređenje prostornog planiranja i razvoja infrastrukture.
Kada govorimo o zakonima, u Srbiji ima dosta zakona koji su dosta dobri, međutim, veoma je važno da li se isti sprovode ili ne. Tako je isto i sa prostornim planovima. Srbija ima dosta dobrih stručnjaka iz ove oblasti, dosta dobrih prostornih planova, ali veoma je bitno da li se oni realizuju ili ne. Ako stoje u fiokama, od njih nemamo nikakve koristi. Prostornim i drugim planovima mogu se rešiti mnogi problemi u Srbiji. U gradu se mogu rešiti, odnosno sprečiti širenje daljeg urbanističkog haosa. Može se stati na put građevinskoj mafiji, mogu se mnoge stvari dovesti u red.
Ne smemo dozvoljavati da se i dalje gradi neplanski, da se zauzimaju zelene površine, trotoari, da se grade gabariti objekata mnogo veći nego što je to dozvoljeno. Ceo Beograd, a verujem da je tako i u drugim gradovima slično, jedno je veliko gradilište. Zgrade se zidaju bez ikakvog plana jedna do druge, prozor do prozora, jedna od tri, druga od pet, treća od sedam spratova, jedna u staklu, druga sa fasadom, treća u kamenu itd.
Moraju se planski raditi i kuće, i zgrade, i ulice i naselja, da to ima nekakvog reda, nekog stila i da budu lepog izgleda. Treba voditi računa da se što racionalnije iskoristi zemljište.
Kada spominjem izgradnju, pomenuću objekte u izgradnji. Objekti u izgradnji, odnosno njihov pravni status nije posebno razmatran u teoriji i praksi kod nas. Međutim, u zadnjim decenijama u našoj zemlji naglo je porastao interes za kupovinu odnosno prodaju objekata u izgradnji što je uslovilo i mnogobrojne probleme jer ova oblast nije dovoljno ni precizno zakonski regulisana.
Naime, potražnja za stanovima i poslovnim prostorom, naročito u velikim gradovima, izuzetno je visoka a ponuda je nedovoljna, što potencijalne kupce primorava da nepokretnosti kupuju u fazi izgradnje.
Takođe, investitori prodavci nude niže cene za kupovinu objekata odnosno posebnih delova zgrade u izgradnji što predstavlja posebnu privlačnost za kupce.
Posebno treba istaći od kog momenta se objekat može smatrati objektom u izgradnji.
U teorijskom smislu te reči može se smatrati takvim objektom od momenta pribavljanja pravosnažnog odobrenja za izgradnju, odnosno dobijanja potvrde o prijemu dokumentacije za otpočinjanje radova i faktičkog otpočinjanja radova, pa zaključno sa dobijanjem upotrebne dozvole.
Međutim, treba posebno napomenuti da veliki broj objekata iz različitih razloga nikad ne dobiju upotrebnu dozvolu, te da li se oni uvek smatraju objektima u izgradnji ili samo u roku koji je definisan odobrenjem za gradnju za njihovo završenje.
Što se tiče bespravne izgradnje, nje je uvek bilo, ali ekskluzivan razvoj doživela je početkom poslednje decenije prošlog veka. Kako je država i njena ekonomska i investiciona moć slabila, tako je i bespravna izgradnja rasla, da bi u tom vremenu potpuno prevladala sve oblike legalnog građenja.
To što se zidalo bez građevinske dozvole najviše je kriva država. Gradilo se na poljoprivrednom zemljištu, po obodima gradova, u centru je gradio ko kako je stigao, inspekcije nisu radile svoj posao i nisu reagovale gde šta sme, a gde ne sme da se zida.
Veliki broj objekata koji se do sada nije legalizovao je zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Nepoštovanje propisa i pravila prostornog i urbanističkog planiranja takođe su izazvali veliki obim bespravne gradnje, koja nije zaobišla čak ni nacionalne i regionalne parkove, predele posebne prirodne lepote, banje, turističke regije, zaštitne zone, akumulacije vodosnabdevanja itd.
Što se tiče legalizacije objekata, SRS se zalaže da se svi objekti legalizuju bez obzir na datum izgradnje. Cena legalizacije je veoma bitan faktor i ona će uticati na to koliki broj objekata će se legalizovati u Srbiji. Novac koji se naplati od vlasnika nelegalnih objekata treba uložiti u infrastrukturno opremanje. Za vlasnike objekata koji su sami uradili infrastrukturu cena legalizacije treba da bude znatno povoljnija. Sadašnja cena legalizacije, koja je od četiri i po hiljade dinara do 24 hiljade dinara po metru kvadratnom, u zavisnosti od lokacije objekata, izuzetno je visoka i ako ostanu trenutno važeće cene veoma mali broj građana će izvršiti uknjižbu svojih kuća, stanova i objekata. U vreme velike ekonomske krize ovakve cene su neprihvatljive i nerealne u odnosu na primanja i mogućnosti građana Srbije.
