Na član 94. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Član 94. govori o komisiji za izlaganje. Naravno, ta komisija treba da postoji, ali šta smo mi ovde predvideli. Vi ste, sada da ne čitam, da ne trošim vreme, koga ste sve predvideli da budu članovi te komisije, ne čitam ono što nam je nesporno, ali ste predvideli i jedno lice iz reda građana sa područja katastarske opštine za koji se vrši osnivanje katastra nepokretnosti. Verujte, strahovita greška.
Ovakvu odredbu je imao Zakon o vraćanju poljoprivrednog zemljišta selima na korišćenje. Taj zakon je trajao 10 godina, pa je produžen još na dve. Ukupno je trajao 12 godina. Lično sam u opštini Zemun, u Odeljenju za imovinsko-pravne poslove radila na primeni ovog zakona i mogu da se pohvalim da je u opštini Zemun taj posao sto posto završen, i to pre produženja roka važenja zakona, i najveći problem koji smo imali, imali smo zato što je taj zakon predviđao da u tim komisijama sedi po jedan čovek iz sela gde se vraća zemljište.
Uz sve uvažavanje tih ljudi, ne možete da očekujete od nekoga ko je domaćin u selu da on može biti objektivan, kad su u pitanju i njegove komšije, i bliži rođaci i dalji rođaci, jer se o tome radi, a pre svega ne može biti stručan. Zato je naš predlog da umesto tog lica bude geometar koji je zaposlen u opštinskoj upravi, iz razloga što opštinska uprava ima sve te podatke.
Drugo, što je taj geometar stručan za taj posao, a treće, što taj geometar, verujte, imam dugogodišnje iskustvo u toj oblasti, svaki taj geometar, što bi naš narod rekao - poznaje teritoriju svoje opštine kao svoj džep. Niko ne može biti bolji u toj komisiji nego geometar koji je zaposlen u opštinskoj upravi. Osim toga, taj geometar, sada govorimo o nekim objektivnim okolnostima, ima kome da odgovara za svoj rad, a ovo lice iz reda građana kome će da odgovara?

Na član 96. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milovanović. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 96. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 96. stav (1) tačka 1) piše da će za imaoca prava svojine na parceli biti upisano lice koje je u katastru zemljišta upisano do 6. aprila 1941. godine. Ovde se, gospodine Duliću, otvara nekoliko pitanja. Prvo, imate određene delove teritorije Republike Srbije u kojima do 6. aprila 1941. godine uopšte nije postojao katastar zemljišta, odnosno registracija zemljišta nije vođena u obliku katastra, nego u obliku zemljišnih knjiga.
Tu pre svega mislim na AP Vojvodinu. Tu uopšte nije bilo katastra, postojale su samo zemljište knjige. I u većini vojvođanskih opština i danas imate praktično dvojnu evidenciju nepokretnosti - evidenciju putem katastra i evidenciju u zemljišnim knjigama. Žalosno je što se u velikoj meri podaci iz jedne, odnosno druge evidencije razlikuju.
S druge strane, ovakvim rešenjem vi ovde otvarate jednu Pandorinu kutiju, odnosno možete u praksi da izazovete posledice koje, verujem, niko u Srbiji ne želi. Kao što vam je poznato, gospodine Duliću, do 6. aprila 1941. godine u 90% slučajeva vlasnici zemljišta u Vojvodini bili su Nemci, bili su ljudi koji su baš u to vreme, tu je granični datum 6. april 1941. godine, zvanično bili državljani ondašnje Kraljevine Jugoslavije, a u najvećoj meri bili su u stvari špijuni i agenti nacističkog Trećeg rajha.
Posle Drugog svetskog rata dobar deo tih Nemaca iz Jugoslavije, a zatim i iz drugih država koje su stradale od Hitlerove okupacije, iz Čehoslovačke, iz Mađarske, iz Rumunije, proterani su u Nemačku.
Sada se ovde postavlja pitanje da li vi nameravate da kao imaoce prava svojine na zemljišnim parcelama upisujete Nemce koji su u katastru zemljišta bili upisani do 6. aprila 1941. godine. Ako to nameravate, onda znajte da će nam se vratiti u Srbiju potomci pripadnika zloglasne Sedme SS divizije Princ Eugen, koja je u najvećoj meri bila regrutovana od strane Nemaca sa područja Vojvodine, pre svega iz Banata.
Koliko znam, zaključci i mere koje su saveznici preduzeli posle Drugog svetskog rata i danas su na snazi. Naravno, vrši se jedna tajna revizija istorije Drugog svetskog rata, ali zvanično ono što su donele savezničke sile 1945. godine važi i danas. Dakle, ovo rešenje je izuzetno opasno.
S druge strane, ovo rešenje je potpuno kompatibilno sa onim za šta se zalaže lider Socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, koji insistira na tome da se zemlja vrati upravo proteranim Nemcima iz Vojvodine, tzv. folksdojčerima.
Ovo rešenje otvara i neka druga pitanja vezano za izradu zakona o denacionalizaciji. Da li ćete zemlju vratiti ljudima koji su 1941. godine bili gruntovni vlasnici, a koji su u stvari na aktivan način radili protiv interesa te države.
Dakle, ovo rešenje, gospodine Duliću, izuzetno je opasno. U praksi može da izazova vrlo negativne posledice i niste ni svesni kakve se sve opasnosti kriju u jednoj ovakvoj odredbi i sa pravnog aspekta, zato što u jednom delu Srbije tog 6. aprila 1941. godine uopšte nije postojao katastar, postojale su zemljišne knjige.
S druge strane, i da je postojao katastar, katastarski vlasnici zemljišta na dan 6. aprila 1941. godine, kada je otpočela agresija na Kraljevinu Jugoslaviju, u Vojvodini u 90% slučajeva bili su Nemci koji su se aktivno od 1941. do 1945. godine borili protiv države čiji su državljani bili, uz časne izuzetke.

Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 97. reguliše se upis prava svojine na objektu, pa se u stavu (4) kaže da će za imaoca prava svojine na objektu biti upisano jedno od sledećih lica, pa između ostalog da će za držaoca objekta biti upisano lice kome je izdata građevinska dozvola za gradnju objekta privremenog karaktera.
SRS je predložila da se stav (4) u planu 97. proširi, odnosno da se izmeni tako što bi se dodale reči „i lice kome je izdata građevinska dozvola za gradnju objekta“; dakle trajnog objekta, a ne samo objekta privremenog karaktera.
Smatramo da je ovakvo rešenje vrlo praktično i da je u interesu građana zato što je jedan od uslova za dobijanje stambenih kredita i uslov da držalac objekat poseduje građevinsku dozvolu, čak i ako nema upotrebnu dozvolu.
Ukoliko bi opstalo rešenje za koje se zalaže Vlada, da se držaocima objekta smatraju samo lica kojima je izdata građevinska dozvola za gradnju objekta privremenog karaktera, smatramo da bi time bili diskriminisani drugi građani Republike Srbije kojima je izdata građevinska dozvola za trajnu izgradnju, a koji bi potencijalno mogli da budu korisnici stambenih kredita.

Na član 98. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Maja Laušević i Radoslav Milovanović. Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 99. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, što se tiče člana 99. stav (2) nije dorečen i ima određenih nedostataka zbog toga što se u praksi u Srbiji u novije vreme pojavljuju brojni problemi i da je veliki broj građana prevaren od strane investitora kada su u pitanju stanovi novi u izgradnji.
Vidite koliko štete tu nastaju i koliki sudski postupci.
Naime, ako neko izvodi građevinske radove i pravi stanove za prodaju, u slučaju da ne poštuje odredbe ugovora, građani postaju žrtve, ostaju prevareni i pitanje je da li će ikada moći da nadoknade štetu koju su prouzrokovali pre svega profiteri i oni koji su se organizovali u industriji proizvodnje stanova u najnovije vreme.
Smatramo da je to apsolutno trebalo da se uredi na drugi način. Mislimo da je potreban i ugovor sa onim investitorom o izgradnji, da bude takođe unet u odredbu člana 99, kako bi bio zaista u potpunosti ispoštovan zakon, a sa druge strane, da bi se zaštitili građani.
Gospođo predsedniče, da li mogu da vam postavim jedno pitanje? Zamoljen sam od strane radnika sa televizije koji ovde u jednoj konzervi, ovde pored Skupštine, limenoj, sede, pojedoše ih komarci, od vrućine ne mogu da žive i mole da se vidi i iznađe rešenje da ti ljudi ne sede u onoj prikolici metalnoj, nego da im se obezbedi prostor u Skupštini.
Zaista je to neprimereno da oni budu izolovani u onom parku i onako da budu mučeni po ceo dan, a ima prostora u Skupštini. Iznađite neke mogućnosti, zaštitite ljude i skrenite pažnju i direktoru televizije, a s vama se može zaista o tome razgovarati i urediti to stanje na najbolji mogući način.

Da iskoristim priliku da vas informišem da ćemo u direktnom prenosu biti do 13.50 časova, a kasnije će biti odložen prenos i da se završavaju tehnički radovi oko prostora gde će biti smešteni radnici televizije za koje ste zainteresovani.
Na član 101. amandman je podneo takođe narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, baveći se 35 godina pravom, od toga više od 25 godina u advokaturi, a to o čemu ću govoriti potvrdiće, i nadam se da je takvog mišljenja i trebalo bi da bude, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Novaković, da je zemljišna knjiga od Rimskog prava pa naovamo u kontinentalnom pravu priznata kao fikcija apsolutne tačnosti i da bez zemljišne knjige mi u praksi godinama nismo imali uređeno ni usklađeno imovinsko i stvarno pravo na nepokretnostima.
Mislim da je potrebno da se ima u vidu i ova odredba kada je u pitanju član 101.
Naime, sada se postavlja pitanje zašto predlagač u članu 88. stav (2) predviđa pravosnažnost, a u članu 101. ne predviđa.
Moram vam reći iz prakse, bezbroj je slučajeva sudskih sporova bespotrebnih, jer neko može u katastru da izvrši upis prava svojine nekog lica, a da nema pravosnažnu odluku. Ko može da odgovara po ovome? Ne može niko.
Ako nije klauzula pravosnažnosti predviđena da referent u katastru može izvršiti određeni upis samo na osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa. I ako on upiše, pojavi se žalba, drugostepena odluka kaže ta se odluka ukida. Onda dovodimo građane u situaciju da se izlažu bespotrebnim sudskim troškovima i postupcima. Opterećujemo sud, opterećujemo državu i njene državne organe, uvodimo nered u katastru i na taj način bez pravosnažne odluke nema upisa.
Ponavljam, niko ne može odgovarati ako mu nije rečeno na osnovu pravosnažne odluke. Dakle, ta klauzula pravosnažnosti mora da bude izražena, a pozivam se i na član 88, jer se predlagač koristi u članu 88. i klauzulom pravosnažnosti.