Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo, da pojasnimo stvar. Mi smo, znači, dobili objašnjenja zašto je potrebno po hitnom postupku doneti ove zakone. Sad vam je gospođa Paunović lepo rekla da će se podzakonska akta po ovim zakonima doneti 12 meseci posle stupanja na snagu ovih zakona, pa da će onda ustanove svoja akta narednih 12 meseci uređivati da budu u saglasnosti sa podzakonskim aktima.
Onda će tek nakon toga početi rešavanje i izdavanje dozvola 12 meseci posle osnivanja uprave. To važi za transfuziju, to važi za transplantaciju organa i to važi za transplantaciju tkiva i ćelija.
Sada vi pogledajte ovolika žurba, jurba, a kada će ovo početi da se primenjuje? Hajde da to sada neko odgovori - zašto je to onda hitno? Mi eto ne razumemo. Nije do nas mogla da dopre ta svetlost razuma, da nas prosvetli i da shvatimo potrebu donošenja po ovako hitnom postupku.
Ima još jedan zakon koji ovde ne pripada organski, rekao bi čovek, to je ovaj o javnom zdravlju. Na stranu to što ste koristili i prvi put se koristi termin "javno zdravlje" kod nas od 2005. godine zakonom i ukida se naš dugogodišnji termin "narodno zdravlje", koji apsolutno je adekvatan i koji je trebalo i da ostane, da ne ulazimo u tu polemiku.
Kada govorimo o hitnosti postupaka vidite šta se kaže - u cilju što hitnijeg stvaranja uslova za obezbeđivanje visokog nivoa zdravstvene zaštite građana. Ovo je cinizam. U zemlji koja je u tranziciji da hitnošću kada mi radimo nenormalno danju, noću i kada imamo objedinjenu raspravu ovih zakona, time postižemo visok nivo zdravstvene zaštite građana?
Kako taj visok nivo izgleda znaju građani danas koji odlaze u zdravstvene ustanove, a ako hoćemo da s naučne tačke gledišta posmatramo stvari i pogledamo indikatore, pokazatelje zdravstvenog stanja, onda nam je potpuno jasno da o tome nema ni reči, ni govora.
Mi bismo ovde bili prezadovoljni kada bi se zaustavili, da je neki bio malo skroman, pa je napisao da se zaustave negativni trendovi koji su prisutni u Srbiji i srpskom društvu kada su u pitanju zdravstveni indikatori.
Da vas podsetim, to je ono što piše u statističkim knjigama koje je Batut objavio, da mi od 2002. godine do 2006. godine imamo za 1,6% podignutu opštu smrtnost. U toj opštoj smrtnosti su glavne hronične nezarazne bolesti, a oko tih hroničnih nezaraznih bolesti, hipertenzija, infarkti i šlogovi su preventabilne bolesti koje se mogu sprečiti, ne lečiti, moraju se i lečiti kada je to neophodno, primenom mera promocije zdravlja i prevencije tih oboljenja, koje su jeftine kost benefit mere, a ne biti sav u tenderima, projektima, kao što je ovo ministarstvo i čelnik ovog ministarstva.
Naravno, neko će možda sada opet da kaže meni da vređam, ali imam brojke ovde koliko je tendera, pa imam i onaj izveštaj tamo finansijske komisije o milion evra datih za nabavku sanitetskih vozila, a tih sanitetskih vozila ni danas nema.
Ovde, pored mene, na pola metra se nalazi izveštaj finansijske komisije o nabavci vakcina i leka za tami flu, koji je nabavljen gde je država oštećena u značajnoj meri.
Znači, mi živimo, nažalost, u jednom sistemu koji je sve drugo, ali ne jedan savremeni zdravstveni sistem. To je naš problem. Mi živimo, nažalost, u zemlji gde imamo poseban problem što ovaj parlament, a Vlada posebno, neće da shvati osnovni problem srpskog naroda i srpskog zdravstva, a to je da konstatuje da je biološki ugrožena naša egzistencija, da nas je svakog dana na ovim prostorima sve manje i manje.
Ako gledate zadnje tri godine stalno nas je za po jedan grad od 30-ak hiljada ljudi manje. To se ne smanjuje. Ne može, kada se imaju ovakvi zakoni ni da bude drugačije i bolje, nego će biti sve gore.
Što se tiče ovog zakona o ovim organima, mi nismo hteli da ukazujemo na niz manjkavosti i rupa, stvarno ne bi mogli, trebalo bi pisati nov zakon.
Niko ovde ne može da vidi ni autogenu, ni alogenu primenu matičnih ćelija i ne pominje zakon, to ga uopšte ne interesuje.
Da budem jasan, kada uzmete krv, to je sad moda i mnogi se već interesuju građani i za tu mogućnost da koriste krv iz pupčane vrpce deteta koje se rodi, kako za čuvanje da se kasnije neka bolesna stanja i reparacije organa mogu obaviti kod samog deteta, tako i kod srodnika. Nigde to zakon ovde i ne predviđa. On je zaokupljen komercijalom.
On ovde na veštački način odjedanput dozvoljava bankama u privatnom vlasništvu da se bave i dobiti.
Kaže u svojim načelnim stavovima da je transplantacija nešto što ne može da donosi dobit. Upada sam sebi u usta zakonodavac ovim kontradikcijama.
Niz je tu nepreciznosti. Mi nismo ukazivali na sve. Naučni rad se ovde dozvoljava kada su reproduktivne ćelije u pitanju, a u zakonu koji sada sledi videćete-naučni rad ne dozvoljava izvođenje eksperimenata na ovim ćelijama.
Da ne ulazim dalje, ovo je jedan, nažalost, loš zakon. Ne znam iz kojih razloga smo mi doživeli ovu sudbinu, i ovaj odbor i moje kolege koje su u odboru, da nas toliko ignoriše ministar, da ne dolazi na naše odbore, da ne učestvuje u raspravi u odboru kada raspravljamo ne o drugim stvarima, nego ako raspravljamo o upravo o ovim zakonima.
Ako mi dobijamo ekipu opet laičku, koja tamo ne može ni da usvoji, ni da opovrgne na jedan argumentovan način ono što mi tvrdimo, mi smo onda u jednom velikom ćorsokaku.