Nasuprot gradova, u seoskim sredinama je skroz drugačija situacija, gde se slabo ili nikako ne vrši izgradnja. Pored te slabe izgradnje i uslovi života su teški, da ne pominjem otkupne cene voća, povrća, pšenice, stoke, mleka koje su izuzetno niske, poljoprivredne penzije svega par hiljada. Sela nestaju, sve ih je manje. Treba hitno nešto uraditi. Takođe, mali broj dece se rađa na selu, bela kuga je sve prisutnija i taj mali broj novorođenih napusti selo, jer ih država ne zadržava, ne nudi im uslove dostojne čoveka da ostane na selu.
Zbog toga su prostorni planovi izuzetno bitni, jer oni mogu da omoguće da sela ponovo zažive, izgradnjom vodovoda, izgradnjom kanalizacionog sistema, izgradnjom objekata kulture, zdravstva, PTT, banaka, raznih servisa, izgradnjom objekata za sport i rekreaciju, zaštitom prirodnih retkosti i razvojem seoskog turizma.
Imamo situaciju danas da je u gradovima prevelika prenatrpanost objekata, sa tendencijom stalnog rasta, a u selu ih je nedovoljno. Može se uravnotežiti razvoj i sprečiti da čitava sela nestanu, sprečiti njihova izumiranja. Potrebno je raditi što veći broj razvojnih projekata i planova, ali uporedo voditi računa o uticaju na životnu sredinu, kao i da budu usaglašeni sa ciljevima nacionalne politike održivog razvoja cele zemlje.
Na početku polazna ideja održivog razvoja se odnosila samo na prirodne resurse i na životnu sredinu, a osnovna teza je bila na korišćenje ovih inputa u razvojnom procesu treba da bude održiva kroz vreme. Jedna od najpoznatijih definicija održivog razvoja govori o modelu razvoja koji zadovoljava potrebe sadašnjih generacija, bez dovođenja u pitanje mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe. Danas su shvatanja održivog razvoja mnogo šira. Održivi razvoj se posmatra kao mogući scenario razvoja, uz prihvatljive strategije koje su okrenute ka novim pristupima u budućnosti.
Sam koncept je pored problema životne sredine proširen problemima vezanim za socijalnu i ekonomsku sferu.
Na taj način su time obuhvaćena sledeća pitanja – prevazilaženje siromaštva stanovništva, poboljšanje zdravlja ljudi, unapređenje tehnologija kojima se efikasnije koriste resursi, osvrt na problematiku ograničenosti resursa, uvođenje novih kriterijuma na relaciji troškovi-efekti, poboljšanje kvaliteta okruženja i sl.
Postavio bih pitanje za ministra na koje mi prošli put nije odgovorio – da li je potpisan ugovor sa Francuskom ili nekom drugom firmom koja bi sprovela satelitsko snimanje teritorije Republike Srbije i to bez teritorije KiM, koja je cena tog snimanja, pošto imamo informaciju da su cene pet do šest puta veće od realnih i u kom razmeru, što je veoma bitno, će se obaviti ovo snimanje, da li će to biti u razmeri 1:25.000, što je NATO standard, iako u okviru naših zakona je predviđena mogućnost srazmere u rasponu od 1:5.000 do 1:10.000. Molio bih ministra da mi nakon izlaganja da odgovor na ovo pitanje.
Želeo bih da napomenem, što se tiče legalizacije, stav SRS da se svi bespravno izgrađeni objekti i objekti koji ima preko milion da se sa socijalnog i uskog stanovišta mogu i trebaju legalizovati, bez obzira na datum izgradnje istih. Legalizacija, ponavljam, mora biti sveobuhvatna, brza, efikasna i jeftina da bi se mogla sprovesti u praksi.
Želeo bih da napomenem da se na Geografskom fakultetu ukida zvanje – diplomirani prostorni planer, a uvodi se geograf - prostorni planer. U trenutku kada sve evropske zemlje daju na značaju planiranju, kod nas se dešava sasvim suprotno.
Na kraju bih samo rekao da što se tiče zemljišta, ne smemo dozvoliti da se ono rasproda tajkunima i da država ostane bez istog. Što se tiče prostornih planova, osim njihove izrade apsolutno moramo voditi računa i o njihovoj realizaciji. U okviru razvoja planiranja mora se voditi računa i o održivom razvoju i zaštiti životne sredine.